Književne novine
KULTURNI
SLOVENIJA
Deveti plenum Narodne ; prosvete Slovenije
___U Ljubljani je održan deveti plenum Narodne prosvete Slovenije. U ime vlade NaYredne Republike Slovenije plenum je po'zdravio ministar prosvete. Slovenije Jože · Potrč i istakao da je u 1949, u drugoj go„dini Petogodišnjeg plana potrebno posve-
___potrebno 'produbiti rađ na usvajanju na, h rodne ideologije i pojačati borbu protiv : . Ostataka prošlosti. o
| Zatim je sekretar Izvršnog odbora Na1 rodne prosvete Slovenije Janko Liška dao ____Kritički pregled rađa u razdeblju od trećeg · sastanka plenuma do danas.
_ »Jedna od najvažnijih dužnosti narodno"prosvetnih organa — rekao je on — sastoji se u tome da doprinesu kako bi zadružni _ domovi bili što bolje i kulturnije uređeni | i opremljeni. svetni alttivisti pozvani su ne samo da potstiču na što bržu izgradnju „domova, nego da još u većoj meri učeBtvuju u njihovoj opremi i ukrašavanju.
____ Posle Janka Liške govorio je Uroš Kraj___ger o zadacima Narodne prosvete ističući Ha da pred očima treba imati jasnu perspek_ Ptivu da izgrađujući prvi Petogodišnji plan, polažemo temelje socijalističkom društvu, „prema tome i socijalističkoj kulturi. U radne mase treba unositi socijalističku svest, _ popularisati nauku marksizma-lenjinizma u svim oblicima Kkulturno-prosvetnog rada. \dzgrađivati i jačati novi jugoslovenski paž 'triotizam, oslanjajući se na principe naše narodne revolucije i svih progresivnih . vrednosti prošlosti.
U zaključku referata Uroš Krajger, u ime Izvršnog odbora, predložio je plenumu da prihvati odluku o osnivanju 200 knjižnica ____koje još nedostaju kako bi svako područje _ svakog sreskog odbora imalo po jednu Kknjižnicu i to do 21 jula — do dana Kongresa Komunističke partije Jugoslavije.
Potpretsednik Izvršnog odbora France Timovec prediožio je plenumu da, u čast Petog kongresa Komunističke partije Ju'goslavije u svima kulturno-prosvetnim centrima Slovenije budđu održane priredbe i održani referati o značaju kongresa.
Plenum je usvojio predloge i uputio remzoluciju Centralnom komitetu Komunističke partije Jugoslavije.
*U Celju je održan koncert učenika Muzičke škole, koja je, pored znatnog napretka, pokazala i izvesne nedostatke, Slovwvenačka štampa istakla je povođom OoVOgE koncerta, da bi škola frebalo da posveti veću pažnju privlačenju omladine iz redova radnika.
SRBIJA
Kulturno-prosvetni rad Rumuna u Vojvodini
U Vršcu je održan Drugi plenum Rumun– GBkog kulturnog saveza. O dosađašnjem radu Saveza podneo je referat Aurel Trifu, koji je uporedio pređratno stanje i kulturni razvoj rumunske nacionalne manjine u novoj Jugoslaviji. Pod uslovima narod-= ne dđemokratije masovni kulturno-prosvetni rad Rumuna dobio je širok zahvat, obuhvatio sve manifestacije kulturnog života Rumuna. Odlučeno je da se ukine dosadašnji pravni oblik Rumunskog kulturnog saveza, a da se kulturmo-prosvetna delatnost društva nastavi preko Sekcije za lculturni rad Rumuna pri Savezu Kkulturnoprosvetnih društava Vojvodine.
*Na godišnjoj skupštini Matice rusinske, kojoj su prisustvovali delegati iz svih rusinskih mesta Vojvodine, odlučeno je da se sva rusinska kulturno-prosvetna društva uključe u Savez kulturno-prosvetnih društava Vojvodine. Zatim se prešlo na deljcnje nagrada najboljim rusinskim kulturnoprosvetnim društvima. Knjigama su nagrađena društva iz Đurđeva, Šiđa, Orahova, Mrbasa i Kule.
# U Jaši Tomiću održano je takmičenie između prošlogodišnjeg prvaka Vojvodine amaterskog pozorišta iz Jaše Tomića i amaterske grupe iz Turije, prvaka srpskohrvatskog dela takmičenja za 1948 godine. Kao pobednik iz takmičenja izišlo je pozorište iz Turije s komađom »Zona Zamfirova« od Sremca.
* U Subotici su se sastala četiri najbolja amaterska pozorišta Mađara iz Vojvodine iz Kikinde, Ade, Topole i Subotice. Pobedilo je pozorište iz Kikinde sa komadom »Nada« od Hejermansa, i time osvojilo prvo mesto među mađarskim pozorištima u Vojvodini.
* Opera Vojvođanskog narođnog pozorišta gostovala je dva dana u Subotici sa »Travlatom« od Verdia i operom »Ero s onoga Bvijeta« od Jakova Gotovca.
