Književne novine
bi *
fm FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!
GODINA I BROJ 26
Ađresa uredništva i administracije:
Francuska 7 — Telefon: 28–098
BEOGRAD, UTORAK, 10 AVGUST 1948
Povodom datuma nase · · književne i umetničke istornjJe
Obeležavanje krupnih datuma isžoTije književnosti i umetnosti naših maroda, naročito takozvanih okruglih godišnjica, ne pretstavlja samo konvencionalno odavanje duga kulturnoj prošlosti, čak kod nas ne sme da pretštavlja samo kalendarsku ažurnost. Kalendarski momenat ne treba, doduše, potcenjivati, ali nije on najvažniji, jer kalendarska akuratnost uz idejnu i naučnu površnosšt ne znači dobit. Ti datumi su povod da se najšire narodne mase, čije je kulturno interesovanje probuđeno i jantastično raste, upoznaju s velikim književno-umetničkim delima i njihovim tvorcima, Solidno . obeležavanje tih godišnjica jedna je od formi unoše= nja kulturnog nasleđa u narodne mase, jedna od formi osvajanja i kritičkog usvajanja kulturnih „vrednosti prošlosti, a i doprinos današnjim našim kulturnim nastojanjima. No ne samo to. I kulturna javnost, i široke narodne mase, i škole, i nastavnici povodom fih godišnjica očekuju da im se osvetle pojedina značajna dela. da se o pojedinim fvorcima „umetničkih dela, značajnim u svojoj epohi a živim danas, da ocena, u kojoj će te
pojave biti objašnjene u odnosu na.
društvene prilike i doba u kome sšu nastale, a sa stanovišta našeg novog društva i naše nove narodne kulture. Očekuju đa se iz vremenski ograničenoga izluči ono što je trajno, ono što je bitno, da bi čitavo naše kulturno nasleđe bilo potpunije određeno. Jer mnogi fivorci književnih i umetničkih dela, kao i sama ta dela, još nisu u pravom smislu ocenjeni odmosno preocenjeni, i mnogi učesnici našeg kulturnog života nisu načisto o vrednosti pojedinih dela i značaju pojedinih autora, jer o njima postoje samo manje-više problematične i kontradiktome ocene ranije naše buržoaske književne istorije i kritike, , date većinom sa zastarelih ili ličnih i proizvoljnih stanovišta, Tako na pri= mer nema još sigurne ocene o Lazi Lazareviću, godišnjica Sime Matavulja jedva je bila obeležena, ove godine pak promiču godišnjice Alekse Šamtića, Silvija Kranjčevića i Đure Jakšića, pored drugih, o kojima tek treba dati podrobnije tumačenje, Prvi naš proleterski pesnik Kosta Abrašević takoreći još nije ocenjen, bez obzira na to je li ili nije bio velik talenat. Ranije zvanične i poluzvanične istorije književnosti ne samo što ne daju pouzdane ocene, nego često čak ni pouzdanu osnovu za pravilno tumačenje, Pred današnjim našim književnim istoričarima i kritičarima stoji čak i zadatak da provere pa i otkriju sam materijal na osnovu koga se može doneti ocena, da izvrše kritičku reviziju i došadašnjih istorija književnosti i kritičkih ocena koje su se ukorenile, da proberu ono što je u književnim istorijama pouzdano, i da to ošsmisle,
Kritičko preocenjivanje našeg kulturnog nasleđa počela je nekoliko go» dina pred rat naša napredna. kritika. Ona nije samo pristupila tom zadatku naoružana metodom nauke marksizma-lenjinizma, nego je ustvari prvi put i formulisala i istakla značaj kul turnog nasleđa i njegovog 'kritičkog u#Vajanja od strane napredne kulture. U tom smislu učinjeno je dosta još do rata, naročito od 1937 do 1941, kađa je Partija pod rukovodstvom „novog Centralnog komiteta povela sistemat&ki svoju kulturnu politiku. Još tada je učinjen prvi pokušaj naučnog tumačenja naše narodne poezije, a o nekoliko značajnih likova i pojava date su marksističko-lenjinističke ocene. M. Đilas je još tada osvetlio lik i delo Njegoša i Vuka, B. Ziherl je dao analizu i ocenu Cankarevog dela, R,. Zogović je, u polemici s vulgarnošociološkim shvatanjima Žarka Plamenca o realistima . jugoslovenske književnosti, dao ocenu nekolicine srpskih i hrvatskih realista, među ostalim Borisava Stankovića, Đorđe Jovanović je na nov način protuma-– čio Dositeja i Mateju Nenadovića, a sličnih zadataka poduhvatili su se još neki napredni kritičari, među njima Otokar Keršovani, Učinjen je pokušaj i naučnog tumačenja Slerije, kao začetnika mođerne srpske drame, i Đure Jakšića kao izraza svoje epohe, itd. Taj rad je imao ne samo ktitičkog, nego i velikog metodskog značaja, jer je pomogao da se pravilno ocene i druge pojave. No taj rad nije bio, i nije mogao biti sistematski, jer wa nišu vršili profesionalni istoričari književnosti, vršili šu ga, uz druge poslove, književnici-marksisti i teo» retičari marksizma-lenjinizma.
