Književne novine

BMRT PAŠIZMU — SLOBODA _MADAm==——

PROJ 43 | GODINA 1I

Univerziteta Me bi bli ot oke

vi.

aayokboza Liažko

Boograd BajkCVWAŽ fah 249

aaa a0

O ORGAN SAV

Adresa uredništva i administracije:

Trancuska 7 — "Telefon: 28-098

Grvene Armije 71

EZA KNJIZEV

BE #7 Wii

BEOGRAD, UTORAK, 7 DECEMBRA: 1948 |

NIKA JUGOSLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

UOČI TRIDESETOGODIŠNJICE SMRTI

O SAVREMENOST IVANA CANKARA

Jedanaestog decembra navršava 50 trideset godina od smrti velikog slovenačkog i jugoslovenskog UO 4 ka Ivana Cankara, koji je, prvi O književnika naroda Jugoslavije, sVOje stvaralaštvo potpuno i svesno Ya zao s radničkom klasom, a umiruč 1918, u doba nestvarnog a abakk

i tanja u prvoj Jugos nacionialn Pa 0 a etviđno federativnu republiku ravnopravnih narođa i doslednu borbu do potpunog socijalnog i političkog oslobođenja koje tek znači i kulturnu slobodu. Za trideset proteklih godina nešto od velikog deJa Cankara, sakupljenih u tridesetak knjiga, izgubilo je od svoje vredno-

sti, ali čitav lik ovog pesnika-borca, ·

koji je imao i kolebania i izuzetno jasnih saznanja, u ovom vremenskom razmaku još je porastao. Prve njego“ ve knjige spaljivao je biskup Jeglić na lomačama u Ljubljani. U ratu od

1941 do 1945 klerikalci, koje je Can”

kar vanredno vidovito Rkarakterizovao, pokazali su svoj fašistički lik koji je Cankar bio nazreo. A Cankarevo ime nosila je jedna brigađa naše narodnooslobodilačke vojske u Sloveniji, i njegovo delo doprinelo je tome da se napredne snage slovenačkog naroda u ovom rafu podignu protivu fašizma.

Cankarevo delo nije samo dragoceni deo našeg kulturnog nasleđa, nego i živi deo naše današnje kulturne revolucije, naše današnje književno” sti koja se razvija u pravcu socijalističkog realizma, Gotovo nema pozor= nice u našoj zemlji na kojoj se ne i# gra neka od Cankarevih drama, koje su savremene i delatne i poređ izvesnih simbolističkih mutnoća i idejnih nedoumica, a njegov »Sluga Jernej«, i niz njegovih pripovedaka i crtica iz sveta siromašnih, svedoče o jednom teškom dobu u kome se Cankar borio za nacionalno oslobođenje i za pobedu radničke klase, videći da su nacionalno

=>razd ) )

O TĐOV

VOo3Wı

Rođen 1876, kao sin siromašnog zanatlije i bedom ubijene žene, Cankar se u književnosti javio na pragu dvadesetog veka, u doba kađa je u slovenačkoj književnosti sahnuo plitki naturalizam a klerikalizam nastojao da zavlada čitavim narodom. Javio se stihovima u zbirci »Erotika«, kao pripadnik grupe neoroman– tičara koju su sačinjavali Župančić, Cankar, Murn”Aleksandrov i Kete, čiji romantizam nije bio bekstvo u prošlost i u ulepšavanje rugoba stvar nosti, nego u snove o budućnosti. Izdajući 1899 svoju prvu zbirku stiho“ va, Cankar je hteo »da uđari pesnicom u lice... filistarstvu koje mu se isprečilo na putu ogrezlo u svem mogućem blatu«. Studije u Ljubljani, a zatim u Beču, upoznale su ga sa svim vidovima društvene stvamosti, i on je svoje književno stvaralaštvo posvetio borbi protiv nepravednih odnosa

u društvu, borbi za stvar radnog na” rođa. i

Bilo je to doba kada su se u austriskoj provinciji Sloveniji međusobno borile đve političke partije, od kojih su obe bile protivnarodne, a kađa se radnička klasa tek javljala na isto” riskoj pozornici, tek se osvešćujući i tek čineći prve probe svoje snage. Ođ 1906 Cankar prilazi radničkoj klasi i socijalnoj đemokratiji, ođražavajući i slabosti radničkog pokreta Slovenije i deleći izvesnu ograničenost austromarkhsizma. ali prevazilazeći u najboljim svojim delima kako slabosti toga pokreta čije perspektive je nazirao, tako i ograničenost austromark” sizma čije neke greške je pobijao.