* Kulturno-umetničko društvo »Aleksa
Dejovic« iz Titovog Užica do 21 jula obići će sva gradilišta zadružnih domova u čitavom srezu.
neposrednog pripovedanja o stvarno&ti, suprotno njihovom uverenju da je neposredna stvarnost banalna, dokazuje to da oni ne umeju da ispričaju nešto što se dogodilo ili nužno moglo dogoditi, a što je smisleno i bitno, što otkriva izvesne bitne odnose i probleme, i da ne umeju da dadu istiniti lik nekog stvarnog čoveka. Mehaničkorn reprodukcijom se, zaista, i ne može dati istinita slika života, jer mehani_ Čka reprodukcija nije umetnička reprodukcija, ne daje osmislenu sliku ___života. Naturalistička faktografija ni| je realistički objoMitivirani odraz stvar–
Kroz stvaralački subjekat znači i prikaz bitnoga u stvarnosti i ocenu priKkazanih pojava. Ispričati čak i stvami | događaj, naslikati čak i konkretni lik ___iz života, umetnički obnoviti nešto bitno što se desilo i izrazite likove koji nešto znače i nešto su značajno učinili | —tozahteva stvaralački postupak, zahteva ođabiranje iz slučajnog spleta događaja, zahteva vezivanje bitnih | ddogađaja u izvestan čvor, znači postavljanje izvesnih problema iz života, zahteva isticanje nekih a odbacivanje drugih pojedinosti, zahteva razvi____janje, sažimanie i osmišljavanje. Bilo da je reč o fabuli uzetoj gotovoj iz živofa, bilo da je reč o fabuli koju je 'Književnik izmislio na osnovu života, — ta fabula mora imati svoju logiku, ___ svoju dijalektiku, mora se razvijati ka nekom rešenju ili poenti, a likovi! moraju đa budu plastični, individualno _ određeni i istiniti u višem smislu nego ai smislu svakodnevnih činjenica i 'slučajnosti. Stvaralačka fantazija važan je elemenat u realizmu, kao što je i ___borbeni romantizam jedan elemenat ___novog realizma. Međutim, u nekim is___toriskim · trenucima sama stvarnost pruža mnoštvo izrazitih likova i nagoveštenih fabula, koje samo treba be vilno. uočiti i obraditi. Tipično knji e~ ik nalazi u životu, kao što u životu ___nalazi i razvojne tendencije koje treba da izrazi. Tipično je tipično b“?ž obzira na to da li je književnik do njega došao putem uopštavanja iz wwnoštva konkretnoga ili ga je nepo-
a.
W
titi najveću brigu našem selu. Naročito je
|| SVO i - _ nosti, jer umetnički odraz stvarnosti ,
/ a
ŽIVO? U REPUBLIKAMA ·
HRVATSKA
Folklorne priredbe u Opatiji i Crikvenici
'\uU čast Petog kongresa Komunističke partije Jugoslavije održaće se u Crikvenici 10 jula za domaće i inostrane goste folklorna priredba, na kojoj će učestvovati muški
· pevački hor radničkog kultumo-umoetnič-
kog društva »Vladimir Nazor« iz Zagreba, Polklorna grupa sindikalne podružnice Ministavstva trgovine i opskrbe Hrvatske i folklorna grupa iz Raše koja će prikazati ribarske narodne običaje iz okoline Rovinja. Slična priredba održaće se 17 jula u Crikvenici, gde će učestovati folklorna grupa društva »Vladimir Nazor« i grupa ogranka »Seljačke Sloge« iz Dobrinja.
* U Osiicku je otvorena izložba slikarskih radova radnika i nameštenika članova kulturno-umetničkog društva »Vinko Jedjut« iz 'Zagreba. Likovna sekcija ovog društva proglašena je u takmičenju za najbolju u našoj zemlji.
* Osječko Kazalište gostovalo je u Đurđenovcu i izvelo Molicrovu komeđiju »Tartif« za radnike Drvnog kombihnata.
* Hrvatsko narodno kazalište iz Siska gostovalo je neđavno u WNovskoj i prikazalo Cankarevu dramu »Krali Betajnove«.
BOSNA I! HERCEGOVINA
Peta izložba likovnih umetnika
'\U Sarajevu je otvorena 15 Juna, Peta iz. ložba Udruženja likovnih, umjetnika Bosne i Hercegovine. Opšte uzevši, izložba pretstavlja značajan korak u naporima bosansko-hercegovačkih likovnih umetnika da nađu likovni izraz motivima naše stvarnosti. Ismet Mujezinović izložio je devet Yađova, od kojih se naročito ističu »Portret majke« i kompozicije »Juriš« i +»Prelaz preko Neretve«. Od rađova Iva Šeremeta, koji je najbrojnije zastupljen na izložbi privlače pažnju »Portrete, pejzaži sa Boračkog Jezera i, naročito, »Most na Pruzi ŠSamac—Sarajevo«. Vajar Ante Kostović izložio je pet svojih rađova, među kojima »Oranje« i »Kod čitanja«. Radove su izložili još: nizah SŠtetić, Hakija' Kulenović, Mica Todđorović, Milan Vasiljević, Đoka Mazalić i VoJlislav Hadži-Damjanović,
* Inicijativom i zalaganjem organizacija Narodnog fronta i narodnih vlasti u Visokom, Tešnju i Gzadđačcu rađe na bpodizanju novih bioskopa. Uz pomoć narodnih vlasti, u Nevesinju je na svečan mai
*1 otvoren novi bioskop s normalnom apavaturom. Novi bioskopi otvoreni su i u Bugojnu, Turbetu, Vitezu i na Ilidži.
