Književne novine

bee

__olucionarni

{~ , | |

STRANA } _

rep O La ab. MAROlVi on NO 0 S EO

Ti tEJ

i N

DZENTLMENSKI SAVEZ,

| SA LJUDOZŽDERIMA

' Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija anglo-američka glasačka mašina izglmsa}a je deklaraciju o pravima čoveka koja je prenebregla sve predloge i amandmane delegacija Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije, a kojom se legalizuje gaženje suverenih prava malih država, podržava rasna diskriminacija i ostavljajou van prava čoveka narodi kolonijalnih zemalja i nesamoupravnih teritorija. Ova lažna deklaracija o pravima čoveka dolazi u nizu nasilno izglasanih odluka OUN kojima imperijalisti proturaju svoje težnje.

U štampi cijelog svijeta objavljena le vijest di su engleski kolonizatori doveli u Malaju ljudoždersko pleme Dajaka, da bi ove »lovce ljudskih glava« koristili u borbi protiv oslobodilačkih snaga Malajaca.

Ne znam da li su „ngleski oficiri (prilično ekskluzivni i oholi) ponosni na svoje saveznike, ali je jano da po

- stupak engleskih vlasti znači odobra· vanje ljudožderstva kao oblika »civili· gatorškog« obračunavanja s borcima

protiv imperijalizma,

Pritom treba reći da sami Dajaci i nisu krivi što danns služe kao oruđe imperijalista u borbi pnotiv ustanika kolonijalnog naroda. Cinjenica da su Dajaci još i danas na stupnju ljudožderstva neka služi na Čast engleskoj kolonijalnoj upravi u Borneu, koja tamo već više stotina godina širi »civilizaciju, kršćanstvo i progror«, A o ci-

· vilizaciji Imperijalista svedoči činjeni-

ca da su upravo lovce ljudskih glava praktično priznali kao saveznike, osporavajući inače sva prava kolonijalnim narodima,

Dajaci su, po pređanju, pojeli priličan broj misionara koji su u ime imperijali»man dolazili 4a ih uče »kršćanskoj ljubavi«. No ni najdivljiji ljudožđderi nisu se mogli meriti s hitlerovskim kanibalima sa savršenom t” nikom uništavanja, čije me*ođe sađa upotrebljavaju zapadni imperijalisti,

Gospođari britanskog 'mperija pokušavaju svim, pa i otvoreno kanibalističkim rredstvima, sačuvati privilegi-

je i profite na račun života kolonijalnih narođa, Oni bezuspješno pokušavaju svom »energijom očajanja« zaustaviti tok historije.

U jeđnoj svojoj raspravi G. V. Plehanov piše:

»A kako će svijest o nužnosti date pojave utjecati na javnog čovjeka koji ne simpatizira s njom i djeluje protiv njenog nastupanja? Tu se stvar unekoliko mijenja. Veoma je moguće da će ona oslabiti energiju njegova otpora. Ali Nada se protivnici date pojave uvjeravaju u njenu neizbježnost? Kada okolnosti koje iđu na ruku nastupanju date pojave postaju veoma mnogobrojne i veoma jaka? Sticanje svijesti kod protivnika date pojave O neizbježnosti njenog nastupanja i opadanje njihove energije — predstavlja” ju samo ispoljavanje snage uslova koji idu na ruku nastupanju te pojave, A ta ispoljavanja, sa svoje strane, ulaze u broj tih povoljnih uslova... Ali se energija otpora neće smanjiti kod svih protivnika date pojave. Kod nekih će ona samo porasti, uslijed svijesti o njenoj neizbježnosti, pretvorivši se u energiju očajanja« (K pitanju o ulozi ličnosti u historiji),

Ova maliza Plehanova '.arakterizira metode cgciviliziranih imperijalista koji se služe čak i direktnim kanibalizmom,. Oni su svijesni neophodnosti nastupanja date pojave — propadanja imperijalizma — i energijom očajanja pokušavaju usporiti njeno nastupanje.

