Književne novine

ka. bibliotekB

o LW

PAŠIZMU = SLC — i PRO NJOEI PO ai | Paaa MS BO O lala i Kazi TABORA iv MR ij PVC: aj S _ŽDORE POSTARINA PLAĆENA U GOTOVU —

ij | BROJ 44 GODINA I

| i na radno sitno građanstvo, | ·

. Šezdesete· i sedamdesete „godine prošlog veka zna| menite su u istoriji srpskog i bugarskog maroda. To su godine u kojima še u srpskom narodu bo|rio Svetozar MarkoVvić, prvi propagator |socijalizma u Srbiji. To su godine kaOda su se u Bugarskoj dizali narodni tanci za oslobođenje od Turaka, ka> da su izrastali iz naToda borci i junaci čiji su podvizi ostali egendarni u bugar"Mskoj istoriji. Tada su Jrevolucionari — demohlrati na Balkanu . &tavljali kao primer za svoj život Rahme tova iz romana »Šta da se radi« od Černiševskog. Tada je zasjao u istoriji Bugarske žiiwot bugarskog narodnog junaka Hriista Boteva. Rodila |ga je buna bugar|skog naroda protiv Topstva. Život i poezija Hrista Boteva |nadahnuti su tom bunom, Sve što je veliko, lepo, darovito, slobodarsko, be= · rojsko u bugarskom narodu pokazalo se „u životu i poeziji \Hrista Boteva, Sve One snage koje

su wu bugarskom: \

arodu Stroniie napa Šle ui, | Botevu najhrabrijeg i ~ naj- M lemenitijeg glasnika, naidoslednijeg 1j

iniverzitets “ \eBvetoer Mar kovići

Beograd, feh 289

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE“

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

Adresa uredništva i administracije:

Francuska 7 — Telefon: 28-098

“

Cela 1948 gođina protekla je u Bugarskoj u znaku proslave stogodišnjice rođenja velikog pesnika i revolucionarnog demokrate Hrista Boteva, koji je poginuo u svojoj dvadeset osmoj godini kao borac protiv otomanske imperije i protiv reakcionarne bugarske buržoazije koja je vezala svoje interese za tursku vladavinu. 7 jamuara biće u Sofiji i celoj Bugarskoj održana završna svečanost proslave. Hristo Botev, koji je napisao oko dvađeset revolucionarnih pesama, bio je ideolog i organizator nacionalno-oslohodilačkog pokreta, patriota koji je oslobođenje svVoOR porobljenoga naroda gledao u povezanosti sa m edunarodnim demokratskim pokretom, nazirući socijailzam kroz utopiske koncepcije, a oslanjajući se na široke mase seljaštva

Hristo Botev kom, nepokornom Balkanu umire na-

i iu tružen onDn šio pretstavlja. t, srčanost, odvažnost, visinu. w)ok žŽetelice pevaju svoju

rodni

|i najnepokolebljivijeg borca. Njegov OGropsku pesmu okupljehi su oko nje-

život imao ije u sebi nečeg od epske, \viteške poezije, njegova poezija epSkog, viteškog života.

U fragičnim danima svoje otadžbine, kada su se glave ustanika nizale na kočevima, on je bio borbeni, istinski. pravi patriot. Slobodu otadžibine uzdiga je iznad svoga ličnog ivota. Živeo je u emigraciji, u Ruuniji, u Vvoćstvu revolucionarnog omiteta za oslobođenje Bugarske, isao, agitovao člancima, i stihovima,

