Književne novine

_ Od petog do desetog oktobra odr. Šan je u Sarajevu omladinski festival na kome šu učestvovale najbolje kulturno_umetničke grupe iz svih kraje"va Bosne i Hercegovine. Ma da orgaacija njje bila uvek na visini, ova ) ima veliki značaj za uopštavanje najboljih iskustava i za suzbijanje glavnih nedostataka u masov_ | nom kulturno umetničkom radu s o-

| mlađinom. ~ j a Festival je pokazao da su stvaralačke snage naroda sve življe i ogrom. nije i da i na polju kulture — čak i od nepovoljnim uslovima mogu da : neočekivane uspehe... Rezultati do kojih su došli horovi iz Sarajeva, Sea i Breze, duvački orkestar iz A Oreke i folklorne grupe sa Kozare, fiz Gorice (Srez ljubuški), Drvara i Širokog Brijega — svedoče da mlado | __pokolenje i u kulturno-umetnički rad O nosi isti svesni polet kao i u oslo_ O

nijedan posmatrač, nijedan čovek koji je gleđao učenike u privredi i mlađe rađnike iz Zenice i Breze kao ldisgpiplinovane članove hora, učenike | u privredi i mlađe radnike iz Kreke Kao ozbiljne i predđane članove orkeStra, seosku omlađinu sa Kozare i iz Gorice u izvrsnim kombinacijama narodnih igara i pesama. Taj utisak su osobito pojačale grupe iz Drvara i sa Kozare koje su, uz &tarinske igre iz svojih krajeva, pevale najnovije narodne pesme o soci- jalizmu u našoj zemlji, o vernosti Ti-

fu i domovini, o odanosti Staljinu i ' Sovjetskom Savezu, o bolu zbog neza-

služenih uvređa i o neminovnom tri"jumfu istine, Između ostalih, tu su se

čuli i ovi stihovi:

Drugarice, nema od tog zbora, Petoljetka izvršit! se mora,

Pet godina planskoga nam rađa Procvetaće naša zemlja mlađa...

Kod naske se narod za sve pita, Mi ne damo našeg dragog ita...

Kompartijo Tito je na čelu,

·Zna to narod u najmanjem selu. Ko je sada protiv našeg 'ita,

On ie protiv narođa vlastita...

Mi imamo dva narodna sina: Druga rita i đruga Staljina. Sve odluke Petoga komgresa Tzvršimo sa puno ponosa...

Izvezla sam maramicu finu, Jeđnu Titu a drugu Staljinu...,

Naša zemlja snažno napred ide, Nek se naši Klevetnici stide! Klevećete naše najmilije Pale žrtve, članove Partije...

Čovek je morao da oseti tugu i radđost u isti mah: radost što je sin ove dpmovine, što je građanin Pederativne Narodne Republike Jugoslavije; fugu zbog ružnih reči i čudovišnih postupaka od braće.

Pala mi je tada na um naša stara narodna pesma »Srce maferino«. NeKad, iako me je ova pesma osvajala. mislio sam da je u njoj možda preterano naglašena ljubav, svakako više nego što bi realizam podnosio. Kao što je poznato, u toj pesmi se kazuje Kako je sin — po nagovoru žene krvnice, bez ikakva razloga — ubio majKu, izvadio joj srce na nožu, i kako je izvađeno materino srce — kad je sin posle nekoliko trenutaka pao s konja — bolno jauknulo: »Lele mene, ubi mi se dete!l«

Sada, kada sam slušao devojke sa Kozare i iz Drvara, stara pesma je u meni istinito odjeknula. I iz ranjenog narodnog srca nije potekla mržnja, jer je nema i ne može je biti — ne može je biti za rođenu braću čak i kad Tađe onako kako braća ne mogu raditi. Mimo, bez gneva, gorka tuga smenjuje se sa vedrom verom u pobedu pravde i sa ftvrđom rešenošću da se očuva obraz i dostojanstvo čoveka. Tito i Staljin, PNRJ i SSSR — to su dva oka od kojih se nijedno ne može iskopati a da ne boli i đa narod me ostane slep.

Zato je u našoj zemlji sve kao što Be i pre bilo. Dok nas naša braća brišu iz spiska živih, đok vređaju i na___Še mrtve heroje prećutkujući ili uma– _ njujući tešku borbu naših naroda, oO–

| mlađina širom naše zemlje peva nove pesme o Staljinu i o Sovjetskom Sawezu. Ili će, možđa, neko reći da su i

ı — fariseji?

