Književne novine

| —— JJ ”“r

O E E KV Baji. ĆAR" S Poo RJ B— S OOU — OUN O

7 — OL 7“. As — lddetćtr” — — —:—

dub a = O ay

| il | SMRT FASIZMU — SLOBODA Naj ODU!

GODINA I BROJ 35

Adresa

uredništva |I administracije: Prancuska 7? — Telefon: 28-008

DAN BORBE I PESME MAKEDONSKOG NARODA

Blaže KONESKI

Koliko se više udaljujemo od toga dana, 11 oktobra 1941 godine, kada su iz Prilepa i Kumanova izašli prvi makedonski partizanski određi — sVe Se jasnije urezuje u našu svest njegov ogromni istorijski značaj za makedonski narod. Danas je to dan proslave naše borbe: i još nešto, što je nerazdvojno s tim povezano — dan naše borbene pesme. Hteo bih zato da posvetim nekoliko reči uspomeni dvojice mladića, koji su svojom junačkom pogibijom simbolizirali nerazdvojno jedinstvo podviga i pesme. To su narodni heroj Stevo Naumov, iz Bitolja, i mladi pesnik Mite Bogoevski, koji je rođen u siromašnoj pečalbarskoj porodici u prespanskom selu Boune,

Opkoljeni od bugarske fašističke vojske, u zoru 12 septembra 1942 godine, u hrastovom šumarku kraj Bouna, oni su se junački borili i poginuli jedan uz drugoga·

Stevo Naumov, mlađi plavokosi džin. sa širokim osmehom dobrote i tako moćnim stiskom ruke — to je snaga makedonskog naroda koji se podigao u borbu protiv tiranina,

Mite Bogoevski, vitki tihi mladić, sa ognjem što plamne u očima — to je mlada pesma makedonskog naroda koja poziva na obračun sa porobljivačima. Dok su nakostrešeni iza svojih za'lona, nišanili u njih, mislili su krvnici da će ustreliti, da će ubiti borbenu snagu i borbenu pesmu makedonsku. I njihova su tela odneli neznano kud, da ne ostane spomena od njihovog groba:

Samo su tri pesme došle do nas od Mita Bogoevskog· ostalo je izgubljeno: Ali jedna od te tri pesme kaže, pozivajući narod na ustanak: »Umrite, da bi šte živelile Uzalud je bilo ubicama: ne može se zaustaviti živo vreJo sa planine, ne može se ubiti snaga i pesma naroda koji neće da živi bez &lobode.

Kako su zagrljeni poginuli Stevo Naumov i Mite Bogoevski, tako ih je zagrljene u svome srcu poneo svaki borac makedonskih brigađa koje su uzduž i popreko prošle rodnu zemlju od Fuštana do Crne Trave, Sa njihovim dragim likom pred očima, oni su nanosili dvojno jače uđarce neljudima koji su opoganili Makedoniju. Osetio je dobro neprijatelj šta znači snaga pobunjenog naroda, osetio je jezu u kostima od njegove pesme pred juriš, Oseća on to dobro i danas na sebi u Jegejskoj Makedoniji, gde se makedonski sinovi rame uz rame sa grčkim drugovima bore za slobodu,

pevajući o Lazu Trpovskom i drugim herojima naše zemlje.

Poginuli su pesnici Mite Bogoevski, Kole Nedelkovski i Kočo Racin, ali eto gde sve jače oživljuju u našoj svesti; i dragi su nam i poznati svima koji noše čestito makedonsko srce u drudima: i osećamo da se nji_ hovom uspomenom napaja naše rodoljublje bez kojega ne bismo značiii ništa.

