Književne novine
„1
“
| STRANA 4
=: ik "7 Mi O. up 00 9»
| Ye
„Hoamlet” u ljubljansko
· Prikazivanje »Hamleta« u ljubljanskom dramskom «pozorištu značajno je iz dva razloga: prvo, zato što je "upravo Šekspir bio onaj autor sa kojim je slovenačko pozorište u prošlosti vi-
·Še no sa | jednim drugim raslo, iz-
građivalo svoj scenski izraz i merilo svoje umetničke snage; drugo, zbog toga što su baš u ovogodišnjem prikazivanju »Hamleta« došle do jasnog izraza neke pojave u današnjoj slovenačkoj pozorišnoj umetnosti, koje je · kritika već duže vremena — iako samo letimično i uzgred — konstatovala a koje su se u prikazivanju »Hamleta« grubo ispoljile i upravo zato fraže oštrije osvetljenje.
. Cilj ovog kratkog napisa nije đa ma i u najmanjoj meri doprinese »hamletologiji« ,ako tako smemo da nazove-
mo ogromnu literaturu koja je dosad
napisana o toj velikoj renesanshoj tragediji. Utvrdimo samo to da je u isto-
riji malo koje pozorišno delo doživelo ,
toliko različitih »prerada« i »popravljenih izdanja« koja su tako suštinski izvrtala njegovu idejnu sadržinu kao što je to bilo sa »Hamletom«,. Sklerotični duh raznih zvaničnih aristo= kratskih i buržoaskih literata uzalud je kroz stoleća pokušavao da idejni sadržaj »Hamleta« pretvori u nešto jalovo. Još i danas su prilično česti pokušaji tumačenja koji neće u »Hamletu« da vide sukob i obračun s feudalizmom, za renesansno doba tipično nadiranje novih, građanskih društvenih snaga na političku pozornicu, nadiranje građanske racionalističke ideologije, koja je, u znaku lozinke »de omnibus dubitandum«, postavljala na glavu hijerarhiju vrednosti starog feudalnog društva. Još i danas neki tumači »Hamleta« pokušavaju da suze i da reduciraju njegovu idejnu sadržinu na potpuno lični, psihološki problem »nesrećnog danskog kraljevića«, a ne vide njegovo opšte društveno značenje, ko-
| POZORIŠTE
pozorištu Drago ŠEGA
je proističe iz specifičnosti renesansne epohe. Mislim da je u tome i osnovna pogreška ovogodišnje ljubljanske pretstave, režije (dr Branko Gavela) i pojedinih glumačkih interpretacija.
Režiska koncepcija dramskog dela, koja se ne oslanja na temeljne naučne postavke njegove idejne sadržine i na društvenu analizu vremena iz kojega je delo izraslo, koja ne zna da sve os-
ije elemente režije podredi tim osnovnim polaznim tačkama, mora da se izrodi u formalizam, u sterilizaciju i razvodnjavanje njegove idejne i time 1 njegove umetničke vrednosti, Tu ne pomažu ni duhoviti režiski trikovi ni bilo kako bogato scensko iskustvo. Hamleta »kao takvog«, apstraktnog junaka, izdvojenog iz vremena i društva, nema i ne može biti, naročito ne može biti u istinskoj umetnosti šekspirskog kova, u umetnosti koja se ponosila time što je bila »ogledalo života«. Idealistički princip. o junaku »kao ftakvom«, o junaku »uopšte«, princip koji se prošloga stoleća tako snažno ukorenio u bečkom »Burgfheatru« u atmosferi reakcionarne feudalno-buržoaske austrougarske ku!ture, preživeo je već poodavno, zajed-– no sa pojmom austrougarske kulture. I samo se može smatrati za anahronistički kuriozum ako preživeli »burgtheatarski« principi još uvek pokušavaju da zastraše sa slovenačkih poZorhnicta. ·
Idejne kon{likte, koji se javljaju, iz društveno-političke problematike 'renesansnog vremena, režiser je zamenio psihološkim konfliktima i te psihološke sukobe, na mahove dovodio do apsurda. On je razapeo Hamleeta između uspomene na oca i majke, koja je legla u »rodooskrnavljenu postelju« s očevim ubicom. Ofelijino ludi!o pro-
7DG7 Č805GPISE | LI570UE
Nesiana „humoreska“ o soli
