Književne novine
UNa otvaranju operske sezone u Njujorku najbolje se može upoznati | ___Oodnos takozvanog najvišeg društva Amerike prema kulturi.
O Gledalac dobija utisak kao da su
S. svi magnati Volstrita preselili te večeri u Metropoliten — operu: u lo_žama „brilijantskog kruga”, najskup"jim u gledalištu, nađu se na okupu muhltimilionari, vladari Amerike. | Lože u tome krugu magnati su doživotno zakupili: u jednoj je, reciio vlasnik trusta kobasica Džordž
'Svift sa sinom Džanom, ženom Meri i
»rkom Sedi; do njih je loža vlasnika 7 'rusta železnica Vanderbilta, i tako
_ "fedom duž čitavog »brilijantskog | kruga«. Kada Džordž Svift umre, on| __da Džan Svift, zajedno s fabrikama _ _ kobasica, „članstvom u njuroškoj berzi i s mestom na Prinston-univerzitetu, dobija u nasledstvo i ložu u Metropoliten=operi. Loža je njegowa i niko bez dozvole u nju ne sme Sesti. Kažu da su na taj način američki milionari spasli Metropolitenoperu od bankrotstva, ali tako je ona prešla i u njihovu svojinu. A pošto je ona njihova, to se i oni u njoj ponašaju kao kod svoje kuće. A kako je to njihovo ponašanje, najbolje se može videti Iz američke štampe, koja je opširno pisala o ovogodišnjem otvaranju oporske sezone u Njujorku.
Čitavo visoko njujorško društvo slaže se u mišljenju da je ovogodišnje otvaranje sezone bilo izvanredno uspelo. Tome su znatno doprineli ~ prošlogodišnji profiti američkih mi0 lionara, profiti koji su dostigli, po 0. Trumanovoj izjavi, sumu od sedam-
naest milijardi dolara. Poređ multimilionara, milionara i Taznih bankara, otvaranju sezone 3 prisistvovalo je i osamdeset reportera, »umetničkih« kritičara, fotoreportera i hroničara društvenog života. I sasvim je razumljivo što su se oni u tome složili s mišljenjem svojih gazda — milionora da je ovo svečano veče u punoj meri uspelo. Herstova i ostala žuta štampa smatrala j je za potrebno da istakne da je -w ovogodišnje olvaranje operske soezo| me bilo uspelije čak i od prošlogodišnjeg, kađa je gospođa Džordž Vašington Kavano izgubila jednu od tuceta svojih brilijantskih „narukvica, tako da su se posetioci pozorišta, kako za vreme odmora, tako i za vreme pretstave, morali da zavlače ispod stolica i po ınraku da je traže. Ono je bilo uspelije i od otvaranja sezone od pre nekoliko godina: tađa je njujorška štampa istakla kao naročito značajan događaji u kulturnom Životu Amerike io, da je jedan
y 4 72%
ae (Ž
„\fiž
član najvišeg društva, obučem .u sVI-"
leni frak, dubio na»glavi u operskom resteranu za vreme. pauze.
A kako je bio sastavljen umetnički program za otvaranje sezone? Ko je pevao, ko dirigovao? O tome američka štampa ne govori. Međutim, ona opširno piše o stvarima koje nemaju nikakve veze sa umetnošću, ali imaju sa senzacijom i skandalom.
U jednom od svojih poslednjih brojeva, časopis „Tajm” donosi pregled pisanja njujorške štampe prilikom otvaranja operske sezone. Prema tom pregledu Herstov list »Dejli Miror« objavio je na dva stupca napis pod naslovom: »Na otvaranju operske sezone broj hermelinskih
5 1 kaputa bio je veći nego broj kaputa 1 od astragana”. Njujorški socijaldemohkratski list »Post«' zabeležio je da
Kako je otvorena operska sezona u Njujorku | Stevan DEDIJER ~
je gospođa Kavano došla u Operu u svome Rols-Rojsu, a otišla, okružena bleskom eksplozija fotoreporterskih sijalica, u Kadilaku. Njujorški socijalđemokratski »PM«, čiji je vlasnik multimilionar Maršal Fild, ujedno vlasnik ogromnih radnji u Čikagu, pisao je da je gospođa Kavano »nosila kaput od činčile koji je stajao, u najmanju ruku, osamdeset hiljada dolara”. Mak Kormikov list „Dejli njus”, koji je savetovao da treba baciti atomske bombe na »nekulturnu« Evropu, zabeležio je da je gospođa ''rokmorton došla aa otvaranje OperSs pušeći tompus — havanu, a sutradan po otvaranju operske sezone, »Dejli njus” je doneo još jedan članak o toj istoj uvaženoj gospođi i naglasio da ova multimilionarka »uvek nosi u svojoj tašni četiri hiljade dolara... i spreman revolver”.