joe samo jednom zadatku, jod- ·

nom svom idealu: ostvarenju slobodne, napredne. đemokrafske Bugarske. U stihu je objavljivao reč koja je bod il, narod na ustanak, A ta reč Je Mubojito odjekivala u širokim narodnim slojevima, jer je bila najplemeitiji i najneposredniji izraz duše nada, Sva od plamena, sva odđ Srca parodne bune protiv ropstva. . Pesnik: i ustanik Hristo Botev glellao je u budućnost bugarskog naroa vidovitim očima revoluciona”rnog demokrate, nalazeći se na strani Ojih narodnih slojeva koji su podđnoili najteže udarce ugnjetača, koji se isu mirili sa ropstvom, žrtvujući i svoju imovinu i Život za slobodu Burarske. Njegova poezija nije samo oklič protiv turskih nasilja, uniženja opstva, ona je i poklič protiv domajih eksploatatora, narodnih neprija_elja i izroda, samoživaca koji se bolate flačeći svoje sunarodnike. Sva njegova misao u emigraciji ubravljena je stradanjima njegove oadžbine, No ta misao nije bila ni jostalgična „ni jadikovna, ona je beežila veliko unutrašnje nestrpljenie očekivanju časa ustanka. Sve njeove pesme govore o ustanku., I one toje su optužbe protiv murenje s roptvom, i one koje su sarkazmom ošiule lažni, frazerski ·patriotizam, i ne koje su duboko dsećaine u bolu rema patnjama domovine. i one koe daju apoteozu viteštvu žrtve u obi sve su u jednom vrelom dahu. je su inspirisane aktivnom voljom, njšlju i duhom revolucionarna koji je lešen da svojim životom potvrdi veiku ljubav prema domovini i veru u Obedu ustanka, Viteška smrt u buni Protiv ugnjetača je za njega najdoRPM i najuzvišenija. On se u pemi »Moja molitva« obraća bogu ali Ko onja kome se klanjaju »kalu7 M Kb POopovi« koji je pomazao »cara, bidola Patrijarhes, me bogu irana, jay Nek Spakaš i narodnih neprijaterobova, m 3S8 razumnom. zaštitniku d W moleći mu se da ga ne ostavi ga UEIne u fuđini, već d idyiiP< ikom boju nađe nb Već da u juna I NNaiveć ade svoj grob. attyanju pesničko dostignuće u isalsyet}: OBa Što je najdublje i otev le U narodnoi duši dao je ačku Ni ea kojom je opevao ju|četni stih . Hađi Dimitra. Već po'|usklik: » vi SU u toj pesmi ubojni, “VW je on, Živ je«. Pesma' Va je broyaerojske narodne balade” tinskog rodoh lepotom i čislotom i_ rostofi, pepo potresna u svojoj ške narodni dnosti, u slikama iz Č poezije, Na hajduč-

govog smrino ranjenog tela: orao, vuk i soko. Ta apoteoza narodnom herojstvu postala je masovna, pevali su je svi pni koji su ginuli za slobodu bugarskog naroda, pevali su je sa zanosom, nadahnuto revolucionar– nom verom, egzaltirano, jer ona već svojim ritmom poziva na pevanje i to u onim trenucima kada freba ginuti u boju protiv nasilja, ropstva, tiranije,

Podvizi rodoljubivih odmetnika, boraca koji su hajdučki vodili borbe sa turskim gospodarima, podvizi koji su kružili kao legenda u narodu, postajali su živ uzor za pokolenia u pesmama Hrista Boteva, Njegovi stihovi ozareni su svetlošću borbe za slobodu i ušli su u najlepše tradicije bugarskog naroda. Na njima se odgajivao bugarski ustanik, borac, junak i heroj. Pesma Boteva a Čavdar hajduku koji ie bio strašan za Turke iza bogate, posveta je tim tradicijama u kojima je bilo najdragocenije žrtvovati se za slobodu naroda. Neustrašivi, legendarni borac, buntovnik, hajduk Čavdar, u poeziji Boteva je duša ustaničke Bugarske, one koja se bori za narodnu slobođu i narodnu demokratiju.

Onoga koji padne za slobodu naro-

da, Botev stavlja na mpajuzvišenije

mesto gde će ga videti ceo narod u razvitku svoje istorije, stavlja ga u epsku poeziju. On postaje relikvija narodne istorije i kao takav unosi se u dušu novih pokolenja. U pesmi kojom opeva junačku smrt njegova reč ie bodra, krepka, ozarena lepotama podviga. To je reč borca koji oda. je počast svome palom drugu i ide dalje u bitku, rešen da i on viteški pogine. Retko tuga obuzme' pesnika Hrista Boteva, Samo pred vešalima narodnog vođe i heroja, jednog od najhrabrijih, najaktivnijih i najplodonosnijih sejača narodnog ustanka u Bugarskoj, Vasila Levskog, zaplakalo je gorko niegovo srce.