Sam, Cankar je govorio da je uče” nje naučnog socijalizma shvatio i preko sopstvenog iskustva. I sam dete potlačenih, on je u mladosti video nastanak ogromne rezervne armije rada Od eksproprisanih seljaka, koji su preplavili pijace rada u čitavoj Austriji, a i pored toga morali da emigriraju u Ameriku iu Vestfaliju, Vi-

„deo je surove oblike eksploatacije Yadnika u kapitalističkim pređuzećima, mahom u rukama stranaca, s Koiima se liberalna buržoazija otimaoj Sko toga .»ko da pravi kapital od Lav HRKOG siromaštva«. Ivan Canere je u Beču došao u dodir 8 i arodnim radničkim pokretom SPAAD AI, se povezao s radničkim Rio om Slovenije, nedvosmisleno je e a. stranu Tadničke klase iako ba On je epbila, idčino i politički sla-

· y eći se i no-reakcionarnog shvatao OPRaČeie Sti radi umetnosti«, Svoje stv: j

. štavio u služb ON anje

i - ju društvenog napretka Svojim najboljim delima on nije ee i razıo Dostojanje te klase i nJe nina zn le, SYanBade: nego e

Mmagu video i u perspekti Tešta i odlučujućih dkeHa, a.

Kapa oo 'temeljnoj studiji o Can-

lizjya to Ovom dobu B. Ziherl ana-

nacionalne DN Pada Su socijalhe j +: O! i

" Ntičke Ogonacjon ON DPI: SRI IDeoa

* S Austrougarske, a u Sloveni-

i socijalno oslobođenje ~

alne feudalno-kapita- .

ji dve političke grupacije — liberali i klerikalci — monopolisale trgovanje sudbinom naroda. B. Ziherl u toj stuđiji, koja je neophodna za ocenu Cankara, ukazuje na besprincijelnost

borbe među tim dvema grupacijama,

koje su jednako ravnodušne prema narodu u čije ime govore, jednako tuđe i neprijateljske radnom narodu grada i sela koji hoće da što Više potčine radi svog profita, i otkriva izvesne paradokse u njihovoj Politici. Klerikalci, krajnji reakcionari vezani s Bečom i Vatikanom, služili su se socijalnom demagogijom da bi antikapitalističko „raspoloženje seljačkih masa kanalisale protiv sitnijih doma-–

Ivan Cankar

ćih hapitalista koje je kapitalizirani kler, vezan s bečkim finansiskim kapits!om, ionako hteo da likvidira; a libsrali, koji su želeći da se prikažu naprednijim od klerikalaca da bi sami postali profiteri kopitalističkog raz vitka Slovenije, u strahu od uspeha klerikalaca na selu preko osnivanja

Pres 21 »ali Bu da OL 2 y u protiv izborne reforme za koju bi sa inače zalagali, Klerikalci su nastojali »da eliminišu liberalizam ne toliko zbog njega samog koliko, pre svega, zbog toga što on svojom maglovitošću i besprincipijelnošću olakšava prodiranje „napredne proleterske ideologoje u mase siromašnih seljaka a time i povezivanje radnog naroda građa i sela«. Deo liberalne inteligencije prelazio je klerikalcima kada su ovi nadjačavali liberale, Obe grupacije služile su se jednako parolama »Za dobro naroda«, Međutim, dok je trajala ta mučka besprincipijelna borba oko naroda (koju. je Cankar razgolitio maročite u dramama »Za dobro naroda« i »Sluge«), u industriskim centrima Slowenije i u Trstu i Tržiću formirao se, jačao i pripremao se za borbu radnički pokret, u kome je Cankar video snagu koja će rešiti sudbinu slovenačkog naroda. Sam Can kar u svojim delima naročito insistira na razlici između naroda i »nacije« nazivajući nacijom onaj fanki sloj buržoazije koji nema veze s radnim

narodom,

Te društvene suprotnosti, tu borbu između radnog narodhitrgovaca dobrom naroda, nagoveštaj ishoda te borbe dao je Cankar naročito u svojim dramama (Jakov Ruda, 1900, Za dobro naroda, 1900, Kralj Betajnove, 1902, Sluge, 1910). U tim dramama je radnička klasa, kao rešavajuća snaga, više nagoveštena nego iznesena na S8cenu, a neki njeni postupci više su anticipacija budućih velikih „pokreta

