Književne novine
novina izišla je u rubrici »Među nji< ma« bilješka, pod naslovom »Apton Sinkler — bez izdavača«, u kojoj je prenijeta vijest iz lista »Daly Worker« da je Apton Sinkler napisao djelo s tezom protiv primjene atomskog oružja i da su ovo njegovo najnovije dje=-
lo odbila đa objave izdavačka predu-
zeća u SAD, te je zbog toga pisac bip
| prinuđen Čui ga objavi u vlastitom iz
danju,
U pitanju je drama u tri čina
_ »A Giant's Strength« (Snaga diva), po-
___Ssljednje književno, djelo sedamdeseto| gožišnjeg borca za prava čovjeka i za
mir. O toj drami izišao je iscrpni Te-
| ferat u naprednom” bečkom časopisu »Oesterreichisches Tagebuch« (broj 11
od 12 marta) iz pera Sinklerovog prijatelja A. Vernera, koji je proveo niz godina kao emigrant u Americi.
Knjigu mi je — kaže Verner u članku »Apton Sinkler bori se dalje« poslao autor jz svoga boravišta Monrovije, u sunčanoj južnoj Kalilorniji, u New-York, a objavio ju — kao i prethodnih 27 djela — u vlastitoj nakladi, jer se američki kapitalistički izdavači već odavno plaše pisca koji je oglašen kao »crven«. U drami se raspravlja problem o primjeni atomskog oružja, Njen naslov potiče iz Šekspiro” va komada »Mjera za mjeru«, u kome Izabela u drugom činu kaže:
O, vno li je imati snagu diva, ali je strašno služiti se poput diva njome..
Evo kratkog sadržaja: Zavjesa se diže: 6 august 1945. Scena je soba za rad obitelji Češter u New-Yorku. Oko radija sakupila se obitelj i sluša vijesti, Iako još nije rat, radio se ne ustručava da objavljuje najgluplje melodrame i neukusne reklame. Ali, odjednom, prelctiđa se ta tipična amerikanska emisija, i spiker javlja vijest, da je prije nekoliko sati jedan američki bombarder bacio na japanski grad Hirošimu atomsku bombu, koja ima jaču razomu snagu nego 20.000 tona dinamita. Razvija se živa diskusija o skorom svršetku rata i o budućoj nadmoći Amerike. Ali i drugi narodi otkrivaju atomsko oružje. U jednom trenutku, đok Washington javlja preko svih radiostanica da nema nikakvog povođa plašiti se atomskog rata, prćekida se naglo emisija i neki spiker javlja da je u New-Yorku eksplodirala atomska. bomba i da je pola građa pod vodom. Počinje atomski rat. Groteskni bijeg vlade. Rasulo, Haos. Ne zna se uopće tko su zaraćene strane i tko se protiv koga bori, Ubijstva, graboeži, pljačka. Ljudi žive pod zemljom, po špiljama, u pećinama, pa i obitelj Čester. Postavlja se pitanje, tko može svemu zlu učiniti kraj i glavno lice komada razvija tezu da jedino široke mase naroda mogu ukinuti rat, a nikako kapitalisti: »Jedino narodne mase
|___Apton Si ORAC,
U posljednjem broju »Knjižavnibj
HORA
ZA
mogu mir zaključiti i mir očuvati!« Drama se završava plamenim brotestima protiv rafa, ratnih huškača i pot-
paljivača u jednom 'opustošenom svije .
tu iz koga se traži izlaz,
U drami — ·« kaže u svom prikazu Verner — mogli bi neki predbaciti autoru izyjesne naivnosti, ali ma šta se
mislilo o njenoj književnoj kvaliteti
7 AA AVA
Apton BSinkler
»A Giants Strength« jeste krik čovjeka, zabrinutog: za milione i milione ljudskih suđbina.
Seđamdesetagodđišnji Apton Sinkler bori se i dalje, on je u svijetu povampirenog imperijalizma i ratno-huškačke propagande nepokolebljivi borac za mir. G. KM.
REVOLT AMERIČKE NAPREDNE JAVNOSTI PROTIV PILMA _»GVOZDENA ZAVESA«
Prikazivanje u Sjedinjenim Američkim Državama antisovjetskog ž8tna »Gvozdena zavesa« nailazi na sve, veĆi revolt napredne javnosti. U mnogim gradovima, Njujorku, Klivlendu i Vašingtonu, bioskopi u kojima se taj film prikazuje stalmo su pod stražom velikih odreda policajaca i detektiva. Uprkos smetnjama koje stvara policija, Mesni komitet za borbu protiv ratne propagande rasturio je u blizini njujorškog bioskopa »Roksi«, u kome se prikazuje. film »Gvozdena zavesa«, hiljade letaka u kojima se osuđuje prikazivanje ovog filma. Klivlendski komitet preko mnogobrojnih letaka poziva javnost da bojkotuje film. U Čikagu je grupa od 43 ugledna javna radnika, među kojima se nalaze i tri sveštena lica, istupila sa rezolucijom u kojoj se osuđuje ovaj antisovjetski filmski falsifikat.
