Književne novine
Li
Povodom 'desetogodišnjince »Kratkog kursa istorije SKP(b)« M- Panić-= Surep u »Književnim novinama« od 28 septembra u članku pod naslovom »Naše izdanje Istorije SKP(b) 1942 godine« nabrojao je kod nas više iz. danja i umnožavanja »Istorije SKP(b)« u toku narodnooslobodilačkog rata. To je učinila i »Borba« od 30 septembra u svom članku »Deselogodišnjica Kratkog kursa Istorije SKP(b)«,
_ ___Da ne bi-palo u zaborav treba za_ beležiti još jedno umnoženo izdanje
»Istorije SKP(b)« III proleterske na-
zodnooslobodilačke udarne brigade _ (sandžačke). Ovo tim pre što je umno= _ · žavanje izvršeno pod veoma teškim
uslovima. y ____U toku treće neprijateljske ofanzi_ | ve Vrhovni štab, između ostalih, formirao je 1 juna 1942 godine "Treću „proletersku narodnooslobodilačku u| damu brigađu (sandžačku), Odmah | po svome formiranju rukovodstv brigade donelo je odluku u selu Granđićima — pored. Drine, da se otsa umnožavanjem »Istorije
· SKP(b)« đa bi borci brigađe, prou___ čavajuči je, stekli što bolje teoretsko i obrazovanje, kako to dolikuje borci_ ma čija brigada nosi proletersko ime. | Tada je.štab brigade | pisaće mašine, manju količinu papi_ ___ra, dve hemiske pantljike i jedno . woštano platno za umnožavanje. Umno| žavanju se pristupilo odmah. Pro-
bom smo utvrdili da se čitko može
umnožiti 44 primerka· Bili smo zadovoljni. Ali papira nismo imali dovoljno, te smo se obratili na baftaljone, koji su nam poslali ono što su imali. Štab Prve proleterske brigade dao nam je nešto papira. Time smo bili obezbedili skoro svu potrebnu : količinu za celu knjigu. eV Odlukom Vrhovnog štaba glavnina naše vojske krenula je u zapadnu Bosnu radi pružanja pomoći parti_ zanima Krajine, protiv kojih je tada besnela nemačka ofanziya uz pomoć Pavelićeve ustaške vojske. Treća pro. leterska (sandžačka) brigada izvršila je pokret 24 juna 1942 godine iz Gran-= dića. Naše jedinice su prešle Zelengoru i Treskavicu pod veoma teškim uslovima. Prilikom svakog odmora od nekoliko sati nastavljano je umnožavanje »Istorije SKP(b)«
Početkom jula naše jedinice prešle stu železničku prugu između Sarajeva i Mostara u dužini od 80 kilometara, koju su onesposobile za saobraćaj na duže vreme. Sređinom „jula Treća proleferska (sandžačka) brigada dobila je zadatak od Vrhovnog štaba da zauzme Prozor. Bio joj je dodeljen i jedan bataljon Prve proleterske brigade, kako bi se mogao izvršiti potpun obuhvat i onemogućiti da nepri._ jatelju stigne pomoć. Brigada je ovaj zadatak izvršila. :
Sutradan, po oslobođenju Prozora, neprijateljski avioni su bombardova= li Prozor. Zgrada u kojoj .je umnožavana »Istorija SKP(b)« bila je pogođena bombom. Raskopavali smo ruševine dok sav umnoženi materi_ jal, papir pisaće mašine i voštano platno nismo izvukli. Jedna mašina bila nam je oštećena, a hemiska pan_ tljika koja se nalazila u mašini sasvim je onesposobljena za dalju upofrebu. Ostala nam je još jedna nova pantljika. Sve smo ovo preselili van
grada i nastavili umnožavanje „»Isto._
rije SKP (b)« ubrzanim tempdm. Umnožavnje svih dvanaest gla-
va završeno je krajem jula: 1942
gođine u Prozoru. Povezali smo iglom i koncem (kako smo znali) celu istoriju u dve knjige po šest glava zajedno. U to vreme 44 primerka «Istorije SKP (b)« bili su ogroman uspeh u borbi. U bataljonima bri_
gade održani su svečani sastanci povodom «našeg „izdanja »Istorije SKP(b)« ·
Borci Treće proleterske (sandžačke) brigade čuvali su »Istoriju SKP
ževnosti boljševička partija i sovjetska vlašt posvećuju ogromnu pažnju Postoje posebna izdavačka pređuzeća za dečju književnost, U časopisima i . novinama, na sastancima pisaca, u · javnosti uopšte, često se diskutuje o dečjoj književnosti. To je izraz opšte brige koju sovjetska država posvećuje deci, U toku tridesetogodišnjeg razvitka sovjetske književnosti izrastao je znatan kadar dečjih pisaca, čija se dela štampaju i čitaju ha svim jezicima sovjetskih naroda, Po|___ wmnati su sovjetski dečji pisci: Čukov|___ "ski, Maršak, Iljin, Mihalkov, Boris |_____Žitkov, Barto, Gajdar i drugi. | Govorili smo o idejnosti i partijnosti sovjetske književnosti kao je'gkinoj od njenih osnovnih osobina. | Druga važna karakteristika sovjetske književnosti, koja proističe iz ove pr_ we, jeste njen duboki realizam, istinitosbk odražavanja životne stvarnosti. Sovjetska Književnost je doslednoi do kraja realistična, Umetnički metod sovjetske književnosti drug Staljin je