KNJIŽEVNE NOVINE | = · MiRGG%I OMDMWĆIMMi |. 9MM||MH
i \ + , |
· O{aRIRĆ (8 JOQa{YNH
Kanadski komitet Svetske federacije demokratske omladine izdao je brošuru pod naslovom »Putovanje ka 'mi= ru«·koje sadrži kratak izvještaj o učestvovanju kanadskih omladinskih delegata na Svetskom omladinskom festivalu u Pragu i o učesću kanadske Bivor brigade na izgradnji pruge Šamac-Sarajevo. Brošura je opremljena sa fotografijama koje prikazuju rad brigađa na Pruzi i. priredbe raznih kulturno-umetnički,h *grupa. Tri reprodukcije crteža Đorđa Andrejevića Kuna uzete su iz umetničke mape ko= ju je kanadskim omladincima poklonila Narodna omladina Jugoslavije. U kratkim člancima kanadski omladinci govore o svojim utiscima s Pruge i oduševljeno pišu o naporima jugošlovenske omkjadine na izvršenju Petogodišnjeg plana. Pod naslovom »Nema gvozdene zavese« članovi kanadske
brigađe pišu da su se sasvim slobod- ·
no kretali po Jugoslaviji, a u članku pod naslovom »Gvozdena zavesša« jznosi se slučaj grupe sedam kanadskih omladinaca kojima su američke vlasti. zbog nekih formalnosti, odugovlačile da izdadu dozvole za povratak u Kanadu. NAŠE UMETNIČKE ŠKOLE
Reorganizacija baletskih škola
Cetvrtog juna ove godine održana je u Beograđu. konferencija baletnih stručnjaka i pedagoga. Konferenciju je organizovao i sazvao Komitet za kulturu i umetnost Vlade FNRJ sa zadatkom da se u prvom redu uoče i Kritički razmotre sva pitanja u vezi sa stanjem, radom i rezultatima dosadanjeg rada naših baletnih škola, a zatim da se na osnovu takve analize postave što jasnije perspektive, što Kkonkretnile osnove i smernice za reorganizaciju naših baletnih škola u opštem sklopu naših novih škola za umetnost. U svrhu priprema za ovu Monferenciju Komitet je imenovao stručnu komisiju, koja je, kao osnovu za rađ konferencije i za diskusiju, izvršila sve potrebne pripreme i izradila, u formi predloga, novi jedinstveni sistem baletnih škola, kao i jedinstvene nastavne planove i programe. Konferenciji su prisustvovali pretstavnici ministarstava prosvete narodnih republika i najbolji baletni stručnjaci i peđagozi iz cele zemlje.
Na konferemciji konstatovano ja da su dosadašnji rezultati međovoljni 1 fragmentarni, Osnovni razlozi za to leže, u prvom redu, u stavu bivše države prema umetnic]ma i umefnosti uopšte, a, u ovom konmkretnom slučaju, prvenstveno u dezorManizovanosti baletnih škola u staroj Jugoslavili, gde su one nastajale stihijski, a rađile bez određenog cilja, sistema, plana i programa. One nisu osnivane da bi sfvarale kvalitetne profesionalne kadrove jgrača ne-
. go su uglavnom služile osnivačima i Vim-
snicima za sticanje zarađe. Svršeni učenici tih škola bili su zato u većini slučajeva igrači-diletanti, bez dovoljne stručme spreme. Školarina· koju je trebalo plaćati bila ie tako velika da su se u baletne škole mogla upisivati isključivo deca bogatijih roditelja. Konkretno, to je značilo đa većina učenika nije pohađala te škole s ciljem da, OspoDsobivši se umetnički, služi društvu i narodu, nego da zadovolji bilo svoje lične, bilo rođiteliske ambicije. Velikom broju talenata Iz takozvanih nižih društvenih slojeva bilo je na taj} mačin 'onemogućeno đa se školuje i razvija. Osim toga, i plate baletnog kadra u pozorištima bile su slabe, tako da su mnogi oni koil su i želeli da.se posvete baletu bili primorani da fraže koju drugu, unosnilu profesiju, a balet ili sasvim da napuste, ili dn ga sveđu ha 6poređno zamimanje. Iz svih tih razloga zmatam broj naitaWintovanijih igrača oedlazile ie u inostranstvo, gde su pojedinci, ukllučivši se iu Fazne »kozmopolitske« baletne trupe, đo-
'lazill do znatnlilh uspeha, dok su za svoj
narod i zemlju bili uglavnom izgubljeni.
To teško nasleđe prošlosti oseća se u našem baletu i baletnim školama još“i danas. Stanje u baletnim školama zatečeno posle oslobođenja bilo je veoma haotično., O kakvom sistemu tih škola nije moglo biti ni govora, Nastavni planovi i programi ne samo što nisu bili jedinstveni, nego su bili ili rđavi, lli ih uopšte nije ni bilo. Kvalifikaclje mnogih nastavnika bile su takođe nedovoline, a metod nastave zavisio je islljučivo od naštavnika-poleđinaca i niegovih sposobnosti. Pitanje zasebnih i odgovarajućih školskih zgrađa, prostorija i udžbenika bilo je u punom smislu nerešeno. Nije potrebno naročito isticati đa se sve to nesumnjivo moralo oriraziti na našol baletnoi umetnosti, kako reprodukftivnoj tako i stvaralačikcoj.