FRANKOVA ŠPANIJA
Franko i kultura
Prema pisanju naprednog francu=skog časopisa »Europe«, nedavno je, u izdanju Saveza španskih intelektu. alaca u Meksiku, objavljena brošura s iscrpnim podacima o kulturnim prilikama u đanašnjoj Frankovoj Španiji. U toj brošuri naročito su zanimljivi podaci koji govore o stanju na univerzitetima u Španiji. Oni isti ljudi koji su u doba španskog građanskog rata osvajali na juriš stari i Slavni univerzitet u Salamanki s poklicima:
»Smrt inteligenciji!« — đanas su »no-
sioci kulture« na univerzitetima i pro pisuju zakone o kulturnom vaspitanju i nastavi. Danas je španski univerzitet, prema propisima zakona od 29 jula 1943 godine »oruđe teologije za borbu protiv jeresi i odbranu verskog jedinstva Evrope«. Univerzitet je povezan s Frankovom »sindikalističkom« državom kao »korporacija nastavni.
"ka i učenika«. Verska '(katolička) na_ stava obavezna je, i na svakom fakul-
tetu postoji neka vrsta duhovnog direktora. Svaki profesor, da bi stekao pravo đa obavlja nastavu, mora da je snabdđeven „sveđočanstvom »slavnog nacionalnog pokreta« Palange, u kome se izražava njegova «puna saglasnost s osnovnim principima Države«. Rektori, prorektori i doajeni — svi su oni političke ličnosti u službi režima.
Na univerzitetima, pa i u gimnazija=ma, postoji, pored ostalog, i nastava društvenih i političkih nauka. Na ispitu kandiđati treba da odgovore na pitanja »o fašizmu, njegovoj nacionalnoj, đuhovnoj i istorijskoj u]ozi, njegovoj ulozi. kao branioca ljudske ličnosti«. ' ;
Pod takvim dvostrukim, političkim i verskim rukovodstvom, univeržitet se služi metođama koje su u opreč.
nosfi s najosnovnijim moralnim prin– ·
cipima. Tako je jedan profesor na pravnom fakultetu u Madridu, preduzimajući čišćenje biblioteke, izjavio: »Da bismo stvorili ujeđinjenu, veliku i slobodnu Španiju, treba spaliti sve separatističke (!), liberalističke i marksističke knjige«. Među zabranjenim piscima nalaže še Žan-Žak Ruso, Karl Marks, Volter, Lamartin, „Maksim Gorki, Remark. To je bilo 1939, a 1947 godine lista se povećala, pa su još uključeni: Platon, Hjum, Hobs, Pejn, i, ođ špansko-američkih pisaca: Alfohzo Reješ, Rođolfo Usilji, Ksavijer Vi.
laurucija. Valkarcel, Gonzalec Prada ~
i mnogi drugi.
Književni falsifikati pretstavljaju
drugi metod kojim se služe vlastodrš, ci u Španiji. Kao primer može da po-
- služi slučaj s izdavanjem treće knjige
| Profesor
Istorije Španije« od Hspasa-Kalpe,
Agustin Milares Karlo napisao je u ovoj knjizi poglavlje,o knjizi u Španiji za vreme vlađavine Vizigota. Taj isti članak, 5 nekim nakaradnim varijantama, pojavio še 1941 go dine pod potpisom neke senjorite Lo-
pez Serano, koja je dotađa bila pot. puno nepoznata.
Ali to nisu jedini metodi. Pored ovakvih falsifikata, često se Knjige poznatih autora ipak objavljuju, ali tako da ostane skriven autor, To se postiže ili time što se knjige preštam.“ pavaju bez imena autora, ili što se menjaju naslovne strane, ili što se imena prekrivaju kineskim mastilom (ovde se glupost udružuje s nepoštenjem, jer se ma providnoj hartiji ime ipak može pročitati), ili što se pumo ime zamenjuje inicijalima.
U takvim uslovima razumljivo je da za španske intelehtualce ostaju samo dva puta: ili izgnastvo, gde je danas njihova delatnost iz dana u đan sve plodnija, ili podzemni rađ u zemlji, Eđe španski intelektualci, rame uz rame s gerilskim određima, vođe bor. bu koja će pre ili posle konačno osloboditi zemlju od hipokrita, lažljivaca i tirana.