____No istina se nikad ne žesti, a ne može — baš kao ni sunce — ni dlanom se pokrije. Ona ruši sve brane i :adrživo prodire na videlo. Tamo e se ne bi odigrala narodna revolugde se ne bi gradio istinski sobili bi nemogući takvi priOri kakvi su se videli na omlađinskom festivalu u Sarajevu, i kakvi se — uostalom — mogu videti na sva–

m koraku u Jugoslaviji. fednom rečju, festival u Sarajevu :rio je ogromno interesovanje, | duboku -Čobav i smisao mlađog nara___Štaja za kulturno-umetnički rad, za stvaranje socijalističke kulture, To je, istini, masovni pokret u kome podko učestvuje školska, radnička

veka, Svestrano obrazovanog, upuće-

mog i osposobljenog člana socijalistič. prema kulturi cgleda smatrajući stvar u idejnosti, u 3 nego i im kvalitetima i raznolikosti obJika (horovi, orkestri recitacije, fol___klorme i dramske grupe). To sve uto_ 1iko je pohvalnije kad se ima na umu - da su u mnogim slučajevima posštignuti odlični uspesi bez ikakve stručne pomoći. i Ali je festival — uzet u pojedinostima — otkrio i neke veoma ozbiljne Rlabost} aı mašSovnom kulturno-umet-=

društva, punog

u nesumnjivim umet-

SV Ne

Pr HdaH ačka omladina. Glavna karakte-,

vo — KOE ditelin. Taj pravilan oć o Eduar se — dalje po- . u celini — ne samo zdravoj sadržini pro~

Yayoiko i momci sa Kozare i iz Drva-

ovodom omladinskog festival ___ Bosne i Hercegovine

ničkom radu sa omladinom. Pre svega, to su bolesne, namere ili nenamerne neprijateljske tendencije nekih »stručnih« rukovodilaca, Te tendencije se opažaju u svim pravcima: kako u pripremanju nekih horova i orkestara tako i u pripremanju nekih folklornih i dramskih grupa, a svode .se — uglavnom — na sprovođenje dekadentnih, našoj omladini i celokupnom našem životu tuđih shvatanja o umetnosti, U kojoj su meri ta shvatanja nakazna i opasna biće jasno iz sleđećih primera: kod hora i orkestra iz Bihaća snažne melodije o Narodnooslobodilačkoj borbi s mukom su se otimale od otužnog prizvuka jevtinih predratnih šlagera; kod nekih folklornih grupa — naročito kod onih iz samog Sarajeva, zahvaljujući smušenoj koncepciji nekih »stručnjaka« o takozvanoj stilizaciji — mnogi sumnjivi baletski elementi bili su u tolikoj meri udrobljeni u narodna kola da se više nije moglo znati ko je kome rod, a da i ne govorimo o čudnoj i grdnoj mešavini srbijanskih, bosanskih, makedonskih, ruskih i kojih sve ne igara; kod nekih dramskih grupa — najizrazitije kođ banjalučke koja je prikazala Nušićevo »Sumnjivo lice« — osetila se teška, ubitačna ruka nepopravimog šmiranta u čijoj je glavi svet obrnut na glavu i zamućen i unakažen, tako da je sve ne samo neubedljivo, neprirodno, nelogično i ne= razumno, nego i bljutavo. Ovakvi »stručni« rukovodioci samo su štetni. Oni truju ne samo jednu grupu koju opterećuju svojim naopakim shvatanjima, nego i sve druge ljude — mlade i stare — pred kojima ova grupa istupa. Bolje je uzeti nestručne, ali zdrave, obdarene, neiskvarenog ukusa ljude, To, uostalom, potvrđuje i dosadašnja praksa u samoj Bosni i Hercegovini. Najbolje folklorne grupe (sa Kozare, Gorice, Širokog Brijega i dr.) pripremali su sasvim nestručni ljudi, ali vredni, bistri, radoznali, umešni da potraže savet i da se njime posluže, da iz razbijenih delova stvore skladnu celinu i dadu nepatvoreni folklor. U ovome pogledu veoma je poučan primer rukovodioca grupe iz Gorice koji je, iako bez stručnog znanja, pokazao retku upornost i razumevanje prilikom izbora i rekonstrukcije starinske igre, pesme i nošnje. d Najviše štete učinili su takvi idejno tuđi »stručni« rukovodioci dramskih grupa. Izuzetak od toga pretstavlja prvakinja Narodnog pozorišta u Sarajevu koja je radila sa dramskom grupom „Kulturno-umetničkog društva »Miljenko Cvitković«, Ona je uspela, u znatnoj meri, da mlađi početnici ispune osnovne zahteve dobre glume, da savlađaju neophodnu dikciju i logički akcenat, da govore i da še ponašaju na sceni kao ljudi i da delo koje prikazuju (Rusko pitanje«) liči na život. Inače, drugi »stručni« rukovodioci — a naročito onaj iz Banjaluke sa svojim »Sumnjivim licem« — toliko su sve izvitoperili: i osnovnu

ideju dela i ličnosti, da su zlosrećni mladi glumci na pozornici pre ličili na buđale nego na lakrdijaše. Pandur je bio dostojanstven kao načelnik, a načelnik uplašeno nespretan kao pandur, a u pretstavi se ludački drhtalo, benavilo, kezilo, spoticalo,

Očevidno, od takvih štetnih nazovistručnjaka i »pomagača« treba spasavati omladinu.

Sa druge strane, treba pružati sistematsku, organizovanu i neposrednu pomoć. onim mladim drugovima koji se za sada, sasvim prirodno, bez uspeba bave režijom, ali nisu uvučeni u vrtlog iskrivljivanja i unakaživanja pozorišne umetnosti.

