Književne novine
STRANA #
_ „IMirotvorsiy0" "es i „humanitornost“ imperijolisia
»Kad čujem reč
c kultura — potežem. revoOIvVev«, hvalisao se u SVOjoJ drami o gangsterskom »heroju« nacionajsocijalizma zvanični pesnik hiticeTizma, Jost. Kad zapadnoimperijalistički džentImeni potežu atomsku borabu radi pretnje i ucenjivanja, oni vi« “Ču o kulturi i prevrću oči od bogobojažljivosti i humanitarnosti. Razlika je u formi,a sadržaj je sličan kao imperijalistički „mućak imperijalisti'čkom mučku. Pa čak ni u formi nije bitna razlika, jer i fašistički džoenftlmeni su po potrebi umeli da potežu »najuzvišenije principe«, odbranu Evrope, civilizacije itd.
. Na zašedanju raznih komiteta Organizacije ujedinjenih nacija u Pari. zu angloamerička glasačica većina čini sve da preglasa pravedne predloge za rešenje niza sudbonosnih pitanja u interesu mira, demokratije i mogućnosti saradnje među državama. Ta većina, koja mehanički odbacuje predloge takozvane manjine, ili od tih predloga ostavlja posle glasanja samo pojedine delove, ustvari i nije većina. Ona je većina. po mehaničkom broju delegata, a ne i po narodnim masama koje zastupa. Tako, na primer, delegacija Kine sluganski podr. _ čšava mahinacije angloameričkog bloka i upinje se da osujeti pravedno rešenje gorućih međunarodnih pitania, u isto vreme dok narodnooslobodilačka armija, koia pretstavlja glavninu kineskog naroda, koja je oslobodila weliki deo Kine i oko dvesta miliona 7Kineza, u praksi demantuje da kuomintanška vlađa ima prava da EovoTi u ime kineskog naroda. Tako, na primer, delegacija Grčke govori o pravima, o miru, o moralu, dok monarhofašistička vlada vrši iz dana u dan flagrantine zložine protiv većine \i najboljeg dela grčkog naroda, a optužuje severne susede Grčhe za mešanje u stvari Grčke u isto vreme dok očito uživa i traži direktnu intervenciju Amerikanaca. »Manjina« pri glasanju pretstavlja u potpunosti ze. mlje socijalizma i narodne demolra-. tije, a sem toga interese i volju miliona potllačenih ljudi kapitalističkih zemalja. Glasačka mašina nadglasava glas pretstavnika Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i ostalih zemalja narodne demokrafije, ali taj nadglasani glas odiekuje u celom svetu, raskrinkava cinične mahinacije zapadnog blola i odnosi moralnu pobeđu.
Već duže vremena u palati Šajo ra= spravlja se o pitanju razoružanja, o pitanju Grčke, o pravima čoveka. Dok su se prava čoveka apstraktno formu. lisala u izglasanim odlukama, jugoslovenska delegacija je nedavno zahtevala infervenciju OUN u konkretnom slučaju desetorice sindikalnih funkcionera Grčke koje je bespravno osudila na-smrt grčka vlada, čija delegacija učestvuje u radu zaseđanja. Kada je pretsednik organizacije, pod
. mcralnim pritiskom delegacija anti"mperijalističkog fronta, uputio gr. čkoj vladi zahtev za poništeniem ili bar odgađaniem smrtne presude, ka-
· pitalistička štampa je konstatovala da je to »prvo mešanje OUN u unutarnje stvari jedne zemlje« Međutim, preko Balkanske komisije, oni koji u Grčkoj već godinama vrše najbezobzirnije i najciničnije mešanje u unutarnje stvari, oni koji neposredno podržavaju „monarhofašističku vlađu protiv narođa i učestvuju s njom u vojnim operacijama, nastoje da lažno optuže Severne susede Grč'ce za mešanje. za izazivanje i potpomaganje građanskog rata, da bi se mešali u stvari tih zemalja. Sam izvestilac Balkans!e komisije, na konkretna pitanja Beblera,
morao je priznati da su tvrdnje te komisije neproverene i proizvoline.