ČEHOSLOVAČKA
OMLAĐDINSKO TARMIČENJE U ČBHOSLOVAČKOJ i
Savez češke omladine organizovao je omlađinsko takmičenje u kultur= no-prosvetnomi radu pođ maslovom »Pakmičenje stvaralaštva«. U ovoj akciji uzelo je učešće preko. 50.000 omladinaca i omladinki, pretežno iz redova radničke i seoske omladine, U oblasnim takmičenjima učestvovao je veliki broj omladinskih „homova, dramskih i folklornih grupa, kao i solo=pevača i recitatora, U programu, pored umetničkih dela domačih. autora, narodnih pesama i igara, bila su zastupljena i dela mladih kulturno=<prosvetnih vadnika. Najbolji ansambli i pojedinci sa oblasnih fakmičenja „učestvovali su, zaum u »Defileu pobednika. Takmičenja stvaralaštva«. u Pragu, u okviru umet=
ničkog programa Slovenske poljopri-.
vredne izložbe. Praška kritika jednodušno je ocenila ovu omladinsku akciju kao značajan kulturni događaj i doprinos omladine izgradnji narodne kulture, ističući visoki umetnički nivo pojedinih grupa izvođača.
% Program đeeentralizacije kulturne đe- .
latnosti, istaknut na Kongresu' narodne
kulture, sprovodi se u život brzim tem- '
pom. Uporedo sa osnivanjem kulturnih društava i izgradnjom domova Multure po selima, u pojeđibim okruzima Čehoslovačke u toku je ujedinjavanje svih kulturnih udruženja, horova i amaterskih dramskih grupa u jeđinstvenu kulturnu organizaciju pod rukovodstvom Narođnog fronta. Osnovni zadatak ovih organizacija jeste uzdizanje kulturnog nivoa sela, Kultumi radnici u oblasnom mestu Nahod, u severoistočnoj Češkoj, kulturmmog razvoja svoje oblasti i obavezali se da će ga ispuniti do 1 maja 1949 godine, Plan koji sadrži 10 tačaka, obuhvata, između ostalog, političko vaspitanje, na-
· bavkm projekcionih aparata i gramofonskih
ploča, organizovanje književnih večeri i izložbi likovne umetnosti ,kao | povećanje broja knjiga sovjetskih i slovenskih autora u bibliotekama i pojačanje delat. nosti dramskih i horskih grupa, i
prihvatili su plan
GRČKA
u (Grčkoj U izišao pod naslovom »Rat ili mir«,
- KNJIŽEVNE NOVINE
#
Velika drama dece
\
Svome poslednjem broju, koji je ~
francuski časopis »Dćmocratie ,nou-
velle« donosi: . O I đete u Grčkoj preživljava veliku dramu grčkog naroda. L ono je meta monarho-fašističkog terora, žrtva a meričko-britanske okupacije. ·. Dete u. Grčkoj strada, ono je gladno, njegovo je zdravlje podriveno. Ono leži u zatvoru, ono je deporti-
„rano, njega ubijaju. teroristi, njega
ranjavaju iz amoeričkih aviona, koji vrše napade na mirna sela.
Doktor Bartookas posetio je jedan ženski zatvor i pregledao 37 beba od petnaest dana, do iri godine koje su ležale u zatvoru sa svojim majkama. Bila je zima: sva su deca bila bosa
i skoro bez odela. Ona su mogla da je-
du samo onu hranu koju su dobijale njihove majke, sem malo mleka u prašku koje je donosilo jedno humano društvo.
Tri antifašiskkinje porodile su se na ostrvu za deportiranje Samotrakiji: ima na tome ostrvu dvadeset devetoro dece od jedne do četiri godine. Na ostrvu Ikarija nalazi se njih 40 koja umiru od gladi.
U Tripolisu (Peloponez) streljan je nedavno jedan četrnaestogodišnji dečak, koga je osudio na smrt preki vojni šud, Stelios Apostolakis, stireljan, u TL,amaji, 13 avgusta 1944, pisao je u oproštajnom pismu svojim rođditeljimad: »Recite mojim drugovima da se malo loptaju mesto mene, jer sam ja mnogo voleo loptu...« Caldarisovi kuršumi engleskog porekla prekinuli su igru malog Steliosa.
Na dan 25 jula 1947 monarhofašisti izvršili su prepad na grad Nigritu i u njemu sekirom poubijali porodice: demokrata.. »Među masakriranima javlja Radopulos, civilni komandant Severne Grčke — nalazi se celokup=-· na porodica jednog lekara iz Sule, čija je beba mađena u naručju svoje majke. Ubijeni su takođe Efrosini Frangos i njegove ftri kćeri: Atanasija, Maruda i Evantija, đevojke od petnaest do dvadeset godina«. Šest stotina hiljada seljaka evakuisano je nasilno iz sela, da ne bi mogli da pomažu Demokratsku armiju. Oni sada žive gdđe mogu. pod užasnim uslovima. Među njima nalazi se veliki broj đece. Broj dece bez roditelja ili bez krova nad glavom, penje se u Grčkoj na 400.000. Ona lutaju, gola i bolesna, gladna, proseći da bi se održala u životu.
