Književne novine

STRANA 4 -

---— _ ==

SMOTRA AMATERSKE

| ___Savezi kulturno-prosvetnih društava glavnih građova naših republika održali su u novembru gradska takmiČenja · svojih | kulturno-umetničkih | društava i na njima izabrali najbolje Sekcije, koje su 27 novembra izvele - programe u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. | ____Na završnoj smotri u Zagrebu uče_.Btvovali su sa svojim dramskim sckcijama: »Abrašević« iz Beograda, __»Vladimir Nazor« iz Zagreba, Šent___jakobsko amatersko pozorište iz Lju- bljane, »Mladen Stojanović iz Sa__Yajeva i »Kočo Racin« i» Skoplja. Ye Na osnovu utisaka dobivenih na _ zagrebačkoj sriotri, pre svega treba iekogurnovup da su dramske sekcije

'kllturno-umetničkih društava učinile ž:. Satan napredak u poređenju sa pro___Šlogodišnjim nivoom amaterske glu| me i da taj napredak na ovogodi_ Šnjim takmičenjima obeležava jasno _ određenu najvišu tačku na razvojnoj liniji glumačkog amaterstva, koje se ___u našoj posleratnoj eposi sasvim od__Vaja od onoga Što se pre rata moglo da vidi na amaterskim pozornicama. Najbolja amaterska društva su dc{initivno prevazišla fazu površnog i _ neodgovornog diletantizma i pošla putem koji se karakteriše pravim u_ imetničkim odlikama. Amateri su ove _ godine pokazali sposobnost ulaženja

u složene uloge 'ozbiljnog repertoara,

: uloge koje zahtevaiu brižljivu studi__ju i'koje se ne mogu savladati bez _ izveme stvarne obdarenosti. "'Sterijlm .»Kir-Janja« u tumačunju _ beogratskog »Abraševića« i Cankarev _ \»Kralj na Betajnovi« u tumačenju . Mjubljanskog Šenijakobskog amater. - Skog pozorišta, dveju dramskih sckcija koje.su na završnoi smotri dale najveću umetničku meru među svim učesnicima, svedoče da se amaterska gluma u svojim najboljim oblicima približava pravoj umetničkoj inierpretaciji ,da se uspešno oslobađa slepog podražavanja pretstava i pojedi. načnih uloga viđenih na profesionalnim pozornicama, da pravilno koncipira likove u datoj istoriskoi i lokalnoj atmosferi, da ne ide za jevtinim efektima formalističkog karaktera, da razvija smisao za realistički prikaz i da stiče osećanje celine ansambla u kojem pojeđinac umetnički disciplinovano služi Scenskoj realizaciji čitavog dela. ug Ovo podizanje umetničke vrednosti _ igre očevidno je proisteklo iz novog ı načina prilaženia obradi dela. Metodološki postupak zasnovan na principima glume preživljavanja, koji su amateri usvajali u neposrednom radu sa svojim umetničkim rukovodiocima ili su Pa teoretski dobili ma specijal| Ba kursevima a u praksi pod stručm:zxukovodstvom pouzdano primenjivali, jasno je, ne samo u slučaju dva pomenuta društva nego i kod nekih drugih društava, pokazB8oO SVOje dobre strane i potvrdio se, i u amaterskim okvirima, kao jedini siguran put ka realizmu.

"amo, međutim „gde je težnja za zanimljivošću spektakla, kao na primer, u »Otoku mira« od sovistskog

_ pisca Petrova, u interpretaciji društva »Vladimir Nazor«, uzela v:še _ maha nego što dopušta obaveza prema smislu teksta, amateri gube tlo ___pod nogama i njihov prikaz ostaje bez _ prave idejne podloge, a igra pnojedinaca se razvija stilski neujednačemo. 7 Neprečišćen odđmos prema sadržini đela osetio se, delimično, i u pretstavi »Jazavac pred suđom« društva »Mlađen Stojanović«. Satirička oštrica Kočićeva je umanjena time što su nosioci protivradnje, carski činovnici, pasivizirani i pretvoreni u neaktivni objekat Štrpčevog ljutog sarkazma, tako đa je pretstava ostala lišena dinamike sukoba između ugnjetenog: naroda i onih koji narod

OVO IJ . , ~ x M NOLE ANE Nih 0)

ugnjetavaju, Taj sul ob u »Jazavcu« i forma]no razvijen, ali on živi u

samoj sumnji činovnika koji se pDitaju je li Štrbac lud i, konsekvetno

Tome, ne mogu da se tumače Mao

dremljivi loga. ,

Izbor repertoara je važan faktor u unapređenju amaterske glume. Wet društava koja su učestvovaja na zagrebačkoj smotri, četiri društva su izvela dela iz njima najbližeg domaćeg repertoara, i to im je dalo velika preimućčstva. Piščev materijal, dopunjen sopstvenim, neposrednim ili posrednim, saznanjima iz lokalne sredine, pomogao je amaterima da svoje uloge donesu u tHtipičnosti punije i istinitije, da ih obogate ličnom opservacijom, da ih učine konkretnijim i životno ubedljivijim. To se naročito osetilo kod skopskih amatera u slikanju likova i atmosfere MakedonaCa pod okupacijom.

