Književne novine

O. ... . ——.

0 e

Ađresa uredništva | administracije:

Francuska 7 — Telefon: 28-098

NA DAN OSLOBODJENJA BEOGRADA.

Početkom oktobra 1944 jedinice Crvene armije izbile su na Dunav kod Turn-Severina. U to vreme „jedinice naše Narodnooslobodilačke vojske pro dirale su duboko kroz Srbiju. Do Dprvog istoriskog susreta između sovjetskih i naših boraca došlo je na Dunavu prema Negotinu, a onda su delovi Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije munjevitim maršem (za se dam dana) prešli teritoriju severoistočne Srbije i izbili do pred sam Beograd, dok su drugi delovi napredovali preko Banata i Bačke goneći neprijatelja prema Budimpešti. Velika bitka za oslobođenje prestonice Jugoslavije, u kojoj su naši borci prvi put u većim sastavima sudelovali rame uz rame sa crvenoarmejcima, počela je 14 oktobra i trajala je šest dana·

Bitka za Beograd bila je od vrlo velikog značaja za Opšti tok ratnih operacija saveznika. Oslobođenje Beograda i najvećeg dela Srbije bio je težak udarac nemačkoj ratnoj mašini. Nemcima su tim udarcem bile oduzete najpogodnije komunikacije za povlačenje njihovih trupa ša JUŽnog dela Balkana. Neprijateljske jedinice iz mnogobrojnih obalskih i drugih garnizona na Balkanu bile su primorane da se probijaju kroz teške prolaze u Sandžaku, Crnoj Gori i Bosni gde su im naši borci Treće i Četvrte armije zađavali uđar za udarom i nanosili im teške gubitke, Imajući u vidu veliki značaj pobede kod Beograda, na đan njegovog oslobođenja, 20 oktobra, Moskva je, po naređenju vrhovnog komanđanta oružanih snaga SSSR generalisimusa Staljina, paljbom iz topova pozdravila trupe Trećeg Uukrajinskog fronta i NarodnooslobodiJačku vojsku Jugoslavije »koje su zajednički oslobodile Beograd«,

Kod naših naroda, glas o oslobođenju Beograda odjeknuo je kao što odjekuje znak pobedničke trube koja ob. javljuje skori pobedonosni završetak rata, kraj ropstva i patnji i dolazak slobođe za koju su date tolike drago= cene žrtve. Oslobođenje „Beograda značilo je ne sumo veliku pobedu nad stranim zavojevačima, već i ak konačnog obračuna sa domaćim izdaj-

nicima· Beograd, iz koga je u prošlo-

sti dolazilo toliko zla za radne mase naroda -— za sve narode Jugoslavije — a bio i poprište svetlih borbi naprednog dela naroda protiv reakcionarnih režima i fašističkih okupatora — postao je toga trenutka simbol našega bratstva i jedinstva i 8 rađošću pozdravljen kao glavni grad nove naTodne države, za čije su oslobođenje dali krv sinovi svih naših naroda (u bitci za Beograd Hrabro su se borile jedinice skoro iz svih krajeva Jugoslavije: Prvi proleterski korpus sa Prvom proleterskom divizijom, Šestom ličkom, Petom krajiškom, Dvadeset prvom srpskom i Seđamnaestom bosanskom divizijom, i Dvanaesti kor pus sa vojvođanskim, slavonskim, crnogorskim i krajiškim jedinicama)'

Bitka za ošlobođenje Beograđa 0Ostaće i kao večiti simbol bratstva na_ rođa Jugoslavije sa narodima Sovjetskog Saveza. Tri i po godine naši

vni borci vodili su težak i krvav rat, svesni —. kao što ih je učila Komunistička partija — da se bore ne samo za oslobođenje svoje zemlje od fašističke okupacije i od domaće tiranije, već i za slobođu i bolji ži. vot svih pollačenih i eksploatisanih ljuđi, svesni da su ciljevi mjihove borbe istovetni sa .ciljevima kojima teže sve napredne snage u svetu,.8ve_ sni da njihova borba znači i nepo&rednu pomoč fim snagama, na čijem se čelu nalazi moćni Sovjetski Savez sa svojom slavnom Crvenom armi. jom. Za sve vreme te borbe naši bor_ ci u duši su osećali da pripadaju, da su sastavni deo te Armije koja še, iako udaljena na hiljađe kilometara, bori za njihovu slobođu i za šlobođu svih drugih naroda. Oni su ginuli sa imenom Staljina i Sovjetskog Saveza na ušnama. I najzad, pred Beo-_ gradom, dočekali su da se spoje sa Crvenom armijom u zajedničkoj Vve_ likoj bitci. Na prilazima i na ulicama Beograda izmešala se krv sovjet_ skih i jugoslovenskih heroja i za uvek zapečatila bratstvo naših i sovjetskih narođa,