Komiteti Javne bezbednosti hapse ove male besprizorne i deportiraju na ostrva ove mališane od 8, 10 i 12 godina. »Najsrećniji«« među njima besramno su eksploatisani: prodajući američke cigarete na ulici za račun trgovaca, oni mogu đa zarade do 3.000 drahmi dnevno — a jedan obrok u srednjem restoranu Staje 8.000 drahmi. Oni provode noć, mrznući se od zime, zbijyeni jeđan uz drugoga, na pločniku atinskih trgova.
Dete u Grčkoj ne poznaje radost;
(Ve 'W 7 Donosimo ovaj članak kao prilog
điskusiji o problemu našeg književ-
nog jezika, koju smo otvorili, član· kom Radovana Lalića u petom bro' ju našeg listacı * ”“ AA 4
Kao materijalna forma i najsavrše>. · nije , sredstvo
izražavanja čovekova
' mišljenja, i neodvojivo vezan s njim,
ni mir, ni' dđetinji smeh, ni ljubav, mi
nežnost. Njegova je drama velika,
' isto onoliko velika kao drama celog
grčkog naroda.«
BUGARSKA
Jugoslovenski film »Slavicać prikazuje se sa uspehom
U sofijskom bioskopu »Republika« prikazan je, 6 juna, jugoslovenski film »Slavica«
Pre filma govorio je glavni direktor Bugarske kinematografije Rašev, koji je prikazao publici brzi razvitak mlade jugoslovenske · kinematografije i istakao njene „dosadašnje „uspehe.
Zatim je uzeo reč poznati bugarski borac pukovnik Denčo Znepolski, pobpretsednik „Bugarsko-jugoslovenskog društva, koji se borio i u redovima jugoslovenskih partizana. On je u kratkom referatu prikazao oslobodđilačku borbu narođa Jugoslavije.
Kao sledeći govornik dobio je reč prvi sekretar jugoslovenske ambasade . Vujačić, koji je bio srdačno pozdravljen. i
Prikazivanje filma praćeno je s Velikim interesovanjem, a po završetku filma publika je pozvana da kaže svoje mišljenje o delu koje je gledala.
Diskusija je bila veoma živa i zanimljiva. Sudeći po „interesovanju 8 kojim je publika pratila razvoj filma i po diskusiji koja je zatim nastala, film »Slavica« imaće velikog uspeha u Bugarskoj. O
. A. U.
% MKulturno-umetničko društvo iz Beo grada. »Abrašević« na turneji po Bugarskoj dalo je svoju prvu priredđbu u Sofiii 8 ju na. Poređ velikog broja sofijske publike, koja je oduševljeno pozdravila članove »Abraševića#, priredbi su prisustvovali pretsednik bugarske vlađe Georgi Dimitrov sa članovima vlade, pretstavnici Otečestvenog fronta i bugarskih sindikata. U ime bugarskih sindikata članove »Abraševića« DOzdravio je Nikola Cačev. Na Mraiu priredbe članove »Abraševića« pozdravio je i pretsednik Dimitrov. Za vreme 5VOPa boravka ı Bugarskoj »Abrašević« će gostovati u Plovdivu, Dimitrovgradđu, Staroj Zagori, Burgasu i Plevnu.
M Poslednji broi »Literaturnog fronta« doneo je »Pesmu Beograđu« od bugarskog književnika Lamara.
U izđanju Bugarske radničke stranke (komunista), pod ređakcijom Angela Igo-
• va, lektora srpsko-hrvatskog jezika na So-
fiskom univerzitetu, izišla je knjiga Oskara Daviča »Među arkosovim parfizanima, u prevodu ILilije Kackove. Ovo je prva knjiga na bugayskom jeziku O Oslo» bođilačkoj borbi grčkog naroda.
M% Proslava Ljudmila Stojlanova, povondom njegove šezdesetpetogodišnjice života i četrđesetpetogodišnjice Kknjiževqog rađa održaće se 17 oktobra ove godine, Toga dana Ljudmilu Stojanovu” biće „dodelieno zvanje — narodnog književnika. Proslavu će organizovati Komitet za nauku, umetnost i MWulturu u zajednici sa Savezom bugarskih književnika. Tom prilikom biće izdat zbornik »Ljudmil StoianoV«, kao |I njegova izabrana dela.
% Cigansko pozorište u Gofiji otvoreno )
je 27 maja ove gođine. Pozorište daie sVoie pretstave u sali Bugarsko-sovjetskog društva — lu pozorištu »Moskva«. Posle Sov-. jetskog Savečza, gđe u Moskvi postoji ciganmsko pozorište, ovo je drugo cigansko pozorište u svetu. Pozorište je otvoreno · premijerom komada »Ciganska rapsodija« od Al. Girginova. Svi,su FPlumci Cigani, a pretstave se đaju „nn cigamskom jeziku,
% Priču Branka Copića »Nezađovoljnicie· doneo je u. svome podlistku list »Oteče- | · Sstveni front« u prevodu Iv, Pičeva, ·
jezik se-menja naporedo,s. mišljenjem.