Pred konferenciju postavila su se, kao najvažnija za rešavanje, sleđeća pitanja: donošenje jedinstvenog sistema, jedinstvenog nastavnog plana i jedinstvenog nastavnog programa,
&redno uočio u spletu stvarnosti. Za tipično u pripovedanju nema recepata, čak može književnik da da smisla i ma= nje tipičnim likovima ako ih pravilno postavi u tipične uslove, a manje tipične uslove da osmisli tipičnim likovima. Tipično je ono što u pojedinačno=me odražava određenu celinu. Zato hronika ili povest, ako su dobre, ne pretstavljaju niži rod književnosti, a hronika i povest ako se ne oplode stvaralačxim metodom novog realizma, ostaju samo manje ili više dokumen= tarne zabeleške a ne i književna svedočanstva. Čak i naša napredna pripovedačka literatura još ima da savlađuje izvesno nekulturno nasleđe od dekadenine buržoaske književnosti — a to je zakržlialost i smislena osiromašenost fabule i zamena tipičnih delatnih likova šematičnim figurama. Zapadna leva književnost, koja je donekle izgubila sposobnost klasične realističke
· književnosti, često pribegava reporta-
žnoj konstrukciji i montiranju iskidanih epizoda umesto fabule, a šematičnim funkcionalnim figurama umesto živih tipova. Naša nova realistička književnost još uvek se hvata u koštac s tim zadacima, a ona se nalazi pred sasvim novom materijom za obrađu. ;
Mislim da bi Minđerović postigao veću umetničku ubedljivost da je u svojoj povesti pripoveđao događaje, a kroz radnju razvijao likove. Njegov pokušaj je, međutim, poučan za sve nas koji pišemo pripovetke.
Važan problem za naše pripoveđače
'su likovi.
Glavna ličnost u »Oblacima nad Tarom«, Dejan, član politodela brigade, deluje kao da je p sac preko njega hteo da izbegne autobiografski ton. Pisac se depersonalizirao, ali samog Dejana nije učinio individualno potpuno konkretnom i delatnom ličnošću. Mi čujemo šta Dejan kaže, šta misli i šta sanja, vidimo ga pri izvesnim ne naročito značajnim poštupcima, preko njega pisac, povezuje Vremenski različite događaje, no samog Dejana ne
'
Komisija Moja je Izrađila predlog za reorganizaciju baletnih škola rukovođila se ovim osnovnim zadacima:
1) nove baletne škole treba da vaspitavaju takve kadrove igrača koji će i kvalitativno i kvantitativno moći da odgovore današnjim našim konkretnim potrebama, od kojih u prvom redu treba istaknuti potrebe opermmog i baletnog repertoara naših pozoišta. Konkretno, to znači da nastava u školi mora biti takva đa učenicima osigura potpuno savladavanje tehnike klasičnog baleta;
2) nove baletne škole treba đa osposobljavajiu kadrove kvalitetnih profesionalnih igrača, tojest igrača kojIma će balet biti jeđino zanimanje, što danas kođ mnogih igrača još nije slučaj. Međutim sada, kad maša narodna država pokazuje toliku brigu za svakog rađnog čoveka, a maročito za umetnike, Jasno Je da će učenici novih baletnih škola sa drugom perspektivom gledati na svoj razvitak 1 mogućmosti života i' rađa u sutrašnjici. S takvim pogledima u
. buđućnost, igrači će se moći bez dvoum]lje-
nja opredeliti za zvanje baletnih umet-
. nika;
3) nove baletne škole treba da osposobl]javaju učenike za igrače-umetnike i stvaraoce, time što će pođizanjem opšte-kulturnog i iđeološkog nivoa učenika pomoći 1 doprimositi kako razvitku kulture igranja, tako i iđejnosti baletne umetnosti kao takve.
Sistem novog baletnog školstva uskladiće se sa sistemom naših ostalih čkola. Prema tome, baletne škole deliće se: ma niže, sređmje čkole i ma akademiju za balet i koreografiju. Niža baletna škola trajaće četiri godđime. Ona može biti osnovana u onim mestima gde postoje sređnje muzičke škole, a nema uslova za osmivanje srednje baletne škole. Vezivanje ovih baletnih škola za muzičke meophodno je zbog muzičke mastave u mižoj balemo+{ školi, kako bi se što pravilnije iskoristio onako malobrojni kađar potreban za muzičku nastavu koja je predviđena nastavnim planom. Po asvršenoj nižoj školi učenici stiču osnovna ·znanja jz tehnike klasičnog baleta i mogu delovati kao igrači baletnog hora opere. Tako školovanje i svršavanje niže baletne škole daje učeniku izvesnu zaokružemu celinu znanja, ipak se te kvalifikacije za lednog profesionalnog igrača baleta moraju smatrati samo kao najosnovnije i najminimalnije. U principu, svaki igrač koji ima uslova za dalji razvitak treba da nastavi školovanje i usavršaVanje. Niže baletne škole i Osnivaće se prvenstveno zato da bi ih na terenu bilo što više, kako bi mreža za okupljanje talenata iz naroda bila što više razgranata, kako bi izbor mogao biti što širi, a mogućnost selekcije što veća. Zato prve tri godine miže baletne škole odgovaraju u potpunosti planu i programu prvih triju godina srednje škole, tako da ome ustvari i člne miže razređe potpune sređnje baletne škole, Četvrti razred niže škole, prema tome, u principi! treba da nastave i svrše samo oni učenici koji nemaju uslova ili volje da nastave školovanje, a, s đruge strane, ipak imaju toliko uslova, volje i znanja da mogu posle svršene četvrte godine niže baletme škole ostati kao igrači baletnog hora opere. Talemtovanim učenicima niže škole treba posle svršenog trećeg razređa omogućiti prelaz u četvrti razred srednje škole u cilju što punijeg njihovog daljeg razvitka.
Srednja škola trajaće šest godina, od kojih prve tri odgovaraće, kao što je već rečeno, prvim trima razređima niže ško-
upoznajemo na počeiku povesti, jer pisac pretpostavlja da ga već znamo, i on do kraja povesti ne postaje konkretniji. A preko Dejana čitaoci treba da doživljuju zbivanje u koje je autor postavio radnju povesti. !
