Književne novine
NJ \
SMRT ARIZMU — SLOBODA NARODU!
BROJ 4 GODINA I
Smotra stvaralačkih uspeha
-
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
Adresa uredništva i administracije:
Francuska 7 — Telefon: 28098
ših umetnik RR(HŠIHH WHHRReCHHRRC(H i
čedomir MIN DEROVIĆ
Piscima, umetnicima Jugoslavije isuviše su blizu vremena kad je umetnost kod nas bila sa zvanične strane degradirana na dekor u životu jednog tankog sloja vladajućih, artikal s manje-više vrednosti na svemoćnom - tržištu protivnarodnih režima, i u svakom slučaju jedno od sredstava koje je trebalo iskoristiti u službi tih režima. Društvena stvarnost koja je okružavala našeg pisca i umetnika, rađajući u njemu osećanja plemenitog protesta koja su u njegovim delima tražila umetnički izraz — istovremeno je gušila i umetnika i njegovo delo.
Naiprefinieniim i naisurovijim sredstvima služili su se vladajući kad je u pitanju bio pravi umetnički stvaYalac i pravo umetničko delo -- stvaralac i delo koji su izražavali i odražavali razvojne, napredne, revolucionarne tendencije društva, Od odvratnih metodđa cenzure umetničkih dela do otvorenog, fizičkog nasilja nad naprednim piscima i umetnicima, postojao je u bivšoj Jugoslaviji čitav Nnlž mera kojima je trebalo da potčine, da Tonakaze umetnika i njegovo delo. Izeđu olovke cenzora i goveđe žile eoliciskog agenta, između korumpiahih klika mediokriteta u književnm i umetničkom »svetu« i izdavača ı\Gajbezobzirnijim metođima boga-
ı na račun umetnika i njegovoB i{a.u meprekidnoji borbii neizvesnoza materijalni opstanak, naš pisac,
ig umetnik gubio je deo svojih stva-– klih snaga. . više smo blizu tim vremenima, 1 enje se mora nametati. | ina današnjih pisaca i umetnika javije — savremenici su dva u različita sveta, koje deli period i gođine herojske svenarodne v pćina njih je lično, neposredCela surove uslove života U ~ voslaviji u kojima je umeti stvarao. Većina njih učeas u istoriskim preobražama poljima društvenog ži*1_,.oj, oslobođenoj Jugoslaviji. u vezi s time, pisci, umetnici nove Jugoslavije. — njihov današnji, život i uslovi rađa rečito svedoče 'koliko su ti uslovi različiti, kako su iz osnova drukčiji u odnosu na uslove pre po· bedonosne oružane borbe naših naro~
da. ...” ... i» -.. Ja znam da književnici u sta' roj Jugoslaviji nisu imali uslova za rad i da naša literatura nije mogla da se razvija onako kako je bilo poebno. Danas, međutim, vi imate sve Zegačnostić — rekao je maršal Tito književnicima Jugoslavije prilikom njihovog prvog kongresa, 1946. Te reči maršala Tita stvarnost noOve Jugoslavije potvrđuje od prvog „dana. Nizom najrazličitijih, naibrižljiwijih mera narodi Jugoslavije, nasa nova država obezbedila je slobodu mmetničkog. stvaranja i SVE efikasnije )stvaruje i nužne materijalne uslove za život i stvaralački rad umetnika. Poređenje sa predratnim položaiem umetnika i umetnosti kod nas dobiia naročiti značaj danas, kada reakcionarne društvene snage u zemljama Jažne demokratije idu dotle da čak Or'ganizuju dekadenciju umetnosti, a u pravoj umetnosti guše, isto tako najrazličitijim metodama kao što su to činili vlastodršci bivše Jugoslavije, sve zdrave, stvaralačke, napredne snage — i ličnost i delo umetnika — boreći se protiv realističke, prave umetnosti, afirmišući kao »umetnost« dekadentne, formalističke, ii GH oblike z d prave umetnosti, ali verne Će Sinove »civilizacije« u agoniji. agrade Komiteta za kulturu i umet- samo su jedam od vidnih i n) ih elemenata odnosa našč nar države prema umetniku i njego
delu. aaTisoka riznanja naroda 1 “e c pa egovom delu —
umetniku i nj : i kulturu i: umet-
misu samo radosni datumi u Ži-,
7 karradu naših umetnika, nego 1 JO ba gvaralačkih uspeha nove Ju„iWzovpOozVna bolju umetnosti pređ li-
Mon iarka, i ostalih narođa. Na putu Kyejaovnčkog razvitka na kome smo | irgka rtvovanim naporima, iZVOJe\ :o pobeda na političkom i eko-
m planu — nagrade Komiteta
Taru i umetnost značajni su dajĐobeda naših naroda u borbi za izgradnju i pun rascvet prave narodne kulture. |
Ta: svestrani o
lanu kod nas nesumnjiv Je. .