Zagrebačka smotra dramskih sekcija kulturno-umetničkih društava glavnih građova naših republika pretstavlja pozitivan godišnii bilans rada ovih izvanredno korisnih ustanova,

slušaoci njegovog mono-

'koje su već počele da služe, i služiće

GENTAR DEČJE SLUŽBE

sve više. olkrivanju novih talenata za popunu glumačkih kadrova u proTesionalnim pozorištima. Ali to nije jedini zadajak njihov. Ona treba da, izgrađujući sebe, vaspitaju zdrav smi-

sao i ukus za pozorišnu umetnost ,

kod svoje publike, d„ sve više jačaju njen interes za pozorište i osposobljavaju je za pravilno razumevanje scenske umetnosti, To je odgovoran i važan kulturni zadatak i naša pro-

” fesionalna pozorišta bi bila đužna da

izdašno pomognu ovu aktivnost preko svojih najboljih umetničkih radnika, Onde gde je takva pomoć već učinjena pokazali su se i plodni rezultati, Naša kritika bi takođe trebalo da se više zainteresuje za mad dramskih amatera i da im pruži Do-

ru u nihovoi plemenito} težnji za umetničkim usavršavanjem.

M. ĐOKOVIĆ

POVODOM BALETSKOG"

__TAKMIČENJA NA FESTIVALU

_# | OMLADINE

U okvjru saveznog festivala omladine Jugoslavije, u baletskom takmičenju istupili su članovi i zbor omladine Baleta beogradskog i zagrebačkog pozorišta i njihovih škola. Tom završnom takmičenju prethodila su takmičenja na republičkim festivalima, od kojih je zagrebačko bilo karak teristično kako s gledišta brojnog Uučešća omladine, tako i po pitanjima našeg baleta uopšte. j

U Zagrebu su, sem zagrebačke pozorišna omladine, istupili omladinci riječkog i osiječkog pozorišta, Njihovo istupanje svedočilo je, s jedne strane, o opštem kulturnom. preobra” žaju kod nas, a s druge strane je istaklo zahteve koje ova umetnost mora ispuniti da bi odgovorila svojoj ulozi u našem novom društvu. Gledajući njihove koreografski slabo postavljene plesove, pored nekoliko sposobnih i talentovanih pojedinaca, pađalo je u oči otsustvo dobrog koreografskog i plesnog rada s mladim umetnicima. Pokazala se potreba za pedagozima–koreografima koji bi, poznavajući suštinu i zadatak igre, postavili temelje naše plesmo-kulturne tradicije ne samo u ovim mestima, nego i u Splitu, Skoplju, Sarajevu itd. Kada bismo imali izdignute pedagoško-kcreografske kadrove za sve te centre, ne bi se dogodilo da na završnom baletskom takmičenju u Beogradu istupe samo već pomenuti članovi i zborovi. Iz tih razloga nisu ovi, inače sposobni omladinci, mogli pručžiti izraz pune svoje sposobnosti.

Međutim, nisu oni bili jedini, nego je to bio slučaji' i sa nekim omladđincima beogradskog i zagrebačkog pozorišta, I njihovi koreografi nisu u svojim postavkama plesova raščistili poimove o sadržajnosti igre, nego su pribegavali prostim formalnim efektima, koji šsu u suprotnosti s dobrim, sadržajnim i organskim plesnim izrazom. Stoga su ispale neuverljive inter-

| pretacije đonesenih igara, izbijao ne-

Savetovanje mladih pisaca – početnika Makedonije

U Skoplju je, na inicijativu Zemaljskog veća Narodne omladine Makhedonije i Društva književnika Makedonije, ođržano prvo savetovanje mladih pisaca-početnika Makeđonije. Savetovanju su pored pisaca-početnika Makedonije prisustvovali i pretstavnici mladih književnika bratskih republika: Srbije, Hrvatske i Slovenije, pretstavnici ZemaljEkog veća Narodne oriadđine Makedonije i članovi i kandidati Društva književnika Makedonije. Savelocvanje je pozdravio i ministar prosvete Dimče Mire.