Đuro TAMARIN

dr re MMO OV RZ TOMU M OE a . OSa “PO MN, OR ; WR NO o on

______ __KNJIŽEVNEINOVINE

Idenloško ražčišćavanje na kongresu studenata u Lou

Počev od 1946, u Poljskoj se svake gođine u vremenu od 30 oktobra do 3 novembra održava naučni kongres polonističkih društava poljske univerzitetske omladine, Ovogodišnji, treći

kongres održan je prošlog meseca u

· Lođu.

Ovaj kongres pretstavljao je važan događaj u naučnom životu Poljske, Na njemu su učestvovali poznati poljski naučni. radnici, kritičari i publicisti, kao Stefan Žuljkjevski, Jan Kot, J. A. Krulj, Kažimjež Vika, Artur Sandauer, Adam Važik, K. V. Zavo-. đijski i drugi. Kongres je bio ,posve= ćen ocenjivanju poezije između dva rata (1918—1939) i „pitanju nastaye poezije u školi. Ta tema je izabrana iz praktičkih potreban: rezultati ongresa imali su da upotpune poznavanje literature između dva rata koje je sticano u školama i na univerzitetima. Od osam referata, održanih na kongresu, jedan je bio posvećen pesnicima iz grupe »Slamander«, koja se isticala u književnom životu između dva rata,

Na kongresu je zaoštrena ideološka borba izmrđu branilaca dekadentnog formalizma i pobornikn naučne kritike, koja se oslanja na marksizam-lenjinizam, Ove godine su pobornici naučne kritike imali jače pozicije nego prošle godine u Krakovu, Lođskoj grupi, koja je prošle godine bila u manjini, sa svojim naprednim stavom ove godine pridružile su se i grupe iz Krakova i Vroclava a branioci formalizma bili su u defanzivi, čak su usvojili izvesne sugestije pobomika naučnog metođa u istoriji i književnoj kritici, koje su date na prošlogođišnjem Rkongrešu. Diskusija po referatima bila je zaoštrena u znaku borbe za i protiv metođološkog eklekticizma. Poznati kritičar Stefan Žulikjevski izložio je teoretsku vrednost dijalektičkog materijalizma, a lođski stuđenti Tadeuš Drenovski, Marija Janjion i Marija Žmigrodska nastojali su da u ocenjivanju književne grupe »Skamander« primene naučni metod.

Kongres je znatno pojačavao po?icije napredne naučne kritike i istorile književnosti u Poljskoi i doprineo opređelivanju mnogih mladih kritičara i naučnika. o. C.

(\(30)0) GJ9OU4MAAA

'U jednom od poslednjih brojeva reakcionarnog američkog neđeljnog lista »Tajm« objavljena je fotografjja koja prikazuje jednog crnca u beloj košulji kako iza vrata sluša predavanje na univerzitetu, Ispod fotografije štampano je sledeće objašnjenje:

»Odvojen, ali ravnopravan, evo poslednjeg: kompromisa po pitanju boje. Primoran jednom sudskom odlukom, Univerzitet iz Oklahome sa gađenjem

' je primio prvog svog crnca studenta,

__u stanju da uđalji našu

\ * veze, kao što smo |__nom pseudoromarnfičkom tendencijom

- Prom koji je prikazivao ne _ život i nepoštojeće unake: WRAHUJUH

ali ga je posadio u pretsoblje slušaonice, odvojivši ga od njegovih belih kolega, saglasno zakonu Džim krou, koji vlada u državi Oklahomi«.

U istom broju lista »Tajm« objavljena je opširna recenzija, puna sla vopqjki, na najnoviju zbirku stihova fašiste Ezre Paunđa, Tu se nalazi i njegova fotografija, snimljena »neposredno posle njegovog hapšenja u Italiji 1945 godine«, kao fašističkog zločinca, Recenzemt ističe da je ovaj »pesuik« danas slobodan i đa nije prestao da smatra Hitlera »mučenikom i drugom Jovankom Orleankome ...