jedinci, s . (Ščuka, Maks Knec, Jerman), koji čak

članaka o savremenim pitanjima, u "'Rojimai Je zauzimao izrazito napredan ~

nego akcija u drami (Za dobro naroda), Idejni pretstavnici revolucionarne klase mahom su intelektualci-pokolebanjima i slabostima

i podležu ali znaju da će stvar rešiti radničke ruke Mo u svim tim dramama Cankar je nemilosrdno raskrinkao kako klerika}lne tako i liberalne trgovce narodnim dobrom, osuđio eksploatafore i nasi)nike, kraljeve Befajinove. j izrazio da je ta klasa istoriski osuđena u tim dramama, kao i u njegovim proznim radovima, kao i elemenata simbolizma. ali je taj simbolizam, koji je on primio i od tadđašnje evropske književnosti, bio ispreFleten snažnim realističkim elementima, i slika drušfva koju je đao istinita je, a nagoveštaj rešenja pravilan,

Romantični elementi kojih ima u Cankarevim delima srodni su romantičnim tonovima u ranim delima Mak sima Gorkoga, kada on dočarava pobedu radničke klase, Razvijajući se u svom radu, Cankar se od realizma Ibzenovog, s psihologističkim i individualističkim elementima ovog nordiskog kritičara društva, približavao realizmu Gorkoga.

U svojoj velikoi pripovetci »Sluga Jernej i njegovo pravo« Cankar,. je simbolično izrazio „sudbinu seljakakmeta koji traži svoje istorisko pravo, ipokazaojeda on to pravo ne može dobiti moleći ga od instance do instan ce vladajućih. U zbirci »Za hrstom«, koju je objavio 1907, on prožicira istoYiski hod radničke klase, nagovešta– va narodni ustanak i društvenu Yevoluciju. Uoči prvog svetskog rata Cankar je objavio niz principijelnih i političkih

stav s obzirom na tadašnje prilike i Sloveniji, nađ kojima je on Visoko stršio. Za vreme rata bio je interniran, i tek 1917, iznuren i bolestan, pušten je iz logorskih baraka. Intemacija i nedaće nisu umanjili, čak su potencirali njegov društveno-idejni i u metnički stav, o čemu svedoče i »Sno viđenja«, objavljena 1917. Do poslednjeg svog daha, do smrti u decembru 1918, bio je aktivan kako perom tako ušmeno, i poređ ostalog vodio borbu protiv austromarksizma po nacionalnom pitanju. Mnogi njegovi stavovi, .

izdržali su probu vremena, i deluju

danas kao pravilni, posle velikiH"skustava našeg oslobodilačkog rata ii naše revolucije.

Sa svim ne potpuno jedinstvenim elementima svoga stvaralaštva, sa svim kolebanjima u teškoj i složenoj društvenoj stvarnosti u kojoj je ponekad vodio borbu sam, Cankar danas pretstavlja živog učesnika u razvitku naše napredne književnosti, kojoj je on mnogo doprineo, On ostaje kao primer preteče u našoj književnosti koja. se razvija u novom društvu usmerenom ka definitivnom ostvarenju socijalizma — borbenog sna Ivana Cankara. 30 izložbe

likovnih umetnika Srbi/e

Svedoci užasa

Udruženja

Đorđe Andrejević — Kun

LE RV DO „AMN „EPO Va Vi O WMLI RIP

va... PO đ

POŠTARINA PLACENA U GOTOVU ~

PRIMERAK 3 DINARA

IZ SATIRIČKIH I POLEMIČKIH SPISA IVANA CANKARA–

IZ »BELE KRIZANTEME« -(1909—1910)

·.. Reči vas izdaju da niste čovek iz publike, nego slovenački recenzent. Ljudi takv.· sorte, naime, ne objašnjavaju kakva je umotvorina, "u kojoj i kakvoj je vezi umetnikovo delo s kultirom naroda i vremena, nego 8anio nagađaju i ispituju vonja li umetnik

„ma haringu ili ne. Kada uhvate da za-

ista vonja na haringu, nagađaju još

„dalje, gde je tu haringu kupio i je

li mu prijala; na kraju krajeva začine svoju harinšku' mudrost još nau-

ikom gde da umetnik ubuduće kupu-

je svoje haringe i kad da ih pojede. Kad je recenzent na takav način svršio svoj posao, zasuče brke i on je učenjak. i J i ; *