Uopšte uzev, treba stvoriti i dosledno ostvarivati plan podizanja dobrih rukovodilaca svih kulturno-umetničkih grupa, orijentišući se -— pre svega — na mlađe i šposobne ljude, koji nisu opterećeni dekadentstvom ni šmirantstvom. MPestival je pokazao da je u narodu veliki broj-snažnih talenata. Njih treba i dalje uporno pronalaziti i školovati. Jedan — ne na;jmanje važan — način bila bi i svakodnevna pomoć koju bi mladim rukovdMiocima pružali pojedini profesori i učitelji. Da je te pomoći bilo, zacelo bi bolje bile recitacije koje su se čule na ovome festivalu i zacelo bi neke grupe narodnih pevača pevale bolje i skladnije., Da je te pomoći bilo, zace=lo ne bi bio uzaluđan onoliki trud mlađog horovođe iz Banjaluke, gde postoje dva profesionalna muzičara.

Sem toga, izbor materijala za rad pojedinih grupa, izvestan određeni repertoar sa podrobnim uputstvima i objašnjenjima — u meri u kojoj je to mogućno — bili bi neophodni. Razume se, na taj način folklornim grupama malo bi se pomoglo, jer o narodnim igrama, pa čak i o nošnji u Bosni i Hercegovini postoje veoma neodređena znanja, Zato je jedna od najhitnijih potreba đa se počne s ozbiljnim ispitivanjem bosansko-hercegovačkog folklora, To utoliko pre što je ncosporna činjenica da je ovaj folklor po starini, bogatstvu, raznolikosti i savremenoj snazi — na jeđnom od prvih mesta u Jugoslaviji.

Ono što bi se u ovom pravcu odmah moglo učiniti — to je prečišćavanje pitanja takozvane stilizacije folklora, stilizacije igara, nošnje i čega svc ne. "Pa stilizacija je često tako nezgrapno shvaćena da dopušta sve, i najkoreniftije izmene i svakojaka izopačivanja. Zato je nužno još više raditi na tom da se razjasni šta je i kakva mora da bude stilizacija narodnih igara, stilizacija narodne nošnje, i tako dalje.

Na kraju, valja posebno istaći zalaganje sarajevskog Narodnog pozorišta — a naročito njegovogz upravnika i još nekolicine istaknutih članova u pripremanju i izvođenju festivala. To utoliko više što su neki drugi kul_ tumi radnici — a među njima i književnici — bili za festival veoma malo ili nimalo zainteresovani.

Vojislav ĐURIĆ

Izložba ·partiske štampe na Cetiniu

U vrijeme održavanja osnivačkog kongresa Komunističke partije Crne Gore priređena je izložba partiske štampe koja je izlazila jli bila širena na teritoriji Crne Gore, Jedan dio izložbe zauzima štampa iz perioda od 1918 do početka drugog svetskog rata. Tu se nalazi, poređ ostalog i originalni plakat sa Lenjinovim telegramom Komunističkoj partiji Jugoslavije u kom se kaže: »Nova radnička i seljačka Rusija ima duboko na srcu interese rađnog naroda Jugoslavije, naročito onog u Crnoj Gori, sa kojim je vežu vjekovne veze zajedničkih borbi i prijateljstva«. Izložene su i fotografije austriskih ratnih brodova na kojima je 1 februara 1918 u zalivu Boke izbila mornarska pobuna pod uticajem Oktobarske revolucije. U jednoj vitrini su dokumenti opštine u Petrovcu koja je sve do Obznane bila u rukama komunista. Od predratne štampe ostao je vrlo mali broj

primjeraka listova »Radni narod« iz 1927, »Revolucionar« 1933, »Udar« 19834—1986 i lepalni organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru »Glas Crne Gore« koji je posle trećeg broja bio zabranjen. Izložena su i dva primjerka Istorije SKP (5) umnoženog prije rata na pisaćoj mašini. Pored ovog materijala, nalazi se i znatan broj brošura iz marksističko-lenjinističke literature. IZ periođa narodno-oslobodilačke borbe sačuvano je mnogo više materijala: listovi »Narodna borba“, »Saopštenja«, »Omladinski pokret« »Glas Sandžaka«, »Riječ slobođe« i drugi. I pored teških ratnih uslova, štampano je više knjiga i brošura marksističko-lenjinističke literature kao »Istorija SKP (b)« »Seljačko pitanje« od Lenjina, »Kuđa ide Bugarska« od Dimitrova, »Godine preloma« od Staljina i Ee

Pet novih knjižica na talijanskom 'eziku

U izdanju Nakladnog zavođa Hrvatske izašlo je ovih dana — nastojanjem Unije istarskih i riječkih "Talijana — pet novih knjižica na talijanskom jeziku. Jedna od njih»Legge sugli apprendisti«, sadrži prijevod našeg zakona o učenicima u privredi, te se nađovezuje na niz sličnih edicija u kojima su prikazane pojedine grane naŠeg zakonodavstva.