Od oslobođenja do danas bilo je već nekoliko velikih godišnjica, od kojih 8u neke dobre ohelečene, Taka je povodom velike proslave Franca Prešerna Boris Kidrić napisao solidnu studiju s novim „aosvetljavanjem Prešernovog lika i doba, a povodom dosta dobro obeležene proslave stogodišnjice Gorskog vijenca. Radovan Zogović je napisao studiju, koja uz
, pored niza članaka objav-
Đilasovu, ljenih u toj kampanji, obogaćuje na- .
šu književnu kritiku | istoriju knjiševnosti. U Srbiji su dosta dobro bile organizovane proslave Svetozara Markovića i — naročito — Vuka Karadžića 1 njegovih saradnika u kulturnoj revoluciji pre sto godina. Godišnjica Svetozara Markovića, iako ne sasvim aistematski obeležena, potstak-
Držića još nisu objavljeni
la je bia niz kritičara da isprave neka uvrežena pogrešna i tendenciozna tumačenja koja je dao Skerlić, i da lik i delo prethodnika naše narodne revolucije ocene s pravilnog istoriskog stanovišta. Naročito je plodna bila proslava stogodišnjice Vukove revolucije u našem jeziku i književnosti, Nizom studija i članaka bačena je nova svetlost na značaj te revolucije i na lik Vuka Karadžića kao i njegovih saradnika. Državni odbcr za prošlavu, koji je pravovremeno bio obrazovan, postigao je da rad oko proslave bude organizovan i kroz niz akademija i kroz časopise i listove, pozvavši sve kulturne radnike koji su mogli učestvovati, a pored lične inicijative pojedinaca rasporedđivši predavače i pisce. Tako je izbegnuta ona stihijska trka oko predava-– ča i pisaca kao u nekim ranijim prošlavama, |
Dosadašnje velike proslave {ireba
da nam posluže kao iskustvo. No ne
ke godišnjice nisu skoro nikako obeležene, ili su obeležene samo konvenciomalno, slučajno, takoreći kalendarski, Dok je, na primer, proslava Vuka Karadžića donela još i neke naknadne istraživačke radove i studije (studija M. Leskovca o stavu Branka Radičevića prema revoluciji 1848, o čijim se postavkama može diskutovati ali koja pretstavlja ozbiljan napor), — dosađ još nije učinjen ozbiljan po= kušaj da se, povodom godišnjice Jaše Ignjatovića, definitivno raščište izvesni dosad mutni momenti i periodi u životu i delatnosti ovog književnika koji je jedan od začetnika našeg književnog realizma, Povodom godišnjice »Smrti Smail-age Čengiča« nije dovoljno pažnje obraćeno oceni tog dela i tumačenju Ivana Mažuraniča. O Njegošu su u zadanskoj arhivi na= đeni neki ranije nepoznati podaci ko= jima neki stručni krugovi daju značaj »otkrića« iako je to tek maferijal koji treba proveriti i koristiti za naučnu
ocenu, a povodom četiristogodišnjice ,
prikazivanja prvih komeđijn Marina temeljniji kritički radovi, iako je to jedan od vrlo velikih datuma u našoj kulturnoj prošlosti, !
Razume se da su godišnjice samo povod, samo potsetnici, samo potsticaji. Nije najvažnije to da se na 1e datume prosto objavljuju prigodni članci, nego da ti datumi navedu Ja ozbiljne pripreme i ozbiljne radove, naročito kad je reč o pojavama koje zahtevaju potpuno novo tumačenje.
