Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

МЕ јр БЕ-Е

наишао је случајно један поп, па стане да види како неимари камење у темељ слажу, и дошавши кући приповедаше жени и деци како је гледао, где се зида господарски двор. Попадија се прекрсти, па упита свога попа, да ли је тако стајао, кад је то гледао, да му сенка нападне на зид, јер кад се узида сенка онда мора човек умрети и до века устајати из гроба и онда се врзати у глуво доба. Нате речи попадијине поп вав претрну, јер му паде на ум, да је баш од бедема код зида стајао и да је своју сенку на зиду опазио, но попадији не рече ни речи, већ се само забринуо и опет онамо отиде, да баш види да ли су му могли сенку зазидати или вису.

Дошавши тамо види на жалост своју да му се сенка могла лако зазидати, а будала није видио, да опет од њега севка пада, кад се од сунца окрене и да му је нико узети не може до тама једна. — Еле попа одма заболи глава и како кући дође, он паде главом одма на узглавље и рете попадији: „мене зло заболи глава, не знам шта ће битиј“ А попадија као обична злослутница повика; „Јао мени, попо, да ти нису збиља тамо сенку зазидалн, ла се разбаци оно камење, да те мука мине.“ Е

И тако попадија одма отрчи буљукбаши Богдану Марковићу, који је надгледао како