Od ostalih knjižica tri su iz kolekcije »Piccola biblioteca politica«, svesci 8, 9, i 10. Prvi od njih — »IL cooperativismo agricolo nel! economia pianificata« — prijevođ je rasprave Bdvarda Kardelja, objavljene u trećem broju Gapojiee »Komunist« — septembra 1947, pođ naslovom »Seljačko zadrugarstvo u planskoj privređi« U toj se raspravi izlažu uloga i zađaci našeg zadrugarstva u izgradnji socijalizma u našoj državi.

Deveti svezak, »Sei anni del. armata jugoslava« sadrži pređavanje što ga je general Svetozar Vukmanović-Tempo održao lanjske gođine, na Dan Jugoslavenske armije u Beograđu pod naslovom »Šest godina JugoslaVenske armije«. |

Deseti svezak, »La lotta đel P. C. J. per una nuova Jugoslavia« sastoji se iz dva dijela. U prvom, većem dijelu, nalazi se rasprava potpredsjednika vlađe Edvarda Karđelja: »Komunistička partija Jugoslavije u borbi za nezavisnost svojih narođa, za

narodnu vlast, ekonomsku obnovu i socijalističku izgradnju zemlje« U drugom dijelu knjižice drug Milovan Đilas izlaže organizaciono stanje K. P. J. i

Peta sveščica »I mastodonti del passato« je 12 svezak eđicije »Piccola biblioteca di cultura«. To je prijevod knjižice Vande MKoharske »Goleme životinje iz prošlosti«, koja je 1946 objavljena kao šesti svezak Male naučne knjižnice Hrvatskog prirođoslovnog društva. ~

PESTIVAL NARODNIH IGARA U SUBOTICI

U okviru takmičenja folklornih grupa Vojvodine, u Subotici je 10 oktobra održšan veliki festival uz učešće grupa iz grada i okoline. Pestival je pokazao dđa u Subotici i okolini postoje svi uslovi za razvijanje narodnog folklora. Stanovništvo sa velikom ljubvalju neguje svoje narodne igre, nošnje i običaje.

Prvu nagrađu na festivalu đobila je grupa Sindikalnog, kulturno-umetiničkog drutva »Proleter« za verno i uspešno izvođenje hrvatskih i mađarskih narodnih igara. Mađarskoj grupi iz Bačkih Vinograđa dodeljena je đruga nagrada, a treću nagradu je dobila salašarska grupa Male Bosne koja je izvela hrvatske narodne igre.

o TG.

Pre nekoliko dana, u Raši, pola sata pošto je stigla pošta sa novinama u prodavnicu, pošla sam sa udarnicom Marijom Bonaš da kupim »Borbu«. Pred prodavnicom redovi radnika. Došla sam i ja na red i između mene” i prodavača počeo je ovakav razgovor:

— Molim »Borbu«. :

·— Nema više! | | — Zašto nema?

— Prođano!

— A koliko primeraka dobijate?

— Sto dvadeset, ~

— Zašto ne dobijate Više?

— Ne, može se više dobiti, — odgovorio je prodavac nestrpljivo:

— A ko Vam je rekao da se ne može više dobiti, — uzviknula sam ja, zaboravivši na parlamentarnu učtivost:

Prođavac se zbunio, wpetljao i, povuci — potegni, ispostavilo se da on” neće više da naruči, jer ko ga zna, moglo bj se dogoditi da sve ne prođa, a onđa dolazi prepiska, obračuni, a on za to nema vremena. |

Odgovornj urednik: 3 i jda

Ne mogu više da dobiiem...

| ; i Drugarica Bonač mi je objasnila da se u Raši novine prosto razgrabe, i. ako čovek nema vremena ili spretnosti da među prvima ugrabi red — do »Borbe« ne može doći- To su potvrdili i drugi radnici i nameštenici u

Raši:' | i

Isti je slučaj sa »Književnim novinama«· Prodavnica. dobija samo deset primeraka »jer ne može više pro=dati«, a učitelji, radnici na kulturno=prosvetnom polju i rudari koji bi želeli da ih čitaju ne mogu doći do njih jer se tih deset primeraka brzo prodadu. ProrOA /

Prođavnica novina, cigareta i maraka u Raši u rukama je invalidske organizacije. Revizor novina frebalo bi. da bude ozbiljan pomagač širenju naše štampe, pogotovo u jednom. tako važnom ruđarskom naselju koje, kako sam videla; želi tu štampu i grabi i stare i nove brojeve od svakog lista i listića koji u Rašu stiže. PORN |; 1# VOREN R. Nj.

|: x PP i je

— 'KNJIŽEVNEINOVINE

G ı .NEODGO

Postoji jedno pitanje koje, kod naš, za ovih nekoliko posleratnih godina

nije gotovo nji dodimuto, To je pita-

nje književnih prevoda. Odmah posle svršetka drugog· svetskog rata osetili smo nedostatak knjiga napredne literature, jer su nedostajala i ona dela

koja su pred rat promakla cenzuri i

bila objavljena, a koja su bila za vreme rata većim delom uništena; u bivšoj Jugoslaviji dela 'sovjetskih pisaca izlazila su uz najveće fileškoće i retko, te se posle oslobođenja nametalo što brže upoznavanje s njima putem prevoda; pa i preusmeravanje našeg života u novi pravac iziskivalo je da se žuri i da se publici koja je žudela za knjigom što pre pomogne, da se čitaoci zadovolje i da se narodu da u ruke knjiga kao najjače oružje prosvete i napretka.

