Književne novine
| KRAH POSLEDNJE
| MONARHOPFAŠISTIČKE | OFANZIVE ~
+ ·
Šesnaestog maja sramno se završi-
| la najnovija ofanziva monarhofašista — teško je reći koja po broju — protiv Demokratske armije Grčke. I ovu ofanzivu pažljivo je bio pripremio Gu-.
neralštab u Atini, s biznesmenom-ge-
neralom van Flitom na čelu. Izrađeni
· su bili detaljni planovi operacija, O-
L_=
„“
_
\ >
-
| pp i ::
\ . \
a. ,
-
_ da se ruska priroda prikaže kao neka ·
bezbeđena konirola njihcvog izvrši nja a na osnovu zakona o Trumanovoj doktrini dovučeni su bili iz Amerike novi tovari oružja. Još davno pre 'po= četka ofanzive, kao i za sve vreme dok je ona trajala, atinski listovi, kao na primer »Vima« od 17 aprila, pisali su: »U Pirej je stigla američka trgovačka lađa natovarena teškom brdskom artilerijom«., Američki general van Flit lično, u pratnji kralja Đonđa i engleskog generala Daunsa, obišao je bio divizije i pukove monarhofašišta i njihove američke instruktore. Međutim, usprkos svemu, opet se sve | završilo žalosnim „porazom: Glavne ' snage, Demokratske armije Štaba Rumelije probile su se na početku operacija iz obruča koji su zamislili Tru· manovi generali u Atini. Kada su uvideli da im je manevar propao, monarhofašisti navalili su sa 35 hiljada vojnika, s tenkovima i avionima na manje od 1000 partizana koji su ostali ua Rumeliji i, u nemoćnom besu, izgubivši iz stroja preko 2.000 ljudi, završili svoi pohod pokoljem neboraca po planinskim selima.
U Vašingtonu i Atini oglašena je ova sramota, razume se, za pobedu.
Međutim, iako su odneli »pobedu«, monarhofašisti u Atini i njihovi Hospodari u Vašingtonu sada reže jedni na druge, dok rasmatraju zbir svojih
' dosađašnjih poraza u zločinačkom Do-
kušaju da pokore jedan narod od šest miliona. Za imperijaliste Grčka je postala bezdan koji nemilosrdno guta funte i dolare. Ne računajući desetine miliona funti sterlinga koje su utrošili Čerčil i Bevin, američki imperijalisti od decembra meseca 1944 utrnšili su 885 miliona dalara ne bi li pokorili grčki narod. Navukli su u Grčku ogromne količine oružja, doveli američke instruktore u monarhofašističke jedinice i napunili kraljevski goeneralštab . američkim „generalima. Ali rezultat je bio prilično jadan: grčki partizani, mesto engleskim, tukli su sada monarhofašiste američkim oružjem i municijom. Senator Bridžes, tipični američki biznesmen, kofi račuma i ljudsku krv u dolarima, sa zaprepašćenjem je pre tri meseca kon= statovao u Kongresu: »Nas staje 20 hiljada dolara ubistvo jednog partiza= na«. Otkada je senator Bridžes izgovorio ove reči — »cena« je partizana skočila.
Po naredbi Amerikanaca prisilmom mobilizacijom vojska u Grčkoj povećana je na 200 hiljađa. Kako se ta vojska bori — najbolje svedoči kazneni logor Makronisi kraj Atine, u kome se prema zvaničnim podacima, nalazi 15 hiljada oficira i vojnika. Nasuprot tome, stalno jačaju redovi Demokratske armiie i širi se obim njenih operacija, Skoro godinu dana pešto su američki generali svečano izjavili da će za šest meseci nestati partizana u Grčkoj. izveštaji Gene=
· ralštaba u Atini saopštavaju o sve ši-
rim i sve novim ii novim borbenim područjima, na kojima do pre godinu dana nije bilo većih partizanskih jedinica,
Slične »uspehe« imperijalisti su požnjeli i na privrednom polju, Privredu Grčke »sređivale« su engleske misije od 1944 đo 19046, a zatim se toga posla-na »sređivanju« prihvatila — prema Trumanovoj doktrini i Maršalovom planu — američka misija s Grisvolđom na „čelu. Izjave Grisvolđa atinskoj štampi u aprilu mesecu najbolje pokazuju rezultate toga »sređivanja«. Grisvold je objnvio da će cena hlebu biti povišena, đa će hiljade državnih činovnika biti 2thiteno, porezi povećani, a da će inilacija ostati i dalje u punom jeku.