Mnogi raniji sfručnjaci, „formiranj u duhu buržoaske kulture, pa i neki koji iskreno nastoje da se pri radu služe osnovnim principima marksizma -– lenjinizma, jednog naučnog metoda naše epohe, ili nisu u stanju da dadu nova, naučna tumačenja i oce ne, ili dobronamerno greše. Kod nji} još uvek poštoji usko shvatanje »naučnosti« kao arhivskog nizanja faknta i tumačenja po ramijim autoritetima, bez stava i ideje ili s buržoaskoliberalnim i reakcionarno idealističkim stavom, Zato pravilne ocene većinom, s izuzetkom nekolicine štruč-
. njaka, daju neprofesionalci, i zato ne-
ma uvek sistema u radu, a ima dosta improvizacije, — često ingeniozne i talentovane ali ipak nodovoljne za definitivnu razradu naše književne i umetničke istorije, Na te neprofesionalce, koji nisu istoričari književnosti ili umetnosti (literaturovedi ili isku>
rv... » Sprečiti ubistva
_ Pre dvanaest godina Hitler i Musolini sa svojim najamnikom Frankom digli su nož na španski narod. Na tlu Španije počela je neravna borba herojskog naroda protiv fašističkih oSsvajača, tu je svoje lice pokazao narod koji je voleo da umre stojeći nego da živi klečeći, tu je svoje lice pokazala i međunarodna reakcija i izdajnička socijal-demokratija prepustivši Španiju fašističkim zverima.
U drugom sveiskom ratu narodi su se borili i krvarili da bi fašizam bio uništen. Nestalo je Hitlera i Musolinija, nestalo fašističkih slugu u nizu zemalja, zahvaljujući borbi naprednih snaga u svetu, u prvom redu zahvaljujući odlučujućoj ulozi Sovjetskog Saveza i Crvene armije,
Ali u Madriđu je ostao Krvnik Franko, uz podršku novih gospodara, američkih i engleskih imperijalista i raznih Bluma i degolovaca, a Frankovi fašisti i gestapovci i dalje muče i besomučno ubijaju poštene sinove i kćeri Španije,
Palo ih je već na hiljade: osuđenih na smrt od frankističkih vojnih sudova, umorenih u zatvorima, ubijenih na ulicama i poljima od Frankove policije. Asturski radnici, andaluzijski seljaci, trinaest devojaka koje narod sad zove »Trinaest ruža«, šesnaestogodišnja izmrcvarena Isabela Toralba i njenih sedam drugarica, još strašnije mučeni i ubijeni: Kristino
Garsia, Ramon Via, Kasto Garsia Ro= -
sa, Eduard Tores, Hose Mačado, Manuel Ponte, Dieges, Asartu i stotine drugih znanih i neznanih Španaca koji su hteli slobodu svog naroda i pravo na nezavisnost svoje zemlje.
Ohrabren od svojih novih gospo-
dara, Franko nastavlja svoj krvnički
pošao, Teror u Spaniji osi i dalje
stvovedi) stihijno se obraćaju sa svili strana, i taj kada» književnika ili publicista marksista često je rastrzan na razne poslove koji zahtevaju svaki za sebe sistematski rad, To. je jedna od »kriza rasta« u našem kulturnom životu, koju treba postepeno savlađiva= ti, jer smo, po rečima druga Đilasa, već uglavnom prebrodili, prvu fazu organizovanja kulturnog života i treba uzeti kurs sve više na femeljit idejno-teoretski rad, na kvalitet. Nesumnjivo će, međutim, još dosta dugo smer davati oni koji su idejino-teoretski osposobljeni, ma i ne bili stručnjaci. No već uveliko treba uklanjati izvesnu stihijnost. Na primer, na idejno-teoretski najizgrađenije kadrove obraćaju se sa svih strana i one ustanove koje treba da izgrade svoje kadrove, Tako se i organizacije, pa i nastavni saveti pri ministarstvima cbraćaju udruženjima RKknjžvenika čak i za uređivanje čitonki i udžbenjka, što nije ni realno, jer udruženja kao organizacije ne mogu preuzimati takve obaveze, ona mogu jedino preko pojedinih šVOjih članova pružati pomoć i “ara dnju. Tu pomoć i saradnju najizgrađeniji književnici i kritičari moraju pružati, ali u onoj meri koja je najpravilnija, a ne po potrebama uskog svakodnevnog prakticizma, Čaki Sštručnjaci kojima medostaje potpuna ideološka sigurnost mogu mnogo užiniti u prikupljanju i sređivanju msuterijala, u pripremanju osmove za naučne ocene i uopštavanja. To mo= gu u prvom ređu činiti Instituti za istoriju književnosti pri akademijama, uza svu inicijativu članova instituta, za samostalni naučni rad, A ustanove čija je dužnošt da organizuju redakcije čitanki i udžbenika moraju izgrađivati kadrove, pozivajući u Do= moć one književnike i kritičare koji o pojedinim pitanjima i temama Dig= gu pozvano i solidno da govore, i koristeći ono što je već napisano.
