Književne novine
| Povodom diskusije o jeziku
NEDOVRŠENO DJELO
U članku »Reči koje se menjaju sa stvarnošću«, obljavljenom u petnaestom broju Književnih novina, Jovan Popović je potakao niz pitanja u vezi S mijenjanjem mnačaja, misaone i emotivne vrijednosti nekih starih rijeći i nastavkom novih rijeći u jeziku, a na osnovu dinamične stvarnosti koju mišljenje odražava. | Kad netko godinama prelistava Broz -Ivekovićev »Rječnik hrvatskoga jezika«, kojemu je temelj Vukov »Srpski rječnik«, ne može da ne uoči društvene uslove u kojima ie ponikao, da ne utvrdi koliko je narod riječi izgradio za svoju trpnju i stradanja, za vjekovnu borbu, za siromaštvo i zla kojima je uzrok to siromaštvo. Mnoštvom riječi obilježio je nametničku djelatnost, svojih silnika 7 gospodara: otimačinu, nasilje, izrabljivanje. Najmanje ima onih riječi kojima ie izražavao radost, spokojstvo, uživanje plodova svoga rađa. Naoko suhoparni »Rječnik« zapravo je knjiga koja govori o živoj narodnoj povjesnici, o velikom eposu koji je nastajao kroz dugi niz stoljeća, i koji generacije nastavljaju, mijenjaju, dopunjuju i usavršavaju.,
Naročito je zanimljivo listati po »Rječniku« danas . . . ·. Mnogo riječi, još jučer živ izraz jučerašnje stvarnosti — danas su već oznake za minule
»ojave. ostale su prazna ljuštura nekoć žive školike; druge još nisu sasvim izumr]Je, ali su već na umoru: doskora će ione označavati nešto što je već iščezlo, Posve je prirodno: kako s pojavom novih stvari i pojmova u životu nastaju nove riječi, tako s mijenjanjem stvarnosti riječi ili dobijaju nov smisao ili prestaju da znače nešto čega u životu ima.
'Uzmimo kao primjer riječ: kamatnik (kaišar, lihvar, lihvenik, gulikoža, zelenaš . . . ,) Sigurno ima malo riječi koje bi svojim kompleksnim značenjem bile tako vrijedan odraz naše bivše stvarnosti u kapitalističkom poretku. Još pred par godina živjela je ta riječ punim životom — nije bilo sela ni zaseoka bez lihvara; lihvarstvo je.bilo neminovan i prirođan elemenat kapitalističkog sistema. U našoj novoj društvenoj stvarnosti ih riječ više ne
·5LB&
označava društvenu pojavu. Već danas najmlađi članovi naše zajednice moraju učiti značenje te riječi: »Lihvar«, to je za prijašnjih vremena bio poje= dinac koji je, neometan od zakona i vlasti, davao novac na visoke kamate, upropašćujući ljude koji su došli u zavisan položaj od njega.
\ Sa razvitkom državnog i socijalističkog sektora naše trgovine i riječ trBovac dobija nov smisao i kvalitet. Privatni trgovac-špekulant onemogućen je i onemogućuje se u bogaćenju na račun naroda. Špekulant je prestupnik koji će svakako doći pred narodni sud. A mi se đanas borimo da nam trgovina bude kulturna, da trgovina državnog i zadružhog sektora zadovolji sve potrebe a riječ trgovac, u tom novom smislu, bude naziv za časnog i društvu potrebnog poslenika, koji svojom savjesnošću i znanjem unapređuje raspodjelu. Uporedimo s bivšom riječiu lihvar novu riječ današnjice, — jednu koja je isto tako svojim kompleksnim značenjem izraz naše nove, socijalističke „stvarnosti: udđarnik. Sama riječ je upravo izraz dinamike našeg društvenog preobnačaja, riječ primljena iz ruskog jezika a i svojim smislom i svojim zvuča= njem potpuno tačno primjenjena na jednu od bitnih pojava naše nove stvarnosti.
_. Mnogo je još riječi u »Rječniku« čija podloga u stvamosti iščezava ili je već potpuno izčezla:; najamnik, vlaste= lin, i svi nazivi koji označavaju pose„dovanje sredštava proizvodnje, sve titule koje označavaju pripadnošt povlašćenoj klasi, ili kasti, te sluga, sluškinja, kuluk, kopile, provalnik, prosjak itd. Razvitak naše društvene svarnosti sve više ističe pojave a ukla nja neke prevaziđene, a zajedno 8 tim i riječi ili dobijaju nov sadržaj ili postaju oznake za nešto prošlo ili pak nastaju sasvim nove za oznaku novih stvari, novih pojava, odnosa i pojmova. Josip PAVICIO
Zbornik posvećen.
