Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

= Убли

ринковим судећи, да вампиру не може пушка досадити, те одма склони иза појаса 9бадве пушке и нож, и поуздавши се у своју снагу више, дочека вампира у кости ју ' начке и одма повика, притиснувши га пода се: „божја вера, ево га, има кости као и ја те није авет.“ "Тамо и ова двојица притрче и кад размоташе вампира, а то сва тро ица познадоше младо једно попче удово што је с њима онај дан и код цркве било. Онај господарски човек одма заказа томе младоме попу, да с места кући иде и да сутра дорани на „Уб, па ћес њимаићи по заповести господаревој у Крагујевац, но да се ништа не боји, јер ће та сва лакрдија проћи у шали, а Маринку је заказано да ћути.

Тако је и било. Поп је још пре дошао на „Уб, него овај господарски човек са својим момком. Кад се ту састали, онда су одатле заједно отишли у Крагујевац.

У Крагујевцу одјаше поп у гостионици, где му је речено, да причека господареву вољу. Господарски човек каже господару све поредом како је путовао и шта је свршио. На то кнез Милош одма посла момка једнога по попа, те му дође у двор пред његаи познавши га упита: „зашто се, болан, повампири као поп, коме ваљаде да свет учи да нема вампира, ни вила, ни вештица, ни 4ветиња, ни мораг А ти си Сојевић, пак ми