U unutrašnjoj političkoj situaciji u Grčkoj imperijalistima ostaje sve manje prostora za manevrisanje. Monarhofašistički Parlamenat, koji su Amerikanci poslali na odmor pre tri meseca, dobio je pre nekoliko dana još mesec dana »otsustva«, jer bi čak i on mogao da pogorša delikatnu situaciju. Sofulis je rekonstruisao vladu pre mesec dana, a listovi Caldarisa traže novu rekonstrukciju.
Američki imperijalisti otkako su
. stigli u Grčku rade na tome da ispra–
ve »greške«, Posle nekoliko propalih ofanziva protiv Demokratske armije Grčke, oni su zamenili svog generala Livseja — generalom van Plitom, Ali i van Plitove ofanzive propadaju. Sada zamenjuju ambasadora Makveja — Volstritskim bankarom Grejdijem. Pozvali su i Grisvolđa u Vašington, i listovi javljaju da će verovatno i on biti smenjen,
Dok se u Vašingtonu i Atini išpituju »greške« i prave planovi za nove
ofanzive, imperijalisti u Grčkoj, sa sve većom žestinory, prihvataju se SVOE poslednjeg sredstva u borbi
protiv slobođoljubivog grčkog maroda, vršeći besomučan, neprikriven
masovni teror. Američku naredbu o masovnom istrebljenju ne &provođe »ekstremisti« već vlada i Generalštab. Tako list potpretsednika vlade Caldarisa »Vradini« piše: »Za evakog našeg poginulog treba smaknuti glave stotini komunista«, a Generalštab izdaje saopštenje u sličnom duhu kno, na primer, ono od 15 aprila: »Žanđdar= mi motorizovane čete iz osvete za smrt svog komandanta upali su u zatvor Sparte i ubili 25 komunista«.
Ali teror je nemoćan. On samo jača ređove IJ»mokratske armije.
Danas pređ licem svetske javnosti koja budno prati događaje u Grčkoj, grčki narođ svojom borbom demaskira ciljeve i metođe američkog imperijalizma koji teži za vladavinom nad čitavim svetom. Sve širi krugovi u svetu danas uviđaju da je glavni uzrok svih »grešaka« monarhofašista i njihovih naredbodavaca i glavni uzrok propasti svih planova američkih imperijalista da pokore grčki narod, neodoljiva odlučnost grčkog naroda da borbom sebi izvojuje slobodu i bolji život. Borba grčkog narođa i njegove slavne Demolratske armije ukazuje danas još jednom čitavom svetu koliko ogromne rezerve snage ima jadan narod koji je ustao da.se bori protiv imperijalista i domaćih izdajnika. Stevan DIŠDIJE OG
Povodom jednog citata U prikazu »Borisa Gođunova« u »Politici« od 29 maja ove godine B. Dragutinović, ilustrujući lik Varlaama, upotrebio je citat (ne navodeći izvor) Koji glasi: »ta prava, razbarušena, široka, besmislena, haotična ruska bprirođa, narodni pakošnik i pijanica«. Takva ilustracija Varlaama potpuno je nepravilna i netačna, a moramo se na nju osvrnuti Još i zbog toga što se na račun ruske prirođe ređaju epiteti koji je prikazuju ružno i uvred]ljivo. | Za Varlaama ne može se roći ni đa je besmislen, niti da je narodni pakosnik. On je robustan seljak, lukav i nepoverljiv, koji se, prolazeći kroz manastirski život, odao piću. lenstvovanju i skitnji. Varlaam, međutim ima zdravog smisla, duha, oštroumnosti. On se pojavljuje u narodnoj buni, ha_ rangira mase protiv Borisa, optužuje carsko samovlašće. i : __Buržoaska pretstava osobina ruskog života bila je uvek u toj tendđenciji
gaa anarhička i divlja snaga koja je sva u haotičnosti. Međutim danas,
posle svih ogromnih uspeha ruskog
naroda, navedeni citat uvredljivo deluje. /
'VY. GL
|. TRI MRLJB NA PLAKATU
_-_ Početkom januara Sveučilišni odbor Narodne studentske omladine u Zagrebu raspisao je konkurs za izradu umjetničkog plakata za »Maiski festivale — godišnju reviju štručnog, - kulturnog i umjetničkog djelovanja studentske omladine Zagreba. Sredinom aprila „pojavio se nagrađeni rad u »Studentskom listu«. a zatim i u vidu velikih plakata i filmskih dijapozitiva. A kako izgleda taj plakat?
