Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

5 ее

буде суда главу за главу.“ Амиџа га је лепо световао и блажио, да не иште неупутно ч0вечије главе за пасију, додавши му још овим речима: „Ето, брате, у нас на Лепеници, где кољемо говеда и овце, дала је добра срећа, пе има довољно пашчади, што подранисмо и тодигосмо тамо, има их, брате, белих, има и црних, мургастих, зелених, шарених, са ушима и без ушију, кусих и прекусих и репа-. тих, па ћемо понети две омче, а ти зађи од воде, па их натерај на мене, а ја ћу хватати, па ти с благословом два за једног дајем.“ На то се сељак озлосрди, па повика: „шта ће мени то, ја оћу главу за главу.“ Опет му је Амиџа лепе речи говорио: „немој, брате, искати главе за главу, ако ти је мало два кера, е баш на моју штету алалим ти чети. ри, па ајде да похватамо, па носи их е модјим благословом, нека ти лају око куће, а наши пси нису као ваши геачки, ово су, болан не био, варошани, па мало јеју, а лепо лају.“ Али се сељак не даде ни гвозденим вилама оседлати, већ кидиса речма на Амипџу, иштући једнако главу за главу. Још му рече: „Ако је теби мрско и жао ти је да тога мога злотвора убијеш што ми је кућу раскопао, а ти га вежи па ћу га убита ја.“

На то се и предобри Амиџа расрди, те обали веру, и удари му двадесет и пет ба-