Zagrebački »Ilustrovani vješsnik« u broju od 6 juna donio je jedan sastav Iva Žic-Klačića pod naslovom »Kad čovjek pozoblje previše soli«. Ova nabijeđena »humoreska« bez duha i bez humora, nategnuta, nezanimljiva i bez idejna, zaslužuje pažnju samo kao ilustracija zaostale i anahronične zoščenkovštine, koja, u ime humora, promakne katkad u nekim našim listovima. Glavni je junak »humoreske« izmišljena ličnost, šef Kamenko Ptičar, koji »burgija po ličnosti Sanča Panse« (?), spominje sentimentalne stihove, naređuje da se radne parole bace u koš i da se zamijene nekim drugim »koje je on izvukao iz svoje beležnice zlatnih korica«. Iz zlatnih korica su se na taj način izvukle i razmilele po uredu „nakaradne besmislice kao: »Stvarajmo udarnike pomoću dialektike« i »Pazi na dialektički skok« izazivajući kod zoščenkovski prepariranih namještenika čuđenje, zaprepašćenje i strah. Prestrašeni radni kolektiv »polako se razbiježao«, »elana je nestalo« (a tu ga nije moglo ni bitih..« A Ptičar je bombardirao svojim povišenim glasom, mrcvario liude, opterećivao nemogućim poslom, tako da su neke žene počele plašiti muževe — ljubavnikom«. Pošto je »svuđa provirio, sve pomirisao, dijelio nekakve mistične savjete« strašni mistični šef dosjetio se najstrašnijem (da kaša bude gušća) do. kopao je »Kapital« i njime konačno
upropastio „namieštenika Marušića. Na kraju je ipak morao doći preokret, a došao je ne zaslugom zaplašenog kolektiva ni njegove podružnice, humorista je doveo inspekcionu komisiju da ona pročisti zrak. »Poslije dva mjeseca« Ptičarove neograničene vlasti »Danula je ona iznedadno« i »naš genije bude premješten na ono mjesf=koje pisac iz nepoznatih razloga ipak ne kazuje čitaocu. »Kao da je mora pala sa grudiju« i tako đalje — »ured se propjeva«, a puzavac Grgica Ivanić, koji nema nijedne čovječne osobine pa ni prava da sudi o čovječnosti, dijeli piščevo mišljenje o Ptičaru: »sve je bio, ali nije čovjek«.
I pored šupljih viceva koje je autor humoreske utrošio da dokaže da ije to »naš« ured i naš »kolektiv« — niko neće povjerovati da u našoj zemlji može postojati takav ropski poslušan kolektiv ili tako nezdrav ured. Tu ja sve izmišljeno —,od zlatnih korica do žena što plaše muževe — a izmišljeno je valjda samo s ciljem da pokaže kako je strašna i katastrofalna stvar »kađ čovjek pozoblje previše soli«. Teško je pogoditi da li je pisac htio da udari po Ptičaru, po njegovoj soli ili po radnom kolektivu i po naučnom socijalizmu, ali je još teže naći razlog kojim se rukovodio »Ilustrovani vjesnike kad je servirao čitaocima ovako nategnutu, neslanu i besmislenu »umotvorinu«, :
T. Z.
o. i OZ S bio aas ada ada dG di adio aac agrara duonkani nai poje zieudaidkonyanu du edi anodne O
socijalističkog karaktera i našao svoi izraz u živim umetničkim lihWmnsvima. Romantikom je obavijen kođ Gorkog, na primer, lik boljševika Kutuzova, kog je on dao u »Životu Klima Samgina«. Ali nije samo u tome romantizam zreloga.· Gorkog. U članku »O socijalističkom realizmu« (1933) on je pisao:
»Mi živimo u srećnoj zemlji, gde ima ko da se voli i poštuje. Kod nas liubav prema čoveku mora nići — i nići će iz osećanja divljenja prema njiegovoj stvaralačkoj energiji, iz uzajamnog poštovanja ljudi prema njiihovoj bezgraničnoj radnoj koletkivnoj snazi, koja stvara socijalističke forme života, iz ljubavi prema Partiji, koja ie vođ radnog narođa čitave zemlje i učiteli proletera svih zemalja.«
Ta žarka ljnbav prema svome na=rođu, prema Komunističkoj partiji i razumevanje istoriskih puteva socijalističkog društva dali su stvaraniu Gorkoga aktivan, pozitivan karakter afirmiranja života. starog kapitalističkog sveta, zasnova– nog na eksploataciji čoveka čovekom, Gorki je s ogromnim unutrašnjim žarom i uverenjem. potkrepljienim za'ključcima lenjirnsko-staljinske nauke proglašavao svetlu budućnost svoga maroda, koji čitavom čovečanstvu krči put ka komunizmu.
Stihovi i poeme Majakovskog, napisani u sovjetsko vreme, izrazito su publicistički. »Jegor Buličov i drugi« ili »Delo Artamonovihe — dela su druge vrste. U njima je piščeva misao ovaploćena u razvoju umetničkih likova. Stil Majakovskoga razlikuje se od stila Gorkoga. Ali oba pisca spaja metod prikazivanja stvarnosti — metođ socijalističkog realizma. koji se oslanja na marksističko-leniinski pogled na svet.