No pri činjenici očitog mešanja an--
gloameričkih ekspanzionista u unutarnje stvari Grčke, glasačka mašina činila je sve da se osujeti glas istine, da se onemogući utvrđivanje činjenica, kako. bi ostala na snazi lažna optužba Balkanske komisije, alttıyne učesnice u ratnim operacijama protiv
- grčkog naroda. I histerični upadj pret-
sedavajućih na sednicama, i prazne mahinacije glasačke većine osujetile stu čak i pri;kazivanje jugoslovenskog dokumentarnog filma. o grčkoj deci, jer bi to tobože bila propaganda, Bezočni antisovjetski film »iza gvozdene zavese« mogao je biti prikazan, a pošto on jeste propaganda, imalo se onemogućiti prikazivanje jugoslovenskog filma: o grčkoj deci, koji prosto prikazuje kako se vodi briga o deci izbegloj iz najstrašnije opasnosti, izbavljenoj od najvećih nedaća, U ime humanitarnosti trebalo je izručiti krvnicima roditeljn i dece tu spasenu decu, a u ime »nemešanja« trebalo je zemlje severnih suseda, pa i Jugoslaviju, izložiti bezočnom vršljanju nekih komisija. Pitanje grčke dece rešeno je, putem amandmana i glasanja, na kompromisan način, koji bar nije dao za pravo krvnicima. Manjina, koja nije mogla bitno izmeniti donošenj» zaiedničkih odluka. odnela je delimične uspehe u odlukama i potpunu moralnu pobedu nad licemernim mirotvorcimn i humanitarcima koji u mnogim zemljama sveta vode rat protiv slobodoljubivih naroda i vrše i blagosiljaju nečovečna dela prema čoveku.
Lažna optužbn stvarnih intervennsta i porobljivača protiv severnih suseda Grčke, kaoi sudbina koju su u ime humaniftnarnosti pripremali nesrećnoj grčkoj deci, čije su roditelje i porodice istrebili monarhofašisti uz pomoć i saradnju zapadnih inferenata, razgolićuje praksu atomskobombaške ideologije koja se sublimiše čak do pojma neke Svetske, unije, A narodi celoga sveta hoće mir, pravecdan, demokratski mir, kako narodi zemalja demokratskog, amntiimperiinLističkog fronta, tako i narodi u kojima imperijalisti vrše „krvavu inter. venciju i narodi zemalja kapitalizma iz kojih monopolisti vrše intervencije.
U vreme kad atomski diplomati sabotiraju delimično razoružanje i stavlianje atomske bombe van zakona u ime »sigumosti i mira«, u Sovjet. skom Savezu otpočinje jedno od najveličanstvenijih dela socijalističkos graditeljstva: grandiozno pošumljavanje stepa i menjanje geografsko-.klimatskog karaktera zemlje, delo koje računa s mirom. U to vreme u zem!“a– ma narodne demokvatije narodi shupaju putem socijalizma, čiji napori zahtevajw mir, U Jugcslaviji, u jeku izvršavanja Petogodišnjeg plana, sin. dikati postavljaju sebi obaveze i traže mir, omlađina ispoljava na festivalu svoju volju za kultumo uzdizanje i mirno stvaralaštvo, a žene masovno stavljaju svoje potpise na ·sahtev za mirom koji upućuju pretsedniku Orgnnizacije ujedinjenih nacija. Dok propagandisti atomske demokratije trube o opasnosti za mir sa strane onih koji hoće mir, a sami huškaju na Tak; u Jugoslaviji svaki dan fabrike i preduzeća dugim znacima sirena objavljuju da je u septembru, otobru ili novembru već počela planska 1949) godina,
JP,
; partizanima" na
Sredinom oktobra izašla je u Bejrutu na arapskom „jeziku knjiga Oskara Daviča »Među Markosovim par| ftizanima«, koja je ove godine dobila
I nagradu Komiteta za kulturu i u. _ metnost PNRJ. Predgovor knjizi napi___6ao je libanski napredni pisac Raif Kuri. Knjiga je štampana u 3000 pri___mjeraka, od kojib će se 1200 primje_ raka rasturiti u Egiptu, 500 u Pale| Stini, manje količine u Traku i fran~ cuskoj Sjevernoj Africi.«
ž | ____dirigente
___Pri Mađarskom sindikalnom veću _ M Budimpešti organizovani su kurse= Vi za radnike dirigente, Mursevima mukovodi profesor Jožef Gat.