ž Započet u nepoštednoj oružano) borVinWažkih naroda i razvijajući se U njoj, nerazdvojno povezan 5a borbom za slobodu, sadržan u njoj, kulturni rascvet u svima našim republikama posle oslobođenja razvio Se tako široko i sa takvim intezitetom da se moOže slobodno reći da ne zaostaje za ostalim „granama našeg društvenog života i izgradnie.
Prvi put u istoriji naših naroda Ostvaruje se puna demokratizacija kulture. Prvi put u istoriji naših naroda najšire mase trudbenika sela i grada sa zagarantovanim pravom koriste mnoge kulturne tekovine, ža njih do tađa potpuno nepristupačne. Prvi put (i istoriji naših naroda U kulturnom | gtvaralašte& naše otadžbine učeštvuju naši najširi narodni slojevi.
i
i rascvet na kulturnom ·
Prekaljen borbom za slobodu i izgradnju, obasjan istoriskim pobedama u toj borbi— čovek nove Jugoslavije i na kulturnom planu slobodno i plodonosno razvija sve svoje stvaralačke mogućnosti.
Kad je reč o književnosti mora Se konstatovati da je taj proces sporiji, što je sasvim prirodno, zbog njegove kompleksnosti. Kod nas je taj proces još teži ako se uzmu u obzir i okolnosti u kojima su se razvijali pisci u bivšoj Jugoslaviji.
Tek od oslobođenja u našoj otadžbini postoje nužni, jedino mogućni, stvarni uslovi za razvoi mladog pisca početnika. A zreliji naši pisci tek sa oslobođenjem stiču uslove neophodne za nesmetan stvaralački rad, za pravilno, svestrano razvijanje svih svojih stvaralačkih mogućnosti.
U književnosti, i pored značajnih ostvarenja, mi još nismo uspeli da idemo u korak sa opštedruštvenim, opštekulturnim preobražajem naše otadžbine — da dubinu, intenzitet, lepotu i istorisku veličinu tog preobražajno,g revolucionarnog procesa umetnički uobličimo ni vrstama, ni brojem, ni odgovarajućim, adekvatnim kvalitetom dela. O tome svedoči kako podela državnih nagrada za 1946 tako i sadašnja podela državnih nagrada za dela objavljena u 1947 godini, a specijalno činjenica đa je dodeljen mali broj prvih nagrađa. Ali i samo jednostavno poredjenje 1946 sa 1947 godinom po zastupljenim književnim rodovima i po broju dela uopšte jasno ukazuje na činjenicu da su kod nas i u književnosti postignuti značajni uspesi, da je i naša književnost u pravilnom, punom razvoju, da će 1 naša književnost ići u korak sa opštim napretkom naše otadžbine na političkom, ekonomskom i kulturnom planu.