/
TIlindenskom ustanku
U vezi sa proslavom četrdđesetpetogodišnjice Ilinđenskog ustanka Društvo književnika Makedonije izdalo je književni zbornik posvećen Ilindenu 19038 godine. U zborniku je sakupljen književni materijal koji je u neposrednoj ili posrednoj vezi sa borbama makedonskog naroda tog perioda, veći deo dela pisanih za Ilinden, kako od savremenih makedonskih književnika tako i od starijih, da bi se što obimnije obuhvatila Ilindenska epopeja u makedonskoj književnosti. Istovremeno Zbomik ima i manifestacioni karakter, zato što je sastavljen i što se pojavio uoči same proslave makedonskog narodnog praznika, te materijal nije biran po najstrožem estetskom kriteriju nego pretežno po motivima, ·
uUvodno mesto u zbormiku zauzima članak Dimitra Mitreva pod naslovom »Jlinden 1903.u našoj književnosti«. Ističući značaj Ilindenskog ustan. ka kao najviši domet nacionalno-oslobođilačke borbe makedonskog naroda krajem prošlog i početkom ovog veka, u članku se govori o odrazu burnih Ilindenskih đogađaja u makedon= skoj književnosti, Autor članka apeluje na makedonske Književnike da dublje zahvate prošlost svog naroda u svom stvaranju i na taj način obelodane sve laži koje su bačene na ono što je makedonski narod stvozio kao svoju nacionalnu istoriju, da osvetle falsifikate velikobugarskih istoričara od ranije i danas u vezi s tom istorijom, 'U zbomiku su dalje zastupljena de. la savremenih makedonskih Mnjiževnika koja se odmose na borbu makedonskog naroda pre i posle Ilinden,
skog ustanka, iz perioda uoči oslobodi- ·
lačke . borbe i u toku ošlobodilačke borbe 1941—1945 — pesme Koste Racina, Nikole Vapcarova, Kole Nedel. kovskog, Venka Markovskog, Blaže Koneskog, Slavka Janevskog, Radoslava Petkovskog, Đorđa Abadžijeva, i drugih. U zbomiku je objavljen i članak Blaže Koneskog pod naslovom
»Naša narodna poezija kao ođraz našeg nacionalno-oslobodilačkog pokreta« i neke narodne pesme ispevane O borbama Ilindepskog ustanka,
| G. Ivanovski ~
KULTURNO-UMBTNIČKE SMOTRE U MAKEDONIJI
U okviru proslave Ilindena, nacionalnog praznika makedonskog naroda, u Narodnoj Republici Makedoniji održane su 2 avgusta predlfestivalske kulturno-umetničke smotre narodnih igara i pesama. Učestvovala su kultumo-umetnička društva, grupe i pojedinci iz gradova i sela čitave Republike. Ilindenske smotre održane su u devet centara i to u gradovima: Skoplju, Bitolju, Kumanovu, Tetovu, Ohridu, Kruševu, Titovom Velesu, Štipu i Prilepu. Na smotri su nastupile horske, folklorne i muzičke grupe, a u Skoplju i diletantske družine.
Graditelji hidrocentrala u Mavrovu održali su takođe smotru na kojoj je nastupilo 13 brigada sa 7 horova, 10 folklornih grupa i recitatora. Brigadara na smotri dodeljene su nagra-
e. .
Najbolje grupe kulturno-umetničkih društava iz Skoplja i skopskog i Đorđe-petrovačkog sreza izvele su 2 avgusta uveče na fiskulturnom stadionu u Skoplju završnu veliku smotru. Tom prilikom Narodni front Skoplja nagradio je i pohvalio niz najboljih grupa i društava, i tokulturno=umetničko društvo »Kočo RmRacin« sa 20.000 dinara, kulturno-umetničko društvo »Vlado '"asevski« sa 10.000 dinara i kulturmo-umetničko društvo nacionalnih manjina »Jeni Jol« sa 10.000 dinara, kao i tria iz sela Kuč. kova i Rašče. duete narodnih instrumenata iz sela Patiška Reka i Bulačani nagradom u iznosu od 72.000 dinara. Posebno je nagrađena diletantska grupa društva »Kočo Racin« za uspelu izvedbu jednočimke »Edna večer« od makedonskog pisca Kole Čašule. G. L
U preikongresnom takmičenju osnovane
BROJ 28
su u Sloveniji 283 Narodne amjižnice
Delegati IV plenuma Narodne prosvete Slovenije dali su obavezu 28 juna u čast Petog kongresa KPJ, da će pojačati takmičenje za ošnivanje narodnih knjižnjica (koje traje od Drugog plenuma Narodne prosvete) i do 91 jula na području svalhog mesnog narodnog odbora osnovati najmanje
jednu knjižnicu.
od novembra prošle godine do Prvog maja ove godine osnovano je oko 200 knjižnica, tako da je za ispunjenje postavljene obaveze bilo potrebno. osnovati još oko 200. Narodno-prosvetni aktivi Slovenije premašili su obavezu u većini područja još pre roka. U toku pretkongresnog takmičenja ustanovljene su 2483 knjižnice, većinom po selima. Sa ovim je broj narodnih knjižnica u Sloveniji povećan na 1.607 i prema tome veći je od mesnih narodnih odbora. Kako Slovenija ima nešto manje od 1,400.000 stanovnika, jedna knjižnica dolazi na nešto manje od 900 stanovnika. Sa novoustanovljenim. knjižnicama broj knjiga u narodnim lIlmjižnićama Slovenije povećao se za preko 292.000, te sad ima ukupno oko 400.000 knjiga.