Da bi se ovo postiglo trebalo je mnogo prevoditi. Kadar profesionalnih prevodilaca, razume se, nije bio dovoljan. Prevođioci su nalaženi često po nuždi, ali je zbog toga podbacio prosečni kvalitet prevoda. Kad bismo zagleđdali u detaljne statistike naše knjižarske proizvodnje za Dposlednje tri ili četiri godine, imali bismo prilike da vidimo, koliko je porastao broj prevoda, a paralelno i broj prevodilaca. Iz gornjeg proizlazi da je problem prevođenja naročito značajan baš sađa, u novoj državi, i

da je prevodilački rad važna kom-

ponenta u našem kulturnom i književnom poslovanju i đa mu treba posvećivati naročitu pažnju. Ipak, treba konstatovati da se kod nas, u našim književnim časopisima, posle rata pitanje prevođenja nije gotovo ni dodđirnulo, da je stotinu i više značajnijih Književnih dela u prevodu godišnje rasturano ponekad i u nekoliko hiljada ili čak desetina hiljada primeraka u narod, a da je retko kad neko upozoravao na rđave prevode, što bi, nema sumnje, imalo izvesnog uticaja i na izbor prevodilaca i potaklo pojeđine redaikcije, naročito one naših masovnih izdavačkih preduzeća, da je na njima velika moralna odgovornost baš u pitanju prevoda.

Ali stvari su tekle donekle stihijnd, uredništva su požurivala prevode, prevodioci su hitali da zađovolje uredništva i da u što kraće vreme što više prevedu. (Izuzetak čini »Kultura«, koja obraća naročitu pažnju na redigovanje). Danas, gotovo četiri godine pošle oslobođenja, treba da se ovo značajno pitanje, pitanje Kkvalitelnmog prevođenja književnih dela, prečisti definitivno, O najgorim, nemogućim, „neknjiževnim prevodima poslednjih godina treb» progovoriti nemilosrdno, ukazujući na najopasnije greške.·Ima izvestan broj prevođilaca koji će morati otpasti, jer su isuviše neodgovorno prišli tome tako odgovornom pošlu. Rukovodstva našeg kulturnog života svesna su značaja tog rada. Dokaz te brige jesu i književne nagrade saveznog značaja, koje su od prošle godine predviđene za najuspelije književne prevode i koje su ove godine prvi put podeljene. Ovom.ću prilikom progovoritiu nekoliko reči o prevođenju odmosno o nekim „prevodima sa slovenačkog. Treba priznati đa je broj prevoda sa slovenačkog na hrvatski i srpski zadnjih godina mnogo porastao, što je pozitivna pojava. Najznačainiji slovenački pripovedači, Ivan Cankar, Miško MKranjec, Prežihov Voranc, Levstik, Finžgar itd. sada su, bar po nekim svojim najuspeljim radovima, pristupačni i srpskim i hrvatskim čiftaocima. Svi su izgledi da će ova saradnja i težnja za međusobnim upoznavanjem samo još rasti, pa je nužno, da se stvori kadar dobrih prevodilaca i sa slovenačkog. Pre svega treba rešiti pitanje rečnika kao prvo. Ono što dosad postoji podđ nazivom rečnika, i sa jedne i sa druge Strane, tim se izrazom ne može nazvati. Postojeći rečnici, naročito slovenačkosrpskohrvatski, prosto zavode nestručne prevodioce sa slovenačkog, te oni, služeći se njima. prave još veće greške. O tome bih mogao da navedem mnoštvo konkretnih primera, Sem toga, prevođenje sa srodnih jezika, konkretno sa slovenačkog na srpski ili hrvatski odnosno obraino, u neku ruku je teže i opasnije nego prevođenje sa nekog sasvim stranog jezika, Prevodilac koji ne poznaje dovoljno jezik sa kojeg prevodi u večitoj je opasnošti da će ga prevariti neki izraz, neka reč koja je nalik na drugu. sličnu reč u niegovom maternjem jeziku, ali čije je značenje sasvim različito. Takvo, da ga nazovem etimološko. prevođenje vrlo je opasno i njegovih žrtava, naročito među prevodiocima sa slovenačkog na Ssrpski, ima vrlo mnogo.