Botev je ugušivao svoju intimnu liriku. U pesmi »Mojoj prvoj ljubavi« on se odriče ljubavi, njenog zanosa. On neće da sluša liubavni glas Sve donde dok u njegovoj poroblje=noj zemlji ginu snaga i mladost, sve dok čuje glas koji se prolama od bune naroda koji ga poziva na najvišu Žrtvu. Nežnost, fananost duše, delikatna osećajnost srca izlivali su se u njegovim pesmama pošvećenim majci. No on je svu svoju mladost i sve što mu je bilo najdraže u Životu posvetio revolucionarnom delu.

On ima nekoliko pesama koje su pune revolta na one koji misle #V mo na sebe. na svoje blagostanje,a svoju ograđenu „porodičnu idiličnost, koji strahuju za svoj život, strašljivo podnose sve uvrede i poniženja rop-

·stva. U pesmi »Đurđev dan« on je

pun srdžbe i gneva na one koji igraju kad ih tuku, koji »hvale s popom cara i boga« i bleje za pastirima koji ih vode na klanje. Mržnju je izli

na licememog rodoljupca, onog koj deklamuje o. nauci i slobodi, a dušu prodaje i živi od eksploatacije čoveka, Botev je licemernog patiriotu Vi»

| HRISTO BOTEV,

deo u bogatom čorbadžiji, krvopiji, proždrljivcu, . video je u njemu oličenje ćiftinstva, filistarstva, onog što nije mogao podneti njegov duh, sav u svetlom, nesebičnom, „požrtvova–

nom đ#dViteštvu, sav u samoodrjicanju

radi ostvarenja velikih istoriskih ciJjeva. Rečima gneva i odvratnosti u\darao je po narodnim neprijateljima i narodnim izrodima.

„Kađa je sa svojim ođredom zaplenio brod »Radđecki« za upad u Bugarsku, to je bio podvig ustanika koji ne poznaje prepreke kađa je u pitanju sloboda njegove domovine. Odred Hrista Boteva poljubio ie zemlju kada se spustio na „bugarsko tle, a taj poljubac je značio zakletvu na vernost ustaničkoj odluci. Stupio je u borbi sa furskom oružanom vojskom i u borbi je pao njegov vođ, pesnik. ustanik i revolucionar Hristo Botev. Pao je isto onako kao što je pao Hadži Dimitar, u apoteozi onog viteštva koje ne umire u narodu, koje živi i nadživljuje, rađa nove ustanike i borce, koje pređaje oružje borbe s kolena na koleno. rasplamsujući revolucionarni plamen iz ko-

ga će izići preporođena Bugarska, o-”-

slobođena i od stranih zavojevača i od unutrašnjih eksploatatora „porobljivača, Hristo Botev je bio odgojen u najlepšim slobodarskim i jumačkim tradicijama bugarskog naroda, a tako-

đe vaspitan u naprednim slobodar-~

skim jdejama ruskih „revolucionar= nih demokrata, Prezirao jie kao sitno, glupo, ubitačno, razdorno, šovinizam i nacionalnu megalomaniju, a borio se u svojim spisima revolino protiv svega Što se tada pokazivalo kao velikosrpsko ili velikobugarsko. Nalazio je u pokretu Svetozara MarkovićĆa revolucionarnu snagu srpskog naroda, onu koja ie odgovarala njegovoj revolucionamoji veri i idealima. Tu je om nalazio pravu osnovu za nerazdruživo bratstvo bugarskog i srpskog naroda u borbi protiv svake tuđinske okupatorske najezde i svake nasilničke protivnarodne vlasti. On je jasno video da se samo U po,

BEOGRAD, UTORAK, 14 DECEMBRA 1948 OVA

_UTORKOM

Tvan Camkar je pr ? vi slovenački Kknjiževnik koji je ana= lizirao socijalne odnose u slovenačkom „društvu krajem devetnaestog „stoleća, prvi koji je kao ume{lmik kritički rasuđivao o nezđravim društvenim prilikama nastalim u periodu ranog kapitalizma kod nas, prvi takođe i u tom što je gledao u budđućnost s punom svešću o zakonima društvenog razvitka. On je nemilosrdno šibao malograđansko društvo, koje se bilo razbaškarilo na nesreći narođa, širokih radničkih i seljačkih slojeva, i nagovestio prevrat, Oživotvorenje velikih ideala proletarijata. To je bila misija nje gove umetnosti na najvišem stupnju.