Od pomenutih 22.000 knjiga, većjnu sačinjavaju knjige koje su izišić posle oslobođenja, beletristika, politička dela i marksističko-lenjinistička dela za koja interes stalno raste.
Knjige za ove biblioteke kupovali su većim delom radni ljudi sami, bez veće pomoći od strane narodne vlasti. Takmičenje za osnivanje narodnih knjižnica pred Peti kongres KPJ je najuspjelija dosadašnja akcija ove Vrste od oslobođenja naovamo. Novi dokaz kako je veliko poštovanje i VOlja za knjigu kod slovenačkog naroda.
Od sreskih odbora najviše su še ištakli: Kočevje (22.000 stanovnika), gde su aktivisti u kratkom roku salcupili za knjižnice 189.000 dinara i osnovall 46 narodnih knjižnica. Područje Murske Sobote stvorilo je 51 novu KknjiŠnicu Novo Mesto 13, Ptuj 45, Radgona i Krško po 30.
Pri osnivanju knjižnica uzele su u= češće čitave grupe prosvetnih aktivi-
KULTURNI ZIVOT U REPUBLIKAMA
SRBIJA
Delatnost muzičke škole
u Subotici
Državna muzička škola u Subotici ima otseke za klavir, violinu i solo pevanje, baletski i duvački otsek, otsek za harmo-= niku i ofsek za teoretsku nastavu muzike. U ove otseke upisano Je 27 učenika. U toku školske godine 194748 učenici Muzičke škole održali su B koncerata i javnih priređaba.
. ŽŽ Omlađinsko kulturno društvo »Đorđe zličić« iz Novog Sađa broji danas preko 2000" 'Članova.
U okviru društva rađe dramska, ljterarna, slikaPsko-vajarska, horska, recita- Š torska, muzička, tehnička i baletska sek-
cija+, k
U svim sekcijama obezbeđen je dđoVoljan broj stručnjaka, koji dobrovoljno pomažu „članovima „društva. Zahvaljujući stručnom rukovođenju i savetima muzičara, književnika, profesora baleta, postignuti su do sada dosta dobri rezultati pojedinih sekcija u pogledu „kvaliteta umetničkog rada. Jedna od naiboljih je dramska sekcija, Četiri javna nastupa u Novom Sadu proteklih nedelja pokazala su plođove sistematskog dugotrajnog rada i učenja dramske sekcije.
Rad literarne sekcije se odvija preko sastanaka. Na sastanke dolaze članovi Udruženia MKnjiževnika kojl svoim znaniem 4 „iskustvom ukazuju mlađim piscimapočetnicima na nedostatke, a ujedno im daju smernice za dali Yvad. Diskusite o književnom rađu i izučavanje socijalističkog realizma osnova su na kojoj se mlađi isci Vaspitavaju. Nedavno je održano veče mlađih književnika u Domu kul-
HRVATSKA
Stalan porast poseta zagrebačkih pozorišta
'poređujući posetu zagrebačkih pozorlšta u sezoni 1946/47 sa sezonom 1947/4B Vviđi se da je za 9 meseci u sezoni 1947/48 poseta u Velikom kazalištu za 11,50/) veća no u istom periodu sezone 1946/47, tj. 25,523 posetilaca više. U. Malom kKazalištu poseta u procentima bila je za 37,5/, veća no prošle sezone, ili za 48,0889 posetilaca više. Dakle u sezoni 1046/47 posetilo je oba kazališta za 9 meseci 300.104 osobe, a u sezoni 1947/4d8 — 3468.515 posetilaca ili 200/, više no u prošloj sezoni.
% Odđiukom Izvršnog ođbora GNO u Zagre» bu osniya se nOvo pozorište pod imenom »Zagrebačko dramsko Kazalište«x. GNO ođobrio jeu tu svrhu kređit ođ 44,000.000 đinara. Jedna dvorana na Kaptolu biće ađaptirana za novo pozorište, kojim će rukovođiti Pro» svetno odeljenje GNO. Glumci i ostalo osoblje regrutovaće se uglavnom od radnika i nameštenika koji su svršili glumački 1 režiserski Kurs. Pozorište će raditi pod umetničkim rukovodstvom reditelja Hrvatskog narodnog kazališta Đoke Petrovića. Prema planu, ovo pozorište daće svoju prvu pretstavu početkom novembra ove godine. Tako sada i Beograd i Zagreb imaju gradsko pozorište poređ državnih.