U vezi s Dejanom sve je samo nagovešteno. I njegova ljubav prema Tanji, poginuloj 1941 u Srbiji, i njegova nova ljubav prema Jeleni, i njegov odnos prema bratu, Draganu, i Draganovom prisnom prijatelju »Majstoru«. Ove ličnosti pisac je skicirao s nekoliko crta i aluzija, a uglavnom 1h dao preko Dejanovih osećanja i sećanja, Sem toga, Dejan je spona između eli-. ine Prve proleterske brigade, iz koje je došao, i Bosanske brigade koja iz partizanske jedinice upravo sad prerasta u pravu vojnu jedinicu. A. kroz Dejanovo sećanje povezuju se.i ranije bitke Prve proleterske s bitkom koju u času pričanja Bosanska brigada VOdi na Čelebiću. Pošto se radnja ne razvija jednom linijom, nego se epizođe vremenski mešaju, evokacije 1 stvarnost se mešaju. To je slučaj s pričom o Čelebiću 1942, koja se meša u bitku za Čelebić 1943. Jelena, koja se zaljubila u Dejana, evocira jedan raniji susret, s njim upravo u momentu kad komo-
-ra, u kojoj se ona nalazi s pisaćom
mašinom za vesti, mora da vrši iznenadan pokret u najkritičnijoj situaciji. Kroz Dejanov san pisac je (suviše logički iako lirski) evocirao dogpđaie 27 marta i početak okupacije, ali na taj način Dejanov lik nije postao jasniji, sem što saznajemo da je učestvovao u naprednom pokretu. ' i Dejana pišac pušta da istupa kao idejni rukovodilac, koji ima uticaja na štab brigade, ali Dejan u priči ne raste kao delatna ličnost, a sam neposredni tok radnje dat je donekle ilustrativno, s nekoliko življih opisa bitke, naročito bombardovanja. Nekoliko lepih motiva i momenata pisac je samo nagovestio. To je slučaj starog Luja, koji je postao odani
· prijatelj oslobodilačke vojske i njego-
vog sina Luke, koji je od partizana postao nasilno mobilisani četnik, te ga
Odgovorni urednik: Jovan Popović Beograd, Francuska, bro) ? — Š
le. Pararelno s ta tri razređa, bilo niže bilo srednje škole, učemik će pohađati i avršavati i posljednja tri razreda sedmoletke, odnosno tri razreda gimnazije. U toku dalje tri godine nastava u srednjoj baletnoj školi proširivaće se novim stručnim i opštim predmetima nastave. Srednja škola osposobljavaće kadrove za baletne ho rove, kao i za soliste., Proširenim izučavanjem predmeta — karakterne igre, sa težištem na izučavanju naših folklornih igara — u srednjoj školi osposobljavaće se ta kođe i kadrovi rukovodilaca folklornih grupa. |
Akademija za balet 1 koreografiju trajaće tri godine, a imaće tri otseka: za igru, koreografiju i za baletnu nastavu, Akademija za balet i koreografiju osposobljavaće igračke kadrove za baletne horove, Za sOliste s najvišom tehničkom spremom, zatim koreografe i nastavnike. ~:
Baletno školovanje u celini, tojest od niže baletne škole dđo svršene akademije, trajaće đevet godina,
Momisija je pri izrađi i predlaganju nastavnih planova i programa za naše nova bĐaletne š}cole postavila takođe fri osnovna zadatka:
1) osigurati pravilnim i postupnim školovanjem „potpuno savlađivanje plesne tehnike; ·
2) na bazi tako savladane tehnike, široke i svestrane kulture, a naročito muzičke, kao i potrebnog ideološkog obrazovanja, omogućiti maksimalan razvitak stvaralačkih sposobnosti i plesne kulture igrača i koreografn; 3) na bazi svega što je spomenuto već u prethodnim fačkama građiti osnove i stva+ rati uslove za razvitak našeg, novog, realističkog baleta.
Novi nastavni plan i program biće obaveam, za sve baletme škole. On treba da Osigura postepeno razvijanje i učenje glavmog predmeta, tojest tehnike klasičnog baleta, a, pararelno, 1 učenje ostalih predmeta, u onoj meri koliko je to potrebno.
Na akađemijama predviđeni su nastavnim planom za pojeđine otseke 'još i neki specijalni predmeti koji odgovaraju specifič-
nostima samih tih otseka.
UWw vezi sa atmčnom nastavom maročita počnja biće posvećena obuci igračkog. folxloYa, tako da će učenici, poređ elemenata klasične igračke tehnike, učemja istorijskih igra, glume, metođike klasičnog i karaktermog baleta, upoznavati još | elemente maše narodne igre, kako bl kasnije, naročito u svom stvaralačkom rađu, mogli da se koriste izvorima ! bogatstvima naše narodne igre.
