Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

МЕ

Кад су Срби у планини Јелица Турке секли и таманили, да су морали оставити своје топове и сав свој пртљаг, да могу лакше бе-= гати, онда кнез Милош сажаливши се обустави ватру својих другова рекавши им: „Доста, доста браћо! за тмме божије! Ако вшше сечете, би ће греота !“

И сутра дан после ове победе нареди кнез Милош, да му се сви уочи тога дана заробљени Турци изведу, и постаравши се за довољни број кола натовари на њих рањенике, жене и децу турску и пошље их у Ужице поглавици турском, да иду куд хоће. Жене турске кад су видиле да су слободне у сред својих Турака, грдиле су Турке зато, што онако са Србима поетупају и онда су говориле: „српска је вера једина трава вера % Бог мора њих закриљавати. Срби су нас заробили и ни један се није коснајо нашега цвета, него су св бринули за нас братски ч човечно су нас послали у наш завичај. А. ви чините највећа свирјељства над несрећним, српским женама, које падну у ваше шаке, ц недела ваша тератв чак дотле, да срамотите не само жене и девојке, него децу и старе жене, које се једва ми,“ ;

У Јагодини стигне писмо кнезу Милошу од Куршид-паше, којим га је позивао, да дође к њему на договор, да се не пролива крв