| S mukom se na njemu mogu razaznatj tri raznobojna. disharmonična, neplastična lika, koja ustvari ne pretaju ništa drugo do tri mrlje. A O; teWi mrlje mogu imati zajedničsa našom omladinom? Tri mrlje a plakatu prefstavljaju izgleda tri maske, tri sablasne pojave, a. kompozicija boja odaje izrayito ekspresionistički manir. koji nakazno defor= miše realnu sliku sveta. 37N
(300) ()JUJAV
Novo u »proučavanju« Šekspira
Engleski književni istoričari dosađ nisu bili toliko dokoni da bi se specijalno bavili proučavanjem nepristojnih izraza u Šekspirovim delima. Međutim, neki Erik Partridž odlučio je da ispuni sada i tu važnu prazninu. On je napisao »naučni rad« na temu: »Nepristojni izrazi u Šekspirovim delima — Literame i psihološke studije s priloženim rečnikom«.
Trka za novim lovorikama u proučavanju Šekspira obuzela je i američkog književnog istoričara Džordža Tejlora. On je takođe napisao knjigu o Šekspiru sa svrhom da ideje velikog engleskog dramatičara grupiše po temama i na osnovu toga stvori niz studija o liku samog Šekspira. Bvo kakvim su temama posvećene pojedine studije: ljubav. i pohota, brak i celibat, savršeni muškarac i savršena žena, bogatstvo, i prirođa, čednost, konji, Engleska, itd. i
Časopis »Saterdej revju of literatur« (»Saturđay Review of Literature«) oduševlieno komentariše Tejlorov »rad« i usuđuje se da tvrdi, da je to
. delo »isto tako besmrino, kao i sama
Šekspirova dela«.
INSTRURTORI GROZOTA
Američki radio emituje neđeljno .
najmanje osamnaest programa, posvećenih »užasima od kojih se ledi krv«. Prema rečima časopisa »Laif« (»Life«), ti programi naročito plaše svoje slušače — neđeljom. Toga dana, samo u Nju-Jorku, obično tri radio-stanice pet časova bez prestanka emituju devet »tajanstvenih događaja«. U jednom — poluđeli lekar ubija pacijentkinju, sakriva njem trup u orman i odmah juri za drugom žrtvom. U drugom — pas bez prestanka zavija nad ženom, koju je njen brat poslao na
drugi svet. U trećem — čarobna vi-
oliha ubija Ciganina, koji na njoj svira.
Prema proceni »Lajfa«, kao rezultat svega foga događa se đa nedeljom uveče naimanje 12 ljudi bude otrovano. preklano, uništeno, bačeno kroz
prozor, ne računajući i po jedno O
bavezno samoubištvo.
II -———
SOVJETSKI SAVEZ
Na proslavi petstogodišnjice rođenja velikog uzbečkog. pesnika i humaniste Ališera Navoja u Taškentu uzeli su učešća ·pretstavnici nauke, književno=
sti i umetnosti iz svih sovjetskih re=
publika. Savez sovjetskih pisaca uputio je veliku delegaciju, a Komitet za umetnost ansambl Velikog teatra iz Moskve koji je priredio niz koncerata. Moskva je poslala Taškentu portre Ališera Navoja, veličine 22 kvadratna metra, delo sovjetskih slikara E. Mandelberga i B. Simonova.
Lenjingradski vajar IL. Ditrih izra-
đduje figuru velikog pesnika visoku če-~
tiri metra. Spomenik će biti izliven u bronzi i postavljen u Taškentu. Kompozitori Taškenta J. Radžabi, M. Muhamedžanova, T. Sadikov, S. Babajev i drugi komponovali su oko 30 pesama i romansa na tekstove Navojevih stihova, A. Kozlovski završio je kantatu »Slava mudrima« na reči
velikog pesnika. Lirsku rapsodiju na-
pisao je kompozitor V. Uspenski.