- ___Kursevi za rađnike
ČEHOSLOVAČKA
Kongres kompozitora i muzikologa Čehoslovačke
| _Sinđikat Češkib kompozitora organizovao · je prošlog meseca kongres kompozitora i ıuaikologa kome su pored čeških, prisuvali i slovački kompozitori, zatim kri-
ičari i pisci tekstova za muzička „dela. Kongres je doneo ođluke o saradnji sa opštenarođnim masovnim organizacijama 1!
| O reorganizaciji nastave na muzičkim ško| lama u dđuhu likviđacile formallstičkih tenđemcija. Kongres ie, takođe. ukazao na potrebu formiranja državnih ustanova za istoriju muzike, narođne pesme ·'ltd., 'Kao i na potrebu sfvaranja samostalnog muzičkog izdavačkog 'ređuzeća. Odlučeno je da se obrazuje opštedržavni Savez Kompozitora i muzičkih naučnika Čeho-
“lovačke. | O!brahtova »Ana _ Proleterka« na filmu
8
ka U Prema wvoznatom romanu češkojž knijiiževn ks Ivana Olbrnhta »Ana
oleterka« biće iduće gpodine sni-
Prot ” ~ : mljen film ga Karlo Stekli,
rediteli poznuiog iilma »Sirena«.
Rež
Kniiga O. Daviča „Među Markosovim
arapskom |eziku
“| adi Maslovna strana Davičgve knjige na arapskom
KNIIŽEVME NOVINE
„Maka jesig ono Što niig, Gq njig Ono0 ŠiO jesle
Antiimperijalistički front je jedđin_ stven i nedeljiv, on to u praksi mora biti, a praksa u međunarodnim odnosima pokazuje da on to jeste. Jugoslavija je dosledna u tom jedinstvu, svaki postupak u unutarnjoj i spoljnoj politici dokazuje da še ona nije izolovala iz antiimperijalističkog blo_ ka, da se ona iz te zajednice ne može izolovati samim tim što je ona socijalistička zemlja nastala revolucionarnim putem u borbi protiv faši-
zma, i Ona Se neće izolovati ma šta” govorili neki zloguki proroci i »dija_
gnostičari« iz zemalja antiimperijalističkog fronta, To je volja rukovods:va i najširih masa — koji su nedđeljiv:. U svim međunarodnim istupima za ovih nekoliko meseci proteklih od rezolucije Informbiroa. Jugoslavija je pokaza= la najveću odlučnost u zastupanju za_ jedničkih interesa antiimperijalističkog fronta, a ta ne bi trebale da negiraju i falsifikuju preistavnici i štampa nekih zemalja narodne demokratije, čije interese i Jugoslavija za-
stupa nasuprot imperijalističkom blo_—
ku, jer su interesi zemalia antiimperijalističkog fronta neđeljivi.
Navikli smo na laži, izmišljotine, klevete i bezumne »kombinacije« štampe i radia kapitalističkih zemalja u odnosu na sve zemlje antiimperijalističkog fronta i na Jugoslaviju. Međutim, dok je štampa zemalja anti_ impoerijalističkog fronta do pre nekoliko meseci držala istinu kao vrhovnu obavezu, — u odnosu na Jugoslaviju ona u poslednjih nekoliko meseci dopušta sebi ne samo sve moguće pogrđe, insinuacije, proizvoljna tumače_ nja, nego i najbanalnije laži, koje
Su često slične lažima u kapitalistič- .
