Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

ПН =>

„ја ниси ти гледао,“ рече му кнез Милош, „на Амиџу; море, он је чудан учитељ, па га св прођи, већ ти кажи мени, шта је теби сметало:“ И на то му Вучић одговори: „Сметао си ми ти, господару, јер сам помишљао, да св ти боље у томе послу разумеш од мене, почем си ти господар, а ја слуга твој, пак ћеш знати шта ћеш му одговорити зрелије од мене.“ Кнез се Милош насмеја, и само што рече Ву“ чићу : „добар си ђак амиџин, видим да Ћеш испећи занат од тринајсте коле.“ И онда по. ћутавши мало рече својим чиновницима : „Ја-

сад судим, браћо, да ми томе Мегтербаши

ништа не одговарамо, јер га кажу тревећ мудра, ч казују да има врло мудре саветнике %

имсаре на стотине, па кад 6% се тупустили 6 фр ) :

њим у писмене препирке, он би нас обасуцо т затрпао његовим књигама, а можда би којекакве беде и овамо слао, да нас уче ц окрећу на своју руку.“ И тако то за онда легне.

По томе је било више пута на безпослицама и малих лакрдија од оних писама; али. се нико није постидио, да му пред светом |

образ гори.

А године 1839. сва се „Јевропа чудила, осим министра: руских и турских, енглеских,

Француских и бечких, кад је била реч у Ца-

риграду о уставу за земљу Србију, што су били противни томе уставу Енглези ф Фран- | дуги, и упињали се да одрже самовољну ми-_

аи

=>