TU barbama za oslobođenje Beo._ grada naši borci pokazali su još jedmom svoju Ččvrstinu, hrabrost, izdržljiivost, svoju visoku svest i svoje veliko ratničko iskustve. U beogradskoj operaciji naše jedinice i jedinice Ćrvene armije imale su svaka svoju Ulogu i svoje određene zadatke i jednako su doprinele oslobođenju prestonice. Naše jedinice — kao pešadija i jedinice molo-mehanizovanog Kkorpasa gengrala „Ždanova — artileriske tenkovske i vazđuhoplovne — savršeno su se dopuniavale. Zahvaljujući njiho_ vom zajedničkom dejstvu, neprijatelj je u Beogradu pretrpeo naročito teŽak poraz (njegovi su gubitci, bili 16.745 mrtvih i 8.050 zarobljenih), Sa beogradskom pobedom prestiž i slava naše mlade MNarodnooslobodilačke Vojske porasli su još više. Naše jedi. nice pokazale su, iako nedovoljno tehnički opremljene, đa su nu visini velikih zadataka koje iziskuje savremeni način ratovanja i da mogu biti u borbi dostojan partner najsavrše,

nije armije na svetu — Crvene armi_'

je, I kad je posle Beograđa dobila šavremeno naoružanje (dovoljno ar-

tilorije, tenkova i aviona) Narodno-

Ve er E

Vladislav RIBNIKAR

oslobodilačka „vojska za neobično kratko vreme izrasla je u potpuno modemu armiju i bila je u stanju da

sopstvenim snagama na teritoriji Ju_. goslavije okonča rat u slavnom. po.

bedničkom pohodu od Beograda do Trsta. .

Hiljade građana „Beograđa, radnika, omladine i inteligencije, odmah sa pojavom Narodnooslobodilačke vojske odužševljeno su se pridružili njenim borcima i pošli u borbu na sremski front. Tako su neke naše jedinice samo pri prolasku kroz oslo_ bođeni Beograd bile popunjene za preko trista na sto. Ali i do Beograda, u pobedničkom pohodu kroz Srbiju, naša vojska je rasla iz dana u dan, kao što je u to vreme rasla i jačala u svim krajevima oslobođene Jugo. slavije. U toku leta 1944, u vremenu od početka juna do kraja septemhra, mnoge jedinice Narodnooslobodilačke vojske udvostručile su svoje broj. no Stanje, a sve veći priliv novih boraca iziskivao je formiranje novih jedinica, (U tome vremenu od četiri meseca obrazovane su ove nove je_ dinice Narodnooslobodilačke vojske: 45 i 46 srpska divizija, 51, 52, 50 i 59 makedonska divizija, 43 hrvatska divizija, 50 bosanska divizija, 1, 2. i 3 prekomorska brigada, 1 tenkovska brigađa, a počelo je i formiranje našeg vazduhoplovstva), U svim kraje._ vima Jugoslavije u foku leta 1944 jačala je borbena snaga naše vojske, učvršćivala se njena organizacija i raštao njen ofanzivni duh, U jesen

te godine, do bitke za Beograd, Na. rodnooslobodilačka vojska i njen komandni kadar bili su već u punoj meri sposobni za vođenje operacija

· najšireg obima, kao što su bile ope-

racije u Srbiji u septembru i oktobru, kao što je bila sama beogradska bit_ ka, kao što su bile frontalne borbe u Sremu, Bosni, Hrvatskoj, i najzad završni pobednički prođor prema "Prsti:

Danas, četiri godine posle oslobođenja Beograda, potrebno je obnoviti sećanja na ove slavne događaje iz 1944 godine i ukazati .još jednom na činjenice koje su ovde pomenute. U vreme bitke za Beograd narodi Ju-

goslavije imali su već izvojevanu svo~

ju vlast, jasno ocrtane konture svoga novog državnog uređenja i imali su formiranu, razvijenu i u borbama 0Očeličenu svoju narodnu armiju.