Na dnevnom redu savetovania bili su referafti Slavka Janevskog: »O raz” vitku i ulozi mladih pisaca«; Dimitra Mitreva: »O razvitku makedonske literature do danas«, i Blaže Koneskog: »O makedonskom književnom ·jeziku«, Konstatovano je da mladim kKnjiževnicima dosada nije ukazivana onolika pomoć, kolika je bila moguća i potrebna. Mlađi pisci bili su, uglavnom, ostavljeni sebi samima, a to je uslovljavalo i njihova lutanja'u književnom rađu i opasnost da padnu u veće principijelne greške. Osim nekih gradskih kružoka,i kružoka po školama, može se reći đa se do danas nisu našle ni primenile nove forme u rađu s mlađim «žEKknjiževnicima. Zbog toga je na savetovanju odlučeno da se ubuduće pojača rad sa piscima–-počet-

U NISU

Prilikom pionirskih proslava kra- jem ove godine u Nišu, pored ostalih ustanova, posetila sam i pionirsku | bolnicu sa dispanserom, koja se na_ Jazi u glavnoj ulici, u kući gde je ranije bio smešten jeđan privatni sana” torijum. | Rukovođioca ustanove, doktora Jordana Tomića, zatekla sam gde sastavja budžet za 1949 godinu, zatvoren u 'ekom malom sobičku, u društvu sa ednim od pretstavnika higijenskog 5. | zavoda u Nišu. | — Maštam o budžetu, — dočekao me ~ je. — Ali verujem da će mi se Ova | mašta ostvariti, kao i ranija da steknemo ovđe, u Nišu, ovakvu ustanovu. _____Pre nego što smo pošli da je razgledamo, ispričao mi je kratku istoriju i » uzroke njenog poslanka. U toku dvadeset godina, između ratova, Niš nije |__imao dečjeg bdeljenja u bolnici. Postojao je samo dečji dispanser. Tek posle oslobođenja, od 1945 godine, u ____niškoj državnoj bolnici otvoreno Je dečje odeljenje, sa svega osamnaest ___postelja. To je već značilo izvestan u___speh. Ove godine, kad je izvršena na· cionalizacija privatnog sanatorijuma, zgrada je iskorišćena za ustanovu u Kojoj je i dečje bolničko odeljenje, i O dečji dispanser kao i zbiralište žen| skog mleka za odojčad. | — Sada čovek s bolesnim. detetom __wiše ne luta. Ide pravo ovamo. Nikad | neću zaboraviti, — ispričao. je zatim, __:— nešto što sam doživeo u jednoj na1 Pred veče u za-

5 Šoj palanci pre rata. Dačo iti stajala su volovska ko-

«+

| ____bačenoj ulič 1 JA pred ordinacijom dečjeg lekara kojt

_»više nije primao«, pa prema tome niie bio ni kod kuće. Dečjeg dispansera · | » imala, niti dečjeg ode-

a dečje odeljenje u bolniči, da bolesnik sfigne Zuran đečji lekar, 1 eto O-

Cela jugo-istočna Srbija, kako je objasnio doktor Tomić dalje, bila je do ove godine bez određene ustanove gde bi se moglo obratiti ako je u pitanju zdravlje ili bolest detinja. Doktor Tomić je na moju mojbu pošao da mi pokaže šta je sve stvoreno dosad u oOvom smislu. U belom bolničkom mantilu ušla sam u dečje bolničko odeljenje. Ono bi moglo primiti još postelja, zasad ima još neiskorišćenog prostora, ali, i ovoliko snabdeveno, ono, u procentima izraženo, ima 150% više postelja nego ranije u državnoj bolnici. (Sada ih je pedeset, a u bolnici je bilo osamnaest). Ministarstvo zdravlja N. TR. S. udruženo sa gradskim odbororizvršiće nabavku potrebnog materijaJa, kao što je i opravilo stari sanatorijum i snabdelo ustanovu ovim što već ima. Sa rađošću čoveka koji se i sam troši u izgrađivanju jedne ustanove dr Tomić je otvarao redom vrafa pregledaonice, rentgenske sobe, ležaonica. Došli smo najzađ u odaju gđe sam ugledala desetak žena u belim mantilima, potpuno zdravih, zauzetih nekim

svojim poslom, pletivom ili čitanjem.

Tu je. bilo puno zbijenih postelja. Svet-

lost je padala posredno, kroz prozor

na hodniku. Na moje laičko čuđenje Tomić je odgovorio s osmehom:

— To su majke bolesne ođojčađi koje ovde imamo. Želimo da ta đeca imaju mleko ha koje su navikla, a kaku su žene sa sela, moraju ovde stamovati doklegod su im i deca ovde. Soba vidite, nije svetla, u nju ne bismo mogli staviti bolesnike, i u nedostatku

bolje dali smo je majkama. Iskorišću· Jemo zasad svaki prostor: i mali i ta~

man, ~. (3 FI:

SAV.