koj štampi, jer laž prema jednoj zemlji kojia je nastala revolucionarnim putem i koja gradi socijalizam ne može biti đrukčija nego što je laž u= opšte, ma odakle došla, Tako se de_ sila nepojamna, žalosna i štetna stvar, da se reakcionarn,„ štampa služi izvesnim izmišljotinama štampe zemalja „antiimperijalističkog fromta, i to ne samo protiv Jugoslavije nego i protiv svih zemalja toga ironta, a da štampa zemalja anftijlmpenijalističkog fronta pozajmljuje najaspurdnije »kombinacije« i laži u vezi s Jugoslavijom iz najprljavijih izvora buržoaskih agencija i listova. A sve to samo zato da bi se »dokazalo« ono što praksa poriče, da bi se produžila kampanja za_ snovana na proizvoljnostima famozne Rezolucije. Tako štampa koja inače nikad ne laže i ne sme i ne može Jagati — 3aobjavljuje »otkrića« nekih buržoaskih agencija i sitnih renegata jugoslovenskih naroda, koji, kao dezerteri i demoralisani opor_ tunisti, u inostranstvu »hvataju zvezde u tepsije«, svojie podle želje proturaju kao »svedočenja o stvarnosti Jugoslavije«, svoje kukavičje jaie poltronstva, karijenizma i izdaje snose u fobožnju odbranu infernacionalizma, i svađajući se međusobno za hotelski slan i bolju hranu fabrikuju »autentična obaveštenja i marksističko-lenjinističke oceme«, a u stvari sramote marksizam-lenjinizam i me#đunarodni radđnički pokret, ”
Nisam pretenciozan da dajem oce_ ne o postupcima nekih istaknutih partiskih i državnih funkcionera raznih zemalja, o njihovim »dijagnozama« i »prognozama« na osnovu narcalnih činjenica, čak na osnovu sen_ zacionalističkih izmišljotina. Navešću samo nekoliko flagrantnih primera o tome kako ono što jeste — ima da
nije, a ono što nije — ima da jeste. Neću govorili ni o tome kako je naš veliki posnik Can-
kar, socijalista u dcba začetka radničkog pokreta kod nas, opterećen u svojim poštenim težnjama raznim tuđim elementima ali upravljen ka društvenoj i umetničkoj istini, u napred_ noj bugarskoj štampi u razmaku od šest dana postao od »vidovitog« svedoka Informbirca protiv Tita — kriminalni dekađent koji muti svetle
. perspektive izgradnje socijalizma u
Bugarskoj. Zadržaću se na sasvim konkretnim pitanjima informacije.
Rumunski list »Univerzul« ohAz. vio je 6 novembra, u predvečerje p1ro_ slave Oktobarske revolucije, »vest« kako je jugoslovenska ambasada u Bukureštu 30 oktobra priredila ručak, na koji je pozvala pretstavnike francuskog, američkog, britanskog, italijanskog poslanstva, a naročito pukovnika Lovela i Fergesona iz ame_ ričkog poslanstva — tu dvojicu koji su na procesu Frupi špijuna u Bukureštu raskrinkani kao inspiratori sabotaža u Rumuniiil List »Univer=sul« razume se nije komunistički list. (U FNRJ, doduše, nema tog lista ko_ ji može objaviti laž ili klevetu). Ali službena agencija Rumunije »Rador« prenela je tu vest. A na svečanost proslave Oktobarske revnlucije rumunske vlasti zabranile su pristup dopisniku Tanjuga. đok su svečanosti prisustvovali dopisnici štampe kapitalističkih zemalja.
Da li se fahva vest može dovesti i u kakvu vezu s principijelnom borbom, naročito u momentu kada su preistavnici Jugoslavije u Parizu, u
(MIEIDJUJBNJJIJMYA
Hitlerov ,,Main kampi”" na crnoj berzi
Izdavačka delatnost u #Sovjetskoj zoni Nemačke pokazuje već danas znatne i pozitivne rezutate. U knjižarama Perlina mogu se naći najpoznatija dela nemačkih i svetskih klasika, sovjetskih pisaca, kao i mova izdanja onih Mmjiga, koje su u doba nacizma stavljene na indeks i spaljene. Međutim, u zapadnoj zoni prilike na Wnjižarskom tržištu su sasvim
drukčije, Kada posetilae uđe u neku knjižaru u zapadnoj, anglo-ame= ričkoj zoni Berlina, pošto je pregle-
dao police sa izloženim knjigama njega će, ako to zaželi, odvesti u zadnji deo radnje. gde će mu pokazati, kao cermoberzijansku robu, niz »dragocenih« antikvarskih rariteta.