U milionarskim krugovima poznati pisac i kritičar Lušius Bib, kako piše „Tajm”, zajedno sa jednim svojim
prijateljem — Rkepecom (obojica sa cilinđdrima na glavi), proveo je sve vreme pretstave u Ooper-
skom baru ispijajući viski, Sutradan je Herstov list »Dejli Miror« oštro kritikovao Lušiusa Biba. Možda zato što kao pisac nije slušao operu? Ne, već zbog toga »što nijedaa dobro odeveni gospodin ne nosi uz smoking — cilindar«.
Suđeći po citatima iz časopisa »Taim«, na otvaranju operske sezone najveću pažnju njujorške štampe privukla je gospođa Frank Henderson, milionarka sedamdesetih godina, S dijamantskom kruaom na glavi i jarkocrveno ofarbanim noktima na rukama i nogama. Čim se pojavila na vratima Opere, fotoreporteri pohitali su đa je snime. »Dok su nju snimali — piše »Njujork Vorld Telogram* (koji inače traži da se usvoji Maršalov plan kako bi se odbranio »kultfurni svet od nekulturnog istoka«) jedna druga milionarka udarila je gospnđu Henderson savijenim programom po dijamantskoj kruni jer nije htela da čeka na promaji, ni ulazu u Operu, dok fotoreporteri slikaju gospođu Frank MHenderson«.
Vrhunac ushičenja kod okupljenih milionara i žutih novinara izazvao je momenat kada je gospođa Frank Henderson, sedeći u operskom restoranu, pođisla noge na sto. Sa svih strana doleteli su fotoreporteri. Urednik socijalđdemokrafskog »Posta« požurio je čak i da je intervjuiše.
Tivo, od reči doreči, kako je časopis »Tajm« zabeležio taj intervju sa otvaranja nove sezone u Metropoliten-opoeri: Urednilh »Posta« Erl Vilzon: »Kako ste, gospođo Honderson?x
Gospođa Henderson: »Hvala na pj|- .
tanju, pijana!«
Urednik Vilzon: »Zašto stavljate no-
ge na sto?«
Gospođa Henderson: »Da pokažem da su lepše nego u Marlene Ditrih!«
Urednik Vilzon: »Kako vam se sviđa opera?« |
Gospođa „Hendersoa: »Nisam ni slušala tu budalaštinu!«
Sutradan je gospođa Henderson bila junakinja dana za najveći deo njujorške štampe. »Dejli Njus«, koji izlazi u dva miliona primeraka, objavio je i njenu fotografiju u trenutku kad diže noge na sto, a Herstova :O0toagencija uputila je ovaj snimak stotinama svojih listova. I »Tajm« je objavio tu fotografiju da bi njegovih milion i po čitalaca naučilo kako treba na kulturnim priredbama da se ponaša jedna Amerikanka iz »najviših krugova«.
U Parizu je počeo da izlazi časopis
“e __Politbiro Komunističke · partije | Francuske ustao je na svom posleda o | njem sastanku protiv progona istakao nutih boraca Pokreta otpora koje vrši |. vlada Šuman—Mejer—Mok i proteZ stovao protiv oslobađanja petenovaca i izdajnika.
O gee Sudovi u Francuskoj nastavljaju da : „: 5 ;
___ | Oslobađaju narodne neprijatelje, a na ___ književnom planu sada je omoguće-
___ no svima onima koji su sarađivali sa | okupatorom ili se sada nalaze, kao - neolašisti raznih nijansa, u protivna– | ___rodnom taboru, da otvoreno propagiraju svoje mračne ideje i da vrše pro____pagandu za novi rat.