Prošle jeseni čitao sam u jednom pobožnom listu takve reči o sebi da

„nisam znao je li to san ili java. Po-

„božni papir nikad još mije bio spram mene naročito milostiv, ali me za razbojnika, nevaljalca, prođanu dušu i upropalicu, do lanjske jeseni još nije bio proglasio, Kako se to dogodilo da sam odjednom tresnuo u takvo blato? Tako je bilo moguće da me je u trenutku, prosto preko noći, ostavio svaki moral, da su me izneverile sve Miuzo, da mi je čak'i jezik otkazao? Tatry

— Kako bi i bilo drukčije? — tešio sam se, — Dogodilo se kao s onim recenzentom “koji se oslanjao na savesnost „intendanta i na božju. providnosšt. Napisao je u krčmi referat o drami koju je videlo jedino njegovo pouzdano oko; jer pre no što se zastor digao, heroina" se onesvestila iza kulisa. Šta si učinila, o heroina? ... Tako je bilo::svet: čovek nije čitao nijedne moje reči; vragolan se u krčmi našalio s njim pa mu ispričao divlje bajke o meni. I sveti čovek je pisao... Ne, nije bilo tako! Pređ zimu sam čitao o sebi drugu istoriju, đevet pu-

„a prliaviju. Kad bi u njoj bilo trun'ke istine,

stine, ne bih se usudio više na cestu, zatvorio bih se u sobu i razbio ogledalo... Pomislio sam: pa to nije lakomislena, nesvesna laž, ni zloba bez namere i cilja, ni golo bezumlje, ni sama pustoš u srcu, ni prosta beda duše!... Znak je među znacima!...

_ —Prijatelju, pogledaj đublje! Zar ne vidiš odakle su ove nove snage? Život se budi u nizinama koje su spavale. Oči se otvaraju, traže svetla, ruke se pružaju, traže ciljeve. Pa što, ako proleće dolazi sa olujama i poplava= ma! Iz te crne naplavine izklijaće bujno rastinje! Njihova misao bila je prava: ne bele krizanteme na olinjao frak — crveni karanfil na prsluk! Ne boj

"se/ gariod sa ne da zaslepiti, ne da da

„mu žavežu oči! Makar ga vodili stran'Dutigama, po močvarama, po tami on će Mel put do sunca! ...Čvrsta je moj8.Vera da će sinuti zora onoga dana kad naša kultura neće više biti krizantema siromaha nego bogatstvo bogatoga. Već slut'm zoru toga dana, sluti je sva moja najđublja i najčišća čežnja. Ne, ne samo čežnja! Moje delo je slutnja zore, svaka moja reč i či-

· tav moj život. Već čujem dleto koje

kleše granitni temelj nove zgrade... Kada svane taj dan, preporođeni narod dići će iz blata pregaženu jadnu krizantemu, očistiće je i pohraniti s dužnim poštovanjem, kao sjećanje na gorkolepu prošlost, Na jednom od onih tankih belih ljstića biće napisano moje ime, *

Oko, obazri se natrag, sve đo mraka dečjih godina! Kud je letela sva žudnja, kome je bila poklonjena najbolja snaga srca i uma, odakle je izvirala, kud se vraćala sva radost i sav bol?

Otadžbino, zaista te nisam voleo kao cmizdravo dete što se drži majčine suknje: nisam te voleo ni kao čovek koji bolećivo uzdiše i kadi ti lice slatkim tamjanom da te peku jadne oči: voleo sam fe saznanjem; video sam te svu, u nevoljama i u gresima, u sramoti i u zabludama, u poniženju i u gorčini, zato sam sa tugom i gnevom u srcu voleo tvoju oskmavljenu lepotu, voleo sam te sto puta dublje i sto puta više od svih tvojih trubadura! Moje delo je knjiga ljubavi — otvori je, otadžbino, pa ćeš videti ko je tvoj pravedni sin!

SLOVENCI I JUGOSLOVENI (1913)

Ako jednom dođe do političkog ujedinjenja jugoslovenskih naroda — a nije samo moja vruća želja, nego i moje čvrsto ubeđenje da će do tog ujedinjenja stvarno i doći, — onda se to ne može drukčije izvršiti, nego tako

da se ujedine ravnopravni i jednako=

vredni narodi,

wsfayja“

SLOVENAČKI NAROD 1 SLOVE-

· . Saznao sam kuda ide i vodi jedini put naroda iz ropštva ka spasenju kulture od sadašnjeg bankrotstva;

ka spasenju kulturnih radnika od sramne besposlice, od prezira i poniženja. Jedini put je borba naroda, bezobzirna borba, dok ne padne posšledinja bar:Bkada, dok ne bude postignut poslednji cilj! Borba za potpuno socijalno i političko oslobođenje — jer bez socijalne i političke slobode nije moguća kulturna sloboda. Dok narod bude sužanj društva, sužanj ove anonimne nacije — dotle će robovati, dotle će biti »espravna i ponižena takođe i duhovno kultura. Borba za oslobođenje naroda jeste kulturna borba — i svako ko kleveta tu borbu, ko joj podmeće prljave ciljeve, jeste neprijatelj naroda i neprijatelj kulture.