TI sada još ima naivnih ljuđi koji smatraju da sovjetski umetnik ako prikazuje savremenost mora da pDrimeni metod socijalističkog realizma, a ako se lati prikazivanja prošlosti, onda tai metod nije obavezan. Takvo mišljenje je pogrešno. Sociialistički realizam je metod prikazivania stvarnosti, a ne umetnikova tema, On
ec _—–-_- — —–· –– -- –——d_—-–———L– –- ––-–- •-(---––-_— — –--– _-- _-- –—-— –—_-- –— - ---– ——--—----_— ______________________
Odgovornj urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj 1? — Štam parija »Borba«, Beograd, Dečanska 31,
Crtajući propast ·
pretstavlja moćno oružje u rukama sovjetskog umetnika pri slikanju ma kog istoriskog periođa i ma koje zemlje. A. N. Tolstoj u svom romanu »Petar Prvi« i u svojoj dramskoi povesti »Ivan Grozni« prikazao je događaje iz davnih vremena. .Ali primena metoda socijalističkog realizma omogućila je A. N. Tolstoju da u svojim talentovanim delima pravilno i jasno da slike iz istorije ruskog naroda. Tolstoj je prikazao Groznog u svoj složenosti niegove prirođe pokazavši kako su se u njemu odrazile istoriske protivurečnosti epohe, istakavši progresivnu ulogu Groznog u stvaranju nacionalne ruske države i otkrivši u isto vreme klasnu ograničenost njegove politike koja je služila uspostavljanju apsolutističke monarhije. Isto su tako živo i sa Dprodubljivanjem prikazani u Tolstoievu romanu »Petar Prvi« ličnost cara Petra i epoha koja ga jie dala. Oba ova romana su novatorska dela, koja pomažu sovjetskim liudima da steknu pravilan pogled na važne etape ruske istorije. Takvo tumačenje Petra I i Ivana Groznog postalo je moguće kao rezultat piščevog dubokog shvatanja lenjinsko-staljiinske komcepciie ruskog istoriskog proceša i plod je primene socijalističkog realizma kao metodđa prikazivanja istoriske stvarnosti.. An. TARASENKOV
| ISPRAVKA
U članku »O socijalističkom realizmu«, čiji ie prvi đeo objavljen u prošlom broju našeg lista, rotkralo se nekoliko štamparskih grešaka, od kojih dve velike koje ispravljamo. U pođnaslovu članka treba đa stoji: »Ođdlomak iz članka »Sovjetska književnost na putevima socijalističkog realizma«, ođ An. Tarasenkova, objavljenog u devetom ovogodišnjem broju »Boljševika«, teoretskor i političkog. časopisa CK SKP(b)« U citatu reči A, A. Ždanova, u petom ređn drugog stupca, treba da stoji: »Mi kažemo da je socijalistički realizam osnoYni metod sovjetske umetničke, književnosti i književne kritike, itđ.
m
\
dramskom
tumačio je razumnim seksualnim kompleksima (kako je to pravilno ocenic France Brenk, u 5 broju »Novega sveta«). Rosenkranca i Gildensterna ocrtao je kao duševno ograničene, a njihovu pokvarenost nije objasnio njiihovim dvorskim poreklom. Klaudija mu je tip mračnog, skoro đemonskog zločinca, a ne prefstavnik trulog feudalnog staleža, ugojeni lisac, lukavo nasmešen, iz šarene galerije renesansnih likova.
Jasno je, da se uz fakvu režišku koncepciju ni pojedine glumačke interpretacije nisu mogle uzdići iznad obične, priličho šablonske psihološke opredđeljenosti pojedinih likova. Done-
kle čini izuzetak jedino Hamlet Sta-
neta Severa, koji je od:grao ovu ulogu sa snažnim doživljavanjem, jakom unutrašnjom napetošću, bez bučnih snoljnjih efekata. Njegov Hamlet nije bio prazni rezoner, već je dobio snagu žive, aktivne ličnosti, iako mu je smetala izvesna scenska stilizacija. Sasvim suprotan bio je Hamlet Slavka Jana, sav usmeren na spoljnje efekte Gradeći svu svoju igru na recitaciji, prateći je grčevitim i nervoznim pokretima, nije znao da da svojoj kreaciji "unutrašnju težinu, koja bi, preko duboko proosećanih i doživljenih međitacija, dovela Hamleta doslednom izvršenju njegovog istoriskog zadatka. U njegovom Hamlefu bilo je mnogo od onoga junaka »kao takvog«, junaka »uopšte«, kojise opire društvenom opredelienju. U sukobu ne samo sa Šekspirovom koncepcijom karaktera, nego i sa Šekspirovim shvatanjem glume bio je Polonije Edvarda Gregorina: s maskom, koja bi bolje pristajala kakvom tatarskom kanu nego dobroćudnom dvorskom prepredenjaku, ne osvrćući se na celokupnu zamisao dela, on je neprekidno nametao gledaocima svoju jevtinu burlesku.