____Posle oslobođenja Francuske, velika grupa pisaca — rodoljuba sastavila je listu pisaca — izdajnika, i donela odluku da ubuduće nijedan pošten pi___ ac neće sarađivati u istim publikacıi-
jama sa saradnicima okupatora. Predđajuči da sudovi u Francuskoj moSeŽyOM biti popustljivi prema izdajnicima.
| pisci-rodoljubi saglasili su se i u tome - da se njihoy, odnos prema književni0 ćima sa izdajničke liste neće izmeniti O ni u slučaju ako bi sud nekoga od a pisaca kolaboracionista oslobodio kri- Vice,
Međutim, među piscima koji za vre|____ me rata nisu iznoverili svoj književni | poziv bilo je i takvih koji su sada, u " "doba mira, izmenili svoj stav, oglušili 7. seo svoj narod i prišli neprijateljskom taboru. Nedavno je jedan od njih, Žan O Polan, pokrenuo časopis »La Table | ronđe« da bi omogućio kolaboracionistima đa se rehabilituju i stvorio neofašistima tribinu đa mogu propagira____ti svoju rušilačku politiku. U prvom ee broju ovoga lista Polan je već ustu| pio mesta ne samo vatikanskim mrač njacima kao što je Fransoa Morijak i | glorifikatorima anarhije kakav je Alku : is, nego i otvorenim saradni__ cima okupatora Marselu Žuandou i
IG MMoWijed, koji je već u svom vom napišu u ovome listu „uložio _____najveće napore ne bi li mu pošlo za | rukom da okalja, {alsifikujući činje-
___nice i dajući događaj
ral
izvitoperenu
- kolaboracionista
i kriminalnu interpretaciju, sve ono što je značilo i što znači borbu za bolji život čovečanstva.
U svom članku »Tri zabeleške po= vodom otadžbine« pokretač ovoga časopisa, Žan Polan, na.skroz amoralan i ciničan način pokušao je da okalja lik Romena Rolana, poredeći Rolanov pacifistički stav za vreme prvog svet“ skog rata, imperijalističkog, sa izdajničkim „držanjem za vreme drugog svetskog rata, oslobodilačkog, francuskog fašističkog književnika Šatobrijana, koji je izdao svoj narod fašističkim porobljivačima.
U drugome broju ovoga časopisa pojaviće se, kako se to nagoveštava u reklamnom delu, nov buljuk neprija-
'telja francuskog naroda, na čelu sa
degolistom Andre Marlo-om i Anri de Monterlanom, predratnim mondensko danuncijevskim romansijerom, „koji je — svakako iz »larpurlartiskičkih« razloga — pisao za vreme okupacije političke članke u izdajničkoj štampi, a sve u slavu porobljivača Francuske.
Utoliko više što otvoreno fašistički »književnici« mogu da vršljaju po današnjoj francuskoj stvarnosti, mi cenimo zaista napredne i zaista francuske književnike, koji pretstavljaju pravu Francusku. |
ULAZ U TUNEL VRANDUK
4 Skica Ljubice Sokić
KNJIŽEVNE NOVINE VESTI IZ PRIJATE LJSKIH ZEMALJA Petnaesti mart —
dan mađarske revolucije
Nova, demokratska Mađarska, koja je posle drugog svetskog rata našla svoj đemokratski put, i u kojoj narod na višem planu ostvaruje ciljeve koje su nnibolii sinovi mađarshog naroda — među njima Petefi — istakli kao zahteve nacionalne revolucije 1848, Đroslavlja stogodišnjicu mađarske revnlucije 1848 kao deo Opštedemokratskog revolucionarnog pokreta Evrope toga doba ;
Na proslavu su pošle delegaciia Sovjetskog Saveza koji je u ovom ratu nanivičše psmngrao oslobođenju i prep0orodu Mađarske, delegacije Jugoslavije koja danas živi u istinskom prijateljstvu sa novom Mađarskom i delegacije ostalih prijateljskih zemalja.
*
M% Glavni urednik »Szabad Nepa« Jožef Revai objavio je knjigu »Dva
ČEHOSLOVAČKA
pravca Socijalđemokratijee i oštrom analizom osvetlio oštru borbu u šocijaldemokratskom pokretu protiv de" sničarskih elemenata koji služe interesima anglo-američkog imperijalizma a ništa nisu naučili iz primera probasti Vajmarske republike. Knjiga je naišla na veliko interesovanje kod 'mađarske čitalačke publike.