Zna dobro neprijatelj snagu toga rodoljublia, snagu naroda koji se budi za slobodni život, Trebalo bi samo i prijatelji da je cene: Ipak smo morali od prijatelja doživeti teško OgOrčenje. Sa strane Centralnog Komiteta BRP (k) negira se sva borba makedonskog naroda time što se govori O nekakvoj »buržoaskoj manjini« u Makedoniji, što se potseća na nekakvo »pravo« na bugarske škole u Makedoniji, zaveštano iz vremena Ekzarhije· Zašto diraju u dušu narođa? Jer se postavlja pitanje: je li ovo baština ekzarha Antima i Josifa, ili je oVOo zemlja Goce Delčeva, Mirče Aceva, Koste Racina, Koleta Nedelkovskog i toliko drugih koji su položili živote za nju? Zar sve to ne zvuči kao jedno cinično »pa šta« nad prizorom junačke smrti Steva Naumova i· Mita Bogoevskog, ubijenih od porobljivača koji su hteli da unište slobodu i slobodnu pesmu makedonskog naroda? Zar to nije potsmeh nad žrtvama koje makedonski borci daju i danas, u redovima Markosovih partizana, boreći se na Frontu demokratije; sa mišlju o suncu slobode koje ogreva makedonsku zemlju sa ove strane Dojrana i Prespe?

Književnici najbolje osećaju šta znači vređati dušu naroda. Zato se nadamo da se neće naći u bratskoj

Bugarskoj nijedan istinski književnik koji bi odobravao takav postupak·

»Budite se!« — bio je poziv Racinove pesme pre rata: 11 Oktobar 1941 godine pokazao je da nisu uzalud prošli napori Komunističke partije Jugoslavije na čelu sa drugom Titom na okupljanju borbenih snaga makedonskog naroda, Narod nije izmeverio Junačku pesmu i pesma je pošla sa narodom u borbu. Sa pesmom proslavljamo ovaj đan i sada, dok se u Skoplje steklo mnoštvo iz svih makeđonskih krajeva: Proslavljamo ga ove jeseni lepše i uzbuđenije. Cela nam je varoš rascvetala živim šarenilom narodnih nošnji,

To je slavlje borbe i pesme, Iznad svega to je dan velikog bratimljenja makedonskog naroda sa ostalim jugoslovenskim narodima.

Sovjetski pisci Komsomolu

Savez sovjetskih pisaca uzeo je aktivnog učešća u šsvenarodnim pripremama za proslavu 30 godišnjice Sve_ saveznog lenjinskog komsomola (VLKSM). U posebnu komisiju za proslavu jubileja ušlo je desev istaknutih sovjetskih književnika na čelu sa Borisom „Gorbatovom i A. Bezimen_ skim. Zajedno sa pretstavnicima CK VLKSM i rukovodiocima moskovske komsomolske organizacije, komisija sovjetskih književnika organizovala je sastanak na kome su razmotreni planovi redakcija književnih časopisa, listova i izdavačkih preduzeća u vezi sa izdanjima posvećenim 30 godišnjici Komsomola.

Planom je predviđeno da izđavačko preduzeće »Sovjetski pisac« objavi roman V. Ažajeva »Daleko od Mo_ skve«, pripovetku V. Dobrovoljskog »Troje u sivim šinjelima«, zbirku mo= vih pesama Margarite Aliger i kolektivni zbornik stihova pod opštim na_ slovom »Za mir i demokratiju«. Književni časopis »Novi Svet« posvetiće proslavi Komsomola ceo broj, u koji će između ostalog ući: pesme S. Kirsanova iS. Narovčatovai dnevnik Heroja Sovjetskog Saveza, avijatičarke F. Rudnjeve. Časopis »Znamja« objaviće povodom jubileja pripovetku V. Igiševa — »Rudari«, u kojoj znatno mesto zauzima „prikazivanje radnih podviga sovjetske omladine, zatim poemu V. Tavlaja »Drugovi« (prevod sa beloruskog), crticu V. Rudnija »Život broda« i članak M. Tjurina »Mlado polkkolenje zemlje sodgijalizma«. PFelj_ ton desetog broja časopisa biće posvećen analizi rađova mladih pisaca.

Savez sovjetskih pisaca organizovaće niz književnih večeri, posvećenih omladini kao i sastanaka sa čitateljima, koji će biti priređeni u najvećim tvornicama, institufima, zanatskim i srednjim školama.