U početku se slovenačka buržoazija pretvarala da ne ra= zume pesnika jer nije mogla da prihva-– ti njegove smele poglede u budunćost docnije je licemerno tajila klasnu suštinu Camkareve umetno= sti i grčevito se hvatala za neke umetnikove boemske postupke, da bi pomoću njih dokazala Cankarevu saglasnost s kapitalističkim uređenjem društva. Ističući da je Cankar izražavao slovenač ke nacionalne aspiracije, a naročito da je kritikovao slovenačku socijal-demokratsku stranku, koja je bila podlegla revizionističkim i antimarksističkim uticajima nemačke socijal-demokratije, buržoaska kritika pokušala je da ubedi mase da je

"bedi Yrevojacionarnih" 'đemokruiskih “> Cartar na“ kraju- odbacio svoje »za-

snaga u jednom i drugom narodu

mogu ostvariti pravi, istinski bratski odnosi. Revolucionarni demokrate u Srbiji i Bugarskoj šezdesetih i sedamdesetih godina „prošlog veka spajani su ne samo ljubavliu prema otadžbini i borbom &«&protiv tirana, već i socijalnim stremljenjima u napretku i razvitku društva. To se izrazilo naročito u njihovom stavu prema Partiskoi Komuni, kađa su oduševljeno bili na strani ustanika, sa gnevom i mržnjom na kontrarevoluciju, i nisu „gubili perspektivu posle poraza prve Komune.

Veliki broj polemičkih članaka po kazule neumornu aktivnost OVOS Veoma radnog i borbenog revolucionara Njegova slobodarska reč je ulazila u najšire slojeve narođa, u gradove i u sela. No ta reč je najdublje prodirala preko njegovog stiha. Njegov stih je širom bugarskog naroda znam, recitovan, pevan. Magija tog dubokog prodiranja u srce naroda nalazi se u onom odzivu koji je pesnik dao na glas narodne bune protiv ropstva i svojom poezijom, i svojim životom, i svojom junačkom smrću. Ona se nalazi u smelosti njegovih ideja, hrabrosti i postojanosti njegovog duha, u vernosti onim lepotama naroda

-koje je narod već uklesao kao svoje

ukrase u Vviteškoj poeziji, nalazi se u njegovoj iskrenosti, prostodušnosti, čovekoljubivosti.

Poezija Hrista Boteva kovala je revolucionare u radničkoj klasi, seljaštvu i naprednoj inteligenciji Bugarske. Ona je na radničkim skupovima, mitinzima, u radničkim borbama uvek bila ono što krepi, jača, hrabri, ono svetlo što pokazuje put u budućnost. U njoj je sadržan eho svih ustanaka naroda protiv „svega onoga što flači, guši, što ubija vred-

nost naroda. Svi oni koji su pevali

pesmu Hrista Boteva u časovima smrtne opasnosti imali su osećanje da je nju ispevao narodni pesnik koji je u isto vreme i narodni heroj· Zbog tog sklada između poezije i Žživota Hristo Botev je toliko izraziti pretstavnik onoga što je najnaprednije i najbolie u bugarskom narođu,

saborac u velikoi borbi za eslobođe-

njč. Poezija Hrista Boteva je omiljena u slovenskim narodima, i to uvek u redovima i određima boraca narodne „demokratije. ~ | Černiševski je rekao za Rahmetova, junaka romana »Šta da se radi«, da jie on od onih koji čine da se rascveta život svih ljudi. Uspomeni Hrista Boteva najbolje ćemo se odužiti ako ponovimo i za njega reči Černiševskog koje se odnose na Rahmetova, da on pripada »cvetu najboljih ljudi«, onih koji su »motori motora«, onima Koji su »so soli zemljine«.' A još verniji ćemo ostati njegovoj Ulozi u buđenju revolucioname snage Bugarske, njegovom značaju za put demokratskog razvitka bugarskog aroda, ako. na završetku OVOg poena koji činimo pred njegovu proavu stavimo početne stihove iz njegove čuvene pesme »Hadži Dimitar«. »Živ je on, ŽiV · .« i Velibor, GLIGORIGC