I sve što uslovljava promenu mišljenja istovremeno menja i jezik, Iza svih revolucionarnih ekonomsko-političkih preobražaja društva, i kroz te preobražaje, dolazilo je i do promena u jeziku. Govoreći o uticaju revolucije na jezik Pol Lafarg je pokazao da je. Francuska revolucija s društveno-ekonomskim promenama donela i promene u jeziku. A sovjet= ski lingvisti, koji u proučavanju jezika polaze od činjenice socijalnoekonomske uslovljenosti njegove, više puta su konstatovali da se jezik uvek menja zajedno s promenom društvenih odnosa i da su se u uslovima Ve=like socijalističke revolucije, desile značajne promene u ruskom jeziku. Razvitak svakog jezika išao je naporedo s razvitkom društva koje tim jezikom govori. AJi ovo još ne znači da promene u jeziku svagda moraju biti ekvivalenine društveno=ekonom= skim preobražajima koji ih uslovlja= vaju. Sve zavisi od toga u kakvim se posebnim uslovima ovi preobražaji vrše. To se može utvrditi na. primeru promena našega jezika koje prate društveno-ekonomski preobražaj kod nas.
Naša naprodnooslobodilačka . borba, i po intenzitetu svome, i po formama. i po postavljenome cilju, morala je dovesti, i dovela* je, do revolucionarnih preobražaja političkog, ekonomskog i kultumog života naših naroda, I kroz borbu za oslobođenje zemlje od osvajača i ugnjetača i posle, za vreme njene obnove i izgradnje, tok društveno-ekonomskog života odražava se, dakako, i u našem književnom žŽživatu. Novi pojmovi ı neva sredstva borbe i materijalnog pođizanja dobijaju svoje nazive. Tako se naš jezik bogati novim rečima: partizan, terenac, ilegalac, aktivist javka, veza, akcija (u posebnom značenju), tifusar, bespuškar, automatičar, beze= mljaš (do agrarme reforme), srednjak, udđarnik, brigađir, odnosno briqadist pokazatelj, plameni, proveren, zakonomeran, celovit, omasoviti, oformiti, objediniti, seRktašiti, povezati se, i znatnim brojem drugih novina ili 5 novim značajem upotrebljenih reči, koje su ušle i ulaze u naš književni jezik. :
Političke i ekonomske promene kod
nas omogućile su celome narodu da postane vlasnik i materijalnih dobara svoje zemlje i svih ranijih tekovina kulture. Osvajanjem vlasti radni narođ uzeo je učešća kako u materijal=
kulturnom uzdizanju,. Iz svih doskota najzabačenijih i najzaoštalijih krajeva naše domovine, iz svih društvenih sredina, javliaju se danas prosvetni i kulturni radnici, umetnici, književnici i žurmalisti, stvaraoci književnog jezika. Oni govore i Pišu O novome životu, o borbi, o podvizima, o radnome elanu, o novim fabrikama i novim mašinama. 1 sasvim je prinodno što, pored novosagrađenih ili pozajmljenih reči, u književni jezik unos& ponešto novo iz svih krajeva i svih sređina. Novine se javljaju. dakako, najviše u oblasti leksike, a ima ih i u drugim oblastima jezika, u sintaksi, u oblicima, pa čak i u glasovima. Od izuzetne je važnosti ukazati OVđe na još jednu vrlo značajnu okolnost koja omogućava brzi razvitak socijalističke kulture kod nas. Tek posle oslobođenja, kađa su naši narodi, prvi put u svojoj istoriji, uzeli svoju sudbinu u dopstvene rule, i kada štu, rukovođeći se u praksi naukom marksizma-lenjinizma i koristeći se iskustvima Velike socijalističke revulucije, ostvarili uslove da slobodno mogu pratiti razvitak 8Oovjetske nauke, sovjetske književnosti i umetnosti, kao i celokupni život u najnaprednijoj. zemlji sveta — kod nas je počelo sistematsko učenje ruskoga jezika. ne samo u školi već i van nje, u grupama i pojeđinačno. Odmah se počelo. prevođiti i sve više se prevodi s ruskog jezika, pa je razumljivo što se to oseća i na našem književnom jeziku. Mi u našem jeziku nismo imali reči za označavanje mnogih novih pojmova, nastalih u socijalističkoj revoluciji i životu novoga društva posle nje, već šmo za te pojmove morali graditi nove reči ili ih prosto prenositi iz ruskoga u naš jezik. A ponekad se, naročito u građovima, upotrebljavaju pojedini obrti ili cele fraze pod ruskim uticajem. Upravo se može reći da novine u književnom jeziku, koje. prate naš politički i dru~-
štveno-ekonomski - preobražaj, uglav-,
nome potiču iz pojedinih naših krajeva i društvenih sredina Koje su ranije manje imale udela u stvaranju. književnog jezika, ili su pak rezultat ruskog uhticaja. Jedan deo tih novina je u potpunome skladu s principima razvitka našeg književnog jezika i ulazi u riznicu njegovu, a za druge od njih se to ne može reći. 'Ne treba smefati s uma da se nijeđ-, ma zakonitost razvitka ne može odIvajati od posebnih okolnosti pod kojima se odnosni razvitak vršL.„A te su okolnosti kođ nas, i što se jezika tiče, odista bile specifične. Jezičku regyoluciju kod nag izvršio je Vuk Karadžić, pre više od sto goadlna, u određenim društveno-ekomomskim uslovima. Još onda je jezik radnog naroda (istina seljačkog, jer radnika u pravome smislu mi još nismo: imali) postao književnim jezikom. Druga je
stvar Što narod ovu značajnu. kultur-,, nu ftekovinu nije mogao koristiti, jer
ga je. klasa koja se iz njega izdvojila i prigrabila vlast i povlašćene ekonom, ske pozicije lišila svih ostalih sredstava, te nije mogao postati ni vlasnikom kulturnog. nasleđa, ni sudeonikom u izgradnji sopstvene kulture.