X%Narodno kazalište na Rijeci, pored hrvatske drame i opere ima i italijansku dramu
i operu. Ttalijanska drama deluje uporedo [
s hrvatskom. Ona je u prošloj} sezoni dala četiri premijere, a u ovoj šest s mnogo više posetilaca, Ove sezone izvela je Nušićeyu komeđiju »Dr« (Dot). Za sledeću sezonu stavila je italijanska drama ma repertoar Horvatovu komediju »Prst pred nosom•«, a pripremiće još jedno jugoslovensko klasi-
BOSNA I HERCEGOVINA
Pripreme omladine za
republički i savezni festival
Kulturno umetnička društva i grupe u Bosni i Hercegovini pripremaju se za republički i savezni omladinski „kulturmoumetnički festival.
Republički dramski festival održaće se u Sarajevu krajem meseca septembra. Do 15 septembra održaće se u celoj Bosni i Hercegovini sreske smotre kulturmo-umetničkog rađa omlađine. Na smotrama će se izabrati najbolje dramske grupe, koje će učestvovati na republičkom dramskom festivalu, a najbolje od ovih grupa nastupiće na festivalu Narođne omladine Jugoslavije. Prilikom „omladinskih kulturnoumetničkih festivala ođabraće se naibolie homske i folklorne grupe i grupe narodnih pevača i solista. koji će pretstavijati omlađinu Bosne i Hercegovine na saveznom festivalu.
% Podizanjem zađružmnih domova po selima u Hercegovini biće stvoreni uslovi za širi razvoj Kkulturmo-prosvetnog rađa.
Svi domovi poređ prostorije za biblioteke ·
imaće i mođemo „uređenje dvorane za kulturno-umetničke priredbe, Gradski odbor APFŽ-a organizovao je akciju prikupljanja knjiga za biblioteke zadružnih domova, a pojedine sindikalne podružnice U Mostaru, nabavile su rađio aparate za domove u Mostarskom srezu:
% Komitet za srednje i niže stručne škole u Bosni Hercegovini organizovao je tro>nedeljni političko-pedđagoški stručni kurs za mastavnike srednjih i nižih stručmih škola u Bosni i Hercegovini. Kurs je or-
ganizovan u saradnji sa resornim mini- ·
starstvima i ođržava se u Sarajevu.
SLOVENIJA
Gostovanje dramske grupe »France Prešern«
Dramska grupa Lkulturno-umetničkog dru= štva »France Prešern« iz Celja, izvela Je u Laškom za ratne invalide Tngoličev komađ »Krape«. Grupa je gostovala i u železari u Storama.
M% Hor kulturno-umetničkog društva »Ivan Mljučar« nastupio je u cinkarni u Celju, u Narodnom pozorištu i na gradilištu zadrušnog doma u Grižama.
% U kulturno-umetničko društvo »Ivan Cankar« u Celju uključio se i muški pevački hor »Oljka« sa svojih 30 članova.
% Dramska sekcija kulturno-umetničkog društva »Maksim Gorhki« iz Celja učestvova=– la je u dve posete selima, koje je organizovao savez radnika i nameštenika zdravstvenih i socijalnih ustanova. U Vitanju i u Raki ođ Krškog lekarske ekipe izvršile su ujutro preko 600 besplatnih pregleda a posle podne je na priredbi nastupila dramska grupa i pevački hor.
M% Pionirski kulturni odredđ »Titovi mornari« iz Splita, posle uspešnog gostovanja u Zagrebu priredio je u Ljubljani dve večeri za ođrasle i pionire.
MAKEDONIJA
Savetovanje rukovodilaca pozorišnih društava
U Skoplju je održano savetovanje rukovođilaca pozorišnih sekcija pri savezima kultumo-prosvetnih društava u bpojedinim gradovima NR Makedonije.
U diskusiji iznete su smetnje koje se javljaju u rađu pozorišnih grupa.
Na kraju savetovanja donosene su odluke za izvršenje rada na polju pozorišne delatnosti u Makedoniji unošenjem više sistema i idejnosti u rad.
% U Skoplju je otvorena izložba rađova srednjoškolske omladine Makedonije, Izložba prikazuje rad i dostignuća učenika srednjih šlkela, a naročito stručnih koje su u Makedoniji otvorene tek posle Ooslobođenja. \% Omladina Skoplja priprema se za Savezni omlađinski festival u Beograđu. Na gradnji hidrocentrale u Mavrovu organizovana je posebna brigađa od 130 omladimaca, koji se pored svakodnevmog rada pripremaju i za festival.