nazvao Ssocijalističkim rcalizmom. Metod socijalističkog realizma pretstavlja novu' pojavu u X&Bsvetskoj
književnosti, Klasična ruska književi nost i*druge evropske književnosti da_ le su u prošlosti krupna realistička
dela. Ali postoji bitna, principijelna razlika između starog, kritičkog rea-
ı lizma i socijalističkog realizma so. vjetske književnosti. Realizam klssič:: ne književnosti, uprkoš tome što je dao dela ogromne umefničke snage
— | A
1 svoj njegovoj punoći,i raznovrsšnosti, _P i to Zbog ograničenosti pogleda na” j- svet kod pisaca klasične književno___ sti, zbog njihove klasne pozicije,
| Junak sovjetske književnosti jeste LD: u najvećoj meri aktivna ličnost, ko0 ja, učestv»Je u preobražaju društva ya i koja se sama menja sa društvom. 0 Junak sovjetske Književnosti jeste __ deo kolektiva, on se pojavljuje za| jedno sa čitavim kolektivom u nje-
govoj borbi za novi život, Tačnije re-
imao dve
ipak nije mogao prikazati život u,
SANDŽAČKO IZDANJE „ISTORIJE ___SKP (b)" 1949
ši | Mirko ĆUKOVIĆ ·
(b)« bolje nego koju drugu stvar. Ona im je bila jedno od najmoćnijih i najdražih oružja. Na položajima su je pažljivo čitali nadahnjujući se njom u borbi protiv neprijatelja svoje domovine, domovine Sovjetskog Saveza i svih slobodoljubivih naroda sveta.
Ne znam da li je koj od ovih umnoženih primeraka sačuvan, Iz TreČe proleterske brigade najviše ih je propalo u Petoj neprijateljskoj ofanzivi, a naročito u probijanju, kroz nemačke obruče na Sutjesci, kojom prilikom je pog:nuo veliki broj boraca, i rukovodilaca. Preostali primerci u ovoj brigadi nestali su kasnije. istoriskih starina
Rab je poznat kao turističko mesto, bogato značajnim starim spomenicima, i baš utoliko je čudnjje što se istoriskim starmama na njemu ne poklanja ona pažnja koju one zaslužuju. U jednom delu Staroga dvora, u sobi bez krova i bez vrata naba_ cani su delovi portala, retki primerci starih kamenih stubova i glava sve to izloženo kiši, vremenskim ne=pogodama i nečistoći. Konzervatorski zavod u čiju nadležnost ovo spada neophodno bi morao pokloniti veću pažnju ovim starinama. Sa srazmerno malim freškom ovđe se može uređiti prostorija u kojoj će se ove istoriske dragocenošti smestiti i sa_ čuvati do. osnivanja muzeja. Čuvanje istoriskih spomenika jedan je od sastavnih delova našeg kulturnog programa, „a Rab kao mesto poznato po kulturno-istoriskim starinama zaslužuje veću pažnju i u tom pogleđu.,
O. K.
%% Ma 15 a y(RO . 0O d8 ob i AJ NU apr AT
- KNJIŽEVNE NOVINE
OSVEIUI NA HANJIGE
!
Povodom jednog bibliografskog rada
Dr Josip Badalić: » Bibliografija hrvatske dra mske književnosti
a
Ovih dana izašla je iz štampe »Bibliografija hrvatske dramske i kazaliišne književynostić od dr Josipa Badalića, »Bibliografijas vremenski obuhvata razdoblje »od prvih početaka našega dramskog stvaranja (XV. v.), pa sve do okupacije (1941. god.)«.
Bibliografski materijal obrađen je u dva „
dijela. U prvom je: Bibliografija hrvatske dramske književnosti, a u a,ugom: UVuUIOsi o hrvatskoj dramskoj književnosti i kazališnoj um{jetnosti. a
Poslije izđanja »Bibliografije srpsko-hrvatske drorgske književnosti« od profesora Vladana Jovanovića, koja 1907. godine kao tridđesetosma knjiga »Spomenika« Svpske akademije u Beogradu, »Bibliografija« dr Josipa Badalića, proiesora Sveučilišta u Zagrebu, bila bi jedinstveni rad svoje vrste. Kažem jeđinstveni read svoje vrste s obzirom na to što je au> for uzeo pojam bibliografije vrlo široko, navođeći ne samo ono što je objavljeno, putem štampe, nego i »onajij, važni dio neštampane hrvatske dramske književnosti, av je dopro do svjlesti i savjesti naše Kulturne javnosti putem javnih (kazali„šnih, književno-čitalačkih) prikazivanja te radioizveđaba«.