Narodni. jezik u književnosti kod, · nas &tariji je, dakle, za čitav jedan
Wave Vaj 7
nojMiradoji zemlje tako i u njenom. u
Yi
A DISKUSIJU
šik EVANOVIĆ
vek od narodne Vlasti i narodnog vlasništva nad sreds}vima za proiz-\ -vodnju, pa se danas u “osnovi našeg. knjjževnoga jezika nije imalo šta menjati, a jezičke novine u njemu, koje
_„su-naslale„u uslovima narodne rČVO~ „
lucije i novoga života, označavaju iz vestan preokret između dveju epoha njegova razvitka.
Tleksičkoe novine, reči gotove uzele
iz ruskoga
jezika kada su na naš je-
zik» neprevodive, kao god i domaće.
iz pojedinih naših lwajeva ranije nepoznate književnom jeziku — ulaze u nj i bogate ga. Tako isto i sve pofrebne kovanice ako su napravljene na način kako ih narod gradi. Književni „jezik bogati se i novim sintaktičkim obrtima i vezama koje pisci unose iz govora narodnih. .I sve je OVO Dpo principima njegovim. Sam Vuk Karadžić. uzimao je, kad je bilo neophodno, reči iz drugih jezika, dakako i iz ruskog; on je dopuštao da se po potrebi kuju nove reči, a često se vajkao što nije„bio u prilici da obiđe sve krajeve gde se našim jezikom govori, Izrično je isticao kako bi, u slučaju da je mogao otići u Kosovo i Metohiju i u Bosnu i Hercegovinu, ponešto u njegovom jeziku bilo drukčije: I ako se radi o osobinama koje Vuk „nije tačno ocenio zalio što nije znao njihovu rasprostranjenost, ne znači to dase pisci, unoseći ih u književni jezik, greše o Vukove principe. Normativna gramatika našega jezika, koja treba da što skorije bude izrađena prema iscrpno pregledanom materijalu naše nove i najnovlje književnosti, možđa će i u oblasti oblika ulvrditi ponešto 'drukčije od onoga što se đanas normom smatra, ali mi fu ne vidimo mnogo novina koje će trajno ostati u književnom jeziku.