CRNA GORA
Omladina u pripremama za festival
U svim Sšrezovima Narodne Republike Crne Gore omladinska kulturno-umetnička društva pripremaju se za Savezni omladinski festival. U pripremama za ovu Veliku smotru pored istaknutih društava i grupa iz gradova, učestvuje prvi put i seoska omlađina.
Iz Narodne Republike Crne Gore na Saveznom omladinskom festivalu nastupiće najbolje pozorišne grupe, horovi, folklorne grupe, solo-recitatori, pevači narodnih pesama i instrumentalni solisti,
Da bi se pripreme za Savezni omlađinski festival što bolje izvele Zemaljsko veće Narođne omladine Crne Gore organizovaće u toku avgusta nekoliko logorovanja za foiklorne i druge omlađinske grupe.
sta. Tako je na primer pionirski or. ketar »Proleter« iz Kočevja svoje kon= certe po selima povezao sa propagandom za formiranje knjižnica i doprineo tako svoj značajan udeo za uspeh koji je postignut na ovom području, U takmičenju su se založile i cent:'slne kulturne ustanove i kulturno-umetnička društva i aktivi. Tako je eindikalna podružnica Slovenačkog narodnog pozorišta poklonila za nabavku knjiga za narodne knjižnice 30.000 di nara. Devet kulturno-umetničkih i a= gitacionih grupa iz Ljubljane obišlo je gradilište Ilirske Bistrice u Slovenačkom Primorju. Tamo su pomagaji ma izgradnji zadružnih domova, dali kulturne priredbe i poklonili selijacima-graditeljima Kknjžnice kao mnmagra. du za požrtvovan rad na podizanju za> družnih domova. Područje Ilirske Btstrice uzelo je obavezu da do Kongresa sagradi sve planirane domove. Na sličan način — posebnim vozom kulturno-proavetni aktivi Maribora, posetili su gradilište na području Rad. gone, gde je otvoreno 20, u pretkongresnom takmičenju izgrađenih do= mova. Svi ti domovi, kao i oni u iz» gradnji, imaće knjižnice a većina i čitaonjce. Nove knjižnice otvorene su svuda svečano, uz srdačne manifestacije Titu i Partiji, čija je zasluga da su kulturne tekovine već u tolikoj meri pristupačne narodnim masama, kako to dokazuje i primer narodnih knjižnica u Sloveniji.
_ Pretkongresno {akmičenje oživelo .
je i delatnost nekih knjižnica koje šu dosta slabo radile. Takvih Knjižnica bilo je na primerna području Trbovlja osam, Takmičenje je ubrzalo i čišćenje loših knjiga iz biblioteka. 'Treba istaći primer mesta Kokra (srez Krranj), gde su radnici dobrovolinim radom sagrađili ormare za knjige, Mesni narodni odbor dao drvo a masovne OoTganizacije knjige, koje su kao nagradu dobile od Sreskog narodno-prosvet= nog veća. Značajan je i primer sreza Novo Mesto, odakle referent za narodnu 'prosvetu izveštava: »Naš kraj je oskudan, naše stanovništvo od usta otkida kad daje za Knjige, ali nikom nije žao. Nećemo da zaostajemo, hočemo da čitamo i svi osećamo kako nam je knjiga sve više potrebna.« Uprkos poteškoća osnovali su u srezu sve Woajižnice, koje su po planu još medostajale, a otplaćivaće froškove u ratama.
Osnivanju čitaonice u Zenkovcimsa u Prekomurju prisustvovalo je hiljadu ljudi. U nekim mestima odlučeno je da će knjižnice redovno mabavljati sve knjige koje budu izlazile, Bibliotekari ptujskog sreza već šalju novac Wnjižari u Ptuju, gde imaju tekući račun a knjižara im šalje knjige čim iziđu. TU osam muesta sreza Ljubljana — okolica seljaci su odmah po osnjvanju knjižnica uzeli na čitanje sve raspoložive knjige. Neke Knjige, na primer »Mlada garda« Tuadejeva i »Para sv. Tvana« Miška Kranjca. pot= puno su rasprodane i pred slovenačka. izdavačka preduzeća poštavlja se Ditanje da možda određeni broj knjiga rezervišu za knjižnice kako bi ih ove sigurmo dobile pre no što. ih pokupuju privatna lica.
Takmičenje za ošnivanje narodnih knjižnica u Sloveniji nastavlja se do novembra. Očekuje se osnivanje novih i čišćenje starih Knjižnica od loših knjiga, obogaćivanje knjižnica novim delima i slično. Po zaključku takmičenja Izvršni odbor Narodne prosvete Slovenije osposobiće na dvadesetodnevnom kursu oko 1000 bibliotekara, kako oni ne bi bili samo posuđivači knjiga nego i sposobni da usmere in-=" teres čitalaca i pomožu svima u raz=
vitku.