Ako smo pri razmatranju režije ustanovili da nikakvi formalni trikovi ne mogu zameniti idejno prazne ili pogrešno postavljene režiske zamisli, cnda se to u još većoj meri odnosi na scenografiju. Scena Vladimira Žedrinskog — sa bezbrojnim praktikablima, skoro neprohodnim stepeništima, mno= gobrojnim zavesama i svaštarijama,
'spektralnim svetlosnim efektima — ti-
pičan je primer besmislene scene, koja
nije imala'nikakve veze ni s renesan-
som, ni sa Šekspirom ni sa »Ham'"etom«. Svojim razmetljivim šarenilom i nametljivošću razbijala je ona pažnju gledaoca i oduzimala glumcu veliki deo mogućnosti da igrom neposredno utiče na gledaoca.
Pretstava »Hamleta« u ljubljanskom dramskom pozorištu otworila je širom vrata kritičkoj diskusiji. Neka saznanja, koja je pretstava sama sobom donela, kao i diskusija, koja je pretstavi sleđila, nesumnjivo će doprineti
. idejnom i umetničkom produbljavanju
4.
našeg pozorišnog izraza,
'ona neće dobiti dividende,
KNJIŽEVNE NOVINE a =
#* |
73900 D907A
'Nepismenost u Sjedinjenim Američkim Državama
Američki Kongres izglasao je, skoro bez ikakve diskusije, sumu od. 3200 miliona dolara za obrazovanje 70 borbenih grupa vojnih aviona. U isto vreme zasedao je u .Atlantic-City-u kongres American „Association of School Administrations. Ustanovljeno je da šest miliona dečaka i devojčica ne posećuje nikakvu osnovnu školu, i to zbog nedovoljnog broja školskih zgrađa i nastavnika. Trebalo bi, kako bi se takvo stanje popravilo, 150.000 novih nastavnika godišnje, dok, međutim, iz učiteljskih škola godišnje izlazi svega 10.000 novih učitelja.
U velikom broju država lokalni zakoni zabranjuju crnoj deci pohađanje
škola. Često se zabranjuje belim uči- ·
teljima da poučavaju crnu decu.
Oni pišu... »Njujork Herald Tribjun« 1 juna, u
članku »Era kvalitetnih filmova u Holivudu«: »Mera kvaliteta jednog filma u industriji kao što je naša, koja je nadahnuta apsolutnom odanošću profitu, uglavnom se računa brojem prodatih ulaznica, a tek na drugo mesto dolaze pohvale od strane kulturnijeg posetioca bioskopa. Kao što je rekao D, A. Doran iz firme Paramount, Ink: Danas se u filmskoj industriji naglašava potreba kvalitetnih filmova,.ali ne zaboravite ovo: mi ne možemo tumačiti jednoj udovici u Ajovi, kojoj je muž ostavio dvadeset hiljada akcija firme Paramount, da ove gođine zato što smo mi napravili veliki broj filmova koji znače umetnički triumf.«
»Mančester Gardijan«, ? iuna, u izvešta-
ju povodom diskusije o Zakonu o smrtnoj kazni u britanskom Domu lordđova:
»Dom Lordova usvojio 'je sa 29 protiv 17 glasova amandman lorda Godarđa kojim se ustvari uspostavlja u Velikoj Britaniji kazna šibom, dok se ukida kazna kamdžijom.«
»Nju Stejtsmen end Nejšen« 29 maja:
»Senator Teni, pretsednik Odbora (Kaliforniskog. parlamenta) za borbu protiv opasnosti ođ komunizma u Kaliforniji i direktor Udruženja filmske industviie za američke ideale pozvao je sudskim putem na saslušanje 51 organizaciju i izdavača pod optužbom da drže »front s komunistima«. Senator Teni naročito se okomio na udruženje Laboratorij glume u Holivudu, koje je prikazivalo mnoge komade svetskih klasika: Šekspira, Molijera i drugih. Kao najtežu optužbu protiv Laboratorija glume senator Teni izneo je »da su jslednici Odbora otkrili i utvrdili nepobitnim dokazima da je Laboratorij glume izveo
na sceni dva komada nekog Rusa po”
imenu Čehova«.