Sravnjujući Badaličevu »Bibliografiju« sa bibl'nprafskim biliešFama. knim mm pri kupljao dugi niz gođina po različitim bibliotekama, naročito u Dalmaciji, na:šao sam na mnoge i mnoge propuste pa i netačnosti ea kojima je naša nauka već
odavno likvidirala.
' ada u oči! đa prilikom mavođenja nekog
djela Bađalić ga bilježi pod onom godinom kada je ono po prvi put izvezeno ha pozomici, automatski vezuje za'istu gođinu i njegovo štampnnje, ma đa =n često dešava da jedno djelo iziđe iz štampe i mnogo kKkasn.je, To je na pilni!z., siucaj sa Matjom MPonom (br. 205, 245\, Akon. ee već nije htjelo navoditi jedno isto djelo dvaputa, trebalo je nekako naznačito takve slučajeve koji su veoma česti.
Ako se osvrnormo na ema” m dramsku književnost u ovoj »Bibliografiji« opazit ćemo čitav niz najozbiljniih grešaka. Pored ostalog, Badalić je napravio čitavu zbrku sa djelom »Tirena« od Marina Držića. Pod br. 56 navodi on to djelo iz 1607. g. kao drugo izdanje, a ne spominje da je prvo izdanje izašlo 1551. g. štampano zajedđdno sa ostalim Držićevim djelima, koje navođi pod br. 37, i posebno pod br. 56 i 38. Izđanje »Tirene« iz 1607. E. iako je štampano sa ostalim djelima Dižića, i to na Kkraju, ima posebnu' paginaciju, dok je naslovni list zajednički onaj, koji je omačen pod br. 56, premda i to netačno, dok sama knjiga sadrži sve ono što je označeno pod br. 58, 59, 60 1 55. Slična je stvar i sa trećim dizđanjem »Tirene« iz 1630. g. čiji je naslovni list objavljen pođ br. 83 zajednički za sva ostala djela, a ne onaj
je štampana
·pod br. 580, dok paginacija teče redom od 1 do 109, samo s tom razlikom što je »Tirena« štampana na prvom mjestu (str, 360), a zatim ostala diela kao i u drugom dzdanju iz 1607 godine. Što se tiče nekog
\ četvriog izdanja »Tirene« iz 1632, koje Padalić navodi pod br. 81, već je Milan Rešetar u drugom izdanju »Djela Marina Držića« (Stari pisci hrvatski, knj VIT,- str; XIMR-—NNI) dokazao da Omo ne postoji, već da je to vjerovatno pogreška Kukuljevića, koja s vo i sada ponavlja.
Gore od Marina Dwiča prošan jie Dominko Zlatarić. Pod br. 53 navodi Bađalič »Blektru« a ne spominje »Ljubm.,ra«, prevod Tassova »Aminta«, koji je štampan zajedno sa pomenutom tragedijom. Isto tako ćutke je prešao preko prvog izdanja »Ljubmira«, kojega je Zlatarić izđao 1580. E. u Mlecima po jednom rukopisu izvornika, koji je izdan štampom tek 1581. g., te time predstavlja najstariji prevod Tassova »Aminta« u svjetskoj književnosti uopće, jer je francuski prevod izašao tek 1584, g. Treće pak izdanje »Liubmira« od Kukuljevića iz 1852. god.-u Zagrebu izostavlja ,iako je sigurno morao znati i za to izdanje. be
Čuđi nas đa se može praviti zbrka između Dominka Zlatarića i njegova sina Šimuna, kao što to radi Badalič (br, 72), gdje navodi drugo izdanje »Elektte« štampane 1621. g., dok za ono izđanje iz 1852. g. (br. 198) kaže da je drugo izdanje, što u stvari predstavlja treće, a četvrto izdanje je Akađemijsko, koje on izostavlja, premda spominje priie spomennto djen »iubmir« (br, 6233) sa kojim je štampana„i »mılektrae. \
. U »Uvodu« kaže Badalić da se poslužio rezultatima istraživanja niza naših knjižoevnih histonika (A. Pavića, M. Valiava, M Rešetara, V. Jovanovića, P. Karlića i drJ, koji su s uspjehom proučili niz sačuvanih rukopisnih diela« Kako se on poslužio tim rezultatima najbolje . nam jlustrira, između ostaloga to, što uopće ne navodi sve nameme VcozUultate lo samoga dr Petra Kolenđića, na pr.: »Krispa Cezara« Miha Gradića i »Zemlja Sueva« Džona Palmotića (»Dubirovnik« 19%9); »Gralatea« Dživa Gundulića i »Ači i Galatea« Džore Palmotiča (Glasnik skopskog nsučnog društva« 1929); »Svetu Margaretu« (1700), »Svetu Susanu« (1703) i »Svetu Tereziju« (1803) od fra Ivana Velikanovića (»Južni pregled« 1933); »Raklica« prevci "Tassova »Aminta« od Savka. Gučetića (»Južni pregled« 1934); »Zbor pastjerski« (1761) Benedikte Gradić (»Južni pregled« 1931), premđa ovo zadnje navodi pod br. 2104 među »Književno-kritičke prinose«; »Krispa Cezara«ć od B. Stefonia u prevod Tomka Mmavića i »Skazanje od prislavne blažene divice Marije« izđano od fra Iva-