Janko LIŠKA'
ture. čno delo kao i dela italijanskih Klasika. _geruuzpuzuuuuni u Onua uz uuu nu uu amunu nu Ona nina ur unununa ug ru ap num ui tu umu mapu munuuA IG emu nu pu ranu pure riu an In mima nga mup une mr mam n uu ume ru gsnar eur nuImuiruupayneuu: remur emir nn mr nr grm run na ui piG mire emu gram errim m e unum auu ip amra iri remuu=m ru Jezururu nn mnmu IO nu u In nu a muri muz emi aD umru nera uruanzSR iu nu na —a | la sam kako jeđan Šiptar, neobična,
U tesnoj sobici Mesnog „narodnog odbora skupili su se seljaci iz Donje Vitomirice., Mnogo je u crno ubrađenih žena i sedih staraca. Za stolom — pretstavnici Oblasnog odbora i Sreskog komiteta. Drug iz povereništva za poljoprivređu tumači ljuđima: »Metohija, na kojoi su ljudi radili danonoćno pa. opet gladovali treba da se pretvori u baštu. Država će traktorima raskrčiti i pretvoriti u radđnu zemlju nekadašnje pašnjake. u-
| trime, šikare i bare. Ogledna stanica
biće vremenom „pmrasadnik najboljih, najunosnijih kultura za ?Ietohiju. Vitomirica, u neposrednoj blizini držaV+mnog đobra i melioracionih instituta, moći će kroz koju gođinu da ima naj-
| mapređniju poljoprivredu. Danas ovđe
· svoje zemlje dajem
treba narod da reši: hoće li Vitomirčani ustupiti 400 hektara svoje zemlja za državno đobro?
Mnogi odgovoriše odmah: »Hoćemo. Imamo zemlje dovoljno, Daćemo je, verujemo da ćemo dobiti u naknađu
dobre kuće i đobru zemlju.« Ali jedna
baba se odlučno progura napred i poče da se busa u grudi: »Ja ne dam.
Dokle da se iseljavamo i preseljava~
mo? Ubijte me, ne đam.« 4:
'Nastade galama. Posle ljutite babe istupiše još neki koji su sumnjali da će u naknadu za ustupljeno zemljište dobiti plodnu zemlju. Neki su shvatili da treba odmah da napuste kuće. Trebalo im ie ponovo objasniti da mogu ostati u kućama sve dok im država ne podigne druge. (Neke žene su cikale: »Meću, i gotovo.. |Baštu ne dam... Onoliki moj znoji — ko će da mi plati?« f
'Neko snažno lupi šakom. o sto i sve nadvika: »Žene, smirite se. Zar vas nije sramota! Sinovi su vam ginuli za ovu našu državu, a Vi se tu raskokodakale: ne dam zemlju, ne dam baštu! Kao da će neko da vam je otima! Evo, meni ne traži država, ali ja od
i svoju ustupe državi.« i vo ie izgovorio seljak sedih brko-
sa ordenom za hrabrošt na gunju. Javiše se za njim nekoliko drugih: »Evo, đaću i ja hektar!... Ja dva!... Ja dajem sve. Ništa ne treba meni, samohranom, do okućnice.«
polovinu onima.
Jedna žena. skoči drugoj u oči: »Znamo mi ko je tebe naučio ovako da se buniš... Raskrinkaćemo mi njega, ako se u odbor uvukao, mrcina četnička,« .
Drug iz oblasnog pokušavao je uzalud da umiri uzrujane ljude. Izišli smo iz zgrađe odbora. I napolju, pod još golim voćkama, male grupe su se glasno prepirale, objašnjavale. Jedna žena siktala je u lice podđebelom čoveku u varoškom odelu: »Jes, da mi đadnu bare i šikaru za moje njive nad kojima sam krv propljuvala!« Čovek ju je slušao sa gotovo veselim osmehom na punim usnama i mirno joj odgovorio: »Što ti to meni govoriš. Idi tamo unutra, — pokaza joj rukom na odbor — pa onima reci! Danas je slobođa, sve može da se kaZe...“ Raspitali smo se posle i saznali da je taj čovek neki bivši poreznik. Živi tu, u selu, i ništa ne radi... (
Nismo mogli đa ostanemo do kraja konferencije, Pri povratku u Peć svratili smo na vitomiračko groblje,
Pred samom crkvom postrojio se tu dugi dvostruki red još svežih grobova. To su Vitomirčani preneli svoje izginule sa raznih strana. Pod izbledelim crvenim: zvezdama i ..uvelim vencima poljskog cveća tu se može videti da je u borbama poginulo. pet Markovića, tri Gilića, da je Medenica izgubio tri sina i kćer, da su od Burića izginuli otac i dva sina, Na drvenim spomenicima kiša i sneg su već brisali mnoga imena, datume i mešta pogibije. Mogli smo ipak proči-
· tati: Ohrid, Kalinovik, Plevlje, Crna Trava, Lebane, Belasica, Kačanik, Kopaonik, Ašane, Piškopeja, Strumica, Bukovac, Široki Breg, Kozjak Planina, Dečani, Đakovica, Andrijevica, Karlovac, Šavnik... f
Borbeno selo Vitomirica kao da je svoje ljuđe simbolično razaslalo u sve krajeve naše zemlje, u sve partizanske određe, brigade i divizije koje su
vođile bitku za slobodu, za narodnu ·
državu. A sada, u oslobođenom i obnovljenom selu Vitomirici, grobovi izginulih boraca su bliska, stalna opo-
mena živima na budnost prema neprijatelju, potstrek na neumomu i oštru novu borbu: za socijalizam!