KULTURNI ŽIVOT U REPUBLIKAMA
Takmičenje horova ı Liubljani
ur Ljubljani je ođržano takmičenje 24 gradska pevačka hora (od 42 koliko ih ukupno ima). U toku takmičenja pokazao
· se znatan napredak u muzičko-ideološkoj
interpretaciji i masovnosti horova. Za najbolje horove komisija je proglasila: Studentski pevački hor ljublianskog univerziteta, hor društva »Jože Ulazovec«, hor poštanskih nameštenika, omladinski hor »Jože Moškrić«, muški, hor »Ivan Cankar«, invaltdski hor doma armije, ženski hor sindikalne. podružnice fabrike »Stora« i fabrike »Pletenina«. Posle takmičenja održana je konferencija pretstavnika pevača i horovođa i članova komisije. Povođom referata razvila se živa diskusija, koja je istakla nedostatke dosadašnjeg rada i dala smernice ža buđući., Podvučeno je da je izbor dosadašnjih programa horova bio prilično uzak i da je potrebna jača saradnja između pevača, horovođa i kompqzitora. kako izvođenje novih kompozicija ne bi zavisilo od slučaja, nego se planski razvijalo. SRBIJA
Pronađena dosad nepoznata slika Đure Jakšića
Rukovodstvo Građskog muzejnma u Beogradu neđavno je otkrilo i otkupilo jedmu dosada još mepoznatu sliku Đure Jakšića. Slik: datira iz 1864 godine, kada je Đura” Jakšić boravio u Kragujevcu kao nastavnik crtanja u gimnaziji, i pretstavlja portret mrtvog deteta jednog njegovog prijatelja, telegrafiste iz Kragujevca. Po motivu, retkom u slikarstvu, i svoioj kolorističkoi vrednosti, ovaj portret dolazi u ređ značajnijih slikarskih radova Đure Jakšića.
* Mađarski kutlurni savez održao je u Subotici svoju treću godišnju skupštinu, na kojoj je uzelo učešća 142 delegata — pretstavnika 58 kulturnih društava. Na skupštini je pročitan re{erat o delatnosti Saveza, a zatim se prešlo na diskusiju o daljem masovno-kulturnom radu u vezi sa osnivanjem Saveza kulturno-prosvetnih društava Vojvodine. Skupština je jednoglasno odlučila da se kulturno-prosvetni rad mađarskih društava nastavi u okviru Saveza kulturno-prosvetnih društava Vojvodine. U telegramu koji je sa skupštine upućen maršalu Titu kaže se između ostalog: »Sada, kada naš kulturni život stupa u više organizacipne oblike, koji na kulturnom polju omogućavaju zajednički rađ i saradnju sa ostalim narođima i fime pružaiu još veći potstrek i još šire uslove razvoja po obliku nacionalne, a po, sadržini socijalističke kulture, mi ti, naš Maršale, u ime našeg naroda obećavamo da ćemo | dalie, svim svojim snagama radifi na kul turnom podizaniu našeg narođa, a fime na uzdđdizaniu kulturnog nivoa svih naroda naše otadžbine, Feđerativne, Narodne Republike Jugoslavije, na Ššireniu i prođubljivanju jugoslovenskog rodoljublja.«,
% U ređakciji mesečnog filmskog Ppregleđa »Avala-filme snimljen je u Beogradu đokumentarni film »Narodne igre i pcsme«. Ova reportaža sa smofre sinđikalnih kulturno-umetničkih «društava Narodne Republike Srbije snimljena je na svečanim priredbama u Narodnom pozorištu i Sindikalnom domu u Beogradu,
* Filmsko preduzeće »Avala« snima nekoliko novih dokumentarnih filmova. Po scenariju Friđe Filipović vrši se snimanje dugometražnog dokumentarnog filma »Prve svetlosti... Radnja filma razvija se u okviru izgradnje jedne nove električne centrale na Kosmetu, koja će davati električnu energiju okolnim selima i industriskim objektima. — Završva se snimanje materijala za Kkratkometražni dokumen-
tarni film o životu i rađu naših ruđara. Film će nositi naziv »Ugalj i ljuđi«. — Počelo je snimanje· kratkometražnog filma »Krila«. Ovaj film prikazaće rad i život naših pilota-jedriličara i vaspitanje novih kadrova pilota. "
HRVATSKA
Pripreme za smotru kulturno-umetničkih društava
'uU toku maja i juna održane su u Hrvatskoi kotarske i gradske smotre masovnih kulturno-umetničkih društava i grupa. Početkom jula održaće se pokrajinske smotre u Splitu, na Rijeci, u Osijeku, Puli, Slavonskom Brodu, Varaždinu, Bjelovaru, Karlovcu, Sisku i Gospiću kao pripreme za veliku republičku smotru koja će se ove jeseni održati u Zagrebu.