Tu će on moći da kupi po đesetogtruko skuplim cenama najrazličitiju profašističku i. antisovjetsku li-
· feraturu, A na počasnom mestu, me-
đu svim tim »dragocenim« izdanjima, on će tu naći, za »s"kromnu« cenu od 1.000 »zapadnih« maraka — dobro očuvano luksuzno izdanje knjige »Majn Kampf« od Adolfa Hitlera,
zajednici s pretstavnicim,„ Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije, vodili tešku borbu protiv mahinacija imperijalista? Ne može, razu= me se, Ne može ni s osnovnim poštenjem štampe, Možca da se .dovede u vezu jedino s postupkom rumunskih vlasti koje diskriminiraju pretstavnike Jugoslavije, prikazujući ih kao ne_ prijatelje. ~
Ima li bitne 'i' principijelne razlike između ove vesti »Universula« koju je preneo »Rador«, i lažnih »optužbi« i »dokaza« koje iznose protiv zemalja narodne „demokratije imperijalisti? Nažalost nema nikakve razlike. Treba dokazati da jeste ono što nije. Jer ne samo Šštq je apsurdna i kriminalna izmišljotina da je Ambasada FNRJ u Bukureštu pozvala na ručak dva špijunska šefa, nego nekog ručka u Ambasadi uopšte nije bilo!
Ali ako izvesni listovi zemalja narodne demokratije objavljuju najnespretnije izmišijotine, kako bi »doka„ zali« da jeste ono što nije, jer oni o Jugoslaviji znaju tobože više nego što zna čitava Jugoslavija, karakteristično je kako se prećutkivaniem ili falsifikovanjem, u istoj štampi, pokušava učiniti da nije ono što jeste.
»Imanite« je objavio već niz nedostojnih kleveta o Jugoslaviji. No eto, u Parizu, u Palati Šajo, drži se zase=danje OUN. »Imanite« tamo ima svojih izveštača, Recimo do se »Imanitea« ne tiče naročito šta znači pokušaj zapadnih intervencionista da krivicu za građanski rat u Grčkoj bace na se_ verne susede Grčke. Recimo, Zato možda za »Imanite« nije interesantno kakav stav je jugoslnvenska delegacija zauzimala po tom i po nizu drugih pitanja. No »Imanitea« se svakako tiče sudbina sindikalnih funkci_. onera osuđenih na smrt u Atini, kao i sudbina grčkih rodoljuba i grčke dece. Poznata je stvar da je jugoslovenska delegacija insistirala da OUN traži odlaganje smrine presude nad grčkim sindikalnim funkcionerima. Taj predlog je mogla podneti i dele• gacija neke druge zemlje antiimperi„ jalističkog fronta, ali dal, ga je jugoslovenska. I zbog toga je »Imanite« prećutao da je uopšte dat takav predlog. »Imanite« je to učinio u momentu kađa se francuski rudari nalaze u štrajku jzloženi najsurovijim in_ tervencijama policije, i kada je radnička klasa Jugoslavije izjavila svoju solidarnost i uputila prvu pošilji« ku novčane pomoći. Kakva je to in. formativnost u komunističkoj štampi Francuske, koja mora da vođi naj= težu borbu protiv francuskih i inostranih imperijalista, protiv istih ne_ prijatelja protiv kojih se boriiradn:čka klasa Jugoslavije, — a svi ti drugovi u inostranstvu fobože više vole jugoslovensku radničku klasu, jugo-
; stovenski marođ, nego što ih voli CK
Komunističke partije Jugoslavije. »Imanite« je u ovom s&lučaju »sa_ mo« prećutao jednu činjenicu. U Čehoslovačkoj je, međutim. list »Mlada fronta« jednu angloamer:čku re-_ zoluciju pretvorio u jugoslovensku, da bi mogao reći da su se »delegacije slovenskih zemalja uzdržale od glasania«, »Mlada fronta« je naime preskočila čitav jedan deo rad, sednice, i prećutala šta je bilo s iugoslovenskom rezolucijom, a uzdržavanje de_ legacija slovenskih zemalia vezala za
· jugoslovensku rezoluciju. jalho se fo
odnosilo na angjoameričku koja je došla posle procedure oko jugosloven= ske. Čehoslovačka agencija ČTK, ko= ja je u prvi mah donela pogrešnu vest, donela ie i poslala listovima ispravku. »Mleda fronta« objavila je i posle ispravke netačnu vest, Jer. šta je važno čehoslovačkoi naprednoj o_ mladini reći istinu o jednom postupku jugoslovenske delegacije, kad je važnije o Jugoslaviji reći pogrde i proizvoljne sudove? Važno je, jer je za komunističku štampu istina obavezna, jer je istina i ideinost glavna snaga komunističke štampe u borbi protiv imperijalizma, a neistina ma i po jednom pitanju slabi tu borbu. A ovi primeri su samo neki u dugom TZU. J. P.