Dosad smo delimično propustili ne= koliko velikih. godišnjica, a. pred nama stoje još mnoge. Bez obzira ra kalendarsku ažurnost (koja je inače
dobra ako je mogućna), važno je da ”· te godišnjice buđi povod'za ozbilino
izučavanje i obrađivanje našeg kulturnog nasleđa, pri čemu je često potreban veliki rad ne samo u pro-
veravanju postojećeg nego iu olikri- ,
vanju ioš neobjavliemog materijala. Potrebna je saradnja stručnjaka i nestručnih ali „idejno 'uzdignutih kadrova, ustanova i pojed'naca, DOfrebno je nastojati za što većom Khoordinacijom rada, sa što manje žurbe i improvizacije.
No pošto je rad ma Nritičkom preocenjivanju naše kulturne #prošlosti, na osvetljavanju i usvajanju našeg kulturnog nasleđa ogroman i zahteva dug sistemafski rad, korisno je za na~
šu novu kulturu čak i to ako pojedini ·
pisci i kritičari obrade ma i deo pitanja, ako dađu po pojedinim đelima i tvorcima ma i delimičnu sliku, o-
svetljenu s jednog aspekta, kao prilog ~
tom vclikom rađu. Ali i ta delimična slika mora, razume se, biti data pravil~
nim naučnim metodom, sa stanovišta .
celine našeg kulturnog nasleđa i naše današnje kulturne revolucije, U tome radu na Kritičkom usvajanju Multurnog nasleđa možemo i moramo učili na iskustvu sovjetske kulture, gde je taj rad još uvek jedan od odgovornih zadataka, 5
patriota u Španiji
najbolje sinove i kćeri mučeničkog ali junačkog narođa. c
pred fašističkim vojnim sudom odgovara, jer voli svoju zemlju i slobodu, osamdeset, demokratskih Kata-
Jonaca. U Galiciji stotinu profesora i ·
· studenata univerziteta Santiago de Kompostala očekuje suđenje, a vojni sud u Ocani nedavno je osudio ma smrt španske republikance: Josea Satue Malo, Manuela Alvaro Carbajosa, Isidora Calvo Abađ, Cecilia Mesa Vantanilla, Ambrosia Gomez Vaocarcel, Vicenta Muzas Camas, Felixa Burguette Garcia i Manuela Benitez Rufo.
»Najlepše u Španiji — to je naTod«, rekao je veliki španski pesnik Antonio Mačado, Taj narod še bori za slobodu, on neće i ne može da bude rob. Zato. Franko osuđuje na smrt najbolje sinove tog naroda, jer je Franko najgori izrod Španije, jer je Franko najamnik najgorih imperijalističkih porobljivača,
Protest i gnev svih čestitih ljudi u Svetu diže se još jednbm protiv Franka, "aj protest.fe Gug herojwkom španskom narodu i savesk svih naprednih snaga u svetu u odbrani života na smrt osuđenih španskih pa„triota kao i onih u Barceloni i Gali-
Du kojima će taj isti sud uskoro da ·
sudi,
Tom protestu i zahtevu da se spasu životi španskih rodoljuba pridružuje se i naš narod, izražavajući kroz,njega Svoju plamenu ljubav za jumačke patriote koji se bore za slobođu Španije kao i svoju beskrajnu mržniu prema tlačitelju španskog narođa i fašističko-imperijalističkom ...krvniku
” / Tim IL #R.NJ,
U Batceloni, -
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
| LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO UTORKOM ~
O ARHITEKTURI NOVE
POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVU
« o,
PRIMERAK 3 DINARA
JUGOSLAVIJE
_ »Mi već ulazimo u takvu fazu razvitka kađa bez čistih pojmova bez pravilnih iđejnih temelja, nećemo moći ni da koristimo materijalna sredstva kulture kako treba, ni da normalno idemo naprijed. Zbog toga je razvitak kritike u svim oblastima naučnog i kulturnog života, preduslov našeg daljeg brzog razvitka. Ta kritika mora u prvom ređu bifi uperena protiv reakcionarnih shvatanja, protiv svega onoga što umire, ali
smeta razvitak nOVOg.t