% M%U izdanju »Szikra« (Iskra) objavljena je nova knjiga Đule Kalaja pod: naslovom »Mađarski pokret nezavisnosti (1936–1945).« Ovaj istaknuti mađarski publicista, služeći še sredstvima memoarske književnosti, prikazao je u švojoj knjizi borbu ilegalne Ko-. munističke partije za ujedinjenje a8a– rodnih snaga i za ostvarenje aktivnog otpora. 1; T.G.
U Pragu izlazi časop!s „Današnja Jugoslavija
Savez prijatelja Titove Jugoslavije u Čehoslovačkoj objavio je prvi broj lista »Današnja Jugoslavija« (»Dnešni Jugoslavie«). U poruci upućenoj redakciji lista pretsednik Čehoslovačke
vlade Klement Gotvald istakao je da list ima veliki i odgovoran zadatak da „narode Čehoslovačke
upozna s novom Jugoslavijom, da doprinosi ·učvršćivanju političke, ekonomske i kulturne saradnje između obeju zemalja i da širi ideju slovenske soliđarnosti. »Značaj i odgovornost ovog zadatka« Gotvald — »leži u tome što je čvrsti veran savez sa Federativnom Narodnom Republikom Jugoslavijom od živolnoyz značaia za Čehoslovačku, njenu bezbednost i njen privredni i kulturni razvitak.«
U prvom broju list donosi: izvod iz govora maršala Tita na kongresu Saveza boraca narodno-oslobodilačkog ıata, pod naslovom »Pederativna Narodna Republika Jugoslavija stoji na čvrstim osnovama«; zatim izvod iz članka Edvarda Kardelja o Petogodišnjem planu i članak M. Đilas o maršalu Titu. Pored toga, pod naslovom »Ugovori mira, a ne rata«, list objavljuje članak o značaju ugovora o prijateljstvu, saradnji ı uzajamnoj DOmoći koji su potpisale Jugoslavija, Bugarska, Mađarska i Rumunija.
Pesnik Lumir Čivrni, koji je nedavno boravio u Jugoslaviji, piše o novoj jugoslovenskoj kulturi, podvlačeći prvenstveno njenu šuoku demokratičnost i narodni' karakter. List, dalje, objavljuje razgovor s dirigentom: Rafaelom Kubelikom o njegovim utiscima s turneje po Jugoslaviji: Kubelik ističe srdačan prijem na koji je naišao i odaje priznanje visokom umetničkom nivou Beogradske i Zagrebačke filharmonije.
podvlači .
filmovi.
Prvi broj lista »Današnja Jugoslavija« ilustrovan je reprodukcijama skulptura i slika jugoslovenskih likovnih umetnika sa izložbe »Likovna umetnost naroda Jugoslavije XIX i XX veka«. i
* Uw Pragu će se održati od 20 do 29 maja Drugi međunarodni kongres
kompozitora i muzičkih kritičara. Kongres će rasmatrati pitanja razVOja savremenog muzičkog stvaralaštva, kao i probleme savremene muzičke kritike.
*
Nedelja slovenskog filma priređena je u Pragu od 1 do 5 marta. U okviru ove nedelje, u praškim bioskopima prikazivani su sovjetski, jugosloven= ski, bugarski, poljski i čehoslovački
*
U ateljeima čehoslovačke filmske industrije završen je umetnički film »Selo na granici«. U filmu se prikazuju napori kolonista u češkim pograničnim krajevima da, posle iseljenja Nemaca, dovedu u red opustošenu privredu.
*
U izđanju slovačkog izdavačkog preduzeća, »Pravđa«, u Bratislavi, izišle su dve knjige satiričkih pripovedaka Jana Kaline: »Uvek sa osmehom« i »Ceo svet se smeje«. »Tvorba«, nedeljni časopis za kulturu i politiku, ističe u svom prikazu da,je autor Uus-: peo, kroz satiru da prikaže čitavu galeriju tipova sitnih i krupnih parazita, neprijatelja narodno-demokhratske države, koji, pod maskom rodoljublja, pokušavaju da ometu izgradnju nove Čehoslovačke i da se dočepaju vlasti.