Postoji još jedan momenat, postoji neopravdana praksa da pojedina izđavačka preduzeća izdaju (naročito u onim sitnim sveškama Cankara, Levstika itd.) pojedine pripovetke u Srpskom odnosno hrvatskom prevodu, ali bez oznake prevodioca Istina, postoje neke pripovetke najčuvenijih slovenačkih pisaca koje se već više puta prevedene na srpski odnošno brvatski. Ali zbog toga ne treba izbegavati navođenje prevodioca, U tom pravcu greše na Dr. i »Svetlost« (Sarajevo) i zagrebačka preduzeća »Novo pokolenje« i »Prosvjeta« (kod Levstikovog »Krpana«, u Sarajevu, a u Zagrebu, u oba slučaja kod. Ivana Cankara). I kad postoji više prevođa

jednog ta istog književnog dela, pa if

kad delo nije opsežno, trebn prevodilac da je označen, jer za svaki

| književni prevod mora biti neko i

ivan, Popović, Beograd, Pranguska hroi

odgovoran. .

Nepoznavanje prvi je i osnovni uzrok rđavim prevodima sa slovenačkog. Ima ljudi koji su proveli u Sloveniji kraće vreme ili čak samo održavaju izvesne Veze sa Slovencima u Beogradu i slično, s njima ponekad možda i razgovaraju na slovenačkom ili češće slušaju taj jezik, i već su ubeđeni da

mogu prevoditi sa slovenačkog. 'To je

slovenačkog: jezika .

VORNO PREVODJENJE

pogrešno stanovište, Prevodilac mora

dobro poznavati jezik sa kojeg pre- vodi, a još bolje jezik na koji prevo- ·

di, Onda se događa da Martin Matković u knjizi Prežihova Voranca »Jamnica«, na strani 8 prevoda, prevede: »Crkvenjarici Trezi, koja je Već gotovo čefiri godine vukla mastan i uzlat konop velikog zvona...«, iako je u originalu goror o četvrti sata, ili a slovenačka »družina« postane »družba« (umesto porodica), »ogled« »razgovor« (umesto razgledanje), »nič« — »nešto« (umesto ništa), »naravnost — »naravno« (umesto pravo), »torej« — »također« (umesto dakle), «za vsem tem« — »poslije« (umesto iza svega toga ili pozadi svega loga) itd., — što se sve dogodilo Hijacintu Petrusu u samo jednoj kratkoj pričici Miška Kranjca (»Krv za slobodu«, Str, 20 ss.)

Ipak, mera je prevršena pre kratkog vremena, kad je objavljen prevod osam pripovedaka Prežihova Voranca. Prežihov, Voranc spada u red istaknutih književnika naše zemlje. Odmah posle oslobođenja pomišljalo se na prevođenje nekih najznačajnijih njegovih dela na srpski odnosno hrvatski, Prevedena su i objavljena, u Zagrebu i u Beogradu, dva najpoznatija njegova romana, »Požganica« i »Jamnica« Ova pažnja, posvećena istaknutom piscu slovenačke Koruške sasvim je na mestu i dokaz je nastojanja na međusobnom upoznavanju naših književnosti. Ovih dana objavljen je u izdanju beogradske »Prosvete« još i srpski prevod knjige pripovedaka Prežihova Voranca koja je pod naslovom »Samorastniki« objavljena 1940 godine u Ljubljani, dok je u prevodu dobila naslov »Samonikli«. Kao prevodilac je zabeležen Ž. Petrović i na tom ću se prevodu nešto duže zadržati, jer je najeklatantniji primer kako se ša šlovenačkog ne sme prevodifi.

Prevodilac se u ovom slučaju latio najtežeg teksta u novijoj šlovenačkoj književnosti.. Prevesti »Samoraštmike« mnogo je teži posao od prevođenja »Požganice« ili »Jamnice«. Prežihov Voranc obiluje, naročito u tom delu, lokalizmima, različitim rečima, neuobičajenim u slovenačkom književnom jeziku, koje su koruškog izvora, pa nisu ni slovenačkim čitaocima uvek razumljive. Osim toga pisac je i suviše škrt u tumačenju tih 1Gkalizama. Pored foga njegov ja način pisanja zbijen. Prežihov pripov:da često prosto stenografski, kod njega često rečenica nije ni završena, već je torzo, tako da je zaista teško i Slovencu da razume svaku njegovu reč, Da se prevodilac pomalo pozabavio i pokrajinom iz koje je Prežihov potekao, da je barem neko vreme proveo tamo, svakako da bi lakše shvatio pojedine na izgled nemioguće situacije iz njegovih pripovefki, Ali umesto toga Ž. Petrović je, izgleda, samo seo i počeo prevoditi, ba je postigao rezultate od kojih ću navesti samo meke najkarakterističnije, i to sa svega nekoliko stranica Kmjige.

Prežihov piše: »Dihurjev svet je ležal na zgneteni grudi ogromnega plazu, ki se je v starih časih udrl visoko na gori in do gole skale vse poplaknil v dolino. Radi tega se je pri hiši prav rekalo pri Plazovniku...«

Petrović prevodi: »Dihurovo imanje ležalo je na zgnječenoj grudi ogromnoga usova, koji se u stara Vremena izgubio (!!!) visoko u brdu (znači usovi se gube uz brdo) i do gole stene sve slindario u dolinu, Zbog toga Su upravo i pravili. (!!!) kuće na Usovištu...« Origanal, dakle, govori o usovu koji se otkinuo u planini, pa su zbog toga Dihure nazivali i Usovnici, pošto su sagradili kuću na zem-

BROJ 36

lji koja je u vidu usova ,sklizla sa brda. i

početka knjige: »Međtem ko sta vojiča pozabila na. dobljene udarce i začela klapoušiti, se bavšej danes za vse milovanje ni zmenil«.