Ne bi bilo nikakvo čudo da, saglasno američkim univerzitetskim tradi=

Jermijlov objavio je, pored članaka koje smo šŠtampali u prošla dva broja »Književnih noyina«, još jedan članak, čiji prvi deo danas donosimo,

U prošlim člancima mi smo pobija-

li gledište onih teoretičara i kritičara koji u svojim mislima o gocijalističkom realizmu i revolucionarnom TOmantizmu ne polaze od osobenosti naB=še žive stvarnosti, koja određuje stil i metod sovjetske književnosti, već polaze od apstraktnih »večnih«, van” istoriskih kniiževnih poimova reali| zma i romantizma. Ova stav. koji je književnost i

gavremenosti, ima videli, sa original-

njenu teoriju od'.

Roja se ispoliila u člancima nekih kritičara i teoretičara, Oni svesno zame-

_ njuju socijalistički realizam — TO“

izmom, identifikujući ustvari re-

romantizam sovjetske

njiževnosti 8 romantizmom starog tipa. proglašuju skoro ceo stari TOtizam »progresivnim« ili »revolu-

man cionarnim•«, Ovo le u protivrečnosti 8

onom definicilom socijalističkog renlizma {i revolucionarnog romantizma koju ie dao A. A Ždanov. Pošto ie pokazao da tre lucionarni romantiam pretstavlja sastavni deo metoda sovjetske knijiže\ A. A. Ždanov podvukao je da naša književnost stoji obema noga realnog života... na CV

stičkoi osnovi« i da to » 8# romantizmom staroR, *ipa

guprotnosti i tegoba života

čitaoca od u svet:t1Boijae.-

et neostvarljivo8. Sote karakteristika,

· meri, odnosi se na mnoRe teoretičari proglašavaju

y. nim ili »revolucionarnim#. pored O-

samog Dikens8a. čijl ie ro-

| e tivain bio upravlien na api

pe „suprotnosti i tepoba života«. i: ari koji upućuju naše pisce đa r

5. antizma starog tipa uznose i -

«_nređašnje književnosti, Či< ——

u različitoi· književnike

PRAVO NA KULTURU U SAD

cijama, ovaj faišstički „radio-propagandisf otvori jedan kurs književnosti na oklahamskom «Univerzitetu. Jer Ezra Paund je belac, iako belac u crnoj košulji...

Sloboda »glasnog mišljenja

Pre kratkog vremena u Alborgu (Danska), dogodio se jedan neprijatan incident prilikom svečanog pomena borcima palim u toku nemačke. okupacije. U trenutku kađa su bile zapaljene buktinje iznad spomenika poginulim borcima za slobodu, prolazio je tuda bivši sveštenik Šreder, koji je za Vreme okupacije bio jedan od vođa danskih nacionalsocijalista, On se zaustavio pred bakljonošama, podigao ruku i pozdravio glasno: »Hajl Hitler«.

Straža je bila tako iznenađena đa nije stigla ma šta da učini protiv Šredera, Tek kađa je Šređer kod iđuće grupe bakljonoša ponovio svoj hitlerovski pozdrav, bio je uhvaćen od dvojice stražara, prebijen i odveden u policiju. Tamo je, međutim, Šreder odmah pušten na slobodu uz obrazlo-

šženje »da se ne može nikome zabraniti da glasno misli«.

Spomenik poginulim borcima za slobodu posle kratkog vremena opljačkali su nepoznati zlikovci, tako da na njemu nije ostalo ni cveće koje su bili doneli građani.

Film kao škola kriminalaca

Dva američka profesora pedagogije, M. Blumer i PF. Hauser, objavili su knjigu pod naslovom »Pilmovi i kriminalitet«. Koristeći se obilnim dokaznim materijalom, autori su okazali da mladi zločinci i lopovi u Sjedinjenim Američkim Državama najuspešnije uče svoj »zanat« gledajući mnogobrojne filmcve sa gangsterima, Mladi kriminalci mogu sa {filmskog platna da nauče, đo najmanjih sitnica, najrazličitije metode, od obijanja i ucenjivanja do obične pljačke. Autori ove knjige nabrajaju preko trideset ovakvih »razbojničkih metoda«, koji se mogu naučiti iz američkih filmova. Ž

ZA BORBENU TEORIJU KNJIŽEVNOSTI

'LEPO — TO JE NAŠ ŽIVOT

ja je snaga bila pre &vega u njenom realizmu.