:
BUGARSKA
Nagrade za najbolje književne radove o omladinskim brigadirima
Sa Omlađinske pruge Skica Ljubice Sokić
Na konkursu za najlepšu pripovetku i pesmu iz života omladinskih brigadira žiri, koji su sačinjavali Nikoia Furnadžijev, Pantelej Zarev i St. Zagorčinov, dođelio je nagrade:
Angelu Karalijčevu — prvu nagrađu za pripovetke o brigađirima »Joškatax i »Zlatuša«; Radoju Ralinu — prvu nagradu za ciklus pesama »Omladinska pruga«. i
Na poziv Saveza književnika Jugoslavije Savez bugarskih pisaca poslao je na omlađinsku prugu Šamac—8arajevo svoje članove Ivana Burina, Rađdoja Ralina i Valentina Nečajeva. Bugarski književnici su otputovali na Prugu 2 jula i ostali tri neđelje. Radoj Ralin je svoj nagrađeni ciklus napisao na pruzi Šamac—Sarajevo. Pesnička dela Ralina štampaju mnogi bugarski literarni časopisi. On je i urednik časopisa »Literaren front« i »Sloven«. Sovjetski časopis »Novi ala objavio je Ralinovu pesmu »O Titu«. .
MUZIČKI ŽIVOT BUGARSKE . U 1947 GODINI 1
| ___ Kao u ostalim granama umetnosti,
tako i u muzici 9 septembar bio je datum preokreta, datum „otvaranja novih viđika i novih mogućnosti.
Na masovnim pesmama odmah su počeli da rađe kompozitori Pipkov, Obretonov, Karastojanov, Rajčev, Di-
rh 44
mitrov i drugi. Izvestan broj njihovih ·
masovnih pesama sada' je popularan u narodu.
Pored rada na masovnim, pesma ma, muzičari su bili aktivni i u drugim oblicima muzičkog stvaranja: Filip Kutev komponovao je kantatu »Deveti septembar«, Obretenov uvertiru »Georgi Dimitrov«, Čerkin kantatu »Dvadeset treća«, Veselin Stojanov simfoniju »Krvava pesma« i Paraškev Hadžijev Sonatu za violinu i klavir. Simfoniskom muzikom bave se, pored starijih, i mlađi kompozitori: Lazar Nikolov, Aleksandar Raj" čev i Konstantin TIlijev. Nikolov se javlja svojom »Svitom«, Rajčev »Klavirskim koncertom«, a Ilijev kompo= novao je »Prvu fimfoniju«, koja će uskoro biti izvedena. Bojan TIkono= mov završio je »Drugu simfonijuv, Goleminov »Tokatu za klavir i orkestar«, Pitkov »Starinsku igru«, Nenov »Trakijsku igru« (za klavir).
Muzički život veoma je živ. Stvorena je Narodna filharmonija, institut koji ima pod sobom pet državnih simfoniskih orkestara u raznim mestima, a u toku 1947 godine obrazovana su još dva nova takva orkestra — u Burgasu i Razgrađu.
U državnom izđanju štampan je veći broj muzičkih dela. Objavljeni su simfoniska poema »Nemac« od Pilipa Kuteva, »Klavirski Rkoncert« Pipkova, »Trakijska igra« Nenova,
Koncertna direkcija priredila je oko 240 koncerata u Sofiji i unutrašnjosti. *
Pesmu Radovana Zogovića»Pesma o Titu i o Rusiji« štampao je »Literaturen fronte u prevodu Dimitra Pantelejeva,
Izdavačko pređuzeće »Narodna mla= deže objavilo je zbirku pesama mladog slovenačkog pesnika Karla Destovnika — MKajuha, koji je poginuo u borbama protiv okupatora. Zbirku je na bugarski preveo pesnik Dimitar Pantelejev,
%
Sedamdeset peta godišnjica smrti Vasšila Levskog, velikog borca za nacionalno oslobođenje Bugarske od Turaka, proslaviće se svečano ove godine u čitavoj Bugarskoj. Za dan proslave biće upućeni u unutrašnjost pređavači, koji će govoriti o životu i velikom delu Levskog.