IV>–z:— e
BROJ 40
NARODNO IZDANJE DELA.
Adam Michjevič
Dela Adama Mickjeviča, najvećeg poljskog pesnika, do danas nisu bila izdata onako kako veliki pisac to zaslužuje. Knjige Mickjeviča su vrlo često imale tužnu istoriju. Godine 1920, posle Prvog svetskog rata, poljski Sejm je doneo odluku da se izdaju celokupna dela Adama Mickjeviča u državnom izdanju. Međutim. tek 1933, posle trinaest godina, pojavila su se četiri prva toma od 16 predviđenih. Sledeće godine pojavio se još jedan, a godinu dana kasniie još tri, Izdavanje je obustavljeno 1936 godine usled »finansijskih fteškoća« i tek polovinom 1937 počelo se sa štampa-– njem daljnjih tomova. Početak Drugog svetskog rata je prekinuo i fo, tako da je od 16 tomova celokupnih dela za vreme prve republike, to jest za dvadeset godina, izašlo samo osam. To je ujednp i primer koji ilustruje brigu vlastodržaca u Poljskoj Pilsudskoga za prosvetu i kulturu.
U novoj Poljskoj, đok još takoreći nije bio ni završen rat, počelo se misliti o izdavanju celokupnih dela A. dama Mickjieviča. Na svom sedmom zasedanju, 5 maja 1945, Zemaljsko narodno veće (Krajova Rađa Narodova) donela je svoju znamenitu odluku »po pitanju narodnog izdanja dela Adama Mickjeviča«.
»Zemalisko narodno veće mreuzimajući nerealizovanu inicijativu Ustavotvornog sejma iz 19920 godine po pitanju izdanja celokupnih dela Ađama Mickjeviča, ocenjujući u poftpunosti velimi ulogu stvaralačke misli velikog pojjskog i Wlavenskog pesnika za narodnu kulturu u preporođenoj Poljskoj — odlučuje da pod visokim protektoratom pretsednika Zemaljskog narodnog veća građanina Boleslava Bjeruta, realizuje to monumenfalno : izdanje pod nazivom »Narodno izdanje dela Adama Mickieviča« da bi celom društvu pružilo originalne pesnikove tekstove u uzomoj kritičkoj i tipografskoj obra= di«
Redakcija toga izđanja poverena je đr. Leonu Ploševskom.
Prvi zadatak redaktora i njegovih
saradnika bio je da ustale fekst pi-
ščevih dela. Osnova za to bila su prva izdanja u kojima je sam Mickjevič vršio korekturu, a sem toga su pregledani njegovi rukopisi, Ponovo su prevedeni Mickjevičevi članci iz 1948 godine, pisani na francuskom jeziku. Da bi se to izvršilo morale su se iz Pariza nabaviti foto-kopije lista »La tribune des Peuples« jer su dva kompleta, koja su postojala u Poljskoj, bila oštećena. Sem tosa redaktor se poslužio i onim što je bilo pripremljeno još za predratno izdanje. Deo Mickjevičevih rukopisa je propao za vreme rata, Samo zahvaljujući brizi i staranju poljskih naučnika (Borovi, Gurski, Ploševski, Pigonj) skoro sav materijal je spasen, što je u mnogome olakšalo rad na pripremanju ovog izdanja. Tako je, na primer, ceo VIII tom predratnog izdanja bez poslednjeg tabaka izgoreo u Varšavi. U celoj Poljskoj ostao je samo jedan jedini primerak kod pro-
ADAMA MICKJEVICĆA
fesora Krakovskog univerziteta Pigonja, kao i Fkorekture poslednjeg, neotštampanog tabaka. To je uostalom slučaj sa mnogim poljskim knjigama, čije je štampanje prekinuo ra.