STARE PESME ~
Da li se igde tako upadljivo šusre= će staro sa novim, da li igde borba za bolji i kulturniji život nailazi na fantastičnije prepreke, da li še igde razvji= ja u stihijnijem okviru — nego na Kosovu i Metohiji. To mi se pitanje često nametalo na ovom putovanju:
i prilikom posete zadruzi kujundžija ”
— gde ruke zanatlija još na prastari način izrađuju čipkaste predmete od srebra, ali su u međusobnom. novom radnom odnosu; i pod ruševinama Dušanovog grada više Prizrena, na čijem zidu su monftirana ogromna slova od
sijalica: TITO; i u Đakovici, gde šu,
me, kađ sam tražila novu Srednju poljoprivrednu školu, uputili u vrlo lepu, staru begovsku kuću; i u rudniku. Kosovo, kad sam videla „mladog Šiptara, gotovo dete, kako samostalno rukuje mehanizmom dizalice za okna; i u kući narodnog heroja , Emin Duraka, gde mi je sredovečna žena u šalvarama, sedeći prekrštenih nogu na ćilimu, suznih očiju pokazivala slike. svoga sina, sekretara , Mesnog komiteta, evropski ođevenog; i najzad — to mi se pitanje nametnulo m:
žda najjače ovde, u Istoku. ,
Istok leži na samom izvorištu reke koja iz planine izbija velikom snagom, i sav je ispresecan jazovima i potocima. brzim, ledenim, bistrim. Kompozitor je hteo u tome mešovitom naselju da zabeleži stare srpske i šiptarske pesme, Baba Petra Ljušić, rekoše nam, dobro je nekad pevala i pamfi vrlo stare pesme. Pronađosmo
je predveče u maloj kamenoj kući ko=,
joj smo jedva prišli, jer voda beše odnela neko brvno — mostić. S nama je bio njen brat, čika Ilija, Babu zatekosmo gde leži. Pokrila. se biljeem
preko glave. Nije nas ni čula kad smo, ušli, »Pa ti si, dado, bolna!« — začu“
dio se čika Ilija,kadđ otkri njeno Vo-
· štano, 8smežurano lice, Ona je bunov-
no gledala nepoznate goste u sumrač-
noj sobi i, zdraveći se 8 bratom, pro-
šaptala: »Da li se ovo svanulo?« »Nije, dado, no palo veče.«
Nama je bilo gotovo neprijatno: došli da čujemo pesme, a ono, baba tako nam se učinilo — na samrti. Po= česmo da se izvinjavamo i povlačimo. Ali reč po reč, baba dođe k sebi, is= pravi se u postelji, naredi bratu da nam iz sanduka izvadi bocu rakije.i, smešeći se na nas, jedva čujno prošapta: »Hoću da vam pevam. Ozdravila sam.«
i otpeva nam tiho, pianissimo, praćena hučanjem reke kroz otvoreno okno, vrlo lepu staru pesmu:
»Bojano, mori Bojano, Bojano kolo povedi...« I ponovila je pesmu onoliko puta
koliko je trebalo kompozitora da je
zabeleži, fi, ) Čuvši njen glas, u sobu se· uvukla
crno-bela mačka, čistunica, skočila na
krevet i stala da se umiljava. »Eto,
. reče čika Ilija, to je jedini živi stvor
u baba Petre.« A baba se opet nasmeja: »Teram' je „neće da ide. A strah me: umreću, ona će da me preskoči, pa ću da ste povampirim...« J Baba se uđala u tursko doba, nije joj bilo četrnaest godina, Tako su se, veli, tada srpske devojke uđavale, pre
no. što se zadevojče, jer ih je posle,
ako nisu udate, odmah Turčin otimao,
odyodio... A. sada je već trideset go- ,
dina sama. Šta je čuda preživela pa ništa, Uvek vedra, čila, spremna na šalu i pesmu, No slomila je nekidan nesreća, Imala. baba jednu kozu. Volela je i čuvala, a koza babi davala dosta. mleka —. nikad nije izneverila, Kad, pre neko, veče, dođe mali kozar i pokunjen reče: »Baba Petro, tvoja koza propade. Ubi je kamen.« Baba mu gotovo ne poverova. Kuđ kamen, slučajno odronjen, da u dvadeset i četiri koze ubije baš njenu, jedinu, rođenu. Pre svanuća, sutradan, baba jo poranila. Pošla u goru da se uveri. Uveče se vratila kući umorna, satrvena, s glavom svoje poginule koze u marami. I to veče leže u postelju. Obuzela je neka groznica. Ni sama mne
· zna koliko .je ležala, da li dva ili tri
dana.