Nastavni plam opštih predmeta u suštini odgovaraće mastavnim planovima ostalih srednjih stručnih škola. dok će, međutim, mastavmi program i metod rađa odgovarati specifičnostima škole i potrebama mjihovih glavnih stručnih predmeta, kao i cilju da se plesna kultura igrača podigne na što veći stepen. ; %
Ideološkom „obrazovanju učenika takođe će biti posvećena maročita pažnja, Potrebno ideološko vaspitanje učenici sticaće izučavanjem opšte i macjonalne jstorlje, istorije umetnosti, istorije igre, a posebno izučavanjem predmefa: osnovi matrksizma-lenjinizma. Tako stečenim znanjem kadar baletnih igrača meće samo savršeno vladafi tehmikom klasične i Kkarakteme igre, nego će imati 1 duboko razumevanje za ulogu umet mosti i za zadatke umetnika u novom društvu. Dejan nalazi mrtvoga na bojištu posle juriša. Nagovešten je dirljivi prijateljski odnos između Dejanovog brata Dragana i »Majstora«, koji su bili nerazdvojni u školi i na sportskim igralištima, sađa se bore u dve razne brigade, i jedan gine u blizini drugoga, ne vidđevši ga. ? Vrlo je lep momenat susreta Bosanske brigađe s Prvom proleterskom, koja spasava situaciju i doprinosi da se Bosanska brigada podigne na nov stupanj. Taj susret pisac nije dovoljno iskoristio za razradu situacije i likova. Nagovešten je oštao odnos Dejanov prema štabu brigade u koju je došao iz glavnine. Vidi se da Dejan ima uloEu u preobražaju brigade, ali to nije pokazano. a U povesti ima još nekoliko ličnosti koje su mogle narasti do likova. To je predratni komunista Stevan Jerković. učitelj i puškomitraljezac, koji umire tek pošto su ga drugovi posle četvorodnevne bitke izvukli s. mesta odakle su proterali neprijatelja, a koji u svojoj mržnji i nepokolebljivosti no= si ljubav prema ženi Ivanki. odvuče= noj u ustaški logor. To je čiča-Mihailo, stari socijalista-abadžija, sledbenik Pelagića i Tucovića. koji gine kao khonjovodac ali kao ugledan drug. To je bivši kraljevski oficir Tone Kos. koji u oslobodilačkoj borbi postaje nov čovek. Ti likovi su nagovešteni, a pjsac ih daje i kroz svoje apostrofiranje, Pozitivno je što je pisac svoje ličnosti ocrtao s njihovim jntimnim momentima. jako u grubim crtama. Pisac je pokušao da da i lik neprijatelja. On je jedan od prvih kod nas koji je u pripoveci pokušao da neprijatelja ocrta kao određenu individuu a he samo kao neprijatelja uopšte. To je zaista teško, i pisac je Kurta TRiversa i Đorđa Matošića dao dosta uslovno, s konstruisanom psihologijom i evokacijama u njihovoj svesti. i to u situacijama kada fe konstruišane evokacije. koje treba da ih objasne. (nisu baš uverljive. Montažna struktura povesti stiče se i s izvesnom stilskom iscepkanošću. Komplikovane rečenice su ponekad
ı
_BBOT ČRSBB
BROJ 21
Is | USTOME
'Dvobroj časopisa „Mladost“ | LU | za mali juni
Novi dvobroj »Mladosti« pokazuje, raznovrsnošću 1 obiljem, priloga, da se časopis nalazi na- putu sve vidnijeg napretka, i pored toga što u našim republikama izlaze dva nova Omladinska časopisa (»Izvor« i »Zorać), koji okupljaju znatan broj saradnika »Mladosti«. Ma primeru »Mladosti«, kao i na temelju ocena koje su već date u našoj štampi o prvim brojevima novih omladinskih „časopisa u Zagrebu i Sarajevu, vidi se da je broj mladih pisaca-početnika svakim “(a nom sve veći i da njihov književni rad daje sve vidnije rezultate.
U ovom broju novinu u pogledu teme i načina obrade prefstavlja odlomak iz »Priče narodnog komandanta« od Milenka Šotre. To je u obliku pripovetke obrađena biografija generalmajora Vlade Šegrta, jednog od organizatora i rukovodilaca ustanka u Hoer-= cegovini, u kojoj pisac, na onsovu pričanja samog Vlade Šegrta, opisuje njegov život i borbeni put od aprila 1931 do maja 1945 godine,
U nekim pesmama, koje »Mladost« objavljuje, ima još uvek dosta idiličnih mokliva, fransponovanja naše žive i delujuće stvarnošti na neki maglovit i nestvaran »Ssvet iz bajike«, u kome (kao na primer u pesmi Đetra Leveca), čarobne palice razbijaju tamu, dok se naši ljudi, taj »čudotvorni rod«. nalaze »u polusnu«, pretvarajući kamen u cvet (u stvari, gradeći Omladinsku prugu).
Nastojeći da pruži podršku i da potstreka što većem broju početnika, časopis objavliuie i po neku počefnički neveštu pesmu, prve pesničke pokušaje svojih novih saradnika. Međutim.
časobis ne bi trebalo da objavljuje umetnički slabije priloge, ako, se radi
. o stalnim saradnicima, o pesnicima donekle već izgrađenim i zapaženim. Takd, primera radi, pesma Olge Jovanović, svojom neveštom, prozaičnom 0Obradom i neubedljivom didaktikom daleko zaostaje od nekih ranijih njenih radova,
Među člancima, objavljenim u ovom. broju »Mladosti«, obimniji poduhvat pretstavlja prikaz Radomira Konstantinovića o pripovedačkom radu Svelozara Ćorovića, u kome pisac, bez veće” Jrrjtičarske spreme i znanja. nastoji da Ćoroviću da veći značaj no Što mu uistinu pripada.