Narodno izdanje Mickjevičevih dela imaće uz tekst kratka i pristupačna objašnjenja bez opširnih kritičkih komentara, Celo izdanje imaće petnaest tomova i izaći će u četiri serije. Ovih dana treba da izađe prva serija od četiri knjige u kojima će biti štampana Mickjevičeva pesnička dela u obradi Leona Ploševskog, Konrađa Gurskog, Stanislava Pigonja i Juliana Kšižanovskog. Sorija druga (V-VIII tom) sadržaće njegova prozna dela, »Knjige Naroda i stranstvovanja poljskog« i istoriske i književne članke. U trećoj seriji (ITX-XT tom) izaći će njogova pređavanja o sloven= skim književnostima i članci iz „lista »La tribune des peuples« a u poslednjoj, četvrtoj seriji (XII-KV tom)
U ovom izdanju štampaće se prvi put mladalačko delo Mickjeviča »Mieško«, potpun fekst poeme »Krompir«, dve skoro otkrivene recemzije napisane za časopis »Moskovski telegraf«, rekonstruisani epilog »Gospodina Tadije«, niz do sađa neobjavljenih pesama itd. Sem toga ovo izdanje će doneti prvi prevod rukopisa Mickijevičevih drama »Barski Rkonfederati« i »Jalub Jasinjski« napisanih na francuskom jeziku.
Karakteristika ovog izdanja je veo ma niska cena u poređenju sa cenama ostalih knjiga i veliki tiraž. Tako će prva serija izaći u sto hiljada prime-
raka.
Pojava „Mickjevičevih celokupnih đela će biti značajni đogađaj poljske kulture. Izdanje ujedno treba i da o= beleži 150-godišnjicu rođenja velikog poljskog pesnika, koji je celog svog života maštao da njegova dela zađu pod sve krovove i strehe pod kojima živi poljska reč. I evo tek više od sto godina, u novoj demokratskoj poljskoj republici to će se ostvariti.
Poljski prevod jedne naše knjige
Pre kratkog vremena, u izdanju jednog od najvećih i najuglednijih poljskih jzdavačkih zadruga »Čitelnik« izašao je prevod dela »Djeca Velikog sela« našeg omladinskog pisca Mate Lovraka. Knjiga je izdata u seriji >Mala biblioteka mladog čitaoca«, a preveo ju je dr. Stanislav ,Papjerkovski, koji je ujedno mapisao i pogovor knjizi. U pogovoru dr, St. Papjerkovski daje kratak pregled i ocenu rada M. Lovraka. Ne bismo se samo složili s tim da je Mato Lovrak danas naibolji jueoslovenshi pisac za
decu„ Posle onoga.-što. ie na-tom-polju_. ~
stvorio u prvom redu Branko Ćopić, a posle njega i niz drugih omladinskih pisaca, ta tvrdnja je netačna. i Dajući kratku ocenu prevedenog dela dr. S. Papjerkovski između ostalog kaže: »Dieca velikog sela« su lek= tiza koja privlači mlađog (a takodje i odraslog) čitaoca, koja ga uči uzajamnom pomaganju, osuđuje egoizam i sebičnost, budi i snaži plemenita dečja osečanja, a uza sve to je bogata la. kom akcijom, punom zdravog humora«. BR. S.
BUGARSKA Ljudmil Stojanov nagrađen zlatnom medaljom za.
nauku i umetnost
Pretsednik Prezidijuma Velikog narodnog sobranja dr M. Nejčev primio je 30 oktobra o. g. pretsednika Saveza bugarskih književnika Ljudmila Stojanova i predao mu zlatnu »Medalju za nauku i umetnoste u znak priznanja za rad u oblasti narodne kulture.
a O O ODU KLUNI JOU Sedi Prkarak Od mro" Mater "a: zo) MON Nova dela moskovskih pisaca
U sekciji za poeziju Saveza sovjetskih književnika u Moskvi održan je sastanak na kojem se raspravljalo o rezultatima ovogodišnjeg rađa sovjet_ skih pesnika za vreme letnjih meseci. Pesnik S. Ščipačov podneo je iz_ veštaj o letnjim putovanjima moskovskih pesnika i o rezultatima nji_ hovog rada.
A. 'Tvardovski ie boravio na Uralu, V. Inber u Uzbekistanu. M. Lu_ konjin u Staljingrađu, S. Gudđženko u Tuvi, a A. Mežirov u Lenjingradskoj oblasti.