Proslavu seđamdesetogođišnjice Ofiona Župančića obeležili su mnogi bugarski listovi i časopisi, »Literaturen front« doneo je članak o pesnikovom životu i radu i štampao njegovu pesmu »Val d'oltra«. Članak je napisao i preveo pesmu Dimitar PantelejeVva/"; Nai Sr Os i a Ooo Va
Or E ed i LIČE INALIČJE 7 | ALARMANTNE VESTI
. Velibor GLIGORIĆ :
Ono što zovemo reakcijom kođ nas, a što brojno postaje šVE neuočljivije, izolovalo se iz narodnog života i deli sudbinu Svih onih emigracija U istoriji koje su e „supr db naroda. Reakcija ne ge da se bori sa tim napretkom. Svaka pobeda u St 7? za alu je poraz. A pobeda u stvara
laštvu jugoslovenskih naroda bilo je
dosad toliko i takvih da je reakcija
izbačena sa poprišta borbe, i ništa joj drugo ne ostaje, nego da priviđa utva– re u svojoj'agoniji, ili da SVesno 1!7mišlja takve stvari, isto onako kao što su to doživele sve one emigracije koje su bile poražene u težnjama i delima da zaustave napredak naroda. | Ta reakcija, koja živi kao emigracl!ja u svome sopstvenom narodu, fantazira, ali u fantaziranju, kao i sve reakcionarne emigracije slične njoj, nema invencije. Sve ono što ona izmišlja, sve je to već toliko upotrebljeno u fašističkoj propagandi protiv »boljševičke opasnosti«, sve je to već preživano u kabinetima nekadašnjih zloglasnih „glavnjača. Laži, klevete, intrige, koje se upravljaju na narodnu vlast i stvaralačku izgradnju naših naroda, fabrikuju se uvek na isti: kalup, a taj kalup je već sasvim izveštao i uvek je isti. Toliko puta smo ga videli u svim senzacionalnim ucenjivačkim listićima prošlosti, koji su. sve svoje falsifikatorske, klevetničke
· i ucenjivačke kampanje počinjali sa
slikom boljševika s nožem u zubima, uz velike citate iz Gebelsovih paskvila. Reakcija kod nas nema niti mo že imati realnog oruđa za borbu protiv narodne vlasti. Ne može da ube=đuje ni činjenicama ni idejama. Umesto činjenica, ona -e služi lažima, varkama, inftrigama, klevetama, priviđenjima, računajući na lakovernost.
Njoj su zaista najsrodnija priviđenja. A halucinacije sa priviđenjima kod nje su i sećanja na zločine počinjene za vreme rata, u kojima su proturači laži često učestvovali kao saučesnici, Reakcija danas odbačena, u porazu doziva fantome. Priviđa ih kao glavoseče, trboseke, koljače. A ta njena priviđenja podudaraju se sa fabulama onih filmova i literarnih dela čija je produkcija u vlasti američkog. imperijalizma. 1I tamo je glavno u sadržini: patologija i misterija, zločinac koji u mraku skida glave svojim žrtvama.
Reakcija je izmislila fantoma koji tobož kolje žene u skrivenim senkama beogradskih ulica. Ona će detaljno opisati kako je videla zločin, opisaće podrobno »zločinca«, dodaće mu, u duhu svega šovinizma, i »podatak« o nacionalnom poreklu. Zbunjivaće ovom banalnom i trivijalnom laži samo neprosvećen i politički nepismen svet, lakoverne ljude i žene, a sve u
cilju stvaranja panične psihoze i no- __
poverenja „prema marodnoj vlasti, stvaranja potpuno fantastičnih postavki o nekoj nesigurnosti života i imovine. To što je ova poražena unutarnja emigracija izmišljala u vrućici svoje agonije, ta priča o nekom
'misterioznom fantomu koji je ostao
neopažen i od vlasti i od građan=stva, to je jako staro, banalno, upotrebljivano. To ima korena i u svetu vradžbina, vračanja crnih mačaka, fantazije i religioznog ludila, spiriti-
otstavile napretku” u Sebi sna_ nosštima. varalaštvu naroda —-
· roda, a živi u njemu? O čemu može
JUMŠ |
ia.