M. Ašrafi i dramaturg Jašen rade na operi »Bahram i Dilaram« po Na vojevoj poemi »Sedam planeta« a mladi. kompozitor M. Rurbanov više operu »Navoj« po libretu pesnika Ujguna.
U pozorištima, domovima kulture, kolhozima i ustanovama održavane su večeri posvećene Ališeru Navoju i izvođena njegova dela.
Taškentski studio izradio je film »Ališer Navoj«, a kijevski studio umetničkih filmova sinhronizovao je film na ukrajinskom jeziku.
Sva sovjetska štampa posvetila je veliku pažnju jubileju genijalnog uzbečkog pesnika i mislioca.
Na ruskom jeziku izišla je u izdanju Akademije nauka populama serija knjiga prof. Bertelsa o Navoju. Goslitizdat je štampao dve knjige: zbornik lirskih stihova i pet poema A. Navoja u ruskom prevodu. U izdanju »Sovjetskog pisca« izići će zbirka odabranih lirskih pesama i poema u ruskom prevodu, a u izdanju »Detgize« izišle su dve njegove poeme: »Parhad i Širin« i »Lejli i Medđžnun«.
'% U najboljem Gruzinskom, dramskom pozorištu »Jtustaveli« prikazana je nedavno premijera komada »Orlovsko gnezdđo« od gruzinskog dramaturga filmskog režisera Sikor Tolidze, Komad je posvećem slavnoj
borbi herojskih naroda Jugoslavije za slobodđu i nezavisnost.
Prema plsanju sovietske štampe, komad »Orlovsko gnezđo« đoživelo je veliki uspeh. Narodni glumac SSSR Akakije Horava (Tito), narodna glumica Gruzinske SSR Tamara Čavčavadze (Bojana) glumac Dolidze (Marko Rašković), & Čehidze (Rade
POLJSKA
KNIJIŽEVNE”NIOVINE
ra
_ Proslava petstogodišnjice rođenja Ališera Navoja u Sovjetskom Savezu
Ališer Navoj
Rašković) glumica Tamara Barkađze (Gordana, kći Draže Mihailovića) i ceo ansambl dali su odličnu glumu. Slikar Havadze, koji je izradio đekor specijalno je proučio likovnu umetnost Jugoslavije. Muziku, pre= ma melodijama „jugoslovenskih pesama komponovao je kompozitor Jon Tuskiia. Gruzinska javnost srdačno i toplo dočekala je ovaj pozorišni komađ o bratskoj Jugoslaviji prema kojoj sovjetski liudi gaje najiskreniju i najtopliju ljubav.
% Pozorište Vabhtangova u Moskvi prikazuje nov komad Aleksandra Kornjejučka »Makar Dubrava«, koji prikazuje posleratni život u Donbasu, masovni pokret za izvođenje Petogodišnjeg plana pre roka, komunistički stav sovjetskih radnika prema rađu i borbi protiv inđiviđualističkih tendencija koje još žive u dušama' nekih zaostalih radnika. Radnja komada ubedliivo prikazuju da su interesi države i najdublji interesi sovjetskog čoveka istovetni. Glavni junak komada, Makar Dubrava, jeste duboko realistička, istinita figdra. On' je stari rudar, pravi boljševik k kada primećuje greške što ometaju irvršenje plana u iednom od okana stupa u borbu protiv njih, iako već odavno ne rađi u ovom rudniku i, prema tome niije odgovoran za rad u njemu. Kroz ovaj, naizgled iednostavam slučai ogleda se socijalistički karakter sovjetske stvarnosti, visoka svest radnika u „socijalističkoj zemlji. Strasni, plameni polet s „kojim Makar Dubrava i većina ličnosti komađa stupaju u borbu za izvršenje plana, za interese države — to je ono novo što 'je moglo Ma se stvori samo u zemlji sncijalizma. Boreći se za plan, Makar Dubrava dolazi u sukob sa svojim zetom Pavlom MKrugliakom, koji je zaostao, odvojio ee od radnika i zbog toga pravi niz grešaka. Prema pisanju sovjetske štampe Korneičuk nije uspeo da se oslobodi od izvesnog šematizma, ali i pored toga i još nekih ne tako značajnih nedostataka, mjegov najnoviji komad, napisan živo, gleda se 5 velikim interesovanjem,
Veiiki uspeh izložbe jugoslovenske likovne umetnosti u Poljskoj
Horakov: Izgled jedne dvorane
Puna dva meseca izloženi su bili u Poljskoj, prvo u Varšavi, a zatim u Kralhovu, umetnički radovi iugoslovenskih slikara i vajara devetnaestog i dvadesetog veka.