'Teoriske šeme koje smo pretresli ne slažu se nji sa lenjinskim principom odražavanja stvarnosti niti sa lenjin= skim principom boliševičke partijno= sti književnosti. j

Videli smo da pristalice gledišta koje kritikujemo »izvode« romantički princip ne iz odražavanja objektivne stvarnosti u književnosti već iz 'romantizma »unesenog spolia« u prikazivanje života Romantički princip kao da nastaje sam od sebe u dubinama umetnikovogp »duha«. Nepoverenje prema realizmu objektivno se prepliće kod nekih kritičara i s nepoverenjem prema stvarnosti. tako da oni pozivaju umetnike da »dopunjuju« prikazivanje života romantizmom, mesto da pomažu umetnicima da otkrivajiu heroisku, romantičnu suštinu samog našeg života.

Princip boljševičke partijnosti u književnosti — osnovni princip soci{alističke estetike — zahteva od knijiževnosti đa učestvuje u borbi za oštva– renje posleratnih stalilnskih Ppetoletki. za što bržu izgradniu komunizma. Princip partijnosti »ahteva od kniiževnosti i niene teorlie alttivno uče=šće u menjaniu. izgradnii stvarnosti. Ovu aktivnu prirodu socijalističke estetike osobito su duboko shvatali i osećali Gorki i Ma{akovaki, Lenjinova misao, izrečena u pismu Gorkom, da se bez poznavanja đela koja liudi igvršuju mogu shvatiti ljudi šamo spolja, bila je vrlo bliska shvatanju zadataka književnosti Gorkoga.

»Soocijalistički realizam, — rekao {je Gorki, — afirmiše život kao akciju, kao stvaralaštvo čiji ie cilj neprekidni razvitak najdragocenijih individualnih sposobnosti čoveka rađi njegove pobede nad” s

njegovog zdravlja dugovečnosti, radi

velike sreće da se Živi na zemlji koju on, saobrazno neprekidnom porastu njegovih potreba, želi da

kao divnu kuću čovečanstva, u · nog u jednu porodicu«, |

Nedavno smo svi mi 8 osećanjem

im smagama. rađi

druže~

obrađi 8VU,

beskrajnog ponosa i rađosti zbog boljševičke partije, zbog naše pobedonosne Otadžbine, pročitali, mereći svaku reč, odluku »O planu zaštitnog pošumljavanja, uvođenja travopoljnih plodoređa, izgradnje veštačkih jezera za obezbeđenje visokih i stabilnih prinosa u stepskim i šumsko-stepskim područjima evropskog dela SSSR«. Struč-

njaci-naučnici proučavaju ovu odluku ,

s gledišta raznih nauka. praktičari čine svoje zaključke Umetnici naročito duboko osećaju lepotu preobražavanja rodne zemlje, romantičnu poeziju neviđenopg zamaha stvaralaštva, izgradnje. kojim je ova odlukm prože= ta. Ova romantika zanosi i obuzima utoliko više, utoliko je romantfičnija što je naučnija, realistična,

Romantizam u našoj stvarnosti pa dakle i u književnosti — proizlazi iz veličine naših realnih dela, iz zamaha naše svakiđašnjice, trezveno poslovnog, 8urovog, običnog rada, iz širine perspektiva koie nam se otvara= ju. Za Gorkog je romantizam sovjetske književnosti bio pre svega romahntizam akcije, — drugim rečima, ro” manlizam realnosti, Književnost treba da otkriva lepotu i veličinu dela koje izvršuju sovjetski ljudi, da jezikom poezije daje boljševičku partijnu oce” nu stvarnosti, učestvujući u njenoi izgradnji. I naši teoretičari treba da afirmišu romantiku našeg velikog istoriskog dela, ne treba da pozivaju na učenje od starog, neaktivnog romantizma, otrpnutog od života, od borbe i stvaranja, već treba da se bore protiv njegovih uticaja u književnosti.