Ta činjenica, utvrđena već i na sastanku plenuma uprave Saveza književnika Jugoslavije, morala je doći do
izraza i prilikom dodeljivanja. nagrada ·
za dela objavljena 1947 godine. Žiri za književna dela — Komitet za kulturu i umetnost svojim izborom i odlukom o nagrađivanju potvrdili su je. A broj i vrstu nagrađenih dela karakterišu istovremeno, u izvesnoj meri, u opštim linijama, pregled stanja naše književnosti i ističu zadatke pred kojima stoje (i nagrađeni) i svi ostali pisci Jugoslavije.
Oživljenje dramskog stvaralaštva i neposrednija intervencija kritike, veći broj kritičkih radova Uu našim časopisima i drugim publikacijama naročito su značajna pojava.
Odnos naše države prema i umetnosti stvara duboke, plemenite obaveze. Ali, istovremeno, taj odnos razvija, pokreće u umetnicima, u Ppiscima Jugoslavije, nove stvaralačke snage, uporedo sa svim ostalim pojavama, sa sadržinom, suštinom i razvojnim fendencijama našeg opštedruštvenog života — u politici, u ekonomiji, u kulturi — uporedo sa opštim preobražajem naše stvarnosti, čija moralna snaga i revolucionarna smelost, čija veličina i lepota stvaraju novi lik našeg čoveka i našeg umetnika. Naši narodi s ljubavlju i poverenjem prate stvaralački put svojih umetnika, svojih pisaca, jer je umet” nost sastavni i sve nerazdvojniji deo njihovog života i našeg opšteg napretka..· Nagrade Komiteta za kulturu i umetnost za dela objavljena 1947 godine obeležavaju nov datum na tome putu, i ma putu formalno i sadržajno zrelih duboko realističkih ostvarenja. A nagrađena dela i razvoj naše književnosti potvrđuju da su ta ljubav i to poverenje opravdani i zasluženi.
umetniku
Nagrade Komiteta za kulturu ı jugoslovenskim kn
Rađovan Zogović
U nameri da se istaknu najbolja
dela i da se nagrade najzaslužniji ju- ,
goslovenski književnici i umetnici, Komitet za kulturu i umetnost Vlade FNRJ objavio je u decembru 1947 godine, da će u okviru stalnih godišnjih nagrada dodeliti nagrade za najbolja književna i umetnička dela objavljena, prikazana, izložena ili reprodukovana u periodu od 1 januara do 31 decembra 1947 godine.
U tu svrhu Komitet za kulturu š umetnost Vlade FNRJ naimenovao je žirije za svako umetničko područje. Na osnovu predloga žirija Komitet je doneo svoje odluke o raspodeli na=grada književnicima i umetnicima.
Komitet je odlučio, da za neke umetničke grane ne dodeli prve, odnosno druge ili treće nagrade; jer nije bilo radova koji bi zasluživali tu nagradu, a u nekim slučajevima, 'kao na primer kod glumačkih i Operskih uloga, Komitet je povećao broj prvih, odmosno drugih ili trećih nagrađa. U vezi s tim u nekim slučajevima su iznosi pojeđinih nagrada povećani, odnosno smanjeni.
Osim nagrada predviđenih u decembru 1497 godine, dodeljene su još neke nagrade koje nisu bile predviđene, i to za operske dirigente, za filmsku režiju, filmsku glumu i za rad filmskih snimatelja.
Nagrađe su sledeće:
ZA KNJIŽEVNOST: 1) Roman
a) Prva nagrada za roman nije dodeljena. b) Druga nagrada Mišku Kranjeu za roman »Fara sv. Ivana« , 60.000
v) Druga nagrađa Oto Bihalji Merina za roman »Doviđenja u oktobru« | O „Pal 5 360;000
g) Treća nagrada Hrvinu Šinku za roman »Četrnaest dana . 40.000
2) Zbirke pripovedaka
a) Prva nagrađa za zbirku pripovedaka nije dodeljena.
b) Druga nagrada Vjekoslavu Kalebu za zbirku pripovedaka „Brigada« e NM: ge. 050,000.