Jugoslovenskoj reprezentativnoj izložbi, koja je bila dragocen doprinos kulturnom zbliženju bratskih naroda posvećena je velika pažnja kako od strane poljskih prosvetnih i umetničkih krugova, tako i od širokih masa naroda.
Poseta izložbe bila je vrlo dobra 40.000 ljudi. Smatra se da je to najposećenija inostrana izložba u Varšavi od oslobođenja do danas.
Kako se tokom izložbe u Varšavi pokazao veliki interes i želja da se naša izložba otvori i u drugim mestima u Poljskoj, Odeljenje za kulturu i umetnost Krakovskog vojvodstva zatražilo je da izložba, posle Varšave, pređe u Krakov. Toj molbi izašlo se u susret, pa je izložba krajem aprila otvorena u Krakovu, gde je izložbu posetilo 14.000 osoba. pora?
Oko šezdeset dnevnih i nedeljnih
- listova donelo je vesti, informativne
članke i reprodukcije sa izložbe. Časopis »Wiedza i Zucie« objavio je prikaz, u kome se, između ostalog, kaže: »Upoređujući retrospektivni deo od 1918 i noviju umetnost Jugoslavije, dolazi se do zaključka da su umetnici Jugoslavije, i pored političke zavisnosti i jake infiltracije različitih uticaja, umeli da sačuvaju i u prošlosti svoju unutarnju nezavisnost i da umetnosti stave svoj sopstveni žig. Ali osobenost i specifičnost, bogatstvo umetničkih mogućnosti javljaju se još potpunije u slobodnoj Jugoslaviji«.
Naročitu pažnju poljska kritika posvetila je našoj skulpturi, koja je dobila priznanje i pohvalu svih kritičara. Književni list »Odrodzenie« piše o našoj skulpturi: »Savremena i ratna tematika izbija iz Jugoslovena i u ovoj oblasti umetnosti s neverovatnom pnsijom, oduševljenjem ı uporTnom borbom sa formom . . zentativni skulptor Jugoslavije Augu.
stinčić rešava svoja velika dela stati-
il ;Veir}?i 20 J J { \
. Repre--
čki i radije monumenfalno, a đozvoljava sebi snažnu dinamiku pokreta u malim skulpturama«.
Govoreći o našoj grafici »Odrodzenie« piše: Rat je našao nečuveno silan odjek u umelinosti svih naroda Jugoslavije. Naročito grafički radovi obuhvataju fematiku svih oblasti života na frontu i sa neposrednošću, pokazuju patnje naroda pod okupacijom... Veliku slikarsku vrednost pretstavlja; pastel Price pod naslovom »Pogreb pionira«, kao i njegovi crteži i grafike. Ističe se njegovo »Streljanje«, koje uzbuđuje snagom i dubinom izraza, a odlikuje se odlično crtanim figurama, zato su one malih razmera. Svaka od streljanih osoba snažno je okarakterisana i potresna u svome realizmu...«
Pored radova naših umetnika pro= šle su široke mase poljskog naroda. Osećanja brojnih posetilaca naše izlo.
' žbe u Poljskoj neposredno i toplo iz-
razila je jedna poljska učenica, koja je izjavila da je postala odlučnija i borbenija otkada je videla Jugoslovensku izložbu.
5. M. MADŽARSKA Izložba »Borba i izgradnja Jugoslavije
U čast rođendana maršala Tita, u Debrecinu je na svečan način otvorena Nedelja mađasko-jugoslovenskog prjjateljstva, koju je organizovalo 'Mađarsko-jugoslovensko društvo. U okviru ove nedelje u Narodnom muzeju svečano je otvorena izložba »Borba i izgradnja Jucoslavije«, SA ovih svečanosti upućen je pozdravni telegram maršalu Titu. Istog dana, u najvećem bioskopu, u Debrecinu, prikazan je sa uspehom film »Živjeće ovaj narod«.