Posebne grupe književnika otići će u gradove—heroje Lenjingrad, Sta_ ljingrad, Sevastopoli i Odesu, zatim u gradove Kijev, Gorki i Staljino, gde će književnici čitati svoja dela i držati predavanja. - ORO aj

Za vreme proslove. u Dvorani sa stubovima Doma sovjeta održaće se književno veče, pođ naslovom »Pisci i pesnici — Komsomolu«. U Centralnom domu književnika biće organizovan „drugarski sastanak između pretstavnika moskovske omladine i njihovih omiljenih pisaca. Preko četrdeset pisaca i pesnika održaće predavanja i referate na svečanim omladinskim skupovima,

Smrt Vasiliia Ivanoviča Kačalova

Nije dočekao proslavu pedešetogodđišnjice osnivanja Moskovskqg hudožestvenog akademskog featra, pozorišta čijoj je svetskoj slavi dao — sa Stanislavskim, Nemirovič-Dančenkom i Moskvinom —najveći prilog. Nekoliko nedelja pre ovog jubilarnog dana umro je Vasilij Ivan0vič Kačalov,naj veći dramski umetnik Sovjetskog Saveza, domovine najbolje pozorišne umetnosti u svetu. i

Vasilij Ivanovič Švemubovič rodio se 20 januara 1875 godine u Vilni. Kao student u Petrograđu, prilikom stupanja u jednu „pozorišnu trupu profesionalnih glumaca, Vasilij Iva. novič — očekujući u kancelariji potvrdu ugovora, pročitao je u novinama vest o smrii nekog Vasilija Ivanoviča Kačalova i, sećajući se prigovora da je njegovo prezime Šverubovič prilično teško za pamćenje, odlučio je tada da izabere sebi za umet nički pseudonim prezime tog nepoznatog imenjaka. I od foga dana „iz godine u godinu, u toku pola stoleća, on je prezime fog nepoznatog pokojnika sve više uzdizao, sve više proslavljao. Posle trogodišnjeg glumljenja po provinciji, Kačalov je 1900 stupio u Moskovski hudožestveni teatar i O. tada njihova sudbina postaje zajednička: svahki uspeh Kačalova značio je i uspeh MHA?T-a, a svaka izvojevana pobeda MHAT-a bila je, istovremeno, i pobeda Kačalova.

U burnim danima koji su objavljivali da jie revolucija, da je 1905 na pragu MHAT ie prikazivao s najvecim uspehom dela Čebova i Gorkog: na plavnoi probi »Malograđana« zgrada MHA'T-a bila ie okružena žandar merom, a u gledalištu zamenili su razvodnike preobučeni policajci. U to vreme. u »Na dnu« od Gorkog Kačalov je do, kroz nenadmašnu realističku glumu, jednu od najubedljivijih svojih kreacija, Barona, a sa ulogom oficira-inteligenta Veršinjina, u komadu »Tri setre«, počeo jie da Stvara, nošen strasnom ljubavlju prema čoveku, galeriju Čehovljevih' sva, kidđašnih heroja — Tuzenbaha, Trofjmova, — koji čeznu za bolim. »a tepšim životom, sanjaju o svetloj bu.

+ Veli rad i stoj radhih ljud čaiu rađ i dostojanstvo

— Ja sam voleo — pisao je Kačalov o svojim kreacijama u Čehovljevim komadima — da iza spoljne ne. Šnosti i lirizma tipova osetim i otkrijem veliko i uporno čovečansko. ne-

zadovolistvo i uzbuđenje. To je bio protest protiv nepravednosšti realnoga sveta, protiv ograničenosti, surovosti, ništavnosti ondašnjeg društva. I te uloge, tačmije rečeno — protest koji je bio izražen u njima, nalazio je velikog i neposrednog odziva u srcima gledalaca.