Dvadeseti oktobar je bio jedna od poslednjih u nizu pobeda naroda Jugoslavije nad njegovim spoljnim i unuftrašnjim nepržjjateljima. Zato što je to bila prva velika pobeda izvojevana u zajednici sa Crvenom armijom, koja je na svojim proslavljenim zastavama nosila slobodu svim narodima, 90 oktobar, za razliku od ostalih istoriskih „datuma Narodnooslobodilačke borbe, za naše narode ima izuzetno obeležje. On je večiti simbol nerazrušivog bratstva sa narodima Sovjetskog Saveza, ,bratstva koje počiva na zajednički prolivenoj krvi i na internacionalističkoj svesti i čiji koren došeže tako duboko da ga nikakva falsifikatorska ruka ne može istrgnuti.

Svečana, sahrana, poginulih crvenoarmejaca na, Trgu Republike u Beogradu posle oslobođenja. Na, slici sovjetski i jugoslovenski vojni rukovodioci na čelu s generalom Ždanovom i generalom Pekom Dapčevićem, -

Dvije armije

; Još dalje bjehu jedno od drugoga,

U teške dane Staljingrad i Bosna.

.Od vatre i gvožđa d'jelio ih zid,

Al blizu bjehu onim, što najčvršće Dva srca veže: } Vezivala ih ista vjera, — k istoj Crvenoj zv'jezdi petokrakoj dvije Armije oči dizahu, a ona | Visoko sjala iznad krvi i dima Bojnijeh polja;

Vezivala ih ista ljubav, — ratnik

. Na istoku i ratnik na zapadu

Za rodno tlo se borio, za sveta

Čovječja prava, za budućnost svoju

Republikansku.

Slomljena pade sila zla, i nalik Na r'jeke, obe protekoše vojske, Valjajuć drvlje i kamenje, kule Da crne ruše, da izvrše zavjet Staljina i Tita. |

Dunavo, naših bola i veselja Prastara r'jeko, pokraj tebe dvije Umorne, prašne, žedne istog srka, Srele se vojske i napile se vođe Iz jednog suda. 7

Dahtale grudi, gorjelo je grlo, Al svu svježinu tobom osjetiše Volge i Drine, Dona i Neretve, Hiljade lica treptalo je u tebi

'Ko jedno lice.

Šumjele šume, šuštali usjevi, I sve rijeke, ruske i jugoslavske, U tvom se glasu slagale u jedno.

Slavenskog bratstva! |F

Vladimir NAZOR

9 : | :, : %. i — Dunavo, vječno nosi IO: moru pjesmu

7 u i -—m-____-

A JUGOSLAVIJE.

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

Među događajima iz dana aslobodilačke borbe, kojih se još danas živo sećam, ističe se oslobođenje Beograda. i

U to vreme Čepovan je bio »glavni grad« slobodne teritorije u Slovenačkom Primorju. Slikovit predeo u planinama severno od Gorice, u blagoj dolinici između pustih, stenovitih i Šumovitih bregova. Posle žestoke neprijateljske ofanzive prvih dana oktobra, kada je do temelja spaljeno selo Lokve, naše pređašnje središte, tu se našao štab IX. korpusa, kao i kancelarije Pokrajinskog narodnooslobodilačkog odbora i Osvobodilne fronte. Otud su +tekle veze na sve strane zemlje, brigadama i četama, političkim organizacijama i mesnim narodnim odborima. Tu su se sticali izveštaji s raznih bojišta i s terena, i

Selo je bilo preko leta skoro potpuno šrušeno i spaljeno, Ostalo je samo nekoliko kuća i dva manja hotela, koji su u mirma vremena privlačili goste na letovanje, i obližnji zaselak. Beskućnici su se tiskali kod retkih suseda, koji su još imali krov nad glavom. U svakoj kući polovinu prostora zauzela je vojska, kancelarije ofseka, strane vojne misije i uredništva listova. Partizani i domaćini živeli su zbijeni jedni uz druge, kao jedna porodica, u istim opasnostima i oskudici.

Ta jesen: bila je veoma vlažna, kišna. Oblaci, koji su dolazili iznad Furlanije, polegli bi nisko nad vrhunce. Iz njih je čas rosilo, čaš lilo u mlazevima, tako da je noga do članka upadala u razmekšanu zemlju U tmuran dan, kroz šum vetra koji je tukao golim granama, s vremena na vreme odjekivali su pucnji ođ Trnova iznad Gorice, s banjske višoravni ili od Tolmina. Jednog vedrog jutra neprijateljski izviđački aviom proleteo je visoko i tražio položaje naših brigađa, Okupator je priti-

. skao sa svih strama, nije bilo dama

bez sukoba ili bitke!