% U znak sećanja na jugoslovenske partizane koji su izginuli pri pokušaju da se probiju iz logora u Satoraljaujhely, gde su bili internirani, podignut je u tome mestu spomenik. Bronzana skulptura. de!o KHerenyi Jenva, zana sa orlom. O izradi ove velike skulpture biće prikazan kulturni film, ,
mačke bilo je srazmerno malo
prefstavlia mladog parti-
i Povodom . 130-gođišnjice ; rođenja 'Karla Marksa, početkom maja ove godine održan je u Berlinu Kulturni
kongres Jedinstvene socijalističke par”
tije Nemačke, Kongresu je prisustvovalo oko 2.000 delegata iz redova na-
učnih i kulturnih radnika Nemačke ~
i veliki broj gostiju iz inostranstva. Učešće delegata iz zapadnih zona Neczbog smetnji angloameričkih vlasti. Neki od delegata iz tih oblasti nisu uopšte mogli na Kongresu da istupaju pod pravim imenom.
% W Osim svečanog govora Otta Meyera o. životnom delu Karla Marksa, refe-
rate su održali Otto Grotewoh1 (»Duhovno stanje u Nemačkoj i marks!zam«), Prof. dr Heinrich Deiters (Kultumo jeđinstvo Nemačke i intelektualci«) i Anton „Ackermann (»Marksistička kulturna politika«).
U ime stranih gostiju Kongres je pozdravio Martin Andersen Nexo. Pozdravne telegrame Kongresu uputili su Demokratski savez finskog naroda i KP Finske, a u ime Rumunske radničke partije, generalni sekretar Georgiu Dej. Pozdravni telegram uputila je Kongresu i KP Jugoslavije.
Kulturni kongres Jedinstvene socijalističke partije Nemačke stavio je pred nemačke kulturne i javne radnike kao osnovni zadatak aktivizaciju nemačkih intelektualaca, borbu protiv izolacije nemačkih intelektualaca, zatim povezivanje naprednih nemačkih
snaga po političkoj i kulturnoj liniji ,
sa naprednim snagama drugih zemalja, poštavljanje jasne linije kulturnoprosvetne politike u sovjetskoj okupacionoj zoni, pozivanje naroda u borbu za mir, za istinsku narodnu demokratiju, i demaskiranje anglo-ame= ričke reakcionarne politike na konkretnim primerima kulturnog i političkog porobljavanja zapadne Nemačke. ;
Kongres je otvorio Vilhelm Pieck pretsednik Jedinstvene socijalističke partije Nemačke. U svom govoru on je naglasio.da je Jedinstvena socijalistička partija Nemačke, sazivajući ovaj Kongres, smatrala najvažnijim ozbiljno proučavanje i osvetljavanje svog dosadašnjeg rada na području kulture; objavljivanje kulturnog programa partije i uzimanje novog pravca u radu. Svemu tome, izjavio ·je Pieck, date su već osnove u manifestu upućenom nemačkom narodu sa Kongresa ujedinjenja Jedinstvene socijalističke partije Nemačke 2 aprila 1946 godine.
Dalje je Pieck podvukao značai uspostavljanja čvršte veze sa svim naprednim intelektualcima Nemačke i njihovog, uključenja u borbu za duhovno oslobođenje, za demokratsku i miroljubivu Nemačku. Izmoseći oblike ove borbe, Pieck je ukazao na to da je, glavni nacionalni zadatak sprečavanje . rasparčavanja . Nemačke od gtrane zapadnih okupacionih vlasti 1 obezbeđenje državnog, privrednog, kulturnog i nacionalnog jedinstva Ne= mačke. , ,
Za nemački narod, rekao je Pieck, postoji opasnost da ga potisnu na stepen kolonijalnog naroda i da ga uvuku u novi rat protiv Sovjetskog Saveza što bi Nemačku dovelo do potpunog uništenja.
Svoj govor Pjeck je zaključio sledećim rečima: »Jedinstvena socijalistička partija Nemačke nema posebnih intereša koji bi bili suprotni interesima našeg radnog naroda. Ona želi da se učini kraj bedi nemačkog naroda i hoće da doprinese da nemački narod stekne prijatelistvo i poštovanje drugih naroda. Zajo se uporno obraćamo svim nemačkim intelektualnim radnicima apelujući ma njih da sarađuju na kulturnom preporodu nemačkog naroda i ujedinjenju naše domovine«.