Pervod: »Međutim, kad (!!!) su VOčići ubrzo zaboravili na primljene udarce i počeli da strižu ušima, belonja se danas kraj svega milovanja nije promenio (!!!)< (str. 21/22 prevoda). Zmemiti se (slovenački) znači na ovome mestu: mariti,

Original: »Kaj, ko bi spregla?«

Prevod: »Kako bi bilo, da se upregnemo nas dvoje?« iako je trebalo prosto prevesti: »Šta misliš, da ispregnemo?«, — Volove naime,

Original: »Kadar pa je bila kaka nesreča..., tedai so jemali kmetie iz gozda«. ;

Znači: kad se dogođila kakva bilo nesreća, kad nije bilo dovoljno prihoda, koristili su se šumom. da nadoknađe, koliko im treba za život. Ipak, Petrović to prevodi ovako: »A kad” bi se dogodila neka nesreća, onda su”

ozimali seljake (!!)) iz šumče, Znači: |

potpuno nerazumevanje teksta, (Str. 45),

Original: »Bil sem priča..., · kako je oče... na prste računal, kdaj bo pri kravi poteke] rok, kako je z dlanmi meril prirastek na volih in glasno sam pri sebi ugibal prirejo«.

Petrović prevodi: »Bio sam sVedok... kako je otac... pedljem merio priplod na kravama (!!!)i glasno sam za sebe pogađao kakvo će biti tele (!!!)e (Str, 45/46). Ustvari, otac je pedljem merio napredak volova i pogađao, koliko će novaca dobiti kod

prodaje grla. Original: »... im to je vedno izdalo.« er Prevod: «... i to bi uvek ispalo

jalovo« (str. 48), umesto obratno: to je uvek pomoglo, jer slovenački glagol: izdati dolazi od istog korena kao. reč jzdatan u srpskom i hrvatskom jeziku, drugim rečima: dovoljan. |

Original: »Oče je s tem računal, da” bi izhajal s čim lažjimi, cenejšimi junci in da bi od izkupička čim več ostalo«.

Prevod: »Otac je računao s tim da iziđe na pazar (!!) sa što lakšim, skupljim (!!!) juncima... (str. 52).

Petrović prevodi: o Šentjurju — na Šentjurja, ne znajući da je to srpski: o Đurđevu dne, dalje prevodi: pohleven — slajski, valjda misleći na reč dolazi odnosno da je u nekoj vezi sa hlevom (stajom), iako znači: ponizam, skorman, miran. Ovo je prosto izmišljavanje i potpuno nepoznavanje slovenačkog jezika. Ali ovo su samo neke od grešaka sa nekoliko strana na početku knjige, Ustvari, sličnih grešaka moglo bi se naći na stotine, zapravo sam ih i našao, ali ovde nije mesto da Se vrši analiza celokupna prevoda. ·

Mislim da se i iz ovih nekoliko primera može zaključiti da je nedozvoljeno ovako prevesti najbolji tekst što Ea je. napisao Prežihov Voramc.

U ovom slučaju Prežihov Voranc pretstavljen je srpskim čitaocima prosto iznakažen, osakaćen, nemoguć. Ima rečenica koje se ni u prevodu, bez veze sa originalom, ne mogu logično shvatiti, pa je neshvatljivo kako je redakcija mogla propustiti ovakav stilistički nedoteran i nelogičan prevod. Prevodilac čak ni sve naslove osam pripovedaka nije uspeo da prevede kako treba. Redakcija »Prosvete« treba da povuče konsekvence iz ovog slučaja i da u buduće onemogući slične ishitrene, nakazne i meodgovorne prevode koji ne vođe niče-

mu Tone POTOKAR

VARAZŽDINSKO KAZALIŠTE U NOVOJ SEZONI

Gostovanie Narodnog kazališta »August Cesarec« u Podravini

Narodno kazalište »August Cesarec« još nije započelo novu sezonu u samom Varaždinu, jer se kazališna zgrada povodom proslave 75-godišnjice opstanka kazališta u Varaždinu popravlja i restaurira. Za vrijeme restauracije zgrađe i predviđene dogradnje pozornice, što će potrajati više mjeseci, kazalište će davati redovite predstave u koncertnoj dvorani Doma kulture, a također će gostovati u pokrajini. i

Kazalište će svečano proslaviti svoju %5godišnjicu Gundulićevom »Dubravkom«. Osim premijere »Dubravke« kazalište će izvesti još devet premijera, i to »Duboko korijenje« od James Gowa i Arnauđ D'Usseau-a i Molierova »Tartuff-a«. Nadalje, davat će se od ruskog dramatika Ostrovskog »Bez Kkrivnje Kkrivi«, a odđ domaćih autora Nušićeva komeđija »Dr«, »Večera« Skendđera Kulenovića, »Za novi život« Rasima Filipovića, »Družina junaka« Branka?Ćopića, »Most« Božića i jedna nova drama Slavka M olara. — Sindikalna podružnica dat će dramu slovenačkog autora Bratka Krefta »Celjski grofovi«.