-Ovi uticaji uvek povlače za sobom MOANLNU neuspehe, Dovoljno je šetiti se samo pripovetke »Dvojica u ste= pi« od B. Kazakeviča. Pisac je veštački izdvojio svog junaka i njegovog »saputnika«, koji simbolički izražava Smrt, iz celog »spolinog sveta«, SVOSat sadržinu pripovetke na borbu ne'Rrakvog junaka Pisac teži

Zla i nekakvog Dobra u svesti · na sve moguće nB-”

\čine da »romantizuje« svog junaka i

· njegovog nepokolebljivog,

neumolji-·

REČNICI

SOVJETSKOG SA

Narođi koji Se nalaze na teritoriji Sovjetskog8 Saveza govore više o dvesta raznih jezika. Zahvaljujući lenjinsko-staljinskoj nacionalnoj politici, kultura naroda SSSR izvanredno se razvila, a istovremeno “obogatilo se i njihovo jezičko bogatstvo. Mnogi narodi stekli su posle Velike oktobarske socijalističke revolucije prvi put svoj književni jezik i pismenost, te, se pojavila potreba sastavljanja i izdavanja njihovih. rečnika. Specijalizdavačko pređuzeće 78. rečnike stranih i nacionalnih jezika izdalo je pre rata dvanaest prvi put sastavljenih nacionalnih rečnika, među kojima i kirgisko-ruski sa 29.000 reči,

Od 1944 godine ponovno Be počelo sa izdavanjem rečnika za narođe SSSR, tako da je do' danas broj takvih rečnika porastao na preko dvadeset i Det. Od njih. je najvažniji rusko-ukrajinski, koji je izišao Ove godine, a sadrži 80,000 reči,

Ove godine izišao je prvi Tuskobaškivski rečnik sa 40,000 reči.. Povodom 31-godišnjiice Oktobarske Tevolucije oblavljen je rusko-erzjanski (morđovsški) rečnik. Saradnici udmurtskog Naučno-istraživačkog insfifiuta listorije, jezika, književnosti i folklora sastavili su udmurtsko-ruski rečnik, čiju osnovu čine materijali koje je prikupila jedna folklorno=lingvistička ekspedicija.

U najskorije vrenae pojaviće se i prvi rusko-nenački rečnik. Prvu redalkciju tog rečnika dao je mladi nenački saradnik lingvističkog instituta pri Akademiji nauka SSSR, A. Pirjerko. Međutim, mlađi naučnik poginuo je na frontu ne završivši započeti rad, Njegova žena N. Tereščenko završila, je neđavno rad na rečniku.

Iduće godine izaći će i erzja-ruski i molša-ruski rečnik.

Izdavačko preduzeće za rečnike već je otštampalo džepne rečnike za zemlje Sovjetskog Pribaltika (rusko-le= fonski, rusko-eštonski, rusko-litvanski i letonsko-ruski), Iđuće godine biće gotov potpuni rusko-letonški rečnik sa 50 do 60.000 reči, a već 8 započelo sa radom na rusko-tadžičkom (80.000 reči), burjat=mongolskoruskom i rusko-osetinskom rečniku.

Plenum uprave Saveza sovjetskih književnika U Moskvi će 15 decembra biti o-

držan plenum Uprave Saveza sovjet-

skih književnika,

Plenum će saslušati referate o razvitku jermenske, letonske.i kazahske književnosti posle odluka CK. SKP(b) o časopisima »Zvezđa« i »Lenjingrad«, Referate će održati A. Siras, I. Mujznijek i S. Mukanov, a koreferate HR. Simonov, A. Surkov i B. Gorbatov. Na plenumu će se takođe diskutovati o sovjetskoj dramaturgiji posle odluka CK SKP(b) »O repertoaru