Za vreme leta moskovski pesnici napisali su nekoliko novih dela: M. Simonov pripremio ie novu zbirku pesama na međunarodne motive: M Lukonjin sprema zbirku poezije o Staliingrađu. Mežirov je napisao cik_ lus pesama pod opštim naslovom »Komunisti, napređe a Gudzenko zbirku »Tuvinska beležnica«. U najskorije vreme izići će nove poeme A. Jašina — o naprednom kolhozu. V. Zaharčenka o lenjinsko-staljin. skom Momsomolu i nova zbirka sti, hova 8. Dolmafovskog.
Na sastanku ie odlučeno da sekcija za poeziju Saveza sovjoelskih kniiževnika sazove mn najskorije vreme sastanak osvećen pitanjima publi_ e'stičke poezije,
—
Dve značaine smotre povodom 4d0-godišnjice Komsomola
U čast friđesetnendišnjice Komsomoja ofvnrema ie ?"R aktobra u Moskvi. u Muzeiu likovne umetnosti »Puškin«. izložba mlađih sovjetskih likovnih umetnika.
U šest dvorana Muzeja izloženo je
preko 300 radova, Slike, grafike i skulpture mladih umetnika odražavaju naipozitivnije crte sovjetske omladine koju vaspitavaju Boliševička partiia i njeni veliki vođe — Lenjin i Staliin.
Herojstvu sovjetskih omladinaca u ratu i u izgradnji posvećene su slike: »Komsomolci na odbranbenim položajima« — N. Osenjeva, »U brian skim šumama« — PF. Golubkova, »Pobeđa« — P.,. Krivonogova, »Graditelj podzemnog Sevangesa« — O. Zarđar– jana, »Prva svetla Mingečaura« M. Abdulajeva, »Gospodđari zemlžz« A. Maksimenka. 1
Velikim temama jstoriskih događa. ja, vezanih uz imena Lenjina i Staljina., posvećeni su radovi S. Dudnika (»Plotun s Auore«),. laureata Staljinove napgrađe V. Sjerova (»Lenjin proglašava sovjefsku vlast«e), A, Daniličeva (»Lenjin na III „Kongresu Komsomola«) i veliko platno laureata Staljinove nagrade M. Hmeljka »Za veliki ruski narod«.
Na izložbi se nalaze i rađovi mladih vajara. Među njima ističu se portreti A. Rabina «Oljeg Koševoj«, T. Poljatove »Uliana Gromova«, zatim radovi L. Kerbelia »Radne rezerve«, A. Fajđiš-Krandijevskog »Komsomolci mašinskotraktorske stanice« i drugih. Grafika ie ma izložbi takođe bogato zastupljena,
U velikoi sali Moskovskog konzervatorijuma održan je 29 oktobra, u čast 30 godišnjice Komsomola, veliki
koncert u kome se značajan deo pro-
grama sastojao od đela mlađih kompo* zitora — vaspitanika konzervatoriju-
ma. Uz njihova nova dela, posvećena Komsomolu (kantata »Slava mladosti« M. Kusa, »U slavu Komsomola«, kompozicija za hor i orkestar EK. Hačaturjana i »Moskovska komsomolska«, pesma K. Molčanova) izveđen je i novi koncert za violinu i orkestar D. Kabaljevskog. ;
U drugom delu programa Državni simfoniski orkestar pod dirigovanjem mladog dirigentfa O. Agar&ova, izveo je drugi i treći stavak koncerta za klavir i orkestar, A. MĐabadžanjana (solist-autor). »Prazničku uvertiru« N. Budaškina i »Pozdravnu uvertiru« M. Čulaka.
Komsomolci pišu istoriju svojih organizacija
Pripremajući se za proslavu 30_
godišnjice VLKSM.,. Komsornolci mno-
gih gradova, oblasti i rejona sakupljaju materijal za zbornike, albume
i izložbe, posvećene isforiji svojih "organizacija. Tako se na inicijativu Harkovskog gradskog komiteta LK_ SMU sada izdaje knjiga »Istorija harkovskog Komsomola«. Knjiga obuhvata istoriju harkovske Wom8omolske organizacije od prvih dana njenog osnivanja pa do radnih uspe. ha omladine Harkova u ispunjavanju zadataka pošleratne „staljinske pjatiljetke, i