* Splitsko narođno kazalište sa đramom 1 operom odlazi na turneju u Dubrovnik i na Korčulu. Nedavno je Splitsko pozorište gostovalo u Tivaru s »Ruskim pitanjem« Konstatina Simonova i Kir-Janjiom od Steriie Popovića.
* Savez prosvetnih radnika Hrvatske oTganizovao je odlazak prosvetnih radnika na radilišta autoputa »Bratstvo-Jedinstvo«. Prosvetni radnici učestvovaće u rađu raznih tečajeva.
BOSNA I HERCEGOVINA
U Sarajevu je osnovan Institut za izučavanje jezika U wgSarajevu, pri Višoi peđagoškoj školi, osnovan je Institut za proučavanje našeg savremenog jezika, Poređ naučnog proučavanja jezika, Institut će se brinuti o pravilnosti, čistoti i lepoti našeg jezika u ustanovama, školama, na govornieama, u štampi, filmu itd. U tu svrhu Institut
će pokrenuti i svoj bilten.
CRNA GORA Izložba obnove i izgradnje
U Centralnom omlađinskom domu ma Cetinju otvorena je izložba fotografija ko-
.je prikazuju uspehe u obnovi i izgradnji
Crne Gore. Izložba biće otvorena i u
Titograđu. * Ekipa »Zvezđa film« vrši snimanje ra-
'đova na Omladđinskoj pruzi Nikšić — Tito-
građ. MAKEDONIJA
Gostovanje Makedonskog narodnog pozorišta
Drama Makedonskog narodnog teatra u Skoplju odlazi na turneju po unutrašnjosti, Prvo će p osetiti Mavrovo, gdđe će za omladince-graditelje dati četiri. priredbe. Na povratku iz Mavrova, pozorište će gosto-
.vati u Tetovu. U drugom delu svoje turne-
ie Makedonsko pozorište posetiće Titov eles, Demir Kapiju, Kavađarce i neka druga mesta, Sem priredaba za građanstvo 1 za jedinice Jugoslovenske armije, održaće se priredbe i za radnike na gradilištima. Članovi drame posetiće takođe i radilišta na kanalu »Vardar—-\.reska«. Na priredbama, osim priča i recitacija, biće đavana i JEO OIOKŠ »Edna Vvečer«, koju je napisao ole Čašule.
—-—_______ - _— — __---—-:
Povodom jednog prikaza
u ”Brazdić
Ove godine, počeo je đa izlazi kod nas značajan broj novih časopisa, u prvom redu namenjen mladim piscima i piscima-početnicima, (»Brazda« i »Zora« — Sarajevo, »Izvor« — Zagreb, »Zvezda« — Šabac, »Naša stvarnost« — Kragujevac). Time je, zajedno sa već postojećim književnim časopisima i listovima, delokrug naših redovnih književnih publikacija, brojnim bogatstvom i raznolikošću, znatno proširen na osetan broj novih saradnika. Svedočeći na taj način najstvarnije. najubedljivije ,o intenzitetu književnog i uopšte kulturnog života u našim najširim narodnim slojevima, o novim putevima koje smo za pun i svestan
razvoj naše kulture izvojevali oslobo-
dilačkom borbom i svenarodnim naporima za izgradnjiu socijalizma, tako veliki broj naših književnih časopisa istovremeno omogućuje i da se jasnije vide prepreke koje nam se istavljaju na tim pulevima, zaostaci prošlosti, »dečje bolesti« i krize rasta, u shvatanjima, u postupcima, u ostvarenjima. Omogućujući nam to, intenzitet našeg kulturnog života postavlja pređ nas i ranije nerešene probleme i postavljaće ih sve dok ih ne savlađamo, jer se i moraju i mogu” savlađati, kao i nova pitanja, pitanja koja organski nastaju sa revolucionarnim preobražajem naše stvarnosti i njenih oblika na kulturnom i književnom sektoru, pitanja koja mogu nastajati samo sa višim formama društvenog razvitka, pitanja koja mi moramo i možemo savlađati u slobodnoj zemlji, zemlji u kojoj se gradi socijalizam.