Zađaci pred kojima se nalazi arhitektura u našoj zemlji, — po svojim stvaralačkim problemima, po svojim umetničkim problemima, po svome obimu i tempu, — neuporedivo su veći no što su ikađa kod nas bili, U malo kojim zemljama sveta se đanas
· arhitektura nalazi pred ovakvim zadacima pređ kakvim se nalazi naša arhitektura. Ovo je logična posledica političko-ekonomskih promena izvojevamih u toku narodnooslobodilačke borbe, logična posledica i sastavni deo planske socijalističke izgradnje maše zemlje. ~ | TT
U našim uslovima potrebe širokih
radnih slojeva svakim su danom sve
veće, raznovrsnije i složenije. U ovim uslovima došle su do izražaja stvara” lačke snage, snage koje svesno grade novo. U ovim uslovima i pred našu
arhitekturu stavljaju &e novi zadaci,
proizašli iz naše nove stvarnosti — iz razvitka političkog i ekonomskog živo= ta naših naroda; — izmenili su se uslovi pod kojima se gradi, izmenili su se i oni koji građe i za koje se gradi.
Sve ovo stavlja pred naše tehničke stručnjake, pred naše arhitekte i ur= baniste, ogromne zadatke, velike i te= ške, ali pune časti. Problemi, kakvi se ćesto generacijama nisu pojavljivali, damas su '· skoro svakodnevni zadaci naših arhitekata, urbanista i tehničkih strucnjaka uopšte. Izgrađuju se nova radnička slanbena naselja, veljka industriska postrojenja, čitava sela i gradovi.
Ranije skoro nisu ni postojala a planski nikako misu građena rudarska naselja, Danas su izgrađena ili se grade, projektovana ili u projektovanju radnička naselja za veliki broj naših rudnika. Navodim samo neke: Zenica, Banovići, Kostolac, Jelašnica, Jarando, Senjaki rudnik, Lisa, Aleksinaćki "rudnik, Bor itd. i Ne bismo mogli navesti ozbiljnije primere savremeno izgrađenih stanbenih naselja u našim. gradovima za
vreme stare Jugoslavije. Danas su već '
izgrađene i izgraduju se čitave stanbene ćetvrti u mnogim gradovima Jugo-
Slavije: u Beograau, Zagrebu, Ljubija=
ni, 'itogradu, Skoplju, Novom »adu itd, Mi projektujemo i gradimo društveno-kuiku:nve objekte kako saveznog značaja: zgradu doma CK KPJ, Pret· gednistva VvVlaae PUNNRUJ, zgrade 8KOTO svih saveznih. minisiarstava i velikog broja ustanova saveznog žnačaja, zgrade »Borbe« i »Kulture«, »Jugo510=venske knjige« štamparije »ivada«, C. O. Jedinstvenih sindikata Jugosla-
vije, Veliku jugoslovensku operu itd.;”
tako i republikanskog značaja: zgrađu
Narodne skupštine Slovenije u LJju-
bljani, Pretsedništva vlade. Crhe Gore u Titogradu, zgrade velikog broja re-
publikanskih ministarstava i ustanova”
skoro u svim republikama a naročito u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori, dalje Sindikalni dom u Titograđu, u Skoplju, u Beogradu itd; a i lokalnog značaja: domove kulture u skoro svim „gradovima, dom Mesnog sindikalnog veća u Beogradu, 'Jetnju pozornicu, dvoranu za masovne skupove u Beogradu itd. Projektujemo i gradimo bolnice i sa matorijume: Zemaljsku bolnicu u Titogradu, bolnicu u Risnu u Boki, sanatorijum za plućnu tuberkulozu u
Stambolčiću kod Sarajeva, medicinski ·
fakultet u Skoplju, imstitut za iuberkulozu, bolnicu na Dedinju, Vojno medicinski centar u Beograđu, itd. sšporiska igrališta i stadione, u Zagrcbu, Beogradu itd.; oporavilišta, odmarališta, radnička. letovališta, dečja od- marališta i obdaništa, pionirske domo* ve, dečje jasle itd. (npr.: radnička odmarališta u Makedoniji u Ohridu, u -_ Bosni i Hercegovini u Hanpijesku, u Srbiji u Pruškoj Gori, u Sloveniji itd.). Projektujemo i gradimo industriske objekte, brane, kanale, hidrocentrale
itd. Samo ove godine gradimo 4.000 .