1 zbilja je to tako bilo. Prostor p

roglašen za zbiralište ženskog mleka,

gde mora. da bude stalna hladovina, gde ne treba svetlosti, stvoren je od sobička koji inače u bolnici ne bi ni za šta drugo mogao biti. Starinski raspored kuće, razni hodničići, male pojedinačne sobe, omogućio je rukovođiocu da tuberkuloznu decu odvoji od

nicima, koorđinira rađ Kkružoka, organizuju književne večeri sa diskusijom i slično. Kao centralno pitanje postavilo se pitanje izdavanja omladinskog časopisa, Zemaljsko veće Narodne omladine Makedonije i Društvo književnika Makedonije omogućiće izlaženje ovog časopisa, čiji će cilj biti da okupi oko sebe najmlađe radnike na književnom polju i da pomogne njihovom razvitku. Izdavanju omladinskog časopisa pristupiće se uskoro. U diskusiji po referatu Dimitra Mitreva istaknuti su rezultati onog što je đo danas stvoreno u mlađoj makedonskoj književnosti, ukazalo se na uspehe i propuste u stvaralaštvu starijih drugova i ocrtao se put kojim je prošla mlada „makedonska književnost do danas,

Mladi pisci uzeli su živog učešća i u diskusiji povodom Wyneferata Blaže Koneskog o makedonskom kKnjižev-

nom jeziku. ističući veliku važnost upornog rađa na jeziku, čijim razvitkom će i mlada makedonska literatura dobiti širi i bogatiji zamah.

Na kraju savetovanja mladi pisci -početnici iz Skoplja i unutrašnjosti čitali su svoje rađove, Čitanje je bilo propraćeno diskusijom u kojoj je u" zeo učešća veliki broj omladinaca,

druge, da stvori izolovane sobe za akultne zarazne slučajeve, da odeljenje gde se stavlja hrana takođe usami i za rentgen nađe zgodan mračan prostor (koji kao bolnička soba ne bi mogao biti). Tako se pokazalo da dobra volja, invencija, nužda, koja, kako narod veli, zakon menja, mogu od obične zgrade iz prošlog veka stvoriti modernu zdravstvenu ustanovu,

— Sad, dakle, vidite zašto objedinjujemo sve dečje ustanove u jednu — zaključio je doktor Tomić, Radđeći zajedno imamo, prvo, veći učinak rada. Nas dva specijalista ovde iskorišćujemo za lečenje dece i lekare kod nas koji tek specijaliziraju, što inače ne bismo mogli, da su u nekoj ustanovi odvojenoj od naše. Druga korist objeđinjenja je, kako sam vam rekao, što nema onog lutanja, ni lekarskog ni roditeljskog. Svaki lekar iz jugoistočne Srbije, usamljen možda negde i trenutno bespomoćan kad je u pitanju dete, obraća se nama za pomoć i savet, naime zna odmah gde treba da se obrati. A posle, kad stvorimo hadrove, nastaće, razume se, opet đecen'tralizacija koja je mogućna samo kad je zdravstvena služba razvijenija.

Posle bolničkog dela ustanove posetili smo dispanser, to jest. preveo me je preko dvorišta u zgradu gde smo zatekli roditelje s decom dovedenom na pregled.

— Vidite, ovo su vrata na koja se ulazi u dečju bolnicu, rekao je. Ovuda većinom imamo priliv tuberkulozne dece, ali naiđemo često i na druge bolesti i bolesnike koji se odmah moraju ostaviti u bolnici. Znači, lekar dispan= sera, kolega Atanacković, i ja, ne bavi se samo preventivnom službom, nego i kurativnom. To znači, čim ovde svršimo posao, trčimo u bolnički deo zgrade i nastavimo lečenje, uzimamo 'u postupak slučajeve koje smo toga dana dobili. Ali ni tu ne prestaje sva naša služba. Mi rukovođimo jaslama, vrtićima, koji su kao ustanove za zdrawu decu, naravno, odvojeni. Naša ustanova je, dakle, centar, celokupne de=

· čje službe u Nišu i okolini,

- Zainteresovala me je treća zgrada u dvorištu koja se uveliko opravlja. — BM, to je opet jedna naša mašta,

koja će se uskoro pretvoriti u stvar

· nost, Hodite sa mnom.

sklad u pokretima i u izražavanju bosećanja. Naša plesna tradicija oslanja se na rad u baletu naših glavnih pozorišta i škola, koje manje-više vođe umetnici angažovani u njima. Od njih, u-