U svome referatu »Duhovno stanje u Nemačkoj i marksizam«, Otto Grotewohl izneo je uzroke i dao analizu duhovnog pada nemačkog naroda u godinama nacional-socijalizma. Grotewohl je ukazao na ekonomske snage koje su omogućile nacizmu dolazak ma vlast, pa je rekao: »Proučavajući
BUGARSKA
Javne diskusije o umetnič| · kim delima
Veliku popularnost, u narodu stiču javne diskusije o umetničkim delima. Diskusije organizuju Savez umetnika, Komitet za kulturu i umetnost, studentska, gimnaziska i radnička omladina, pozorišta. Na javnim diskusijama pretresaju se dela domaće i strane književnosti, članci i referati istaknutih književnika o aktuelnim literarnim problemima, slikarske izložbe, pozorišni komadi, novi filmovi.
Bugarska štampa piše da će aktiviziranje širokih narodnih masa i njihovo učestvovanje u javnim diskusijama igrati veliku i pozitivnu ulogu u kultumom životu Bugarske.
% U Pirinskoji Makedoniji kulturni život Makedonaca sve više se organizuje, U Gomjoj Džumaji aktivno rađe Makedonsko narodno pozorište, hor »Makedonska pesma“ i književna grupa »Nikola Jonkov Vapcarov«.
Ž% Na konkursu za statuu generalisimusa Staljina prva nagrada nije dodeljena. Dve druge nagrađe dobili su projekti vajara M. Georgijeva i Sf. Donkova. Sta tua generasilimusa Staljina postaviće se na Bulevaru Staljin.
% Vrhovni savet »Semtemvriče«c dođeli?
·je nagrađe za naibolia dela iz dečjeg i
dečačkog života. Nagradu za poeziju dobio je Nikola Lankov za poemu »Partizančić Bojko«, za prozu Marko Marčevski za roman »Plave stene«, a Bmil Koralov za pozorišni komad »Noćni pohod«. ·
% Jeđan crtež Ismefa Mujezinovića doneo je list »Literaturen fronte u svome prvomaiskom broju.
% Casopis »Mlađež« u njem broju štampao je prevođe pesama Dušana Kostića, Prance Kosmača i Karla Destovnika-Kajuha. TOR
Pa !
X
OVI
| Kulturni kongres Jedinstvene Socijalističke partije Nemačke
svome posled-
· BROJ 16
ii. A
ovo pitanje, dolazimo do zaključka da je istorija postanka nacional-socijalizma istovremeno i istorija propadanja: građanske ideologije, pošto se pmncipi nacističke državne ideologija nisu rodili samo u glavi stvaralaca »Hiljadugod:šnajeg Rajna« nego Su O, snova filozofije i nazora o svetu Većine nemačkih građana već od kraja XIX veka. Lažna nauka o višoj rasi, mit o tobožnjoj misiji nemačkog rnarođa, nedostojni kult firerstva i inperijalistička ideologija o životnom prostoru, imali su svoje propovednike još pre nego što su izvršioci ove ideologije počeli đa ubijaju i da pljačkaju po Evropi.« ,
Posle podrobnog raščlanjavanja Nietzsche-ove filozofije, Otto. Grotewohl ukazao je na uslove koji su omogućili njeno primenjivanje. On je dalje ana= lizirao izvor i političke ciljeve tako- . zvane rasne teorije, opširno iznoseći strahovite posledice ove teorije, »O=gorčen, nemački narod — rekao je referent — mora đa se otrgne od lažne” nauke fašizma koji je uprljao ime nemačkog naroda, {
U svom daljem izlaganju Grotewoh1 analizirao je nemačku kulturnu prošlost i ukazao na ono kulturno nasleđe. koje danas treba da bude polazna tačka svim demokratima i naprednim.. kulturnim „radnicima u Nemačkoj. Grotewohl je zatim istakao činjenicu đa je posle poraza demokratskog pokreta nemačke građanske klase 1848 godine zvanična nemačka istorija književnosti počela da falsifikuje ne= ., mačku kulturnu prošlost. Zvanična kultuma politika | Bizmarkovog i Vilhelmovog vremena htela je da pređe preko svih revolucionarnih tendencija u nemačkoj literaturi i tako da iskrivi njen pravi lik, Dela Lessinga, Schillera i Goethea, posma– trana su samo sa gledišta estetskog i formalnog, a ne i sa političkog i” društvenog. |
Dalje je Grotewohl ukazao na to da bez Marksove teorije nije mogućno”· otkriti pravu bit nemačke klasične književnosti. Posle podrobnog razmatranja Marksšovog dela, on je prešao na današnju situaciju u Nemačkoj i osuđio protivnike demokratske obnove Nemačke, koji pođ parolom »čiste” demokratije« propagiraju pseudođe= mokratske teorije importirane iz SAD.