Telitonski deo »Mlađosti« ističe se već duže vremena svojom raznovrsnošću i brojnošću priloga. lrraćih i dužih prikaza i beležaka. u kojima većina drugih časopisa najviše oskudđeva. U ovom broju feliton je naročito živ i raznovrstan (preko dvadeset priloga na blizu sedamdeset stranica teksta). Pored stalnih rubrika (osvrfi ma knjide, film, pozorište, omladinska problemantika itd.) časopis prodđužuje diskusiju o književnosti mladih. započetu u jednom od ranijih brojeva, člankom . Mihaila Ražnatovića o proznom SlVa– raniu mladih pisaca, u kome ie dafo nekoliko MRorisnih napomena i tačnih sudova o nedostacima naših mladih pripovedača, saradnika »Mladosti« ! drugih omlađinskih listova i časopisa, Ovu diskusiiu trebalo. bi svakako nastaviti, s nastojanjem da se što više konicretizujie i usmeri na opširniju pojedinačnu analizu značajnijih kniiževnih ostvarenia mlađih pripovedača i pesnika. Z. M.
· ŽIVOT UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA
Prvo savjetovanje mladih pisaca Bosne i Hercegovine ~
U Sarajevu je održano 25 i 26 juna sa- rodnosti i partijnosti«, a Mihajlo Delibašić
wjetovanje mlađih pisaca Bosne i Hercegovine, Na savjetovanju je književnik Mehmeđ Selimović održao refera? o ulozi i zadacima mladih književnika. Referent je prvo govorio o cilju savjetovanja i o uzdizanju novih kadrova mladih pisaca, a zatim je rekao: »Dužnost je književnika da istinito da lik našeg novog čovjeka u oslobodilačkoj borbi, u izgradnji zemlje, da marođu objasni prošlost kako bi bolje ramumio sadašnjost. Da bt odgovorio tom teškom zadatku maš književnik mora da se maoruža životnim iskustvom i znanjem, da upomo rađi na podizanju svog iđeološkog nivoa, da ovlađa marksističko-lenjinističkom maukom, koja mu jedina može pomoći đa se pravilno orijentiše u društvenim zbivanjima i da stekne pravilnu perspektivu, a to istovrememo znači da ispuni svoje djelo šivotnošću, optimizmom. Kmjiževnik će umwpjeti u svom životnom pozivu ako usvoji metod socijalističkog realizma, koji jedino može stvoriti naprednu, duboko reallstičku umjetnost Uu službi naroda.« ZatyaJA
U. drugom. dijelu re{erata, referent se kriTtički osvmuo na konkretne primlere i nedostatke književnih radova mladih pisaca, ističući potrebu i značaj sdaraokvitike i primanja kritike o djelu,
Potom je govorio Dževad Dautović, koji je istakao đa nije ukazivana gotovo nikakva pomoć mlađim piscima Bosne i Hercegovine sve đo kraja 1947 ni od strane Omlađinske organizacjje, ni od strane Udri ženja književnika Bosme i Hercegovine, Zato ovo savjetovamje ima veliki značaj, jer če ono biti prekretnica u rađu mlađih Ppisaca Bosne i Hercegovine.
Posle ovog referata razvila se živa diskusija u kojoj su uzeli učešća mnogi mlađi pisci iz razmih mjesta Bosne i Herpcegovine. U toku diskusije pročitali su korefeYate pretsjednik Udruženja književnika Bosne i Hercegovine Isak Samobkovlija »O našoj stvarnosti i tematicic i Književnik Marko Marković »O stilu i jeziku«.
Na završetku prvog dana savjetovanja, Mladen Calđarević, pretsjednik Saveza kulturmo-prosvjetnih radnika Bosne i Hercegovine, opšimo je govorio o liku mladog književnika, mlegovim dužnostima prema narođu i prema domovini. U govou se oOsvmuo i ma jzlaganja diskutanata o pitanju rađa i učenje mlađih pisaca-početnika.
Drugog dana savjetovanja Emil Petrović, sekretar Udruženja kmjiževnika Bosne i Hercegovine, ođržao je koreferat »O ma-
više razbijene. raznim samostalnim {i raznorodnim rečenicama nego što obu-
bvataju neku kompleksnu radnju ili
opis. Neki su dijalozi suviše posredni, naročito kada ih pisac bezlično navodi (mišljenje boraca o Jerkoviću). Sam pisac često prelazi u preteranu patetičnost, u nabrajanje imena i naziva ili u nizanje u kratkim rečenicama, a i Dejanu stavlja u usta patetične eksklamacije, na primer: »Kakva ftvrdoglavost! Zar su tako brzo zaboravili Vakuf! Neretvu! Drinu! Zar posle Stalijnngrađa još uvek žive u vama neke iluzije, — Vi Nemci! — prkosno podiže Dejan glavu«. ,
Povest, koja počinje opisom ČelebiĆa, poprišta mnogih borbi i mesta koje je često menjalo gospodara, i evokacijom prvog dolaska proleterske brigade, završava se prelazom breko mosta na Tari uoči probijanja nepri» jateljskog obruča. Na kraju Kknjige Dejan ostaje ranjen pri prelazu preko mosta i on se rastaje s Jelenom, jer ona odlazi sa svojim bataljonom a njega nose u bolnicu. U toj deama=tičnoj situaciji. pod oblacima nad Tarom i pod neprijateljskim granatama, odjekuje ovaj ljudshi, intimni momenat. Materija je velika. dramatična. Pisac je dobro poznaje. jer ju je doživeo. i s perspektivom rukovodioca. U svom ozbiljnom pokušaju on se borio s mnogim problemima. koje sam pokušao da istakhnem, Ovaj, njegov pokušaj pokazuje još dosta nedostataka, no on će ih se svakako potpuno osloboditi u daljem radu, Knjiga pretstavlja ozbiljan napor piščev. u njoj ima ustreptalih i dragih stranica. u njoj ima evokacija i nagoveštaja — ona poziva kako svog autora tako i druge naše književnijte da te i slične velike motive ispripovedaju jasnim i sugestivnim sfilom, da tu stvarnost slikaju, te likove grade. Minderović se prvi poduhvafio jednog velikog motiva iz Pete ofanzive, a njegova povest ie pobudila interesovanje.
tam parija »Borba«, Beograd, Dečanska dl,
{i
koreferat »Socijalistički realizam«. Osim mladih pisaca Bosne i Hercegovine, u diskusiji'su učestvovali i delegati Hrvatske i Makedonije.