· Borci su bili izmučeni od marševa i borbi, prozebli i gladni, Pa ipak još nikad nisam video kod. njih toli-

· ko hrabrosti, čak i razigranosti, ko-

liko tih dana, U odmorima između dve bitke slušali su novosti preko radija, koje su, još sveže, išle od u. sta do usta takvom brzinom kao da su krila imale,

Crvena armija i jugoslavenska vojska prodirale su prema Beogradu. To je ulivalo borcima nove snage i davalo novog poleta. Tuci neprijatelja! Udri! Na dnu duše tiho ih je mmičilo pitanje: kad će biti oslobođen naš voljeni grad? Toliko je bilo gorućeg nestrpljenja da su već jednom bili razglasili taj događaj. Ne na sva usta nego tiho, s bojažljivim pitanjem: je li istina? Nije bilo istina. Još nije bilo istina. Kao pozdrav tom događaju napisali smo unhpred članak za »Partizanski dnevnik«. Ta doći će

taj dan, Mora doći! Ništa na svetu

ne bi moglo da nas pokoleba u tom uverenju. :

Sećam se fog dana, kao da je bilo juče. Vidim ga u sivoj jesenjoj boji. 8 oblacima preko neba, kroz koje je tu i tamo za frenutak zasijalo plavetnilo. Nije padala kiša. vazduh je

. bio miran i fih, gole, tamne grane

drveća ocrtavale su se nepomične na smeđoj pozadini, Od jutra u toj samoći nije se čulo pucnja, samo je kod Tolmina nekoliko puta udarila mina.

Predveče, kad je polovinu dolinice već bila zahvatila duboka senka, od štaba je odjeknuo pucanj. Bio je Osamljen, kao da se nekome nesretnim slučajem odapela puška, i odjek se izgubio u mraku koji je padao. Posle minut - dva čula su se tri hit-

“ca ređom. Zatim Je zagrmeo čitav ra~

fal. TI kao da se sručila lavina pu-

· cnjave, odjednom se razlegao odjek

sa svih strana, od jednog MWraja sela do drugoga. Sedeli smo za širokim stolom u ni-

Skoj seljačkqj sobi, listali dopise s te-

Tena i diktirali ođgovore. Na pucnjavu smo digli glave i oslušnuli. Neko je prišao telefonu i pozvao štab, — Šta se događa? Preti Ji opasnost? 0 Paa ea ) Kroz slušalicu se jasno razabirao radostan smeh. s —Zar još ne znate?Beograd je oslobođen, Beograd je naši! | Štab i Pokrajinski odbor stalno su se nadmetali ko će prvi uhvatiti i razglasiti. neku važnu novost. Ovog puta oni su naš pređuhifrili. Ti momci su voleli i da se potsmehnu mnama, »civilima« iz kancelarija, koji bi se iz straha za arhive preplašili od

UTORKOM

France BEVK 1

Te večeri bujica osećanja nije mi dala da nastavim s poslom, Sa svih' strana zvonili su Tadosmi glasovi, koji su se pretvarali u pesmu, Pred mojim unutrašnjim očima iskrsavala je slika Beograda, kako sam ga viđao noću iz voza. Mnoštvo raznobojnog svetla, koje je raslo iz mraka i drhtavo se odražavalo u Savi i Dunavu. Ali to je bio tek njegov spoljni lik kao da je uzet iz bajke. A unutarnji? Beograd, koga smo fe Večeri pozdravljali, nije bio nekadašnji, gnezdo čaršije, nego nov, onakav kakvim su ga sanjali borci, srce radnog naroda. Potpuno dostojan ljubavi i žrtve, OBA

Nezadrživi val se neće više zaustawviti, juriče dalje do poslednjeg sela i kuće. Možda ćemo mi na krajnjem zapadu biti poslednji. Ali i za nas će doći dam i čas. To više nije bila vera u pobedu, to je bila pobeda.

Nije bilo teško pogoditi osećanja boraca, koji su stajali na svim putevima i pored kuća, i pucali u vazđuh, Možda su njihove misli bile još čistije i bogatije od mojih. Jednostavni, sa mišlju i srcem na dlanu, te su večeri do dna posvedočili svoje jugoslovenstvo. Beograd je naš! Kao da se radi o Trstu i Gorici. Neko, kome su poklik i pesma bili preuski za njegova osećanja, pritisnuo je obarač, Taj hitac odapeo je sve puške i brzometke. Bilo je zabranjeno da se

troši municija, ali šta bi ih moglo te večeri zadržati! Da su imali topove · pucali bi iz topova. Srcu se moralo dati oduška, I dalo se.

