Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

Ма

„Господине ! отуд Мађари не ударају, већ од. овуд (пруживши руку на град Варадин), него натраг, па да предњачите“. Но он му одговори: „Знаш. брате, Србине, ми се народњаци морамо уклонити, јер ако ми погинемо, не ће бити кога, који би овај посао могао даље наставити,“ и онда се отргне од тога човека, па брзим корацима оде на ону страну, одкуд топови негрувају нит пушке пуцају.

[а

У Бешки, селу варадинске пуковније где је кумпанијска управа своје седиште имала, 1848. год. затекао се један официр, по презимену Љотаут, као поручик код управе. Дотле је овај официр, кад год је каквог крајишника осудио и у затвор одвести дао, увек долазио на прозор од тамнице, на ком је била решетка од жељеза пак провиривши кроз ту решетку, сваком је затвореном човеку говорио: „но како ти је сад (поименце)г Лудо једна! Зашто си се дао затворитиг Зашто се ниси добро владаог Тако ти и треба, трпи сад затвор, кад ви луд, па нећеш да слушаш.“

Кад су потоме други дан Духова 1848. год. из града Варадина Мађари ударили на Карловце, онда су се сва села у Срему узрујала, па су сви Сремци руљом посукта-