zma i fantazije patologije. Ovoj uta to je upotrebljeno 5 planom da se uznemiri onaj koji je lakoveran, ia sujeverju, onaj koji lako pada u paničnu psihozu kada mu se servira pro ča o ubistvu pod misterioznim okol-
Izmišljeni fantom je veoma srodan demoralisanim ostacima potučene Te akcije kod nas. On je blizak njenom ” unutrašnjem životu, moralu, njenom odnosu prema narodu i čoveku. Ona ne može nikako da prežali koljače, crne divljačke brade četnika i mjiho- ve nožeVe, ni ono vreme fašističke nemačke i italijanske okupacije kada su oni, bez ikakve misterioznosti, jaVn6 klali žene i ljude, hvaleći se bro- jem žrtava i
procedurom klanja, fotografišući se prilikom klanja, kada su hvalisavo nosili krv naroda na svojim rukama. Izmišljeni fantom je priviđenje četničkih sadističkih orgija, u kome se izživljuju ostaci njihovih prijatelja. sarađaika i finansijera, koji nemaju više invencije da izmisle ma šta drugo čime bi napakostili ili nahudili narodnoj vlasti, izručuju na ulicu. fantastične priče u kojima su izraženi gadost i životinjstvo njihovog sopstvenog »duševnog sveta«,
Naša dnevna štampa odbacila je od sebe kriminalne hronike, one koje su bile uvek pune misterioznih ubistava i senzacije, koje šu fabrikovale :. kriminalne fabule i istorije, Ona je to učinila zato što je postala istinski glas naroda, njegovih zdravih, Dprogresivnih težnji za normalnim sštvaralačkim životom i što sam kriminal iščezava iz našeg društva. Ona je sva u vernom i istinskom odražavanju Ve- · likih istoriskih događaja i revolucioO- · narnih preobražaja u savremenosti. Iz nje izbija jasnost i stvaralačka snaga ideja, zdravlje i čvrs na morala, veliki životni optimizam koji izbija iz stvaralačkih podviga narođa. ,
Oni koji ne vole napređak naših naroda, ne vole ni njihovu štampu. Oni su gladni senzacionalnih kriminalnih i hronika u kojima će izživljavati 8VOje patološke i sadističke prohteve. Njima je nužan fantom, onaj famozni znak pitanja u detektivskoj literaturi, koji postaje centar njihovog životnog interesa, jer druge bolje životne Sšadržine nemaju. Šta može da čini čovek koji ne voli napredak našeg na-
tap M,
a i
da sanja čovek koji je izgubio vlast nad drugim čovekom, kome je oduzeta mogućnost da zgrće kapitale, da monopoliše pozicije u državi i društvu? On sanja: o atomskoj bombi, O . imperijalističkoj sili da mu vrati ono . što i sam uviđa da je nepovratno izgubljeno, on traži pomoći od natpri= rodnih čuda, okreće spiritistički Sstočić u svojoj sobi, konsultuje vračare,, čeka da siđe sveti duh sa ključevima od narodnih riznica. TI u tom agoničnom iščekivanju »nečega«, uznemirava radan svet svojom sopstvenom panikom, izmišljenim vestima o priviđe= njima, fantomima, svim onim Što se u istoriji ponavlja kada je u pitanju agonija onih slojeva koji su se suprotstavili zakonitom i pobedonosnom razvitku napretka naroda. Ne uznemirava ozbiljno, nego došadmo, kao dosadni insekti. Lakoverne žrtve te veštačke psihoze postaju i postaće sve ređe, i same se stide svoje lakovernosti prema pričama o »fantomima«.
»Apokrifna» literatura i
•ov.w
iščezli
kulturni dokumenti
U nekim pr:vatnim knjižarama još se, javno ili polutajno, prodaju, pored knjiga duhovno tuđih kulturi naših naroda, još i profašističke ili čak direktno faš:stičke knjige iz doba okupacije. Prema toj pojavi ne smemo biti ravnodušni.