* glavnom, zavisi i Rako će se razvija-

ti baletski podmladak u tim pozorištima. A šta je bila karakteristika njihovih praktičkih rezultata, bar uglavnom? Pored ozbiljnih postavki

i metnika, često njihovom SNS naših umemika, često 0 UdDd + je redakcija- najozbiljnije

radu s omladinom prevagnuv pojedini elemenat ove umetnosti, što je bilo pogrešno, Tehnika igre, na primer,

dolazila je često u prvi plan. Ali, ma '

koliko važna ona bila, ona nije sVe. Jer igra, pokret, mimika i scenski stav moraju biti samo sredstva za 177 raz određenog plesnog sadržaja, 8 nJegovim emotivnim vrednostima. Prema tome, fumačenje plesnog sadržaja glavni je cilj, a igra je sredstvo. Igra baletskog umetnika koja nije protkana emofivnom i idejnom interpretacelijom — nije potpuna,

Sa žaljenjem smo još primetili, ka” ko na ovom tako i na završnom festivalu, otsustvo naših narodnih motiva. Ne bi trebalo još jednom pominjati mepresušno bogatstvo našeg plesnog folklora. Njegovo duboko pro učavanje i stilska obrada moraju biti jedan od osnovnih puteva u razVo” ju našeg baleta. Primer nenadmašnog scvjetskog baleta mora nam ujedno biti i putokaz u ostvarenju zadataka našeg baleta. S tako shvaćenim zadatkom, na taj način vaspitavajući našu baletsku omladinu, stvorićemo naš izvomi stil, koji će ući u riznicu svetskog baleta. .

Završno baletsko takmičenje, pre svega, pokazalo je oduševljenje i VeOma ozbiljan trud naših omladinaca. Oni su ozbiljno shvatili festival i istupali su s bogatim nizom solističkih i zbornih igara. Treba odati priznanje i njihovim rukovodiocima, koji su uložili svesrđan napor da njihova omladina što bolje uspe.

Od učesnika u takmičenju nagrađeno je deset omladinaca i omlađinki, koji su dali na sceni ozbiljne 'baletske interpretacije. U vezi s mladim brletistima. treba ukazati na jednu važnu stvar u „njihovom razvitku, a to je da pedagozi treba kod njih da razvijaju specifične crte muških igrača, onakve kakve smo imali prilike da vidimo kod sovjetskog igrača Gusjeva kada je istupao kod nas zajedno s Lepešinskom. Takav stav i kretnje (odvažnost, osećanje vlastitog dostojanstva, snaga i lepota muževnoga skoka — prema ljupkosti, ženskoj gracioznosti, lakom skoku i vazdušastosti kod igračice) —- već su u priličnoj. meri magovešteni kod Mom” čilovića (Beograd) i Jelinčića (Zagreb) dok Trninić (Zagreb) ima talenta koji treba” pravilno usmeriti. Od mladih balerina koje su se istakle i dobile nagrađu, pokazale su naročito sposobnost interpretacije Katarina Obradović i Bojana Perić.

Zborne igre izveli su heogradski i zagrebački omladinski pozorišni ansambli. Zagrebački je izveo »Labudovo jezero«, u koreografiji bez odviše fantazije, s lepom uigranošću, a beograđski Mazurku i Čardaš iz »Kopelije« s dobrom uigranošću... »

Ovo takmičenje „imalo je veliki značaj u razvitku našeg baleta, jer Je dokazalo talentovanost, naše omladine, a i pokazalo nesumnjivi razvitak baleta kod nas ođ oslobođenja do danas. Važno je đa se s tom baletskom omlađinom peđagoški i koreografski pravilno radi. . Ž. SKRIGIN

IrDA OE or TO rrinaE TrAurarO TO Ita OI u e ara aan mrka racer eu uv

Došli smo opet tamo gde sam ga bila zatekla da izrađuje predlog budžeta. Iz skice za predlog izvadio je hartiju na čijem je zaglavlju stajalo »Internat za kursistkinje«, kao da je taj još neovereni dokumenat trelalo da me uveri da se mašta o internatu mora ispu= niti.

— Bto, tu stoji zapisano koliko treba da nas stane internat koji smo naumili dogodine da smestimo u onoj zgrađi što se opravlja. Na kurs ćemo pozvati učiteljice sa sela i aktivistkinje, One će ovde biti upućene da raspoznaju simptome glavnih dečjih bolesti, da bi u slučaju nemogućnosti kontakta sa lekarem mogle dati prvi savet. One će

biti veza između nas i naroda. Majke

po našim selima ostavljene su uglavnom same sebi, jer dečjih · lekara u Jugoslaviji ima manje nego drugih, a naročito po selima. Dužnost kursistkinja biće i ispitivanje uslova života dece u selu, njihove ishrane, odevanja, stanbenih uslova.