v) Druga nagrada Isaku Samokovliji za zbirku pripovedaka »Nosač Samuehe •. e. 50.000
3) Zbirke pesama
a) Prva nagrada Radovanu Zogoviću za zbirku pesama »Prkosne strofe« OI lee (2 0 08 80.000
b) Druga nagrada Branku ĆCopiću za zbirku pesama »Ratnikovo kaložd
proljeće« o aNj;e
BEOGRAD, UTORAK, 9 MART 1948
v) Druga nagrada Janku 'Đonoviću za zbirku pesama »Gorski tokovi« PVA ue. akva O O D.000)
4) Drama a) Prva i druga nagrada za dramu nisu dodeljene. b) Treća nagrada Skenđeru Kulenoviću za dramu »Večera« SL al a 0 20 O TO01000 v) Treća nagrada Joži Horvatu za dramu »Prst pred nosom« 30.000
5) Književni prevodi
a) Prva. magrada ·#Blažu Koneskom za prevod Njegoševog »Gorskog vijenca« . . . 430.000
b) Prva nagrada Josipu Vidmaru za prevod Molijera »Skola za žene« o e. t. • „ 80.000
v) Druga nagrada Boži Kovačeviću za prevod Puškinove
proze SLO a, arrpaaae 20.000
6) Dečja Književnost
a) Prva nagrada nije dodeljena.
b) Druga nagrada Fransu Slokanu za knjigu za decu »Povest o belom kruhu« O |: . 30.000
v) Druga nagrada Slavku Janevskom za knjigu za decu »Raspejani DUkvi« o. « « • 390:000
1) Kseji i kritike
a) Nagrade za zbirku eseja i kritika nisu dodeljene.
8) Memoari, putopisi
a) Prva nagrada Oskaru Daviču za književnu reportažu »Među Markosovim partizanima« 50.000
b) Druge nagrađe nisu dodeljene.
ZA LIKOVNU UMETNOST: 1) Skulpture
(a) Prva nagrađa Aniunu Augustimći~
· ću za skulpturu »Spomenik Crvemoj armiji« u Batinoj Skeli 100.000
Oskar Davičo
b) Prva nagrada Vojinu Bakiću za skulpturu »Spomenik palim borcima« u Bjelovaru • . 100.000
v) Druga nagrada Zdenku Kalinu || Karolu Putrihu za skulpture na Bledu LJ alo . 60.000
g) Druga nagrada Borisu Kalinu i Františeku Smerđu za skulpture na Bleđu „41 60.000
d) Treća nagrada Stevanu Bodnarovu za skulpturu »Glava I, Mujezinovića« EA ro Pa oi 40.000
đ) Treća nagrada Kosti Angeli-Rađovaniju za skulpturu »Glava narodnog heroja Nade Dimić« 40.000
LIŠT IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO
UTORKOM
jiževnicima ı umetnicima –-
2) Slikarstvo d
a) Prva nagrada Slavku Pengovu za fresku na Bledu . 60.000
b) Prva: nagrada Đurđu Teodoroviću za sliku »U svitanje« . 60.000
v) Druga nagrada Franu Šimunoviću za sliku »Motiv iz rudnika SiveTić« crOKai re Meg 40.000 E) Druga nagrada Petru Lubarđi za sliku »Pejsaž iz okoline Cetinja«
| 40.000
d) Druga nagrađa Ljubici Sokić za sliku »Pejsaž iz okoline Smedereva« LO) vita Va" „s; hay 405000
đ) Druga nagrađa Ismeiu Mujezino= viću za sliku »Mješalica« . 40.000, e) Treća nagrada Gojmiru Kosu za sliku »Poziv na ustanak« 30.000 ž) Treća nagrada Otonu Glihi za sli-
Bi ay a
ku »Trebinjska brigada na pruzi« „OSU 52 A Ma 50" O;000 3) Grafika
a) Prva nagrada za mapu grafike nije dodeljena
b) Druga nagrada Zlatku Prici za crteže iz mape grafike »Ljudi iz logora Danica« du „4 80;:000
ZA MUZIKU: 1) Opera a) Nagrađe za operu nisu dodeljene.