NA BRODU OUN-a
čeno, junak sovjetske književnosti pre svega jeste narod, masa truabeni= ka, kolektiv. U čitavom nizu dela koja smo dosad pomenuli prikazuje se taj novi junak sovjetske književnosti. Ali, ako se u sovJetskoj književnosti podvlači i ističe značaj mase, to ne znači da pojedinac gubi svoj značaj. U sovjetskoj književnosti pojedinac se ne suprotstavlja kolektivu, on je pretstavnik mase, naroda, iz raz njegovih težnji i shvatanja. Klasična realistička književnost bila je jaka u kritici društva, ali ona, takoreći, nema pozitivnog junaka. To je sasvim razumljivo, jer se radilo o feudalnom i kapitalističkom društvu, a prefstavnik vladajuće ugnjetačke klase, sasvim prirodno, nije mogao biti prikazan pozitivno u jednom realističkom delu. U socijalističkom društvu rodio se nov junak, tvorac novog života, borac za plemenite ciljeve naroda i čovečanstva. To je pozitivan junak, realna ličnost, koja je s punim pravom ušla u koiGevnoMk, Zato mi u sovjetskoj književnosti stalno susrećemo pozitivne junake, koje je dala sovjetska stvarnost, Levinson iz »Poraza« od Fadejeva, Pavle Korčagin iz romana »Kako se kalio čelik« od N. Ostrovskog, Davidov
"iz Šolohovljeve »Uzorane leđine«, I-
van Gora iz »Hleba« od Alekseja 'Tolstoja, Oleg: Koševoj iz »Mlade Garde«
·od PFadejeva i mnogi drugi: — jesu
oličenje tog novog čoveka, tipični pretstavnici onih realnih sovjetskih ljudi koji su postali gospodari života i tvorci istorije svoga naroda, kao deo toga naroda. i
Još jedna crta karakteriše socijali-
stički realizam. To je romantika bor="
be i rađa. O tome je,A A. Ždanov u svom govoru na Prvom, kongresu sovjetskih književnika 1934 godine
rekao: »Našoj književnosti koja obema nogama stoji na tvrđož maferj-
jalističkoi osnovi, ne može biti: tuđa
mo da je:· socijalistički realizam osnovni metod sovjetske književnosti i književne kritike, a to zahteva da revolucionarni romopntizam ulmi u književno stvaralaštvo kao sastavni deo, jer sav Život naše partije, sav život radničke klase i niena boba. sastoji se u spajanju najtvrđeg, nyajtrezvenijeg praktičnog rađa sa najve_ Ćim herojizmom i grandioznim Fer_ spektivama. Naša partija je uvek bi_ la jaka time što je spajala i spnja Ozbiljnost i praktičnost sa širom perspektivom, sa štalnim „stremlieniem napred, sa borbom za izgradnju socijalističkog: društva. Sam razvitak književnosti, i pre ovog govora i posle njega, pokazao je da sovjetski pisci imaju i dovoljno jdejne dubine i pronicljivosti,i dovoljno umetničkog talenta da izvrše ovaj zadatak. Praksa sovjetske književnosti, njena dela najbolja su potvrda teoretskih postavki na kojima se ona zasniva. Sovjetska književnost jeste mnogzonacionalna književnost, i to je takođe jedan od njenih osnovnih karakteristika, Mi smo dosad uglavnom govorili o sovjetskoj ruskoj književmosti, jer je ona najbogatija i najznačajni· ja, i nama najpristupačnija. Ali sovjetska književnost ne razvija se samo na ruskom jeziku, već na svim jezicima ogromnog i mnogonacionalnog „Sovjetskog Saveza. Oktobarska revolucija donela je istinsku slobodu svim narodima nekadašnje ruske imperije: Lenjinsko-stalj:'nsko rešenje nacionalnog pitanja stvorilo je sve preduslove za svih sovjetskih naroda. U Sovjetskom Savezu, bratskoj zajednici naroda, sve naoionalnosti zajednički izgrađuju svoju zajedničku sovjetsku kulturu i književnost. Ruski marod, zbacivši sa sebe jaram posednika i kapitalista, | pomaže sada ostalim narodima Sovjetskog Saveza u njihovim kulturnim
romantika, ali romantika novog” tiBay— naporima. Dela klasične ruske i sov-
romantika revolucionarna. Mi kaže~
jetske književnosti prevode se na je-
razviianie „nacionalnih kultura.