Da bi se smanjila smrtnost đece po gradovima, ova ustanova namenjena deci, pored ostalih .mera, zamišlja uskoro da ostvari i farmu koja će-obez~

bediti sveže, zdravo mleko i gradskoj deci. Isto tako ona ima nameru da razgrana i obogati zbiralište ženskog mleka za odojčad u bolnici, Ona najbolje moguće nagrađuje majke koje su voljne i mogu da dadu svoje mleko za bolesnu đecu, tumačeći im društveni i moralni značaj toga.

Kad smo svršili razgovor, već je bilo vreme kad obično prestaje rad u dispanserima;, ali je dečji dispanser još rađio,

— Mi celog dana ne zatvaramo »duČan«, kako vidite. Ne može se desiti da neko dođe, a đa nemamo mogućnosti da mu ukažemo pomoć. Narodna vlast nam je omogućila da, ovde, u Nj» šu, imamo dečju službu kakvu smo doSad imali samo na klinikama, i mi svaki trenutak vremena dajemo đa se ona usavrši, e

w: » Desanka MAKSIMOVIĆ

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? — Biampariji »Borba«, Beograd, Dečanska 31.

t "it:B0o)

LL O _______ ==

KNJIŽEVNE NOVINE:

BROJ:43 ;

Prvi broj „Socijalističkog fronta“

organa CK KP Hrvatske

Uoči Drugog kongresa Komunističke partije Hrvatake, koji je otvoren ~; novembra, izašao je iz štampe DprV broj časopisa »Socijalistički front«, OT– gana Centrainog komiteta KP „Hrvatske, Časopis je pozvan da odigra 2načajnu ulošu u daljem teoretskom, marksističko-lenjinističkom izgrađiva– nju komunista u Hrvatskoj, Već prvi broj časopisa, koji uređuje Nikola Sekulić, pokazuje svojim sadržajem da prišla rešavanju ovog zadatka. Članci koji obrađuju materijal iz istorije KP Jugoslavije, iz narodnooslobodilačke borbe naših naroda, iz socijalističke izgradnje u gradu i na selu, ne samo da donose značajan stvarni materijal koji može da posluži za dalji studij tih problema, nego uopštavanjem izvođe teoretske zaključke koji će nesumnjivo doprineti jačanju marksističko-lenjinističke misli, učeći nove kadrove komunista principijelnom postavljanju svih problema koji se javljaju.

Na uvodnom mestu Marko Belinić piše o razvitku Komunističke partije Jugoslavije do partije novog tipa. Zaustavljajući se na osnivanju · KP, Hrvatske ,on kaže: »Osnivački Kongres Komunističke partije Hrvatske održan je u potpunoj ilegalnosti sredinom avgusta 1987 u Samoborskom gorju. Osnivanje Komunističke partije Hrvatske, kao i komunističke partije Slovenije, pretstavlja u to vrijeme konačnu pobjedu političke linije Partije s obzirom. na nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Ono ima golemo značenje za proširenje · i 'organizaciono učvršćenje Komunističke partije „Jugoslavije... Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ Komunistička partija Hrvatske bila je najbrojnija po članstvu i organizacijama«. .

Josip Hrnčević piše o značaju Velike oktobarske socijalističke revolucije, dotičući se, između ostalog, njenog doprinosa za praktičnu primjenu nauke marksizma-lenjinizma o izgradnji socijalističke države i socijalističkog društva. Govoreći o međusobnim odnosima zemalja socijalizma i narodne demokratije on kaže : .

»Metod u odnosima između zemalja socijalizma i narodne demokratije, kao i radničkih pokreta u svijetu, metod je dogovaranja i međusobnog uvjeravanja. Suprotna sredstva i metodi mogu samo da slabe međunarodni radnički pokret i front socijalizma i demokracije u cjelini.

Idejnopolitička podloga za međusobno zbližavanje i postepeno ujedinjavanje zemalja socijalističkog svijeta jeste marksizam-lenjinizam, čiju za-

stavu Komunistička partija Jugoslavi-

je ponosno nosi i razvija.

istička partija Jugoslavije || njen Centralni komitet na čelu s dru'gom Titom i nova Jugoslavija uvijek

"su se priđržavali ovih prinćčipa marksizma-lenjinizma u _jdejnopolitičkoj ska

_ borbi i na djelu. Mi ćemo se i daljex»boriti za njihovo puno ostvarenje. To ja naš zavjet Velikom oktobru.« Nikola Sekulić piše o petogodišnjici” Ir zasedanja AVNOJ-a. Dušan Brkić govori o socijalističkom preobražaju poljoprivređe i o našem zadrugarstvu, ističući značajne rezultate koji su po stignuti u NR Hrvatskoj. Milan Nožinić takođe razmatra jedan“ problem koji je duboko pcvezan sa životom na našem selu: »O radu u osnovn!m par= tijskim organizacijama na selu«. Marijan Cvetković iznosi u svom članku veoma zanimljive podatke o razvitku industrije u Hrvatskoj. Iz članka sa” · znajemo da je na početku ovoga veka Hrvatska imala svega 362 preduzeća obrtno-industriskoga tipa koja su Zapošljavala preko 10 radnika. Razvitak industrije poslije Prvog imperijalističkog rata ostvaren je snažnim prodo~

rom stranog kapitala koji je Jugosla~

viju pretvarao u svoju koloniju. Udeo stranog kapitala u industriskim akcionarnim društvima Hrvatske iznosio je uoči Drugog svetskog rata 69%.