Uveče, kad se zgnusnuo mrak i u sobi planule karbituše svojim mlečnim sjajem, pucnjava je prestala. Izašao sam u trem, gde je politkom u polutami- objašnjavac zaštitnici značaj oslobođenja Beograđa. U kuhinji je sedokosi starac pričao ženama o svom nekadašnjem putovanju kroz

, Ovaj grad, Stražar pred kućom okre-

nuo se prema meni; u bledoj svetlosti, koja je padala kroz zastrte prozore, govorilo mu je lice: »A., šta? Je si li čuo?«

Noć je bila mračna, iz nje su iskrsavale samo siluete obližnjeg drveća i belasao se sivi sloj magle na Vrhuncima. Po cesti je marširala kolona, partizanska pesma zaglušivala je škripanje peska pod nogama. Pevaj= te, neprijatelj je daleko! Pa da je bio i blizu, ko bi mogao zapovediti da se utiša radost? Iz štaba je kroz nezastrt prozor padao veliki pramen svetla i rezao tamu.

Iza mojih leđa odlazio je kurir, koji je nosio u štampariju »Slovenija« rukopis za »Partizanski dnevnik«, i zamakao u klanac. Svakog dana sedam sati hoda kroz noć i tamu, kroz divljinu i strminu, i sedam sati natrag. Ujutro će doneti svečani broj lista s novošću o oslobođenju Boograda... Beograd je naš!...

Hero! SKOJ

Kroz dvadeset i osam godina svoga postojanja Savez komunističke omladine Jugoslavije herojski je pomagao KMKomunističkoj partiji u velikom djelu vođenja ·revolucionarne borbe radničke klase i radnih masa naše zemljie. Obmana i šestojanuarska diktatura, našilje, teror i ubistva — nijesu mogla zadržati avangardu revolucionarne omladine na njenom putu pod rukovodstvom Partije. Na tom teškom putu komunistički omlađinci su pokazali sjajne primjere heroizma koji krase revolucionamu istoriju Oslobođenja naših naroda.

Od 1937 godine i dolaska druga Tita ma čelo Partije, SKOJ vodi genijalno usmjerenu borbu za okupljanje najširih masa radne omladine, za idejno, političko, i organizaciono jedinstvo mlade generacije. Ispunjena svijetlim primjerima i herojskim likovima, herojstvom u bitkama i plemenitim zalaganjem u rađu, ta borba je uspješno završena ovih dana istorijskom odlukom Četvrtog Rkongresa Saveza komunističke omlađine Jugoslavije o spajanju SKOJ-a i Narodne omladine, Odluka o stvaranju jedinstvene omladinske organizacije

ovog fipa, kakva do sada »na taj način i tim putem nigdje nije stVOrena« —o jkrumisala je dugogodišnji rad Partije među omladinom.

Borba za jedinstvo mlađe generacije početa je u teškim danima kad je njemački fašizam postepeno i, dosljedno sprovodio plan porobljavanja naroda srednje i jugoistočne Evrope pripremajući se za konačni” obračun s demokratijom i njenom najjačom tvrđavom, Sovjetskim Savezom, U takvom vremenu je Savez komunističke omladine Jugoslavije, pod Tukovodstvom Partije i Tita, uspio da okupi najveći broj radničke i seljačke omlađine za borbu protiv profašističkih, izdajom zatrovanih, režima, za oftpor protiv fašističkih zavojevača. Idejno čista, beskompromisna borba komunista i komunističkih O- · mladinaca jačala je ljubav i povjerenje širokih omlađinskih masa, čeličila narodni omladinski pokret, izgrađivala i kovala u njemu heroje naše narodnooslobodilačke borbe. NEE,

'Sudbonosni dani nijesu zatekli ne- . spremnim našu Partiju, omladinu i narod. (M [Pa |

U ratu je Savež komunističke omla=dine Jugoslavije sjajno izvršio svoj zađatak. Tri četvriine ljudstva naših prvih borbenih jedinica dali su amladinci, Preko sto hiljada članova SKOJ-a dalo je živote u borbi protiv fašističkkih osvajača i (dpi buržoazije. Krajem 1942 godine održan je prvi kongres na kom je j organizaciono oformljen Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije — još jedan dragocjeni prilog: mlađe gene-

"racije oslobodilačkoj borbi naših na~

svakog pucnja. Ali ovđe nije bilo” rođa. Kroz bezbrojna djela heroizma

mesta zavisti niti povoda za strah...”