Z. Džumhur
zike drugih narođa Sovjetskog Saveza, kao što se mnoga književna dela prevođe sa drugih sovjetskih jezika na ruski jezik. Nekađa je Puškin u svojoj poznatoj pesmi »Spomenik« proricao da će postati slavan zato što će o niemu saznati svi narodi Rusije. To se sada ostvarilo u'mnogo većoj meri · nego što je ikada mogao sanjati veliki ruski pesnik. Za Puškina, za njegova dela znaju milioni pripadnika raznih sovjetskih nacionalnosti i čitaju ih, zahvaljujući Oktobarskoj revoluciji, na svojim nacionalnim jezicima, kao što Rusi čitaju dela Nizamija, Ališera Navoji, Rustavelija i drugih.
U procesu izgradnje socijalizma u Sovjetskom. Savezu izgrađuje se novi čovek, čiji se lik otkrio u svakidašnjem stvaralačkom radu u toku preobražaja jedne zaostale agrarne zemlje , u naprednu industrisku i kolhoznu državu. Ali lik svjetskog čoveka po. kazao se u svoj svojoj veličini za vre_ me Otadžbinskog rata Sovjelskog naroda protiv hitlerovske Nemačke Sovjetski čovek pokazao je za vreme rata svoju visoku paftriotsku svest, odamost i ljubav prema sovjetskoj vlasti, beskrajni samopregor. Toga sovjetskog čoveka u novim uslovima, u vreme najvećih iskušenja “prikazala je sovjetska književnost u nizu značajnih đela, pisanih u stihovima i 'prozi. Sovietski pisci mogli su verno, realistički prikazati sovjetskog čovG. ka u ratu i niegove podvige na fronfu i u pozadini zafo što sui sami učestvovali u toi borbi, što su | sami delovali kao deo velikog socijalističkog kolektiva.
U toku rata pojavio se niz književnih dela od anatne umetničke vrednosti. Pomenućemo najpoznatija: »Kirov. je s nama« od Nikolaja Tihonova, »Narod je besmrtan« od Vasilija Grosmana, »Nepokoreni« od Borisa Gorbatova, »Oni su se borili za domovinu« od Mihaila Šolohova (ovo delo nije dovršeno), »Dani i noći« i »Ruski ljudđi« od K. Simonova, »Najezda« od Leo-
na Zadranina 1647 u Mlecima (»Godišnjak« Srpske akademije 1999), koje navodi kao rukopis (br. 7).
Kao djela Petra Kanavelovića navodi Badalić »Šimuna Dundurila« i »Andra Stitikeca« (br. 112—113), prema rezultatima. istraživanja P. Kolenđića, V. Rađatović:, M. Rešetara i Đ. Korblera, dok komedije »Pijero Muzuvijer«, »Beno Poplesija«, »Jerko Škripalo« »Vučistrah« i »Ljubovnicis (br. 123—124, 126—127, 45—46) ostavlja bez autorstva. Ako je prve dvije komeđije BtaZ vio pod ime Kanavelovića, trebao je sta viti i ostale da bude dosljedan u svome naziranju na autorstvo pomenutih ROTO S ja, a ne dijeJ|iti ROLOVIČ O mišljenje. · o više, »Ljubovnike« stavlja pod XVI, vijek, premda je Petar Kolendić dokazao da potiču iz XVIL vijeka (»Život«, Split 22. IL. 1922).
Kako se pak poslužio Bađalič sa Jovanovičevom »Bibliografijom« jasno nam Ppokazuje nekoliko imena knjiga, koje je on potpuno izostavio. Tako izostavlja na Dpr.: »Cvijeti srbske« Matije Bana (br. 32); pomenuta Velikanovićeva djela (br. 139—141); »Rajska gora« iz »Posvetilišča Abramova« Mavra Vetranića (150); »Prolog dramatičkoj piesmi iz stare Srpske historije«, »*EOsovska dievojka« i »Djevojka spravljenica ili Sve ha staru« Nikše Gradia (br. 247—249); »Hekubu« Mavra Vetramića (300); »Stramputicama na put« i »Pokora« Luke Zore (432—433); >Jogunice« (470), »Dobro se svršilo«, »Starmali«, »Čudni lek« (u »đodatiu«) od Tovana Šarića pod pseudonimom J. . S »Domaći posli« od M. (br. 689); »Ilija Kuljaš«, »Ženidba silovana«, »Jarac u Tn= meti«, »Nauk od mužovns#. „Dosarni«, *Siproć onijem, koji su zabavili komediji«, »NMauk od mužova« sve od Moliera u prvođu Tudizića i Sorkočevića (br. 8007—-507, 800, 819); »On« Svetozara Ćorovića (1329); »Na muci se poznaju junaci« Marka Cara (1381); »Sužanjstvo srećno» tragikomeđija dubrovačka u tri čina iz XVII, viieka priređena za tisak od Anftuna Šimonićn (1494) i »Srcem k rođu« ođ IIđa (br. 1526).