2) Balet ·
Nagrađuje se kompozitor Stevan Hristić za baletsku muziku »Ohridska legenda« sa • • . « G0.000
3) Simfoniska Kompozicija
a) Prva nagrada za Wimfonisku kompoziciju nije dodeljena,
b) Druga nagrađa „Marijanu Kozini za simfonisku poemu »Ilova gora« Da aa e . 40.000
v) Treća nagrada Ivi Kiriginu za »Končertino za klavir i orkestar«
25.000 g),Treća, nagrada Stanojlu Rajičiću za »Koncert za violinu i orkestar«
· 25.000
d) Treća nagrada Mihajlu Vukdrago= viću za kantatu za solo, mešoviti hor i orkestar »Vezilja slobode«
25,000
4) Horska kompozicija
a) Prva i druga nagrada za horsku kompoziciju nisu dodeljene.
b) Treća nagrada Milenku Živkoviću
za horsku kompoziciju »Ranjenik«
- 20.000
v) Treća nagrada Ubaldu Vranecu za
horsku kompoziciju »Uđar na u-
dar« e& Oea) 0 o e e ı 0,000
5) Masovne pesme
a) Prva nagrađa Naiku Devčiću za pesmu »Dižimo brigađe« . 30.000 b) Druga nagrada Milanu Saksu za pesmu »Tito naš vodi« . . 20.000 v) Treća nagrađa Tođoru Skalovskom za pesmu »Moj narode, napred« 15.000 E) Treća nagrada Franu Lotki za pesmu »Polet mlađosti« . . 15.000
6) Kamerna muzika
a) Nagrade za kamernu muziku nišu dodeljene,
%W) Reproduktivna muzička umetnost
a) Prva nagrađa „Antoniju Janigru, čelisti za koncertni rad . . 40.000 b) Druga nagrada „Milanu Horvatu, dirigentu* simfoniskog orkestra za koncertni rad . .*. . 30.000 v) Druga nagrada Marijani Radev, altistkinji za koncertni rad . 30.000 E) Druga nagrađa Slavku Zlatiću, horskom dirigentu za koncertni rad eo: • • • • • 80,000
umetnost —
d) Druga nagrađa Dori Gušić, pijanistkinji za koncertni rad 30.000 đ) Druga nagrada Ivanu Pinkavi, violinisti za koncertni rad . 30.000 e) Druga nagrada Antonu 'rostu, pi | janisti za koncertni rad . . 30.000 ž) Druga nagrada Mariji Mihajlović za interpretaciju »Koncerta za violinu i orkestar« od Stanojla Ra- ) jičića ı • « \ « „• 30,000, MN
ZA POZORIŠNU UMETNOST 1) Režija
a) Bojanu Stupici za režiju drame Ostrovskog »Še tak lisjak se nazadnje ujame« s. « e „ 40.000
b) Dr Hugu Klajnu za režiski rad
40.000
v) Hinku Leskovšeku za režiju Mo-
cartove opere »Pigarova ženidba« 40.000 E) Vasi Kosiću za režiski rad 40.000
d) Dimitriju Kjostarovu za režiju drame Ostrovskog »Dohodno mesto« « • « * w « „vw „40.000
2) Gluma
a) Prva nagrada Sfanu Severu za Uulogu Krutickog u drami Ostrovskog »Še tak lisjak se nazadnje ujame« s. O a i ' 40,00
b) Prva nagrađa „MBoženi Kraljevoj za ulogu Dezdemone u Šekspirovoj drami »Otelo« . . . . • 40.000
v) Prva nagrada Ljubiši Jovanoviću za ulogu Smita u drami Simonova »Rusko pitanje«e . . . . 40.000