'nalističke i religiozne pozicije.

marksizam u nemačkoj socijal-demo-

blude« i »greške« iz godina najveće borbenosti i prešao na njihove nacioOno što je u Cankarevim delima bilo klasno kritičko i revolucionarno, progla= šavala je i posle smrti velikog proleterskog borca-umetnika za neku ličnu osobinu, za »cankarevštinu«.

Kritički pregled književnog dela I- ' vana Cankara, posebno njegove korespondencije, pokopaće zauvek svu tu sramotnu igru. Ako je i danas, trideset godina posle Cankareve smrti, potrebno još govoriti o tim stvarima, to je stoga, da bi se videlo koliko ga se buržoazija bojala, kako je pomoću laži i falsifikata pokušavala da oslabi uticaj njegove umetnosti, da oltupi njenu „revolucionarnu oštricu., Taj strah je dobio poseban vid u staroj kapitalističkoj Jugoslaviji i dopite sve do naših dana, do oslobođenja.

Umetnost Ivana Cankara bila je za nas već u počeiku ovog stoleća ono što je bila umetnost Maksima Gorkog, kad je ispevao svog »Burevesnika« i pisao »Na dnu«: protest. protiv nepravde, otpor protiv ponižavanja čoveka. Ako u Cankarevom delu nema i ruskog revolucionarnog zamaha, to je razumljivo, Težak život Cankara i gnjile društvene prilike u Sloveniji nisu mogle delovati tako da reč o budućnosti bude talo svetla i optimistična kako je mogla da bude tada u velikom ruskom proletarijatu koji se naglo razvijao.

Slovenačka buržoaska kritika pokušala je da se osloni na samovoljnu tvrdnju da Cankar nije verovao u »marksističke dogme«. Taj zaključak izvodi ona iz konstatacije što se Cankar nije slagao s radom i naukom socijal-demokratske stranke, „iako je on bio njen član i 1907 gođine kandidovao se na njenoj listi za poslanika. Ironija o »marksističkim dogmama«, čime buržoaska kritika želi ujedno da odbaci naučni socijalizam, dokazuje u dovqljnoj meri neozbiljnost i neznanje kritičara, koji se boje Cankara-socijaliste. Varali su javnost još i time što su prećufkivali koliko je

kratiji, koja je davala pravac i slove= načkoj socijal-demokratskoi stranci, Talsifikovan i izdan. I prećufkivali dalje, šta je Cankar zamerao soćijal-demokratiji i šta je tražio od nje još 1918 godine, dakle pošto je bio napisao svoje »Podobe iz sanj«..

UuU napisu iz 1913 godine »Kako sam postao socijalist• Cankar kaže da .se tek letimično upoznao sa socijalizmom kao srednjoškolac, zato su i prve godine koje je proveo u Beču (1896—

. 1900), gde je studirao tehniku, protek=

le pre svega u znaku književnih borbi i diskusija, u znaku nezadovoljstva sa čitavim političkim i kulturnim životom u Sloveniji. To je bilo vreme. naglog rasta kapitalizma kod nas, s Svim presudnim posledicama za na rod, sa oštrom klasnom difereni ČR: jom. U tom vremenu težnje radn čke klase u Sloveniji dobile su i sVOj Organizacioni izraz: 1896 osnovana Je SOcijal-demokratska stranka, 'U slovenačkom kulturnom životu opaža se &šlična pojava, kada su sedamdesetih godina prošloga stoleća Levstik, Stri-

· revolucionar u dramama

Ivan Cankar

tar i Jurčić na literarnom polju vodili borbu protiv konzervativaca i reakcionara, Cankarevim ulaskom ı Slove= načkiu Književnost, umetnost se opredeljuje politički, prelazi na pozicije. borbe protiv buržoazije.