Neka djela pojedinih autora Badalič uopće ne spominje, tako da se dobija površna slika o njihovom djelovanju, kao na primjer: »Otmica« drama u pet činova (šibenik 1909) i »Kamainik« drama u četiri ČIna (Split 1913) od Martina Sulića; »Jugana — Vila najmlađa« dramska vizija u jednom činu (»MJadramski vijenac« Split 1936) i »Zoe Porfirogenetać dramski poem — I. čin (»Magazin Sjev. Dalmacije« 1935) od Mir3 Korolije; »Moć žrtve« prikazivanje u tri slike (Split 1980) od Klonimira Škalka, »Dundo Maroje« M. Držića priređenog za pozornicu od Marka Foteza (Zagreb 1939). Izostavljeno je također i prvo izdanje Antuna I,ukete »Đavolska napast« slika iz radničkog života u 1 čipu (Split 1020), dok su naveđena drugo i treće izđanje (br. 1263 i 1303), a isto tako i »Tamašna vrimena& (monolog) Ante Katunarića štampan zajedno sa djelom »Splitski ratni soneti« (Split 1910).
Za neke komađe ne zna se prema Bađalićevoj »Bibliografijić uopće đa su štampani, kao na pr.: »Naša duša« I. Mirkovića (Split 1919); »Gimnazijalac« od A. V. (spit 1934); »Dume« (»Primorkinje« 1897) i »Vila s Učke Gore« (»Iz podjarmljenih krajeva« 1991) od HR. Katalinića Jeretova. Zatim igrokazi iz već navedenog »Jadđranskog vijenca« (Split 19306\, gdje su štampani Omađi Lj. Krajačića, F. Schenka, A. Vratuša, dra. J. Jeremića i P. Čermelića. IZ kalendara »Svačić« ne spominje »Poslednji čin« Adama Kostelića (190) i šnjost« Milana Marjanovića (1909). Iz dubrovačkog tjednika »Dubrovnik« ne navodi »Gosti građa Dubrovnjika« štampano, iz rukopisa br. 19) (29) što se čuva u knjižnici Malobraćana (1893 br. 2—3); »Dogovor«
| kanonjka Petra F'iranasovića (1896 br. 51—52);
»Jastos« komedija đum JTvama Stojanovića (1911 br. 41—48); »Tutor« Svetozara ĆoroviĆa (1902 br. 44) i »Lazarevo vaskrseni Pjlesma« Ive Voinovića (1913 br, 27). Također ne ma za komeđiju u Ovn điieln »T'rleziju« dum Ivana Stojanovića, štampanu u kalendaru »Dubrovnik« 1897. godine. O tome da li su mogli naći u ovoi kniizi mjesta đramska djela Sime Matavu]jn »Zavjet« (1897) i »Na slavi« (1904); Ive Cipika »Na granici« (1910) i »Vplja narođa« (1911), kao i »Gorski vijenac« Njegošev i to izdanja štampana u Hrvatskoj, dalo bi se još govoriti.
Eto, uglavnom, i metačnosti prvog dijela Bađalićeve »Bibjiografije«. Čudimo se đa se Badđalić bar u drugom dijelu svoje knjige nile nešto više poslužio knjlževnim prikazima i kritikama im» Dalmarcile. On me spominje mi jednim slovom »Glasnik Mafice dalmatinske«, »Narodni Liste, »Novo Doba« itd., a da i ne govorimo o recenzentima kao što su Ante Petravić, Milica I-ostić, od koje citira samo recenzije iz »Života i rada« itd.
»Bibliografija hrvatske dramske književnosti« ostavlja u cjelini sliku rađa koji se ne može nazvati ni ozbiljnim ni naučnim i treba požaliti što je Jugoslavenska akademija znanosti i umietnosti u svoim edicijama objavila ovakovo djelo. Naučnim radnicima ovakva knjiga samo zadaje posla oko revidiranja pogrešaka ,a ostali sa ne mogu na nju os]oniti.
Dušan BERIĆ
nida Leonova, »Front« i »Partizani u stepama Ukrajine« od A. Kornjejčuka, Od pesnika koji pišu na ruskom jezi_ ku istakli su se u toku rata još: A. Surkov, M. Isakovski, A. Tvardđovski i drugi. Za vreme rata protiv fašista širom Sovjetskog Saveza čula se vatrena patriotska reč starog kazaškog akina (narodnog pesnika) Džambula. Poznata je njegova pesma upućena herojskom Leningradu — »Leningra_ đani deco moja«.