U rubrici »Prikazi su osvrti povodom desetogodišnjice izJaska »Istorije SKP (b) i povodom Osnivačkog kongresa KP Crne Gore.

Časopis objavljuje kao prvi dokumenat iz istorije Komunističke partije Hrvatske Rezoluciju I konferencije KPH ođržane sredinom leta 1940 godine u Dubravi, Kraj Zagreba.

Očekujemo da će »Socijalistički front« u sledećim brojevima objaviti i članke koji će razrađivati kulturno-u> metničku i naučnu problematiku, a kojih u prvom broju nema. Objavljivanjem članaka iz te oblasti časopis će odgovoriti na većinu problema koje postavlja naše novo društvo na

putu ka socijalizmu, s e

Prvi broj časopisa

„CRVENA ZVEZDA”

Tzišao je iz štampe prvi broj časopisa »Crvena zvezda«, organa Glavnog odbora Saveza boraca narodnooslobodilačkog rata. U ovom Mroju časopis donosi sledeći sadržaj: Uz prvi broj »Crvene zvezde«; R, Čolaković: Značaj Petog kongresa Romu nističke partije Jugoslavije; O. Karabego= vić: Rađ i razvitak Saveza boraca narodnodnooslobodilažkog rata; B. Šiljegović: Prikuplianje dokumentarnog materijala iz narodnooslobodilačkog pokreta; N. Kovačević: Naši iseljenici za novu Jugoslaviju' T. Mlađenović: Na pruzi (pesma); V. Popović: Predđvojnička obuka i naši zadaci; V. V.: Istoriske pobeđe Narodne armije Kine: B. P.: Održan ie Drugi kon+ gres RVIJ; Materijali sa osnivačkih kongresa Saveza boraca narodnooslobodilačkog rata u Makedoniji i Sloveniji; Dopisi iz organizacija: Iz zaključaka sa sastanka seKkretara zemaljskih odbora Saveza boraca NOR.

Redakcioni ođbor časopisa: Puniša Perović (odgovorni urednik), Velimir Stojnić, Velibor Gligorić, Čedomir Minderović, Josip. Cazi, Milko Goršić i Veselinka Malin-

ao OC ——r~+

CITAOCI I REVIZORI STAMPE

U prošlom broju »Književnih novi na« istaknuto: je da mnogi revizori ne poklanjaju dovoljno pažnje rasturanju naše štampe i ne frude se da zadovolje potrebe čitalaca, tako da zbog njihove nemarnosti i birokratskog rada mnogi čitaoci nemaju prilike da u svome mestu kupe »Književne novine«. U mnogim mestima, gde se revizori, do sada nisu trudili da zadovolje potrebe čitalaca, omladinski aktivi pristupili šu, često samoinicijativno, prikupljanju pretplate u svojim školama, i tako dokazali da svuda, pa i u manjim mestima, »Književne novine« nalaze svoju čitalačku publiku.

U Vlasotincima, na primer, revizor »Književnih novina« primao je po deset primeraka lista. On je skoro godinu dana prođavao svega po pet komađa od svakog broja, ne izveštavajući o tome administraciju lista; tek posle deset meseci javio je da ima 55 neprodatih brojeva, a zatim je i potpuno obustavio prodaju lista. Na početku ove školske godine, međutim, »Književne novine« dobile su pismo od nastavnice Anđe Popović, u kome nas izveštava da je među profesorima i učenicima Nepotpune mešovite gimnazije u Vlasotincima prikupila 310 pretplatnika za »Književne novine«,

Ovaj primer rečito govori koliko je dragocena saradnja revizora lista, ako sa ljubavlji i odgovornošću pristupaju svome poslu, koliko je značajna i odgovorna njihova uloga u kulturnom podizanju naroda. Primer vlasotinačke gimnazije pokazuje, takođe, sa koliko ljubavi '* interesovar.ja naša omladina prati izlaženje »Književnih novina«. U pismima, koja nastavnici | učenici srednjih škola upućuju redakciji lista, vidi se da su mnogi članci objavljeni u »Književnim novinama«, a naročito oni koji su posvećeni našem kulturnom nasleđu i drugim književno-teoretskim pitanjima, bili od velike ko-

risti u njihovom školskom radu. . .