Kukriniksi: V. 1. Kačalov

U predvečerje revolucije od 1905 te reči zvučale su uzbudljivo kao pro lest protiv svega onoga Što je sputavalo, što je ograničavalo čoveka. Svim svojim bićem ustremlienim pre ma buđućnosti, prožet svetlim uverenlem da će srećni dami uskoro doći, Kačalov ie u Čehovljevim junacima, koje je istinito, realistički oživljavao, isticao više njihovu nepokolebliivu veru jirađosnu nadu u buduće dane, no čežnjivu tugu koja veje iz lirskih čehovlievskih štimunga .

Još pre Prvog svetskog rata ostvario je bio Kačalov veliku i živopisnu galeriju tipova svih društvenih slojeva, skoro svih epoha: Hamleta i Julija Cezara, Tolslojevog Feđu Protasova, Čackog Gnibojedova, Puškinovog Pi. 08 i don Žuana, Ibsenovog Brana. |

TI tu raznorodnu povorku upotpunio je on — još snažnije, još sa većim zamahom i kroz još svestraniju analizu — posle Velike oktobarske revo.

lucije. Dodao je njoj nove kreacije.

Odajući priznanje MHAT-u, Lenjin je rekao: »Ako postoji neko pozorište koje moramo spasti i sačuvati iz prošlosti — to je, naravno, Moskovski hudožestveni akademski +eatar«. To priznanje upućeno je bilo i Kača. lovu, koji je, po završetku građanskog rata, nastavio da »otkriva nove puteve mlađim pokolenjima gluma=ca«. »Jedan od prvih iz starije generacije glumaca „Hudožestvenog teatra Vasilij) Ivanovič obratio se likovima sovjetske savremenosti« On je među prvima izneo na šcenu ljude novog doba, heroiske likove revolucije i građanskog rata: mnogostruko obdare-. nog ruskog čoveka iz naroda — parti zanskog vođu seljaka Nikitu Veršinjina u komađu Vsevolođa Ivanova »Oklopni voz broj 14—69«, ili u »Blokadi«, od istoga pisca, herojsku figuru boljševičkog komesara. .

Kačalov je svojim primerom de. mantovao proizvoljno tvrđenje da veliki glumci ustvari uvek igraju sa. mo sebe. On je to pokazao i nama, na našim pozornicama, kađa je s jednom grupom članova MHA'T-a prošao kroz našu zemlju u zimu 1920 i 8 proleća 1921.

Ne samo na sceni, nego i na podijumu, kao recitator, Kačalov nije imao takmaca.

Na samrtnoj postelji on je skoro do poslednjeg časa govorio okupljenim lekarima stihove omiljenih pesnika. Govorio ih je svojim plišanim baritonom širokog dijapazona, glasom Kkoji se ne zaboravlia kada se jedared čuje, kao što, jedared viđene, ne mogu se zaboraviti ni njegova scenična, stasita pojava ni njegova malo uzdignuta umna glava s pogledom punim vere upućenim uvek napred, ka budućnosti. Do poslednjeg časa on je, veliki realista i liričar, nađahnuto izgovarao stihove, a lekari oko njepPove postelie stajali su ša uzbuđenjem i plakali »toliko ih je bio potresao ovaj prizor velikog talenta nerazorivog u svome nadahnuću, a ipak osuženog na smrfae.

Opratšajući se od mrtvog Kača-. lova narodni umetnik Boris Livanov završio je svoj oproštajni govor ovim” rečima: »On je bio umetnik-borac, on je živeo i umro kao veliki rodđoljub, kao umetnik koji je sav svoj talenat, sve svoje nadahnuće posvetio svome narodu«. ; ;

“ili kopao kukuruze.