s Posle nata nastaje u sovjetskoj književnosti nov polet i procvat. Ovom poletu sovjetske književnosti veoma mnogo je doprinela odluka CK SKP(b) o časopisima »Zvezda« i »Lenjingrad«, koja je donesena u „cilju podizanja sovjetske književnosti na veći idejni i umekftnički nivo. U ovom periođu sovjetski pisci nastavliaju obrađivanje
ratnih tema, ali isto tako prilaze no-
vim problemima, koji su se javili .u posleratnim uslovima, u doba izvrše-. nia novog sfaljinskog petogodišnjeg plsna i prelaska od socijalizma ka komunizmu. Ratnu temu uspešno obrađuju Čirskov u svojoj drami »Pobeđioci«, koja prikazuje istorisku bitku kod Staljingrada, Kraktezistična pojava posleratne sovjetske književnosti jeste neznatan broj pisaca koji se ranije nisu bavili književnošću ili nisu bili poznati kao književnici. To su liudi koji su učestvovali u ratu, bilo kao borci Crvene armije ili kao partizani, i
Snvjefska književnost ieste književnost. zemlje potpuno izrađenog socija, lizma, zemlie koja pristupa izgrađivanju najisavršenijeg društva u istoriji komunističkog društva. Rukovođena od :Boljševičke partije, nađahnuta ve-' likim idejama Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, sovjetska književnost je postigla sjajne rezultate, stvarajući dela novog umetničkog tipa i visoke originalnosti, U današnjoj fazi razvitka Sovjetskog Saveza pred sovjetskom književnošću nalaze se perspektive još većih uspeha i pobeda,
»Svagđa- .
jednog dijela. propusta ·
/. 4 + |) - “0017 | \fvi | TAJA *-
·1 ENE OMJ.
POCETAR RADA HRVATSKOG NAROD-L
NOG KHAZALIŠTA U ZAGREBU
rvatsko narodno kazalište u Zagrebu kad vače u novoj pozorišnoj sezoni, između ostalih, i sleđeće komađe: »Vasla Zeljeznova« od Maksima Gorkog, »Sirano de Beržerak« od Rostana , »Ljubov Jarovaja« od Trenjeva, »Kotorski mornari« od. Volfa, »Diogeneš« od Brezovačkog.
Narodno kazalište na Rijeci prikazivaće USBOVOJ pozorišnoj sezoni sledeće komade; »Napast u dolini svetog Florijana« ođ Ivana Cankara, »Gospoda Glembajevi« od Miroslava Krleže, »Večera« ođ Skendera Kulenovića, »Most« od Božića, »Pamet u glavu« od Pavičića, »Ostrvo mira« ođ Petrova, » Duboko korenje«x od Go-a i D'Iso-a, »Za one na moru« od Lavrenjeva, »Volpone« od Bena Džeksona. Pored komada talijanskih autora, koji se takođe nalaze na repertoaru, Riječko pozorište će davati i komade slovenskih autora u talijanskom prevodu. ;
x*Uprava Narodnog kazališta u Dubrovniku Izvršila je potrebne predradnje za početak nove pozorišne sezone. Interni rađ u Pozorištu otpočeo je već 23 prošlog
OVIM MIO(ODYYH(1}}}
meseca probama oko obnove ranijih ko- '
mada i pripremom za premijeru Nušićeve komedije »Svet«. 2
iu novoj sezoni od domačih pisaca pređ-
i sledeća dela: »Skup« od Marina Pića, "Ljubovnici« od nepoznatog pisca i »Svet« od Branislava Nužića. Od sovjetskih pisaca: »Rusko pitanje« od Simonova, »Otok mira« od Petrova, »Za one na moru« od Lavrenjeva i »Casovnik na Kremliu« od POO
ran sa Boa rotenjed od Go-a i D'Iso-a, i randolina« od Goldonija.
Splitska opera počela je rađ 26 septebi izvođeniem opere »Evgenije Onjegin« od Čajkovskog. U ovoj sezoni. Opera će staviti na repertoar još i »Moranu od Gotovca, »Žetveni vijenac« (balet) od Hatzea, »U zdencu« od Blodeka, »Snjeguročku« ili »Carsku djevojku« (prema mogučnostima ansambla) od RimskogF-~KoTr' sakova, »Boeme« od Pučinija i »Seviljskog berberina« od mRosinija. Poređ ovih pre mijera biće obnovljene sleđeće opere: »Toska«, »Ero s Onog svijeta« »Adel i Mara«, »Rigoleto« i »Mađam MBeterflaj«,
izvešće se đela: »Du»Mi- POZORIŠTE U SARAJEVU ULAZI U |, NOVU SEZONU
Pozorište Narođne mRepublike Bosne i Hercegovine počinje novu sezonu sa sleđećim repertoarom: »Jegor Buličov« od Maksima Gorkog, »Dan odmora« ođ Katajeva, »Mletački trgovac«e od „Šekspira, »Don Žuan« od Molijera, »Duboko korenje« od Go-a i D'Iso-a, »Večera« od Skendera Kulenovića. U pripremi su reprize sa karakterom premijera: »Otelo« od
spira, »Tartif« od Molijera, »Roditeljski dom« od Katajeva, »Rusko pitanje« od Simonova, »Dundo Marojex ođ Marina
Držića, i »Ožalošćena porodica« i »Gospođa ministarka« od Nušića.