U vezi s tim, Grotewoh1 se osvrnuo na pojavu egzistencijalizma i rekao: »Nije slučajno da je takozvana egzistencijalistička filozofija postala u Nemačkoj moderna posle 1945 godine u izvesnim krugovima nemačkog gra= đanstva i naročito kod studentske omladine. Ona je najoštriji izraz krize ' građanske misli, odjek sloma tradici= onalne građanske pretstave o svetu, dakle jedna filozofija krize. Strah ođ života je najkarakterističniji elemenat ove filozofije krize. Ona u krajnjoj liniji, odbija svaku društvenu obavezu, ona je potpuno bazirana na individualističkoj volji pojedinca i vodi, namerno ili nenamerno, onoj slobodi takozvanog nadčoveka, koju je Friedrich Nietzsche, kao prethodnik fašističke filozofije, propovedao.«
Završujući svoj referat Grotewohl je pozvao nemačke intelektualce da stupe u čvrst savez sa nemačkim radnicima radi borbe za jedinstvenu demokratsku Nemačku Republiku.
U Domu sovjetske Multure u Berlinu održana je ovih dana kulturno-politička priređba »Gledano očima sovjetskih pisaca« Na ovoj priredbi prikazane su četiri zemlje — Španija, Prancuska, Sjedinjene . Američke Države i Jugoslavija. — Čitanjem odlomaka iz dela sovjetskih pisaca, praćenih odgovarajućom muzikom sa plo= ča, projekcijama slika, i isečaka iz filmova kao i prikazivanjem pojedinih dramatizovanih scena iz „dela sovjetskih pisaca — dat je lik sovjetske zemije. Jugoslovenski deo programa prikazan je kao protivteža zapadnog „Kapitalističkog sveta, pesmama i odlomeima iz dela sovjet- ' skog pisca Tihonova, Priređba je doživela veliki uspeh i biće uskoro ponovljena.
#% U nemačkoj se priprema izđanje ne=koliko „Književnih „dela „jugoslovenskih autora. U štampi se nalaze publikaciie »Ilustrovani „album«, »Tunel Majevica« 1 knjiga »Jugoslavija gleda u budđućnost« Uskoro će izići i prevođi dva romana Prežihova Voranca, kao i knjige Oskara Daviča »Među Markosovim partizanima«.
ITALIJA
Filmski radnici Italije u odbrani domaće filmske industrije
Italijanski filmski radnici i režiseri održali su u Rimu vanrednu skupšti= nu, na kojoj su izneli uzroke opadanja nacionašne filmske industrije. Pilmski radnici optužuju vladu da poste= peno uništava domaći film za račum američkih filmskii. kompanija, koje su svojim petparačkim filmovima preplavile italijanske bioskope.
Ttalijanska vlada donela je zakom kojim zabrahjuje da se filmovi domaće bbroizvodnje prikazuju više od: 80 dana u godini. Osim toga, napredni italijanski filmovi, kao »Rim—»otvoreni grad« i »Čistači cipela«, potiskuju se namerno sa programa, a mesto njih se stavljaju na program američki fil= movi. Vlada je takođe odbila kredit za obnovu domaće filmske industrije,: što sve zajedno, iz dana u dam. uvećava broj negvapošlenih filmskih radnika i vodi u propast domaću filmsku proizvodnju.
Sa skupštine italijamskih filmskih radnika upućen ie poziv svim filmskim radnicima da ustnnu u odbranu nacionalne filmske industrije.
Ž% Američke filmske kompanije počele su putem filma da oživljavaju uspomene na italijanski fašizam. Nn italilanskomai ostrvu Iskija američki filmski režiseri snimaju film o životu i rađu, o »slavi« bivšeg fašističkog diktatora Musolinija. OU snimanju filma učestvuje celokupna Musolinijeva porođica koja boravi na ovom ostr= vu. Američki težiser Versin u ovom filmu potseća italijanski narođ ma sve faze Musolinijevog života, obnavljajuči imperija= lističku teoriju fašističkog poretka,
»