„ Tiramskih pozorišta o merama za nje-

govo poboljšanje« (referent A. Sofro= nov), o planu tema Ministarstva za kinematografiju u 1949 godini i o radu književnika na scenariju (referent V. Ščerbina),

Novo izđanie dela Tarasa Ševčenka

U Kijevu, u Institutu za ukrajin= sku književnost pri Akademiji nauka USSR, održan je sastanak državne komisije za izdavanje dela Taraša G. Ševčenka, Sastanku je pretsedavao akademik A, Kornejčuk. Komisija je utvrdila plan izdanja sabranih dela velikog ukrajinskog narodnog pesnika. Ovo izdanje, koje će obuhvatiti

vog, zagonetnog »saputnika«, on unosi celo đelo u atmosferu bibliski svečane simbolike, uvodi, po apokaliptičkim asociacijama, likove &imboličkih konja — belog i crnog. I sve ovo odbija još više od pripovetke, razdražavajući svojim veštačkim romantizmom. Naravno, sav tai lažni »metod« pretstavlja naličje glavne — idejne — greške pisca, koji iđealizuje malodu šnop čoveka koji je kriv za propast čitave divizije, Ali greške umetničkog metođa uvek su na ovaj ili onai na> čin povezane 8 ideinim greškama, I zaista, nedostaci pripovefke »Dvojica u Stepi« sastoje se pre svega u tome što pisac želi da izazove kod čitaoca simpatiiu i saosećanjie prema svome junaku. da čak sugeriše misao o no kakvoi duševnoi »lepoti« sovietskih osobina tog junaka, ne prikazujući lepotu realnih dela koje jie on izvršio, štaviše pokazujući njegov ružni postupak, Ova je greška istovremeno { iđejna. i moralna, i eštetička. Glavni umetnički »metođ« pripovetke sastoil

· se u tome što pisac zamenjuje presu-

du onog vojnog Suda koji treba đa sudi junaku Wunutrašnim moralnim »gudom« wu duši junaka. koji osuđuie snm sebe, a pisac, baš zato što je iunak sebe osuđio, — moralno ga OSlobađa optužbe. Ovo apstraktno moralisanie nema ničeg zajedničkog s boliševičkim, partijnim moralnim ocena= ma. isto onako kao što ničega zaiedničkog nema sa socijalističkom estetikom, s metođom socijalističkog realizmn idealizacija, romantizaciia čoveka bez veze s njegovim realnim delima. s borbom, s alteiiom, a Mfolikro pre (kao što je fo slučaj u pripoveci) kad je to u suprofnosti s njegovim đelima i postupcima,

Uticaji starog, neaktivnog, apstraktnog romantizma pokazali su se kao veoma štetni za dđavovitog pisca koji je toliko obrađovao čitaoce svojom div nom »Zvezdom«. Ovo treba da posluži kao očigledna nastava onim feore= ftičarima koji konstruišu svoje definicije socijalističkog realizma i revolucionarnog romanfizms bez veze 8 realnom stvarmošću, samim makterijalističku „osnovu naše socijalističke estetike, Drug V. M. Molotov pokazao ie u svom referatu na svečanoj sednici Moskovskog sovjeta

napuštajući tim

NARODA VEZA

| prirediće za štampu Državno izdavačko pređuzeće USSR..

tri toma,

U prvi tom ući će sva Ševčenkova pesnička dela, u drugi pripovetke, a u treći njegova dramska dela, pisma i dnevnik. Sve tri lnjige pio. POO an ilustrovane crtežima i TePT ukcija1 devčenkovih slika, Prvu knjigu urediće D, Kapica, drugu potpreipod" nik Akađemije nauka USSR A. BS Por ki, a treću akademik A, Korne)jćuf.. U diskusiji O izdanju učestvovali 5U članovi Alcademije GO USSR

iči M. Rilski i ruFi.