Kritika, živi kritički odnos i neposredno reagovanje i starijih i mlađih kritičara prema književnim pojavama i ostvarenjima nesumnjivo se, naročito od sastanka plenuma Uprave našeg Saveza književnika sa urednicima svih književnih časopisa u novembru prošle godine, razvio svestranije i plodotvornije. Taj kritički odnos, te neposredne kritičke reakcije, sa svojim pozitivnim kvalitetima ali i sa nedostacima koje često nose, vidni su i već zauzimaju značajno mesto u našim književnim publikacijama, Utoliko je poziv kritičara odgovorniji utoliko je nužnije da naši esoejisti, kritičari i recenzenti u punoj meri samo=kritično i u punoj meri odgovorno, ali još življe, još smelije ulaze u stvaralački svet naše književnosti, u konačne bitke sa zaostacima starih, preživelih teoretsko-idejnih shvatanja, u okršaje za osvajanje i razvijanje novih, viših oblika, u borbu za pun rascvat prave realističke književnosti.
Novi časopisi tu borbu još više omogućuju. S jedne strane, kao novi punktovi borbe, kao dalje proširenje borbe= nih pozicija, a s druge strane kao mo= bilizatori novih snaga, novih kadrova — kadrova koji na tim punktovima, na tim borbenim pozicijama treba đa izoštravaju da izoštre vid, i da učvršćuju i učvrste ruku da pouzdano rukuje perom kritičara-borca, kritičara-stvaraoca. .
U podizanju naših novih kadrova književnih kritičara, pored ostalih činilaca, značajan deo posla pripada i uredništvima časopisa. Urednici, ured
· ništva naših književnih časopisa i li-
stova u velikoj meri mogu i freba i odgovorni su da utiču na pravilan i pun razvoj naše književne kritike. Međutim, to shvatanje, često puta, tek treba da postane u punoj meri jedno od rukovodnih načela uredništava naših časopisa, iako se već u više prilika to isticalo., Praksa naših časopisa potvrđuje činjenicu da se, kad je specijalno reč o osetnom prilivu novih
kritičkih napisa u njima, uredništva tim shvatanjem još ne rakovode dovoljno, Samo primer izvesnih delova u pri-
_ kazu zbirke pesama V. Čerkeza »Na
livadama« od M. Bubića, objavljen u petom broja sarajevske »Brazde«, dovoljan je da ilustruje tu nebudnost, tu nebrižljivost jednog od naših uredništava — konvencionalno, zastarelo, na” zadno tretiranje uloge uredništva. Talkvo shvatanje »Brazda« nesumnjivo ne zagovara ali ga pušta da, u ovom slučaju grubo, probije u praksu. Nije reč o krjtičkoj oceni Čerkezovih pesama, koju je u »Brazdi« objavio M. Bubić. O pesmama Čerkezovim trebalo bi, u drugoj prilici, opširnije govoriti. Reč je, konkretno, o načinu, o tonu kojim je ta ocena izrečena, Uredništvo »Brazde« trebalo je na svaki način da autoru prikaza, M. Bubiću, pomogne svojom intervencijom, svojim iskustvom i uopšte svojom funkcijom u časopisu čiji je zadatak ne samo da okuplja saradnike, nego i đa ih, naročito ako je reč o mlađima, izgrađuje.
M.Bubić, na primer, piše: »Pročitati ovu prvu Čerkezovu. zbirku pjesama nije bez intereš8a.
Nije stoga što je ta zbirka izašla
ispod pera mlađog pješnika...«
»Čerkez u svojim piesmama teži da se izrazi u mlađenačkom zanošu u kome bi se njegove misli i njegova osjećanja sručila u stihove, izraze i riječi..«
»Čerkez n'je prerastao stepen početništva i dorastao da dade svojim osječanjima i književan izraz i poetskuformu. Nije ni čudo.«
»'erkez neosporno, niie bez izvjesnog pjesničkog dara.« ,
Na taj superioran način, tim pretencioznim tonom, u velikoj meri takvom sasvim proizvoljnom argumentacijom aufor prikaza govori o jednom mladom piscu na preko pet stranica časopisa. Napor i pozitivna nastojanja pisca prikaza, da i sebi i čitateljima »Brazde« rasvetli poeziju V. Čerkeza, očigledno iskrenu i upornu težnju da je analitički raščlani i pred sobom i pred čitateljima »Brazde«, da konstruktivno-kritički fiksira u Čerkezovoj poeziji ostvarenja, pokušaje, nagoveštaje poetske snage i Slabosti idejne i formaline, uredništvo je trebalo da podđupre, da pomogne u prvom redu rasterećivanjem prikaza od fakvog načina i tona, a pre svega od takvih mesta kao
što su mesta koja su citirana. I radi „
autora prikaza, i radi autora prikazanih pesama, i radi čitatelja, i radi uredništva »Brazde« i uspostavljanja i sprovođenja jedino moguće uredničke prakse danas.