BEOGRAD, UTORAK, 12 OKTOBAR 1948

“e E TT a VODO EVE ra IT

U Pa RT) 7 ; San Me

a ay fe

POSTARINA PLAĆENA U GOTOVU

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDRBLJNO

UTORKOM

KUĆA SOCIJALIZMA

Sa svih s}rana naše zemlje, iz svih republika, stizale su početkom ove godine ovakve vešti: seljaci sami odlučili i već počeli da podižu zadružni dom u selu, u kome to, zasad, nije pla. nom predviđeno. A i ovo se dešavalo: jedni želeli da se dom sazida u ovom selu, drugi u onom, pa se na zajedničkom sastanku sporazumeli da dom dobiju oni koji u davanju obaveza pokažu da će više građe pribaviti i više radne snage uložiti u građevinu.

To i sve što je sledilo posle toga pokazalo je da su zadružni domovi zaista našušna potreba našeg sela i da je Narodni front, na predlog druga Tita, pokrenuo akciju koju su oberučke prihvatile „seliačke mase naše otadžbine.

Čim se sneg istopio i zemlja prosušila, narodne brigade bacile su se na poslove, Prvo su popravljeni putevi za dovoz materijala, pa su se duge kolone zaprega počele da kreću između kamenoloma i gradilišta. Kopana je zemlja za pečenje cigle, kopane jame za gašenje kreča, grmele mine i radile sekire po šumama, U isto vreme inženjeri i tehničari stvarai sn skice i projekte za domove različitih tipova. a po našim velikim gradilištima proradili su kursevi na kojima su se budući građitelji, većinom omladinci, praktično i feoriski spemali za svoje poslove,

Podizanje zadružnih domova bilo je i ostaje u prvom redu stvar samih zadrugara, ljudi Koji svoju zadružnu Svest manifestuju kubicima dovezenog kamena i drvene građe, koji besplatno ustupaju zemljište za dom, daju novčane priloge za nabavku materijala i skupljaju Životne namirnice za radne brigade. Ali, kao i uvek kađ su na redu poduhvati ovakvih raz_ mera, na ovom velikom opštenarodnom poslu angažovane su i naše ma– sovne organizacije. Mobilišući mase Narodni front istupio je kao politički nošilac ove jedinstvene akcije Moju su svim svojim silama pomogli Na_ rodna omladina, sindikati, Armija, Savez boraca i žene. Omladina bo-

~gata- graditeliskim iskustvom, odmah

se našla na terenu, radni Kolektivi po fabrikama formirali su stručne brigade za građevinske poslove, sindikalne podđružnice primale su patronat nad pojedinim domovima. Dejstovao je i jačao savez građa i sela.

Takmičarski polet, kojim su obeleženi svi koraci naše sadašnjice, nosio je prelazne zastavice od jedne do druge brigade, od jednog do drugog gradilišta. Građenje se ubrzavalo naročito pred frontovske izbore u federal. nim jedinicama, a samo u toku iakmičenja u čast Petog kongresa Partije dovedeno je pod krov oko 600 domova. Prema planu, do kraja ove godine u našoj zemlji treba da se dovrši 4.000 zadružnih domova, i to: u Srbiji 1.600, u Hrvatskoj — 1.150, u Bosni i Hercegovini — 500. u Sloveniji — 400, u Makedoniji — 300, u Crnoj Gori 50. Koliko je zamašna ova akcija može se i bez cifara pokazati: te zgrađe, skoncentrisane na jednom prostoru, dale bi građ treći po veličini u Jugoslaviji, |

Kao materijalna baza zadružnih organizacija, domovi će imati posebno mesto i igrati izvanredno značajnu ulogu u uključivanju sela u proces socijalističke izgradnje naše domovine. Odatle, iz tih zgrada, socijalizam će najneposrednije rekonstruisati i osvajati našu poljoprivredu i planski je usklađivati s fempom razvoja naše industrije, s tempom borbe za ostvarenje svih zađataka sadržanih u Petogodišnjem planu. Jednom rečju, ovi će domovi biti osnova za ekomomsko, političko i kulturno podizanje radnog seljaštva.