Pogledali smo se, kao da ne možemo

verovati, u sobi je zavladala ONA“

na tišina. Osećanja su izražavala 58 mo nasmejana lica i plamteće i, Kroz pucanje pušaka i b 'ometki javljala se negde s brda usplahirena

strojnica. 009 \ :: Tišiu je razbio wadihani kurir,

koji je kao izbačen iz topa upao u

Boba ar AG ZO O AA S ya Cr S Pite

— Beograd..., počeo je. | | — Znamo već, znamo već, — prekinulo ga je u reči više glasova,

omladina. Djela N

i upornu borbu, komunistička omla'đina se neprestano &nažMa i omasov'ljavala izgrađujući i dajući nove borce i heroje,

U novim uslovima rađa i razvitka u oslobođenoj zemlji, Ujedinjeni savez antifašističke omladine prerastao je u jedinstvenu organizaciju s izgrađenim političkim jedinstvom i, na svom trećem kongresu, dobio naziv Narodna

pruge od Brčkog do Banovića,

odne omladine,

Šamca do Sarajeva, od Nikšića do Titograđa, od Kučeva do Brodice, Por savski kanali. drumovi i hidrocentrale, fabrike i zadružni domovi — poznata su svakom u našoj zemlji a i mnogima van nje,

Boreći se protiv fašizma, za pravdđu i slobodu, izgrađujući socijalizam, koji je pravda, sloboda i istina — narodna omladina je primala od svog jezgra, od SKOJ-a, karakteristike komunističke omladine. Takva, Narodna omladina je pripremljena za sprovođenje programa Partije kao svog programa, gotova da se vaspitava na ideološkim osnovama marksizma-lenjinizma i da bez kolebanja izgrađuje socijalizam. Pri takvom stanju stvari na Petom kongresu Komunističke partije Jugošlavije donesena je odluka o spajanju SKOJ-a i Na-

arodne omladine, odluka koju je Četvr ti kongres SKOJ-a usvojio i pripremio za ostvarenje.

Pozdravljajući u ime Centramog komiteta Komunističke partije Jugoslavije Četvrti kongres SKOJ.a drug Đilas je precizirao: »Ujeđinjeniem SKOJ-a i Narodne omlađine u jedinstvenu organizaciju stvarno ne nestaje nijedna od ovih organizacija, nego će njihove osnovne osobine biti sadržane u novoj organizaciji. One se ustvari slivaju u jednu novu organizaciju koja uzimn i od jedne i od druge ono što je g' :vno.Ali, da bi se pravilno razumjeli, treba đa dođamo: i ako će nova jedinstvena orBanizacija biti po svojoj širini slična, Narodnoj omladini, a možđa i šira od nje, ne uzima ona od Narodne omlađine ono što je glavno, nego od SKOJ-a. Grubo rečeno, od Narodne omlađine ona uzima uglavnom širinu, a od SKOJ-a iđeologiju, disciplinu, herojstvo i

požrtvovanje, čvrstinu i ođanost stva- –

ri narođa i Partije. Nije naš cilj da skojevce pretvorimo u narodne omladince, nego da čitavu Narodnu omladinu podignemo na nivo SKOJ-a, đa nenamet{ljivo, drugarski i ubuđuće se još strožije čuvajući svakog doktrinarstva i sektaštva, svakog odbijanja

omladinaca zbog drukčijih »nekomu= ~

nističkihe i »malograđanskih« shva-

ale?

tanja — vaspitamo mladiće i djevoj-

ke naše zemlje u duhu socijalizma«.

U novoj organizaciji svaki narodni

omlađinac moći će s pravom »da se —

ponosi što je zaslužio da ga Partija \V

više ne razlikuje od skojevca, da ga .

smatra mladim komunistom, borcem za izgradnju novog života, novog društva, za izgradnju nove socijalističke Jugoslavije«. Svaki narodni omlagdinac ponosi še riječima koje je omiljeni vođa Partije i naroda, drug Tito, izrekao na Kongrešu: »Danas je naša Narodna omladina dostojna da buđe komunistička omladina«.

Stvaranje jedinstvene omladinske organizacije sa ideološkom podlogom komunističke omladine, pod rukovodstvom Komunističke pavtije, biće snažan potsticaj za dalje svestrano u-

jedinjavanje radnih ljudi okupljenih ·

u Narodnom frontu, pojačaće snage koje se bore za izgradnju 'socijalizm ju našoj zemlji,

} radi A P-+

:=s.

„