Prirodno je što u nekim velikim bibliotekama, državnim i društvenim, ima i te reakcionarne, fašističke literature, jer za jedan krug naučnih radnika treba da postoji i takav dokumentarni materijal. Ali, nasuprot tome, utoliko pre oseća se jedan Vvoeliki nedostatak u skoro svim. našim velikim bibliotekama nedostaju neka od značajnih dela koja pretstavljaju važne beočuge u pravom kontinuitetu našeg kulturnog života. Nedostaju mnoge publikacije iz pe= riodđa 1918—1941, a naročito iz perioda 1930-—1941: časopisi, listovi i knjige kroz koje se manifestovala društvena i idđejna avangarda naših naroda u najtežim danima borbe protiv TOLEČBĆ i profašističke izdaje u zemlji. Krupan događaj u našem kultur-·
nom životu preistavlja pronalazak svakog izdanja iz prošlosti na koje se zaboravilo, koje je bilo izgubljeno ili za koje se nije znalo. Otkriće kakvog nepoznatog izdanja, eventualno unikata iz prošlosti, ponekad daje povoda za pokretanje izvesnih pitanja u vezi s kulturnim razvitkom naših narođa. S druge strane, ne samo širokoj javnosti, nego i posetiocima naših velikih biblioteka, ostala su i danas nepoznata neka vrlo značajna izdanja iz presudnog perioda jačanja naprednih snaga naših naroda, pripremanja odbrane zemlje i oslobo= dilačke borbe. Tako, odđ mnoštva naprednih listova, časopisa i publikacija koji su se pojavljivali za dvadeset i tri godine bivše Jugoslavije, a, naročito od triđeset šeste do četrdeset prve godine, neke se publiMacıije skoro uopšte ne mogu naći. Na primer, jedan deo naše nove publiMhe, vaspitane kroz oslobodilački rat i/izgradnju zemlje, ne zna da je u |Beogradu, s opštejugoslovenskim značajem, izla-
· zio šest meseci nedeljni list) „NIN«, u
doba španskog rafa, stvaranja Na rodnog fronta i talasa veliM:;jh štrajkova. Isto tako pretstavljaju retkost časopisi: »Izraz«, »Naša stV.arnost« i »Umetnost i kritika«, pa i naša najznačajnija teoretska publil?acjja do rata — »Književne sveskew .
' Ta praznina je u toliko veća, Što.
BH: U, Poyna| periodu! izlaz lana
by i > i BM dd UN NE
napredni, provokatorski listovi i ča=
sopisi (klasičan egzemplar je B. Te-
ođosić), koji su se dobrim delom sa-
čuvali, a naša nova javnost me zna
tačno karakter pojedinih publikacija
niti zna da su neki časopisi menjali
i karakter s promenama u redakciji.
Tako i danas još, ponekad, po koja
ranija mistifikacija nalazi nmehotične
žrtve. Mnogi dobronamerni profesori
književnosti prosto ne poznaju zna-
čajna književna i publicistička ostva= ' renja objavljivana u naprednim ča-
sopisima, listovima i publikacijama
pre ”na*s, a neki bibliografski »struč- ” njaci« čine čudovišne stvari, navode-
ći kao literaturu, povodom velikih datuma, upravo provokatorske ili u najmanju ruku sumnjive napise iy autore.
Naša napredna umetnička i principijelno-teoretska literatura u bivšoj Jugoslaviji imala je ogroman uticaj, zahvatala je široke mase (isti prime-" rak išao je iz ruke u ruku). Pod teškim uslovima časopisi su izlazili ua većem tiražu nego ijedan od zvaničnih časopisa toga vremena. E
Kao što, u interesu naše kulture, freba obratiti pažnju na to šta se u ponekim privatnim knjižarama i antikvarnicama „prodaje kao »literatura«, isto tako iz dužnosti prema našoj novoj kulturi treba povesti računa i o nedostatku nekih publikacija po našim bibliotekama. Oni kod kojih se nalaze takva retka izdanja iz perioda uoči rata, pojeđini primerci ili kompleti, učinili bi veliku uslugu našoj kulturi ako bi te publikacıje iz privatnog vlasništva pređali u vlasništvo velikih biblioteka, gde-bi bile pristupačne onima kojima su potrebne. Isti Je slučaj i s mnogim publika= cijama iz našeg oslobodilačkog rata. Iako su mnoge od tih ratnih publikacija izgubljene ili propale u uslovima rata, one se ipak katkad mogu naći kod pojedinaca kao bibliofilska svojina, nepoznata javnosti.
Ovome mogu mnogo doprineti državne antikvarnice, kakve su već stvorene u Sarajevu i Zagrebu a stvaraju se. i u drugim našim centrima. To je jedan od zadataka koji one treba da vrše. .
Uklonimo mnečovečne, varvarske i antikultume knjige s knjižarskihb tezgi, — a izgubljene dragocenosti naše predratne napredne književnosti i dokumente iz oslobodilačkog rata uputimo u biblioteke! ;