Pošsmatrani samo s jedne strane, s kulturnog gledišta, zadružni domovi ukazuju nam s&e kao izvori i žarišta kulturnog života po šelima. Danas, u vremenu kada narod šopstvenim snagama krči sebi put u socljalizam, kultura se nalazi u pravoj ofanzivi na sve što je zaostalo, na sve što koči napredak i ođupire se stremljenjima i

volji naših pokolenja. Kultura pro-

dire i tamo gde je dosad nije bilo, u Svest, u kuće, u njive našeg seljaštva. Najšire narodne mase postaju vlaSnici i korisnici kulturnih dobara. Pismenost je osnova celokupnog na– pretka, a vrata zadružnih domova biće otvorena za sve koji pohađaju analfabetske tečajeve, za narod koji se otresa jednog od najtežih nasleđa iz prošlosti. Do danag su +i tečajevi ako ne u školama, održavani po privatnim kućama, u prostorijama nepogodnim za učenje, pod uslovima koji su dosta muke zadavali i pređavačima i njihovim slušaocima. Učilo se obično uveče, po povratku s posla, bez dovoljno svetlosti i čistog: vazđu-

ha u prepunoj sobi. Mesto na stolu ili ·

na klupi, čovek je svoju švesku morao đa drži ponekađ i na kolenima, pa” se posle osećao kao da je, sađio kupus

Prošle zime, u jednom selu u Bošni, držao je analfabetski tečaj mlad seljak i sam samouk. Među onima koje ie učio bilo je i starijih ljudi i žena. U sobi, teskobnoj i za samog domaćina i njegove ukućane, on je svojim tečajcima pokazivao brojeve ođ jeđan

Gojko BANOVIĆ

Go deset. Oslanjajući sveske na leđa onih koji su sedeli ispred njih oni su se mučili kao da čupaju Žžile iz zemlje i s nevericom gledali u svoje šare po hartiji. Jednom je olovka najviše zapinjala na osmici. Počinjao je odozgo, kretao odozdo, s leva, s desna — ne ide, to nije ono što treba da bude, to je trojka, devetka, na sve liči samo ne na osmicu. Najzad, on je nacrtao dva kružića koji se dodiriju periferijom i krivicu bacio na one oko sebe: »Kako ću kadđ me guraju, kad nema zgode za pisanje«.

Na putu za konačno likvidiranje nepišmenosti ,već se daleko odmaklo i postignuti uspesi utoliko su značajniji što su, naročito na selu, izvojevaui u teškim prilikama, bez sredstava i pogodnosti potrebnih za tu borbu.

Pored poslovnih prostorija, zadružni đomovi imaće i svoje biblioteke i čitaonice, Tu će seljaci moči da ·utole wojh žeđ za knjigom, za štampanom rečju koja se danas više no ikada šiTi po celoj našoj domovini, na svim jezicima naših naroda. Čovek neće morati s brda na brdo dozivati poznanika koji ima dobru knjigu, nego će u zadružnoj biblioteci dobiti delo koje hoće da pročita, a u čitaonici časopis i novine koje ga zanimaju.

Stručna knjiga, koja će mu u svako doba biti pristupačna, naoružaće našeg seljaka znanjem koje će on primenjivati u borbi za unapređenje poljoprivrede, za, povećanje produktivnosti svog rađa na planu socijalističke ekonomike. Borci za visoki prinos koristiće se iskustvima drugih,stva” ralaštvo Lisenka i Tavčara obogati_ će mase novim „saznanjima i pred trudbenicima sela otvoriti dosad nepoznate vidike.

Za vreme rata i razgaranja narodne revolucije počeo je u našoj zemlji da politički misli i deluje onaj ko je dotad stajao izvan političkog života, ko je onima na vlasti bio najmiliji onda kad ie gledao »svoj posao«,a DOlitiku i upravljanje. državom njima prepuštao, Ta politička svest narodn'h masa, porasla i proširena u toku oslobodilačke borbe, zahteva danas knjigu i brošuru koja govori o svim problemima današnjice, koja će čoveku kazati kome je i zašto danas stalo do novog rata, ko podržava Frankovu tiraniju i tovi nacističke generale, šta se zbiva u Kini, Grčkoj i Palestini. Biblioteka zadružnog doma imaće takvu knjigu i staviće je na raspolo. ženje svojim čitaocima.