Odlučan preokret u Cankarevom životu pada u vreme kad je on boravio u XVI bečkom kvartu, u proleterskom Otakringu To je bio industriski deo gra-la, kvaj bede i tuberkuloze, tu je Cankar shvatio šta je proletarijat, kako Živi, a takođe i šta hoće, Tu se udubio u stuđiranje marksizma, u naučni socijalizam, koji je potvrdio njegovo »saznanje već u mukama i sumnjama doživljeno«,

I kad je prešao devet puta devet plo tova starih fraza, kojima je vladajuća građanska klasa varala. narod osetio je odvratnost — kako sam kaže — prema »narodnoj«, »naprednoj« i »hri-

PRIMERAK 8 DINARA

IVAN CNNKKR — PROLETERSKI UMETNIK

šćanskoj« politici. U svojim najznačajnijim delima Cankar je proleter i »Za dobro naroda«, »Kralj Betajnove«, »Slugani«, u Žživotopisu idealiste »Martina Kačura«, u »Slugi Jerneju i njegovom pravu«. U prvoj deceniji ovog stoleća zasekao je kao mačem u slovenačku društvenu stvarnost i pokazao kuda vodi put u budućnost. Buržoazija se pokazala u svoj svojoj golotinji kad je htela da osujeti njegov veliki ideološki rad očajničkim, smešnim pokušajima da Cankara proglasi pokajnikom, kon=" vertitom., · A i :

Već pre Prvog svetskog rata Cam. kar je nastupio protiv besprincipijelnosti socijal-demokratske stranke, koja je okupljala industrisko radništvo i preko strukovnih organizacija vodila ga na revizionistički put borbe samo za pravo na hleb. Cankareva vera u marksizam bila je suprotstavljanje baš takovom rađu Sšocijal-demokratije. U predavanju »Očišćenje i podmlađenje«, koje je održao 20 aprila 1918 u Trstu, Cankar podvlači poli ftičku pasivnost stranke u najpresudnijim momentima »kada se ruše države i ustaju narodi«, prebacuje joj što iz kuta svojih strukovnih organizacija mrmlja neke fraze umesto da prva izađe na front i bude glasnik i vođa u borbi za nacionalnu i socijalnu slobodu naroda. Cankar je tada onakav kakav je bio u svojim najborbenijim godinama, samo još veći optimist, kao proleter i revolucionar, negoli ikada ranije,

U pređavanju u Trstu — pri kraju Prvog svetskog rata — Cankar govori: »Pokazalo se da nas silna oluja nije pritisla k zemlji, nego nam opra= la duše i srca, podmladila nas, podigla nas u visine. i e

Ja verujem u tu porodicu slobodnih narođa. Ja verujem da će iz tog besprimernog iskušenja izići preporođeno čovečanstvo! Bio bih licemer i lažov ako bih se zvao socijalistom, a u dubini svoje duše ne bih verovao u svoje ideale! Ne bojmo se ništa, ne. plašimo se svakodnevnih patnji, ne skrivajmo oči pred užasima vremena — hrabro im pogledajmo u lice! Ne samo čovek, ne samo narod, nego i čovečanstvo će se uzđići iz močvare, očišćeno i podmlađeno!«

Ovim rečima Cankar je u stvari koraknuo već u ono vreme, koje smo doživeli u Drugom svetskom- ratu. Ono što je sagledao i u šta je verovao izvršila je Komunistička partija Jugoslavije, koja je pod jednu zastavu ujedinila sav radni narod i s njim izvojevala slobodu.

Jože PAHOR

| PROSLAVA IVANA CANKARA U LJUBLJANI

Povodom tridesetogodišnjice smrti velikog slovenačkog i jugoslovenskog književnika Ivana Cankara, ove nedelje održane su u Sloveniji kulturne priredbe i komemoracije u kojima su učestvovali slovenački književnici i oBtali kulturni i javni radnici Slovenije. Proslava je najpre obeležena nizom pozorišnih pretstava na kojima su prikazivana Cankareva dramska dela. Gradsko narodno pozorište prikazalo je »Kralja Betajnove«, a orhestar, hor i solisti Slovenačke filharmonije izveli Bu u velikoj dvorani »Uniona« Cankarevog »Slugu Jemeja i njegovo pra= vo« u koncertno=opernoj formi u muzičkoj obradi Matije Bravničara. Isti koncerat ponovljen je u Mariboru i u rodnom mestu Cankara u Vrhnici. Horovi »Ivan Cankar« iz "Trsta i Ljubljane Takođe su dali niz priredaba. Ma-

nje akademije priređene su po mnogim ·

reonima Ljubljane.