seoskih zadružnih domova širom na. še zemlje. i
Gradili smo i građimo nova. sela (naročito na mestima porušenih i popaljenih sela za vreme Narodnooslo= bodilačke borbe): u Liki i Kordunu, u Vojvodini, Bosanskoj Krajini, u Ko» smetu itd, {}
Od palanki i neplanski razvijenih gradova i naselja izgrađujenio, po ur'banističkim principima, na osnovu regulacionih, planova, privredne cen-
tre, velike građove i druga naselja.
Navodim samo neke: u Cmoj Gori: Bijelo Polje, Kola šin itd.; - ; u Makedoniji: Skoplje, Titov Veles; u Bosni i Hercegovini:"Sarajevo, Doboj, Banovići; | „Go ii IEECB? u Hrvatskoj, (izrađena su ili se rađe urbanistička rešenja za preko 40 mesta): Zagreb, Osijek, Cakovac, Rijeka, Sušak, Šibenik, Zadar, Brijoni, - Ploče, Karlovac, Brod, Split, DubrovPODIMČVINO i M PORT UV SATA DC w | u Srbiji: Beograd, Leskovac, Nego_ fim, Krupanj, Kraljevo, Šabac, Ča. Čak, Užice, Novi Sad, Požarevac, Valjevo, Smeđerevo, Subhotica itd,
ı kompoziciji masa, 'spoljnoj arhitekturi) da su i projekti za neke 6anatorijume, ili za neke in-·
(Đilas)
Na kraju, gradimo nove građove kao što su Titograd i Novi Beograd.
Sve ovo je samo jedan đeo onoga što se projektuje i građi u novoj Jugoslaviji, samo jedan deo velikog posla. na tehničkom polju koga su se la= tili naši narodi u ostvarenju prvog Titovog Petogodišnjeg plana socijalističke izgradnje naše zemlje.
Mi možemo okarakterisati period Titovih petoleiki kao period ogromnog preporoda naše zemlje, period u kome postoje materijalni i politički uslovi za ostvarenje takvog poleta u našoj arhitekturi kakav nikađ nije postojao niti mogao postojati kod naših
· narođa u prošlosti.
Gradeći arhitektonske objekte širom naše zemlje, tim pre, moramo biti svesni odgovomosti ne samo
pokolenjima. Ovo naročito i zbog'toga što su arhitektonski objekti vremenski vrlo trajni i oni vekovima govore o greškama i neznanju njihovih tvoraca, oni su, s druge strane, trajna sveđočamnstva uspeha i pobede na polju kulture i umetnosti.
Alko se osvrnemo na dosađašnje rezultate možemo konstatovati da su naši arhitekti u prvom periođu, u ogromnoj većini, uspešno odgovorili svojim osnovnim zadacima; možemo konstatovati da veliki deo naših arhitekata i urbanista nije zaostao za opštenarodmim poletom u obnovi i izgradnji naše zemlje. No, možemo kon=statovati i niz slabosti i neđostataka u našem arhitektonskom stvaranju. Zdržaću će na nekim iškustvima ste=čenim u dosadsnjem radu i na onim zadacima koji stoje pred našim arhifektima u pogledu daljeg njihovog teoretskog, stručnog i idđejno-političkog uzdizanja.
Posle zamašnih projektantskih poduhvata kao što su bili konkursi: za dom CK KPJ, zgrade PFretsedništva vlade FNRJ, Narodne skupštine Slovenije, za zgrađe velikog broja saveznih i republikanskih ministarstava, za velike društvene objekte kao što su sportski stadioni u Beogradu, Zagrebu ikd,, za Jugoslovensku operu u Beogradu, za kompieks muzeja u Beogradu itd.; posle zamašnih idejnih urbanističkih projekata Skoplja, Sarajeva, Ljubljane, Zagreba, Beograda itd.; posle projektovanih i izvedenih hiljada stanbenih i svih vrsta društvenih zgrada — među našim stručnjacima, a i među ncstručnjacima, počelo se sa ozbiljnim postavljanjem pitanja kuda ide naša arhitektura, u kojoj meri ona odgovara društveno--političkim uslovima u našoj zemlji, u kojoj meri ona zadovoljava materijalne i kulturne potrebe radnik ljudi naše zemlje?