Književna dela, naročito ona koja obrađuju velike dane obračuna naših naroda s fašizmom i domaćom izdajom, traže se i idu od ruke do ruke po našim „selima, Zadružna biblioteka zadovoljiće i tu potrebu. a biće seljaka kod kojih će takva knjiga buditi ili pojačavati već probuđenu želju da i Sami nešto napišu, da i sami književno deluju. Takvih slučajeva bilo je i pre rata, danas ih ima još više. Poslednji broj »Književnošti« doneo je

j odlomak iz romana jednog zemljoradnika. U salama za priredbe seljaci će gledati pozorišne pretstave, one koje daJu njihove pozorišne grupe i one u iz= vođenju gradskih pozorišnih ansambla koji budu dolazili kao gosti. Živa reč s pozornice oduvek je privlačila mase, a lako je pojmiti s kakvim su. se teškoćama borili oni koji su bez prostorija za probe, bez bina i garderobe glumili po selima i omogućavali seljacima da osete lepotu pozorišne umetnosti. Ta oskuđica bila je prva briga i glumaca sa strane, koje će otsad put voditi pravo u zadružni dom.

S pozornice svog doma seljak će čuti ne samo poučnu i razumljivu reč o dubokom oranju, o nezi odojčeta i sprečavanju stočnih zaraza, o političkim događajima u svetu, nego i recitaciju i horsku pesmu. Tu će narod slušati pesme koje je sam stvorio i gledati igre koje su izraz njegovog osećanja Yitma i melodije. Kroz zadružni dom umetnost će se spuštati do naroda, a narod dizati do ıimetnosti. Svaki dom imaće radio aparat koji će služiti istom cilju — pouci i razonođi, nauci i umetnosti, kulturnom usponu našeg seljaštva.

Projektanti su predvideli osam tipova zadružnih domova, od kojih nijedan neće biti bez kabine za projekcioni aparat. Film, koji je u staroj Jugoslaviji bio privilegiia građa, gledaće se i po selima. bilo da ga nose stalne ili putujuće aparature. Para= lelno'sa svojim nastankom i razvojem, naša filmska umetnost silaziće u mase, razbijati tamu oko njih i jačati njihova progresivna htenjia i polete.

Životno istinit i umetnički dat strani film puniće i na selu bioskopsku dvoranu, ali i tamo će gledalac više želeti da na platnu vidi svoju zemlju. &vog čoveka, da uz sliku i Scenu čuje svoj jezik. Sasvim je ra_ zumljivo što su seljaci iz daleka dolazili u gradove da bi videli Ćopićevu Jagodu i čuli pesmu Titovih mornara. U zadružnim domovima oni će na platnu gledati svoje sinove ji ćerke na prugama, u Železniku, u Novom Beogradu, na putu Bratstva ijedinstva, gladaće, najzad, i same sebe u raznim gradifeliskim poduhvatima, u žilavom rvanju s tleškoćama koje neminovno nosi sobom bitka za Plan, za Sovijalizam. Za jeđan umetnički film o seliačkoj radnoj zadruzi, o Životu članova fe zadruge ne bi trebalo žaliti ni truda ni vremena.

Radni seljak svraćaće u dom kao u svoju kuću. Kulturne tekovine koje će tu uživati, od Knjige do filmske pretstave, jačaće njegov patriotizam, njegovu klasnu svest i saznanje da su žrtve pale u toku oslobcdilačkog rata položene za njegovo dobro, za njegov napređak. .

Baza privrednog preobražavanja Sšela, zadružni dom biće za naše seljaštvo ujedno i mesna poljoprivredna škola, biblioteka, pozorište i bioskop, upravo — kuća socijalizma.

ı Zdenko Kalin: Detalj spomenika pali ook A }.N DEM Ž PE Ya u Ljublji

aliy bi

”d-