g) Prva nagrada Marku Marinkoviću za ulogu Srećkovića u drami Ostrovskog »Šuma« . . . 40.000
d) Druga nagrada Augustu Ciliću za”. ulogu Žagara u Horvatovoj komediji »Prst pred nosom« 30.000
đ) Druga nagrada Mili Dimitrijevi6 za ulogu Hane u Cankarevoj drami »Kralj na Betajnovi« 30.000
e) Druga nagrađa Strahinji Petroviću za ulogu Gormika u Cankarevoj drami »Za dobro naroda« 30.000
Žž) Druga nagrada Safeiu Pašaliću za” ulogu Smita u drami Simonova »Rusko pitanjeke „. . .· • 30,000
3) Operske pevačke uloge
a) Prva nagrada Žarku Cvejiću za ulogu Ivana Susanjina u istoimenoj Glinkinoj operi . . 35.000
b) Prva nagrađa Valeriji Hejbalovoj za ulogu Rozine u Mocartovoj operi »Figarova ženidba« . . 385.000
v) Prva nagrada Josipu Gostiću za ulogu Rađamesa u Verdijevoj operi »Aida« i ulogu Florestana u Betovenovoj operi »PFidelio« 35.000
g) Prva nagrada Dragici Martinis za ulogu »Aide« u istoimenoj Verdijevoj operi • . • . 835,000
d) Druga nagrada Zlati Đunđenao za ulogu Jenufe u istoimenoj Janačekovoj operi 25.000
đ) Druga nagrađa Lazaru Jovanoviću za ulogu Hermana u Čajkovskovoj operi »Pikova dama« . . 25.000
e) Druga nagrada Dragutinu Fiali za ulogu Kecala u Smetaninoj operi »Prodana nevesta« . . . 25.000
ž) Druga nagrađa Latku Korošou za ulogu Figara u Mocartovoj operi i »Figarova ženidba« . . 25,000 5.
4) Baletske uloge :
a) Prva nagrada Ani Roje za ulogu |. Marije u baletu Asafijeva »Bahči- !
sarajske fontane« . . •. 35,000 S b) Druga nagrada Piji Mlakar za id ulogu u baletu Betovena »Prome- a tejeva bićać . . • • • • 25000 i
v) Druga nagrađa Rut Parlić'za baletsku ulogu u Glinkinoj operi »Ivan Susanjine „ . . . 25.000 +
g) Druga nagrađa Nenadu Loiki za * Prometeja u baletu Betovena »Prometejeva bića«e „„ . , • 25000
B) Koreografija :
a) Prva nagrađa za koreografiju nije dodeljena, · P
b) Druga nagrada Margariti Froman
za koreografski rađ «. „ 30,000 1 6) Inseenacija 3 a) Prve nagrađe za inscenaciju nisu a dodeljene. ! „CNN b) Druga nagrađa Maksu Kavčiću za a inšcenaciju Mocartove opere »PFi- 4 O garova ženidba« . . . . 20000 S 1") Opersko dirigovanje _ A a) Milanu Saksu za dirigovanje Ver- | dijeve opere »Aida« i Betovenove opere »PFidelioć . . . . 40.000 b) Krešimiru Baranoviću za dirigo- a vanje Čajkovskove opere »Pikova dama« . . 40.000 |
v) Mirku Polića za dirigovanje Janačekove opere »Jenufa« „. 40,000 ,
g) Dr Danilu Švari za dirigovam: MOO VO opere »Eiguvovi" Mora i ae a 40.000
ZA PILMSKU UMBTNOST NI: 1) Za režiju umetničkog filma ;
a) Prva nagrada za režiju u Other kog filma nije aldeljeha, OON
b) Druga nagrada Nikoli Popovi : za režiju filma »Živjeće OOU
rod« · | ik. ; “3
• . . o...
+ TI 50 F- ı0