Takvih pojava ima još uvek i u drugim našim književnim časopisima i publikacijama. Sa pojavom novih ča-
sopisa — novih, mladih saradnika, te
pojave su često, privremeno, i neizbe-
žne. Ali za pravilan razvoj naših mladih kritičara, za pravilan razvoj naše književne kritike uopšte, takvih slabosti moramo se osloboditi.
Mi za borbu protiv takvih slabosti u našoj kritici imamo i znanja, i iskustva, i snage i osećanja.
C.M.
Moisko-junski dvobroj »Lelopisa Matice srpske«
Novi, majsko-junski dvobroj »Letonpisa Matice srpske« ima poseban značaj, jer donosi »radove pisaca koji danas žive i rade u Vojvodini, bez obzira na njihovu naoionalnu pripadnost.« Pored srpskih i hrvatskih pisaca, u časopisu su objavljeni i rađovi mađar–skih, slovačkih i rumunskih pisaca. Jedino se nisu odazvali pozivu Rušini. Srpske i hrvatske književnike pretstavljaju Živojin Boškov, Bogdan Čiplić, Sima Cucić, Boško Petrović, Jovan Konjović i Mladen Leskovac, mađarske Mihaly Majten6i, Peter Lorinc, Janos' Herceg, Laszlo Gal, Istvan Latak, Jozsef Sulhof i Gyorgy Szabo, rumunske Mihai Avramescu i Radu Flora, a slovačke dr Andrej Siracki.
„Ovo je prvi slučaj da Letopis donosi „radove pretstavnika svih narođa Vojvodine, (osim Rusina). Današnje narođe Vojvodine ne deli jezik, ne deli posebna njihova nacionalna kultura, upravo stoga što im je omogućeno, prvi putu njihovoj istoriji, da razviju Svoju nacionalnu kulturu. I ovaj je
~
dvobroj ilustracija ove istine. Rumuni, na primer, pre oslobođenja nisu ima] svoju književnost i svoje književnike u „Vojvodini, dok su od oslobođenja već izdali dve zbirke pesama. Ali majsko-junski broj »Letopisa« pokazuje 1 to da narodi Vojvodine teže istom cilju da se oni nisu slučajno našli na stranicama istog časopisa, da njih spaja isti duh, isti cilj, ista sadržina, iako tu sadržinu oblikuju u raznim nacionalnim formama. Ova se naročito ispoljava,· ma da uredništvo »nije išlo za tim da da zbornik ili antologiju nego je želelo da da presek književnog i publicističkog rada u datom trenutku«. Interesantno je, ma da se i to desilo potpuno »slučajno«, da je srpski književnik Bogdan Čiplić uzeo za temu svoje pripovetke mađarske radnike, dok je mađarski pisac Peter Lorinc pisao o Srbima.
Majsko-junski dvobroj »Letopišsa« donosi i dve pesme omladinskih pesnika Lazara Merkovića i Ivana Ivanjia.
A. L.
KRITIČKI DEO TREĆE SVESKE »IZVORA«
Najnovija sveska zagrebačkog časopisa »Izvor«, u kome najvećim delom sarađuju mladi hrvatski pisci, pored članka M. O. Šimanske o Bjelinskom, odlomka poznatog »Pisma Gogolju« Bjelinskoga, J. Bučevića o aktuelnim pitanjima ideološko-političkog rada u Narodnoj omladini i beletrističkih priloga, objavljuje u »Peljtonu« i niz kritičkih prikaza i bele-
'žaka o pojavama u pozorišnom, mu-–
zičkom i likovnom životu u Hrvatskoj.
U svesci se naročito ističu aktuelnošću, pravilnim stavom i dosta iscrpno dokumentovanom razrađom književno-kritički prikazi Đ. Šnajdera (»Među Markosovim partizanima«), S. Perovića (»Zakoni i ognjevi«), A. Zemljara (»Hrvatsko kolo« — deo o recenzijama .knjiga) i, izvesnim delom, kritički pregled filma »Besmrtna mladost« I. Tomulića, |
lat VRANA UV gui Ta
— A r_-- Ho -_______________
Ovaj broj, a naročito njegov bogat i raznovrstan kritički deo, svedoči da uredništvo časopisa »Izvor« uspešno okuplja dobar kadar mladih saradnika i da, i na taj način, postaje sve više značajan činilac u kulturnom životu
' naše omladine.
Č. M. —- zr AJ. e uu uu _ILAL•ČA AV uLCCIua. UREDNICI:
. Jovan Popović i Milan Deđinac --— – _— ___ ________ _______q
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Pa našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,
na 6 meseci 70 dinara i na godinu dana
· 140 dinara. Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 đinara i na godinu dana . 2 260 dinara Broj čekovnog računa 1-9060049 } Poštanski fah 617