(IZ govora u Radničkom domu u Trstu)

KAKO SAMI POSTAO SOCIJALIST (1913)

.. .Ugskoro sam osetio ono što sam još jače osetio kasnije, kada sam čitao na– učne Knjige o socijalizmu: đa ne čitam novo, tuđe jevanđelje nego da sam čitavo to saznanje već u mukama i

sumnjama doživeo sam u sebi; da su mi nauka i istorija samo do kraja dokazali ono što mi je sam život rekao.

IZ GOVORA TRŠĆANSKIM RADNICIMA „ (1918)

...Ja verujem u tu porođicu slobodnih narođa. Ja verujem da će iz tog besprimernog iskušenja izići preporođeno čovečanstvo! Bio bih licemer i lažac ako bih se zvao socijalistom, a u dubini svoje duše ne bih verovao u svoje ideale! Ne bojmo se ništa, ne plašimo se svakodnevnih patnji, ne skrivajmo oči pred užasima vremena — hrabro im pogledajmo u lice! Ne samo čovek, ne samo narod, nego i čovečanstvo će se uzdići iz močvare, očišćeno i pomlađeno!

...Osnovna načela socijalizma i njegovi krajnji ciljevi svojina su svih naroda, ali puteve koji vođe ka tim ciljevima mora zacrtati svaki narod za sebe u skladu sa svojom individualnošću, sa svojim domaćim privrednim, političkim i kulturnim prilikama,

Smrt slovenačkog pesnika iga Grudna

U Ljubljani je 29. novembra umro slovenački pesnik Igo Gruden.

Igo Grudđen je rodom iz onog dela slovenačke zemlje, koji se na krajnjem: jugozapadu najžilavije borio protiv denaeionalizacije, za svoj nacionalni opstanak i socijalnu „prav-

du, a koji je odlukom mračnih zapadnih #ila · uprkos svojoj borbi još danas ostao pod imperija-

lističkim jarmom. Rodio se 18 aprila 1893 u Nabrežini kod Trsta, snovnu školu pohađao je u Trstu, gimnaziju u Gorici, a prava u Beču, Gracu i Pragu. U prvom svetskom ratu bio je ranjen. Posle rata postao je

Igo Gruđen

advokatski pripravnik u Ljubljani a kasnije je otvorio samostalnu advo* katsku kancelariju. Ali mnogo više nego advokaturom bavio se literaturom, sarađujući u napređnim slovenačkim časopisima. Kađ je okupator upao u našu zemlju, Gruden se sa ostalom progresivnom inteligencijom svrstao u redove Osvobodilne fronte. Krajem 1942 uhapsili su ga izdajnici slovenačkog naroda i zatvorili u »belgijsku kasarnu« u kojoj je odležao tri meseca i posle toga bio upućen u koncentracioni logor Visko (Visco) u Fur lanskoj Dolini. Tamo se borio i raskrinkayao izdajnike u službi fašističke tajne poligije koji su ubacivani među intemirce, pa je zbog toga otpremljen okovan u drugi logor, Kiezo Novo (Chieso Nouvo) kod Padove, i ođatle na Rab. Igo Gruden imao je tamo mogućnost da vidi mesta najstrašnijih patnji hiljada i hiljada svojih sunarodnika, Na Rabu je dočekao oslobođenje po kapitulaciji Italije. Otišao je s našom vojskom na Vis, zatim u Bari, Po oslobođenju Beograda došao je u prestonicu i radio na. slovenačkim emisijama Radio Beograđa.

Po oslobođenju Slovenije vratio se u Ljubljanu i stupio kao pravni referent u Ministarstvo prosvete.