Po svim ovim pitanjima diskutuje se u društvima anženjera i tiıebničara svih republika. Njima se naročito solidno prišlo u naučnim komisijama pri sekcijama arhitekata (poznat mi je rad komisije u Beogradu). Časopis »Arhitektura« je počeo da piše o ovim pitanjima; i ostali naši stručni i umetnički časopisi, kao i dnevna štampa, jstina u manjoj meri, počinju da posvećuju pažnju ovim pitanjima.
*
Na osnovu rezultata velikog broja konkursa, ha osnovu izrađenih projekata i izvedenih objekata, kao i na
"osnovu diskusije i pisanja, jasno se vi-
di da su kod nas shvatanja DO OsnOVnim pitanjima arhitekture različita, često suprotna, a ponajčešće pogrešna. Nama nedostaje teoretška i iđejna prečišćenost, a tu i tamo i uža stručna sigurnost. Kvalitet naše arhitekture nije uvek na dovoljnoj visini. Mi već danas zaoštajemo za tempom zadataka, za mogućnostima koje postoje: ·»
- 'koristimo kako treba materijalna sred-
stva i političke uslova da krećemo ar-
hitekturu napred. Evo nekih primera koji govore o
ovome?
1) U izveštaju kom.sije, koja je ocenila konkursne rađove za dom CK KPJ i zgradu Pretsedništva vlade FNRJ, kaže se: »Utvrđujući kriterije
:po kojima će se ocenjivati rađovi, i
pored nastojanja da se dođe do zajedničkog jedinštvenog stanovišta, ipak su došla do izražajn različita gle-. dišta članova komisija na arhitektonske i estetske momente. Zato predlozi komisije za nagrade i otkupe ne nose obeležje jedinstvenog, određenog
gledanja na napred pobrojane momen–
te, Komisija se apriori nije opredelila ni za jednu koncepciju, a ni za jedan pravac, već je odložila za nagrad.
ii otkupe rađove koji su često izra: „različitih gledanja na arhitekturu,«
Navođim neke od. karakteristik:
„ovoga konkursa: kod mnogih projeka-
ta arhitektura nije takva da bi ons svojim spoljnim izgledom, skladno 8vome unutrašnjem rešenju, izražava– la karakter objekta, Za niz projekata za zgrađu CK ili zgradu Pretsedništva vlade moglo bi se reći (prema njihovoj prema «njihovoj
,
pred, ” savremenicima već i pred budućim
dustriske kombinate, ili za izložbene paviljone za međunarodne izložbe itd.; kao što po svome karakteru izvesni projekti mnogo više odgovaraju muzeju, drugi biblipteci-no recimo, zgradi Centralnog komiteta. Najveći deo konkurenata stoji na stanovištu takozvane »moderne« »konstruktivističke«, »funkcionalističke« arhitekture. Naravno, njihovi radovi nose u sebi bez-
„iđejnost i formalizam, . karakteristike
te arhitekture. Mali broj je pokušao da se porve sa zadatkom idejnog izražavanja u arhitekturi. Izvestan broj je krenuo putem traženja adekvatnih arhitektonskih formi oslanjajući se na nacionalne forme. No, njihovim rado“ vima nije prethodilo obazrivo, temeljno i naučno istraživanje nacionalnih arhitektonskih elemenata, ulaženje u suštinu uslova pod kojima su ti elementi stvarani, traženje veze između onoga na šta se oslanja i onoga što se stvara. Ti radovi nisu izvorna dela stvorena pod novim uslovima sa oslanjanjem na pozitivne tekovine našeg istoriskog arhitektonskog nasleđa, Na kraju, kod velikog broja radova nije bilo dovoljno uživljavanja u delo koje se stvara, nije bilo dovoljno duha, originalnosti i umetnič'kog stvaralaštva,
No ovo nisu samo pojave ovoga konkursa, to su pojave koje manje ili više karakterišu mnoge naše konkurse i mnoge naše projekte.