Revolucija nije anarhija, nego zakon ili skok u društvenom razvitku. Ni jezičke .promene uslovljene revolu=cionarnim hreobražajima ekonomskih odnosa i društvenog života ne vrše se anarhično, već, kao gođ i sve druge promene, dijalektički, a i po utvrđenim zakonima samoga .jezika. A žakon je našeg savremenog jezika da se oblici glagolskog priloga u njeml ne mogu upotrebljavati participski. Tako se, recimo, oblik sadašnjeg priloga glagola ležati (kao i mnogih drugih glagola) može upotrebiti pridev5k1 (setimo se stiha iz klasične narodne pesme — A sve pustog blaga ležećega), on ne može biti dopušten u pri=merima kao što je: »Onaj drugi je preležao sve Vreme iza ograde, ali ubica sve švaljuje na, ležećega«, niti uopšte ovaj oblik s pridevskim svoj= stvima može stajati uz imena ako glagol označava. privremenu radnju ill stanje, ograničeno samo na vreme O kome se govori, Pa:ipak ga neki pisci, naročito pri prevođenju s ruskog jezika, upotrebljavaju i u.ovakvoj službi, zato što se on u ruskom jeziku upotrebljava participski. Ali su to jamačno loši prevodioci i loši znalci svoga jezika. Većina pisaca danas dosta široko koristi mogućnosti pridevske upotrebe glagolskog priloga, opet pod ruskim uticajem, ali samo kad. glagol znači stalnu ili rajnu osobinu, tj. u službi pravih prideva. A književnici koji se mogu uzeti za najbolji primer stila i jezika, u ovakvoj upotrebi omuačenog oblika, iđu uglavnom za na~
rođom, što će reći đa: je kođ njih gla=”
golski prilog u pridevskoj službi o graničen na znatno ređi broj slučajeva. ~
U ponekim prevodima s ruskoga jezika, a gdekad i u,originalnim raspravama i člancima, prisvojni pridevi od imena velikih vođa Socijalističke revolucije prave se kao u ru= skom. jeziku nastavkom — ski, Tako se često govori i piše. Stialjinske pjatiljetke,- Staljinski ustav, staljinske nagrade i lenjinske. teze. Pridevi OvoOga značenja od imena i prezimena muškaraca u našem jeziku se građe nastavkom — ov (ili in). I prema tome, u navedenim slučajevima treba govoriti i pisati — Slaljinove pjatiljetke (kako smo tu skoro i našli kod jednog vrlo istaknutog znalca našeg jezika, i kao što se redovno kaže Titov petogodišnji plan), Staljinov ustav, Staljinove nagrade i Lenjinove teze. Istina je da su u našem jeziku mogući i priđevi izvedeni od ličnih imena nastavkom — ski, ali se ovaj na= stavak mnogo češće dodaje na ceo oblik prisvojnog prideva i, što je mnogo va-– žnije da se istakne, taj pridđev s ovim
dvostrukim „nastavkom ne označava.
više pripađanje, već svojstvo nečega što je kao u lića· sa imenom u osnovi njegovoj; obilićevski podvizi i njego: ševski stihovi, na, primer, jesu podvizi jednaki Obilićevu podvigu i stihovi slični Njegoševim stihovima. U napred navedenim primerima nije reč o ovakvom značenju, a ne radi še, mislim, ni o ma čemu drugom, već is-
"k? TA,vA
TANAŠNJEG NAŠBG
ključivo o označavanju pripađnošti, koja 6e u ruskom jeziku kazuje i pridevima na— ki, Naročito je jasno da se, kad je reč o »lenjinskim« tezama, ne misli na teze nekoga drugoga koje bi,
recimo; šadržavale Lenjinove misli i
ideje, već o tezama koje je đao sam Lenjin, dakle, o Lenjinovim tezama.
'Neki naši pisci 8e povođe za ruskim oblikom instrumentala ruskih prezimena — ov, i pišu: s Čehovim, Turgenjevim, Šolohoyvim i sl, Iako su ov0 po obliku pridevi, značenjem svojim su imena (odnosno prezimena) ličnosti, a taj oblik istovetnih prezimena. srpskih (u Vojvođini, makeđonskih i bugarskih u našem jeziku ima imenički, a ne priđevski završetak. Srpski se govori i piše s drugom Veselinovom, Toševom, Dimitrovom (a ne s Veselinovim, Toševim, Dimitrovim), pa tako mora biti i 8 Čehovom, Turgenjevom, Šolohovom. Ovde se ne mogu uzimati u obzir pridevski završeci crnogorskih i drugih nekih govora u primerima kao što su: s Markom Miljanovim, Perom Tomovim i dr. jer Miljanov i Tomov tamo njšu prezimena već patronimika i osećaju se kao priđevi, pa prirodno u inštrumentalu imaju samo pridevski nastavak. ;
Od osobina narodnih govora u jeziku kojim se danas piše'najšire je zahvatio korena pojav promena O” snovnog suglasnika u trpnom pridevu nekih glagola gde nije bilo glasovnih uslova za ovu promenu. Danas mnogi govore i pišu ne samo: donešen i dovežen (od glagola doneti i dovesti, u kojima je suglasnik u osnovi trpnog prideva promenjen pod uticajem nekada glasovno uslovljene promene istome obliku glagola nositi i voziti) ili spašen i iserpljen (gde je promena osnovnog šuglasnika razumljiva prema, opet dijalekatskim, glagolima spasiti i iscrpiti), već dođuše nešto ređe, i trešen, otrešen, pomužena, i tako Wkoro svugde gde se u glagolskoj osnovi nalaze suglasnici 8 i %. Mi tačno još me možemo reći koliko je ovaj pojav rasprostranjen u dijalektima našim, ali pouzdano znamo da se u onim govorima koje je Vuk uzeo za osnovicu! književnpga jezika promena osnovnih suglasnika u pređ-~
. njenepčane (ako takvi nisu i u O”
stalim oblicima) vrši jedinp u irpnome priđevu glagola sa gamoglasnikom i u osnovi prezenta. Za sada očevidno tako valja da buđe i u književnome jeziku.