Na završetku diskusije književnik Mehmed Selimović, na osnovu izlaganja diskutanata, predložio je smjermice za budući Tad mlađih pisaca-početnika koje su svi prisutni jednoglasno usvojili, Poslije podne drugog dana savjetovanja, mladi pisci čitali su svoje radove po sekcijama, a književnici Isak Samokovlija, Emil Petrović, Marko Marković, Mihajlo i Vera Delibašić rukovodili su kružocima i, uz diskusiju mlađih, davali svoje kritičke primedbe na pročitane radove.
Tstoga dana održano je i književno veče u dvorani Omladđinskog doma, ma kome su pisci-početnici čitali svoje najbolje odobrame radove.
V. O. — D.
BIBLIOGRAFIJA
V. 1. Lenin: Karl Marks. Pridrih Engels, Izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948.
Josip Broz Tito: Izgradnja nove Jugoslavije. Sveska druga. Druga knjiga članaka, govora, intervjua i izjava mašala 'Tita posvećena je problemima političke, ekonomske, vojne i kulturne izgradnje nove Jugoslavije i izišla je u dve sveske. Ova, druga sveska obuhvata matenijal od formiranja prve vlade PNRJ do Drugog kongresa Narodnog fronta Jugoslavije (od februara 1946 do septembra 1947). Izdanje »Kulture«, Beograd, 198. Cena 44 dinara.
Fridrih Engels: Ludvig Foerbah i Kral na Mklasičnata nemska filozofija, Izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948.
Edvard Kardelj: Zemljođelskoto koopera-
torstvo vo planskoto stopanstvo. izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948. Boris Ziherl: Članci i rasprave, Knjiga
sadrži članke i rasprave o društvenim, političkim i kulturnim problemima, nastalim •u doba oslobodilačkog rata i izgradnje, od kojih neki pretstavljaju rekapitulaciju ili dalju razradu članaka napisanih pre 1941. Izdanje »Kulture« Beograd, 1948. Cena 48 dinara.
K. V. Ostrovitjanov: Iratok pregleđ na ekonomikata vo pretkapitalističkite formaclii. Izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948.
A. Kutski: Socijalističko planiranje na narodnoto stopanstvo na „SSSR. Izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948.
T. M. Gatovski: Osnovnite zađači na noviot petgodišen plan. Izdanje »Kulture«, Skoplje, 1948.
V. Voljin: NOVOS dinara. \
Nikola Vujanović:Kenjin i seljaštvo, Biblioteka »Seljačke borbe« Beograd, 1948. Cena 4 dinara.
Simo Matavulj: Iz Crne Gore. Tri pripovijetke. »Mlađa narodna knjiga, sveska 2. Izđanje »Narodne knjige«, Cetinje, 1948. Cena 10 dinara.
N. V. Gogolj: Pripovetke. Izbor pripovedaka velikog ruskog realiste (»Starovrem~+ ske spahije«, »Priča o tome kako su se zavadili Ivan Ivanović i Ivan Nićiforović«, »Nevski prospekt«, »Nos«, »Portret«, »Sinmjel«, »Kočija« i »Rim«). »Biblioteka svetskih klasika«, izdanje »Kulture« Beograd—-D5oa– greb, 1948. Cena 40 dinara.
Aleksej Tolstoj: Zlatni Kkljiučić. Baika. S ilustracijama iz originala, A. Konevsko=ga. »Pionirska biblioteka#«, izđanie »Novog pokoljenja«, Zagreb—Beograd, 1948, Cena 50 dinara.
Liam O'Plaerti: Zemlja. Roman jednog od najistaknutijih irskih realističkih romanopisaca. Izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb—-Beograd, 1948. Cena „70 dinara (broširano) i 85 dinara (uvezano).
E. Čarušin: Priče. Ilustrovao
»Pionir'ska biblioteka, izdanje pokoljenja«, · Zagreb—Beograd. dinara. 'V. Bijanki: Šumske nmovine za svaku godinu. »Pionirska _biblioteka«, izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb—ĐBeograd, 1948. Cena 100 dinara.
E. S. Tompson: Vinipeški vuk. »Plo« nirska biblioteka«, izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb—-HeoOgrad, 194d. Cena 47 dinara.
T'ranjo Dolenoc: Kako nauka stvara nove oblike hilja i životinia. »Knjižnica Prirode«, izđanje »Nakladnog zavoda Hrvatske«, Zagreb, 1948. Cena 19 dinara.
ovoerey ie ee ik a XTO ie air a O aa ONA al e ie eeya—| 'UREDNITI:
Jovan Popović i Milan MDedinao —_--—ćTđBT"fIV.- ––_-- ––— n ——. PRETPLATA ZA KNJIŽEVN:; NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, ma 6 meseci 70 dinara i na godinu dana 140 dinara Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 đinara i na godinu dana 260 dinara Broj čekovnog računa 1-9060045 Poštanski fah 617
Tenjinova mladost. Izdđanje pokoljenja«, Zagreb, 1948. Cena 6
autor »Novog Cena 45