2) Uži konkurs, pozvanih, za dom CK KPJ, (arhitektonski objekat koji je jako karakterističan za nove zadatke naše arhitekture, koji je jasno istakao iđejnost u arhitekturi kao zađatak prvostepenog značaja) kao i dalje faze izrade idejnih skica, koje još do sada nisu dale definitivne rezultate, ukazuju na neophodnost teoretske i idejne prečišćenosti u arhitekturi — neophodnost odbacivanja formalističkih, bezidejnih i drugih „shvatanja kod naših arhitekata — kao preduslov za uspešna, umetnička stvararja u arhitekturi, 3) Konkurs za veliku Jugoslovensku operu u Beogradu. Iz mišljenja komisije koja je ocenila radove dobićemo dovoljno jasnu sliku: »Pošto je pregledala podnete radove i usvojila izvesne sugestije koje pojedini od tih ra dova delimično pružaju, Komisija. se složila u tome da bi za zgradu optie jedino prihvatljivo rešenje bilo ono koij bi odgovaralo sledećim zahtevima«, i nabraja te zahteve od kojih donosimo: ·
»3) da vestibil budđe reprezentativan i monumentalan u svim svojim elementima (stepeniste itd.), da se pomoću likovnih i arhitektonskih elelmenzia da izrrz nezšim kultumim dostignućima«;
»15) da opera bude iedan od glavnih arhitektonskih ukrasa Novog Beograđa, da je monumentalna, savremena, ali ne modna, i đa je bogata skulpturalnim elementima«;
(Međutim ovo kao ni ostale zahteve projektanti nisu ispunili).
Dalje: »Komisija je po pregledu prispelih padova donela sledeće mišijenje o njima;
Projekt arh, Ostror„vića: Interesantno rešenje Kružne (vozne) bine al neracčio• nalan odnos između gleđališta i kompleksa namenjenog sceni, a s druge strane isto tako neracionalan odnos same pojedinačne scene (mala) pre..a gluvdalištu«; o
Projekt arh. Strižića: Dobro prosštuđirano funkcionalno rešenje, ali je scena vrig komplikovana u odnosu na male mogućnn= sti koje pruža... Spoljna arhitektura nije reprezentativna. Vestibil daje mogućnost za monumentalnu obradu, a celokupnost je heterogena.
Projekt arh. Ttavnikara: Rešenje nije đovoljno prostuđirano i promašilo je karakter opere; moglo bi se prihvatiti kao sala za masovne priredbe,
Projekt arh. Pantovića: 1:arakter projekta me odgovara operi, sala je nesrećno rešena jer je neizolovana Unutrašnja arhitektura ne zadovoljava. .
S obzirom na sve to, Komjsija smatra dđa se ni jeđan od četiri projekta ne može užeti kao polazna baza za dalju razradu. Komisija predlaže da se izrađa novih idejnih skica, koje bi se bazirale i na dđobrim sugestijama četvorice projektanata i na gore izloženim zahtevima, poveri,“
4) Uzeću za primer jedan od poslednjih konkursa: konkure za idejne skice Umetničkog muzeja u Beograđu. Zadržaću se na dva projekta: projekt arh. Dobrovića i projekt grupe arh.
' Leka.
Malo ima objekata sa tako ,«sno đefinisanom sadržinom, iasmm } arakterom, sa određenim idejnim izrazom kao što je umetnički muzej jeđne naše republike. '
U kompleksu muzejskih zgrađa (koje treba da pretstavljaju Wonip“-zicionu celinu) za koji je bio raspisan kaakurs, biće izložena: arheologija, umetnička. dela srednjeg veka, slikarska i v»jaršska dela XIX veka i savremena sm teritorije NR Srbije. VM,
Jasno je da ove zgrađe ıp»e0 bloga. što u svom unutrašnjem rešenju tteka da besprekorno zadovolje uslove u pogledu komunikacije gledalaca, os-. vetljenja izložbenih prostora i povrŠina itd.) svojim spoljnim izgleđom, spoljnjim · arhitektonskim formama, treba da govore o unutrašnjem sadr- . žaju, o umetnosti čija su dela izložena u njima, o narodu koji je tu-umetnost stvarao, o materijalnoj kulturi toga naroda. Dalje, ove zgrade, kao arhitektura, treba da budu i same umćtnošt, treba da budu dopuna i dalje razvijanje materijalne kulture toga
2 - : EEE TA