U narodnome govoru: i u razgovOr– nome jeziku uopšte, još šire razmere je uzelo jednačenje svih oblika pomoćnog glagola biti u potencijalu. I prirodno je što kaj pojav ulazi u knji ževni jezik. Primer: »Hteli bi (mi) đa se nekako provučemo između kapaka«, zabeležen u članku jednog po>
znatog mlađeg književnika našeg, ni~
je usamljen. Iako. se ovđe radi &„pojavu koji je lmgvistički donekle oz
pravdan i Jako · objašnjiv (pošto se.
suglasnik h ne izgovara, 1 lice Jeđnine stvamo je jednako s 2 i 8 licem, a u obliku o kome je reč ovaj pomoćni glagol i u 3 licu množine glasi bi. I po ugledu na upotrebu ovoga oblika za treće lice i jednine i mnošžihe, on se takav počeo upotrebljavati za oba broja i u 1 i 2 licu), — {pak on u književnom jeziku ne može biti primljen dok ga pretežna većina pisaca tako ne bude upotrebljavala;
Uticajem. sistema promene jednih glagola na druge može se objasniti i oblik glagolskog priloga sadašnjeg poznavajući, kakav še, naročito u žur= nalistici, pored, pravilnog oblika po» vsnajući sve više upotrebljava, Prema velikom broju glagola sa završecima inifimitiva — mprezenta na ati, = am (kao što je gledati-gledam)} u našem jeziku je nešto manji broj onih koji se završavaju na -»-ati -jem (tip -prodavati-prođajem). U nekim govo= rima narodnim ovi pošlednji promenom svojom prelaze u kategoriju. prvih (prođavati-prodavam). I tamo je u njih glagolski prilog sasvim običan u obliku prodavajući. A. ne samo u dijalektima već i uopšte kođ glagola s jednakom osnovom infinitiva i prezenta i glagolski prilog sađašnji ima jedan deo Koji mu Je zajednički sa svim ostalim glagolskim oblicima, pa se kod njih kao nastavak toga oblika oseća preostali deo. - jući, koji se kod glagola fipa poznavati počinje đođavati na osnovu infinitiva, te se tako dobiva oblik poznavajući,
Pored navedenih mi kod pojedinih današnjih pisaca nalazimo i drugih sličnih osobina, kojima se takođe može dati lingvističko objašnjenje, i s opštelingvističkog gledišta one nisu nepravilne. Ali svaki književni jezik ima svoje principe razvitka. Za naš jezik te principe je utvrđio V. Karadžić, i on se po njima razvija čitavih” sto godina, po njima će se on i daje razvijati i bogatiti, Zato svi naši književnici i žurnalisti moraju dobro poznavati ove principe. | i
RUMUNIJA
Književna reportaža
rumunskog novinara
o našoj zemlji
Rumunski novinar Horija Lima, koji je prošle godine boravio u našoj zemlji, objavio je književnu Yreportažu pod naslovom .»Marea de piatra« „(QKameno more«). U Knjizi pisac, iskrenim ushičenjem „opisuje
svoj put po našoj zemlji, posete re-.
publičkim prestonicama, selima, najvećim radilištima u prvoj godini Petoletke; iznosi susrete s učesnicima oslobodilačkog rata, sa radnicima i seljacima, s mladim graditeljima; odu. ševljeno, govori o našoj narodnoj revoluciji i o teškoj prošlosti naših .na= roda Metaforičnosti stila, nagomilavanje lirskih refleksija i izvesna težnja za poetskim iznošenjem utisaka otežaće bez sumnje, rumunskom čitaocu da Jako neposredno sagleda činjenice koje bi, i da su na jednostavniji način zabeležene, same po &ebi rečito izražavale &vu lepotu i veličinu jugo>
ARMIN
slovenske stvarmosti. Knjiga je pisana sa simpatijom prema našim narođi= ma, sa divljenjem prema veličanstvenom stvaralačkom „delu jugosloven=
. skih ljudi, sa razumevanjem velikih
revolucionarnih promena u mašoj zemlji. Rumunsko Državno izđavačko preduzeće ukusno je opremilo knjigu i ilustrovalo je lepim fotografijama. * U seriji »Dokumenta i sveđočanstya Za istoriju Rumunije«, Državno izdavačko pređuzeće objavilo je IMcnjigu »Seljački ustanak 1507 Stotine dokumenata kole ja sabrao istoričar Mihajl Roler bacaju )Mv svetlost na ustanak koji su. na bočetku veka podigli rumunski seljaci protiv okrutnih zakupaca zemlje i velcaosednika. Ondašnje vlade, najpre kohzemkativna a. zatim liberalma, jedna oruđe u rukam bojara a druga krupnih bankara, vojskom su ugušile ustanak u lrvi bpro> buđenih seljačkih masa, Ovi dokumenti dosada oprezno skrivani od očiju javnosti u arhivama reakciona: vlađa, poslužiće danas pisanju istinite nažšne istorije.
PNE —~|
rumunskog narpđa „ co ROM