U nekim školama kao što su Mešovita gimnazija. u. Somboru, Srednjotehnička škola u Zrenjaninu, Gimnazija u Vaijevu, Ekonomski tehnikum u Splitu, Gimnazija u Prilepu i druge škole koje do sada imaju najveći broj pretplatnika i gđe omladinski aktivi i nastavnici ulažu najviše truđa da rasture našu štampu, »Književne novine« stekle su već danas znatnog udela u kulturnom uzdizanju naše omladine. Ipak, omladinski aktivi i našta~ 0 koji šu preuzeli revizorski posao, ie ulažu svi podjednako truda pri rasturanju lista. Teško je, na primer, objasniti slučaj da Prva muška realna gimnazija u Sarajevu prima, 200 primeraka »Književnih novinz«, dok Prva ženska gimnazija u istom mestu dobija svega 12 primeraka, drukčije, nego neđovoljnim zalaganjem omladinske organizacije i nezainteresovano–šću nastavnika za pitanja književnosti i kulture, Drukčije se ne bi moglo objasniti da Nepotpuna gimnazija u Vlasotincima, na primer, ima 310 pret-

zi—— ——. CC r IT Te."

platnika, dok Šesta muška i Druga mešovita gimnazija u Beogradu primaju samo 10 odnosno 17 primeraka lista. (Objašnjenje da je u Beogradu lakše kupiti list na ulici — nije dovoljno) Primeri koje smo naveli pokazuju da kod naše omladine svuda postoji podjednaka želja da se preko naše štampe upozna sa pitanjima Kmjiževnosti i kulture; od inicijative i zalaganja omladinske organizacije i školskih vlasti jedino zavisi da se poneke očigledne nesrazmere u rasturanju lista uklone, i

BIBLIOGRAFIJA.

Ivo Andrić: Nove pripovetke. Zbirka 6adrži dvadeset pripoveđaka nastalih osim jedne, u vremenu od 1944 do 1948 gođine. »Savremena književnost Južnih Slovena«, Izdanje »Kulture« Beograd, 1948. Cena 56 dinara. ,

Mihailo lalić: Izvidnica, Pripovijetke. Tri pripovetke u ovoj zbirci obrađuju teme iz Prvog svetskog rata, a jedna iz radničkog pokreta; u ostalima obrađeni su motivi iz narodnooslobodilačke borbe. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948, Cena 46 dia*ra.

Branimir Ćosić: Pripovetke. Ove' pripn= vetke jednog od istaknutih predratnih pisaca, autora romana »Pokošeno polje« daju sliku moralne beđe vladđajućih slojeva i mučnog života radnog sveta u predratnom ' kapitalističkom društvu. »Savremeni jugoslovenski pisci«, izdanje »Prosvet, Beograd, 1948. Cema 25 dinara (broširano) i 36 dinara (povezano). m

Fjodor Kravčenko: ·Porođica Naljivajko. U ovom romanu iz života Ukrajine u vre"me Otadžbinskog rata prikazana je borbenost, požrtvovanost i veličina ukrajinskih ljudi. »Sovjetska Kknjigča«, izdanje Naklađnog zavođa Hrvatske, Zagreb, 1948. Cema 84,50 dinara. i,

Tihon Sjionuškin: Alitet ođiazi u Planine, U ovom romanu o ljudima Čukotskog Poluostrva, jednog od najudaljenijih delova Sovjetskog Saveza, prikazani su novi odnosi i nov život koji su sovjetski ljudi uspostavili u jednoj zaostaloj i dotađa bez- dušno eksploatisanoj zemlji. »Sovjetska knjiga«, izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Cena 84 dinara.

Šandor Gergelj: Vitezovi i heroji. Zbirka pripovedaka istaknutog mađarskog bisca i antifašističkog borca, s tematikom iz društvenih borbi u Mađarskoj pod Hortijevim režimom. Izdanje »Prosvet-«, Beograd, 1948. Cena 30 dinara.

Risto Tošović: Stihovi sa Košura. Zbirka pesama mladog bosanskog pisca. Izdanje »Svjetlosti«, Sarajevo, 1548. Cema 40 dinara.

Li an auuu nia Kzze us: (Ir aan rzzuIuuuIRCIuI| Perin miaC Caru NRINUI

UREDNICI: Jovan Popović, Čedomir Mihđerović i Marijan Jurković be

PRETPLATA ZA ENJIŽE\Y= NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dfdd1 na 6 meseci 70 dinara i na godinu đana O i 140 dinara,

a inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na godinu dana

200 đinara. | Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 687.

i bilješke« doneti