U Narodnoj i Univerzitetskoj bibli- .

oteci u Ljubljani otvorena je izložba

Cankarevih rukopisa. U Ljubljanskoj operi održana je svečana akademija, na kojoj je govorio književnik Ferdo Kozak o životu i radu Ivana Cankara. 19 decembra položen je venac na Can= karev grob u Ljubljani, a isto veče izveden je njegov komad »Sluge«,

U nedelju, 12 decembra, pre podne u pozorištu izvedena je Cankareva »Bela hrizantema« u obradi za recitaciju i s muzikom, Recitovao je Jože Tiran, U Vrhnici je svečano otkrivena spomen-ploča Ivanu Cankaru, kao i mali muzej posvećen piscu.

Povođom tridesetogođišnjice Cankareve smrti u Ljubljanu, su stigli mnogobrojni delegati iz ostalih republika PNRJ, kulturni i javni radnici, U ime Saveza književnika Jugoslavije proslavi je prisustvovao pretsednik Ivo Andrić, u ime Društva književnika Hrvatske Vjekoslav Kaleb. Udruženje književnika Makedonije uputilo je pozdravni telegram.

U CANKAREVOM RODNOM SELU | OTKRIVENA SPOMEN-PLOČA

FRA . U Vrbniki, rodnom mestu Ivana Cankara, održana je 12 decembra kome, moracija povodom 30-ogodišnjice smrti velikog slovenačkog književnika.

~ Pred kućom u kojoj se rodio Cankar,

sakupila se masa sveta. Prilikom otkrivanja spomen-ploče govorio ie. mini-

star Vlade NR Slovenije Ivan Regoent,.

koji je lično poznavao pisca, On je, između ostalog rekao da je na teme“ lima na kojima počiva ova kuća stajala ranije drvena kućica u kojoj se rodio Ivan Cankar, aparij i

»Juče se navršilo trideset godina otkako je on zatvorio oči — rekao je ministar Regent. U našim srcima Ivan Cankar nije umro i nikada neće umreti. Slovenački narod i trudbenici Jugoslavije neće nikada zaboraviti svog velikog prijatelja i druga. Mi nečemo nikada zaboraviti njegova čovečanska učenja, jer nas je on učio | OB 1 odlučnoj borbi protiv ne-

našoj zemlji jzgroditi novo 'socijalističko društvo, mi ćemo najbolje proslaviti ime slovenačkog pesnika i re-= „volucionara Ivana Cankara«. )

Posle govora Ivama Regenta otkri-

vena je Spomen-ploča na rodnoj kući

prijatelja, jer nas je učio kako treba voleti radni narod. Time što ćemo u ·

Ivana Cankara, a zatim šu prisutni

razgledali prostorije. U jednoj sobi iz- · a

loženi su Cankarevi crteži, njegova

školska svedočanstva, dokumenta, U ži

drugoj sobi smešten je krojački alat

'Cankarevog oca i postelja nad kojom ·

je istaknut Cankarev sat, Dve prostorije govore u kakvoj su nemaštini

živeli Cankarevi roditelji i Cankar u

svom detinjstvu. 1 \ a

Posle proslave u Vrhniki otkrivena je na Rožniku u Ljubljani spomen= ploča, koju je otkrio pretsednik Gradskog narodnog odbora Ljubljane Matija Maležić, Pretstavnik tršćanskih javnih radnika i tršćanskog pevačkog bora »Ivan Cankar« govorio je o rađu Ivana Cankara u Trstu i Gorici za vreme Prvog svetskog rata i njegovoj doslednoj borbi za srećnu budućnost

jugoslovenskih naroda koju je Cankar _A

već onda predviđao.

Na Rožniku je isto tako ov. književnik radio dugi niz g 'kojoj je stvorio svoja najbdol; Vrh Rožnika nazvan je 5500d rev Vrh, 4