U sezoni 19408/49 u novorestauriranom kazalištu predviđeno je i izvođenje opera, pa se vrše već sada pripreme za angažiranje muzičara i pjevača. Direktor opere bit će kompozitor Josip Vrhovski. y

Prije početka sezone kazalište je gostovalo u Koprivnici, Križevcima i Bjelovaru. U Koprivnici davane su dvije predstave, »Dundo Maroje« od Držića i »Ožalošće-

BIBLIOGRAFIJA

Karl Marks: Kapital. Kritika politčke ekonomije. Izđao Fridrih KEngels, Knjiga treća (celokupni proces kapitalističke proizvodnje. Glava XXIX do LII treći tom, drugi deo). Preveo Moša Pijade. »Biblioteka marksizma-lenjinizma«, izdanje »Kulture«, Beograd, 1948.

Radoje Domanović: Odabrane pripovetke: Pređgovor Vojislava Đurića. U svojim satiričnim pripovetkama Raaoje Domanović nepoštedno je Žigosao protivnarodnu, izdajničku suštinu birokratsko-kjapitalističkog sistema u obrenovićevswoj Srbiji. »Jugoslovenski klasici«, Izdanje »NoVvoOg pokolenja«, Beograd, 1948. Cena?

Lubomir Nenadović: Odabrani listovi, Predgovor Đure Gavele. Prvi srpski putopisac od vrednosfi i humorist, začetnik modđernog BEPSKOK književnog stila, Ljubomir Nenadović je jeđan odđ prvih naših pisaca koji su konačno utvrđili pobeđu Vukovih ideja u književnosti. »fugoslovenski Klasicje, izđahje »Novog . pokolenja«, Beograd, 1948. Cena? ~ :

Ivo Ćipiko: Ođabrane pripovetke. U svojim pripovetkama Ivo Čipiko opisao je na živopisan i lirski način život dđalmatinskog sela, na prelazu iz XIX u XX ~<•vek, »Jugoslovenski klasici«, izdanje »Novog pokolenja« Beograd, 1948. Cena? ]

V. V. Veresajev: Aleksandar Sergejević

V. Puškin. Studija o životu i radu ruskog ĐDe-

na porođica« od B. Nušića. U Križevcima predstave »Dunda Maroja« i »Ožalošćenu porođicu« posjetilo je 1160 ljudi. — U Bjelovaru davane su 4 predstave, koje je gledalo 2096 ljudi.

Ugovoreno je uzajamno gostovanje bjelovarskog Mazališta u Varaždinu. U ulozi Pometa u »Dundu Maroju« gostovao je: bivši PEER osječkog kazališta, a sađa član zagrebačkog kazališta „Đokica Milaković, Redovite predstave u Varažđinu započet će komcem oktobra o. BE. > {

IL.

NARODNO POZORIŠTE U TIPTOVOM UŽICU

Krajem septembra ove godine Narođno pozorište u Titovom Užicu otvorilo je novu sezonu premijerom komada »Rodoljupci« od Jovana Sterije Popovića. Pored obnovljenog Molijerovog »Tartifa« dđavaće se Nušićev »Pokojnik« a u pripremi su komadi «Golemanov« od bugarskog pisca Kostova i »Dan odmora« od Valentina Katajeva. Sem ovih, na repertoar su stavljeni i komađi: »Nemima starost• Rahmanova, »Unosno mesto« A. N. Ostrovskog, »Uobra= ženi bolesnik« Molijera, »Miranđolina« K. Golđonija, »Duboko korenje« Goa i D'isoa, a od domaćih pisaca »Večera« Skenđera Kulenovića i »Stanoje Glavaš« Đure Jak-

šića. B. K.

snika, Izdanje »Prosvjete« Zagreb, 1948. Cena 90 dinara.

Jan Drđa: Barikađa ćuti. Pripovetke jednog od najpoznatijih savremenih pisaca Čehoslovačke. Izdđanie »Prosvjete« Zagreb, 1948.

N. PF. Beljčikov: N. G. Černiševski. Studija o velikom „ruskom revolucionarnom demokratu i kritičaru. Izđanje Društva za ktiturnu saradnju Jugoslavija -5SSR, Beograd, 1948. Cena 16 dinara.

Mark Tven: Tom Sojer. Jedno od najpoznatijih dela Velikog američkog realističkog pisca M\IX veka, humoriste i satiričara Marka "vena. »Biblioteka pionira« izđanje »NOVOE pokolenja«, Beograd, 1948. Cena? ”-

nd i i II gdjiHjjji=<K—

UREDNICI: :

Jovan Popović Čedomir Minderović i Marijan Jurković

PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našm zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 dinara j na godinu dana

140 dinara. Za inostranstvo: na 3 mueseea 50 dinara, na 6 megeci 100 dinara i na godinu dana SDU đinara. Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 617.

Da vidimo još nekoliko primera 8 |