Dok je baba tiho, s đugim predash ma pričala, mislila sam: Evo, pod prozorom babinog sobička koji miriše na bosiok i uvele jabuke,u kome baba strahuje đa se po smrti me povam= piri — žubori voda koja će uskoro da pokreće turbine jedne nove hidrocentrale, Ako baba još poživi, imaće na jesen struju u kući... Njeni sinovci pomažu na izgradnji centrale, kao i čitavo selo. A. baba leži bolna od jada za jedinom kozom i ne zna da se na domak njene kuće gradi nešto ranije neviđeno u ftom kraju, da se i u njenom selu oštvaruje jedan delić Titove Petoletke..,
Šiptarske pesme slušali smo na jednoj svadbi, Htela sam da vidim mladu, Odvedoše me kroz niz odaja, u po=
slednju. Tu je mlada stajala uza zid,,
pokrivena preko glave neprozirnom maramom. nepomična. Podigoše ma-
ramu:;' Ugledah lice zatvorenih očiju,
kao u fransu, nabeljeno, išarano ne= kim valjda ritualnim znacima. I opet je pokriše. Saznala sam, s jezom, da mlađa tako stoji dva dana i noć koliko traje svadba, Prošla sam ponovo kroz niz ođaja gde su se motale ženske prilike, blede, u belim košuljama, Tu šu bile i mnoge kolevke i
. deca, A jedna ciganka je, čučeći uza
zid, jednolično udarala u def, što je pojačavalo utisak sumome, teške neizbežnošti onoga što še tu događa.., U »muškoj« sobi đrukčija almosšfera. Zadimljena i vesela. Ljudi i odrasliji dečaci sećđe na ćilimu, ispijaju preslađene kafe i živo razgovaraju. Došli su i pevači sa ćeftelijama (vrstom tamburica). Kad je sunce zala=zilo, ne obazirući se na ostale, jedan stari Šiptar prostre u uglu sobe ovčije runo i uze da klanja. Posle večere pojaviše se i dve mlade, lepe ci-
| ganke, Poče igra i pesma.
Pesme zvuče iskonski, primitivno,
tužno i kad su im reči vesele, i kad
govore o ljubavi, Ali igre su Žive, sa sve bržim ritmom koji opija.i igra= če i one koji ih posmatraju, Primeti-
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj ? == Štamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 81,
izrazita, mrka lika, kao u bakru liven, 8Ve posmatra mimo pušeći, ne menja= jući izraz ni kad cela soba zaneseno prati igru ciganke i jednog pevača. »To je opasan fanatik«, tiho mi reče Šiptar, član mesnih vlasti, koji je do mene seđeo.
Kompozitor i ja vraćali smo se sa svadbe pustim drumom, koji se beleo na mesečini. Izđaleka, sve tiše, dopiralo je do nas bubnjanje svadbenih defova, uporno, uzbudljivo...
»Čudno, — razmišljao je glasno . kompozitor. — Oni, kađ pevaju, čak i refren nikad dvaput ne ponove na isti · način, Prosto su neuhvailjive te njiho= ve modulacije. Sve je to beskrajno staro. Čovek bi rekao — Inđdija,«
»Čudno, — razmišljala sam ja, Ti ljudi večeras, uz prastare običaje, slave svadđbu devojke i mladića. koji se nikad ranije nisu videli, A sutra 7 će doći na konferenciju Narodnog” fronta i živo će diskutovati o setVe~ , nom planu, o zajedničkom oranju, O akcijama za izgradnju hidrocentrale... I nepomična nevesta zatvorenih očiju možda če već ovog proleća iz bukvara sricati prve slogove i smejaće se kad je učiteljcosnovac bude pohvalio: »Dobro jel...
Frida FILIPOVIĆ
UREDNICI: Jovan Popović i Milan Deđinao
PRETPLATA ZA I.NJIŽEVNE NOVINE
Za mašu zcmlju, na 35 meseca 35, dinara,
na 6 meseci 70. dinara i na godinu đana 140 dinara, -
Za inostranstvo:,na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na gođinu đana 200 dinara. F Broj čekovnog računa 1-906004% __ Poštanski fah 6117. |