POČETAK RADA POZORIŠTA U LJUBLJANI
U Ljubljanskom pozorištu predviđeni su ove sezone sledeći komađi: »Kranjski komedijanti« od Bratka Krefta, »Hlapci« ođ Ivana Cankara, »Gorje pametnemu« ođ Gribojedđova, »Otok mira« od Petrova, »Duboko korenje«• od Go-a i D'so-a. »Mesec .đana na selu+• od Turgenjeva, »Rodoljupci« od Sterije Popovića, »Vučak« od Miroslava Krleže, »Makbet« od ekspira, »Stubovi društva«. od Ibzena, »Pigmalion« od Bernara Šoa, drama »Boris Gođunov« od Puškina, »Ljubov Jarovaja« od Trenjeva, »Janošik«•« od Mahena i »Britanik« od Rasina. E U projektu su i komađi domaćih slovemačkih pisaca: »Lacko in Krefli« od Ivana Potrča i »Oganj i pepeo« od Mire Pucove.
NOVA POZORISNA SEZONA NA CETINJU Narodno „pozorište na Cetinju predviđa ove sezone sledeće komade: »Večeru« od Skenđera Kulenovića, »Prst pređ nosom« od Jože Horvata, »Šumu« od Ostrovskog, »Ujka Vanju« od Čehova, »Pobjednike« ođ Čirskova, »Duboko korenje«• od Go-a i D,Iso-a i »Tartifa« od Molijera. 00;
MAKEDONSKI NARODNI TBATAR U SKOPLJU POCEG JE NOVU SEZONU
Pretstavom opere »Toska« od Pučinija, Makedonski marodni teatar u Skoplju otvorio je 28 septembra svoju novu sezonu. Glavnu ulogu pevala je prvakinja zagrebačke Opere Dragica Martinis, koja ovih dana gostuje u Skoplju.
Skopska drama otpočela je novu sezonu prikazivanjem obnovljenog komada »Begalka« od Vasila Iljoskog. Na repertoaru nalaze se još i komadi: »Prvi koraci« od Kola Čašula, zatim »Kako vam drago« od Šekspira, »Dundo Marojex od Marina Držićaas. »Za one na moru« od Lavrenjeva i »Svi moji sinovi« od A. Milera.
U ROTORU SRE OSNIVA NOVO POZORIŠTE,
Odlukom Vlade'NR Crne Gore u Kotoru se osmiva pozorište, koje će postati jedan od kulturnih centara Boke KMKotorske i Crnogorskog Primoria. Za adaptaciiu zgrađe i prvu nabavku nameštaja i rekvizita odobren je kređit od milion i po dinara.
Osnivanje OvOgE pozorišta od velikog je značaja za kulturni život naroda Crne Gore. Narodno pozorište na Cetiniu nije moglo ni izdaleka da zađovolji kulturne DOtrebe crnogorske pozorišne publike. Izmena gostovanja ovih dvaju pozorišta omogučiće da se u jednoj sezoni prikaže skoro dva put više premijera. Pored toga, DOZOrište u Kotoru ima uslova za podizanje novog glumačkog kadra, povezujući rad svih
dramskih grupa i sekcija od Hercegnovog .
do Ulcinja.
* Narodno pozorište na Cetiniu dalo jie u ovoj sezoni osam premijera i obnovilo tri dramska komada.. Od 197 pretstava dato je 90 prilikom turneja po raznim krajevima Crne Gore, ne računajući one koje su date na Omlađinskoj pruzi Nikšić-Titograd. Sve pretstave posetilo je preko 80.000 gledalaca, dok je u sezoni 1939/40 — jednoj od najposećenijih pre rata — bilo svega oko 25.00. posetilaca. \
Pozorište sada vrši pripreme za početak nove sezone.
Nikolai Semjonović T.jeskov: Đakon A-• hila. Hronika, Jedno ai glavnih dela : likog ruskog pisca XIX veka, koji je slikao život provincija, carskih činovnika i sveštenstva, i čije je književno delo visoko
cenio Maksim Gorki. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 62 dinara. r
Žan Kasu: Pariski pokolj. Roman. U ovom delu francuskog romanopisca i egsejiste Žana Kasua, urednika napređnog časopisa »Erop#s, prikazani su tragični istoriski dani Pariske komune,.»Savremena zapadna književnost« izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 63 dinara.
Alen Rene Lesaž: Tirkare. Jeđan od najznačajnih francuskih pisaca XVIII veka. autor satirično-pustolovnog romana »Žil
· Blaz«, Lesaž je u svojoj komediji »Tirkare« đao oštru satiru na {finansiske špekulante i korupcionaše svoga vremena. PO S aj dZđanje »Nakladnog zavođa rvatske«, agreb, 194; e:
45 dinara. ·. 198 g. Cena
ea rane la a aaa a: UREDNICI:
Jovan Popović, Čedomir Minđerovi6 i Marijan Jurković
\
Ba a ZA KNJIZEVNE NOVINE a našu zemlju na 3 meseca 35 din 7 ara, nn 6 mesec! 70 đinara i na godinu đana 140 dinara,
Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 đi . nar; na 6 meseci I00 dinara „1 na godinu dai 200 dinara,
Broj čekovnog računa 1-9080048 Poštanski fah 617.
| Odgovorni urednik: ·
Jovan Popović, Beograd, Francuska broj
{— Btamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 31,
ek-