Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

„

30 —

ву, преда га кнезу Николи Станковићу, а овај га пошаље са једним момком у Крагујевац, као свакога, који се на српској обали без путнога листа нађе.

Сутра дан пукне већ глас по селу, да Овеике нема и да је побегао у Србију; још ву опадачи додавали по обичају своме, да је утекао с благајном. У оно је време још био контумац за десет дана, те тако Овечка, отишавши пешице до Крагујевца и вративши се натраг до Београда и Земуна и одстојавши лесетак-дванајст дана у контромацу, пробавио је скоро месец дана на страни, осим своје куће и службе. А кад је дошао натраг, те се своме царинарском старешини исповеди и каже да је рад тужити и стражу и оне кријумчаре, онда му овај човек светујући га рече, да се мане свега и да о мање срамоте прође, почем ништа не може посведочити, а обећао му је, да ће он ту ствар загладити код њиних власти

Од тога доба попусти Овечка од своје претераности, и као што му је Тадија казао онако је и било, јер кад се с њима мало опријатељио, доиста је сам говорио, да онако честитих људи на далеко нема, као што је Тадија и Марко.

Сигурност пчмања за времена првашње владе кнез-Милошеве у Србији била је пот-