Grudnovo pesničko delo je opsežno. Počeo je da piše već u nižim razredima gimnazije, Prve pesme je štampao kao četrnaestogodišnjak u »Zvončku« a kao osmoškolae pojavio še već u »Ljubljanskom zvonu« i malo zatim u »Slovami«. Sarađivao je i u zagre„bačkom časopisu „»Književni jug«. Kad je počeo da izlazi napredni časopis »Sodobnost« bio je njegov glavDi saradnik

Svoje pesme sabrao je sam u šest zbirki. 'Prva knjiga »Narcis« (1920) sadrži pre svega mladenačke ljubav-

ne ispovesti, u drugoj »Primorske pešmi« (1920) već prodiru životna pita= nja našeg naroda, s Krasa i Idrije u

njima se pojavljuje i težak život na-

šeg radnika i seljaka kao i u još ćoj meni pesnikova briga” za n

nalnu sudbinu našeg naroda na Krasu i Idriji,

U zbirci »Dvanajsta ura« (1938) pesnik često bez perspektive gleda u budućnost. Ali ta zbirka drugim delom govori da je Gruden u godinama. pred Drugi svetski rat tražio i našao put do malog čoveka, do radnog Čoveka i upravo je taj radni čovek upalio u Grudnovoj duši varnicu vere u novi svet.

S tom vamicom vere u novi svet, 'koji za njega još nije imao određeme konture i oblik, dočekao je pesnik Drugi svetski rat. U toku tog rata pesnik je doživeo najteže i najveličamstvenije dane borbe svog narođa. U zbirci »Pesnikovo srce« (1945) provejava ljubav i vera u čovečanstvo. Ta vera nije klonula ni u fašističkim zatvorima i logorima. Njegove pesme iz tih dana sabrane u zbirci »U progonstvu« (1945) izražavaju žrtve i bor bu narođa u oslobodilačkom ratu i već zahvataju oblike novog sveta, koji & borbom mora izrasti. Za poslednje dve zbirke Gruden je dobio Prešernovu nagrađu. i

Pesničko delo Iga Grudna prožeto je ljubavlju prema čoveku, pa bio to čovek iz neposredne blizine ili neznani sapatnik u dalekom logoru. To veliko, meko srce, ta ljudska širina i dobrota najizrazitija je karalteristika Grudnove poezije.

U poslednje vreme počeo se ponovo baviti omlađinskom literaturom (1922) je izdao omladinsku zbirku pesama »Miška osedlana«, Sarađivao je u omladinstkim listovima (naročito u »Cicibanu«) i pripremao novu zbirku pesama za omladinu. Prevodio je bugarske i makedonske pesnike. Hrista ĐBoteva preveo je u celošti i skoro ga potpuno pripremio za štampu. | Maši narcdi sačuvaće uspomenu slovenačkog pesnika Iga Grudna.

JI.

Premijera prvo . slovenačkog umetničkog filma u Ljubljani |

U nedelju 21 novembra data je premijera prvog slovenačkog umeiničkog filma »Na svojoj zemlji«. Za lju bljansku publiku film se davao u velikoj dvorani bioskopa »Union«. Specijalna filmska ekipa obilazi oko petnaest većih i manjih gradova u Slovenačkom Primorju „gde će prikazati film. Osim toga, ekipa će održati i predavanja o značaju prvog slovenačkog umetničkog filma, za koji je tema uzeta iz oslobodilačke borbe naroda Slovenačkog Primorja, Film će

& i

se davati i u zoni »B« Slobodne Teris

torije Trsta. Na konkursu za scenario ovo;

: : Ba ĐE vog filma, izabran je prošle Bodiho scenario slovenačkog Kknjiževnika. Cirila Kosmača, Knjig, snimanja. za-

vršer je u avgustu prošle godine, a —

baš _ enu od septembra do novem-

jan

stu. Kao što je planom i đeno, ekipa »Triglav-filma« snimala je 110 dana, Franc Štiglic. Ulogu primorskog borca za slobodu igra Lojze Potokar, Franc Pretsednik je nosilac uloge

komesara Stana. U filmu nastupaju · još i Stane Sever u ulozi Drejea, Miro.

Kopač u ulozi čika Orla, Franc Ku-

mar kao SS-šturmfirer, Jule Vizjak

kao fašistički komesar i frinaestog: dišnji pionir Boris Šešek u uloziČ Orlovog unuka. Ženske uloge ti DONA Zakrajškova, IN va, Augusta Danilova, Maja karjeva i Angela } igraju i OB Poe.

____ršena Su probna snimanja. U li 53 ove godine počel,„ su snima nja da terenu, a završena su u avgu ilo predvi«~ ·

gana, od čega 750%/0 eksterijere, . Reditelj filma »Na svojoj zemlji« je -