OBpećor Državno izdavačkog pre" duzeća USSR A. pBorecki izjavio Je da će novo izdanje dela Tarasa ia čenka izići iz štampe u Pprvol polovin

1949 godine, NAUČNI RADOVI O SLOVENSKIM

ZBMLJAMA U BOVJETSROM SAVBZU

nstitutu za Blavistiku Akađomije nauka BESE Tavbjap je pad na ispitivanju najnovije istorije slovenslcih zurna)ia i Bloyen” ske filoloWije, Maučnni gahn0mik Togitaia Mihal!lo Misko priprem!o je monografiju z istorije Poljske, prva glava ovog dela oo svećčena je istoriji poliske u periodu .O 1914 do 1939 godine. Profesor Ivan 'Uđaljcov završio je knjigu O društvenim DTĆOUa_ žajima u novoj đemokratskoj Cehoslova Toj, kao i rad O istoriji bugarskog Otečestvenog fronta, Znatni rezultati postignuti su na polju slovenske filologile, Tu spadaju monopraB= fija Sergeja Đerštajna »Makeđonski knjižcvni jezik«, knjiga sovjetskog naučnika Pavloviča »O. stvaralaštvu najvećeg pretstavnika istoriskog romana u češkoj književnosti Alojza Jiraseka« i drugi rađovi,

Tnstitut za slavistiku Alkađemije nauka SSSR pripremio je za štampu dva najranija južnoslovenska književna spomenika.

To su dve hronike o društvenim dopađa>jima iz DR grednjevckovne istorije, koje su sastavili arhiđakom, oma Splitski i letopisac Pop Dukljanin. Hronika 1 pa*Dukljanina, koja pruža bogat materijal iz istorije Srba i Hrvata u periođu od VII do XII veka, sadrži mnogo interesantnih pođataka o društvenom i državnom uređenju naših zemalja u' prošlosti. Tironika Tome Splitskog govori O postanku i razvitku grada

Splita. CEHOSLOVAČKA

KULTURNI RADNICI ČEHOSLOVAČKE ZA PETOGODIŠNJI PLAN

Na plenumu Centralnog odbora Baveza nameštenika umetničke i kulturne službe usvojena je rezolucija u kojoj se kultumi radnici Čehoslovačke obavezuju đa će založiti sve snage za izvršenje zađafaka Petogodišnjeg „plana privredne izgradnje Čehoslovačke. »Pod parolom »kultura proizvodnji« — kaže se u rezoluciji mobilisaćemo u periodu Petogodišnjes plana sve kulturne radnike da u Dpu- ·

noj meri učestvuju u stvaralačkim

naporima radnog naroda. Socijalističku izgradnju pomagaćemo svim bogatim sredstvima kulture, kao i ne-

volinih radnih brigađa«.

U rezoluciji se dalje izražava 501 ? darnost sa naprednim kulturnim rada nicima u kapitalističkim i imperijalističkm zemljama koje zbog njiho= vog naprednog stava proganjaju reakcionarni režimi, »Mi, čehoslovački kulturni i umetnički radnici — ka že se na kraju rezolucije — ići ćemo čvrsto i nepokolebljivo rame uz Tame sa rađnicima i seljacima, zajedno sa svim slovenskim narođima, i naro-

dima narodnih Mđemokratija sledeći primer velikog Sovjetskog Saveza«.

od 6 novembra da je diskusija po biološkim pitanjima »podvukla stvaralački značai materijalističkih principa za SVe naučne oblasti«. Ovo se, nesumniivo, odnosi i na oblasti estetike.

Ali da li sve što je ovđe rečeno zna či da se može smatrati slučajnom ili beznačainom sama činjenica pojačanog teoretskog interesovanja kod naših pisaca za probleme romantizma? Nisu li se ispolille ovđe — makar to bilo i u lažnom, unakaženom teoret-= skom obliku — neki pozitivni, životni interesi i potrebe današnjeg razvitka naše književnosti? Čini mi se da stvar stoji baš tako. TI krivica nekih teoretičara utoliko je veća što se oni nišu pokaznli na visini svojih adataka, nisu mogli da očiste zdravo, Stvara lačko jezgro od zabluda, već su mesto toga slepo pošli za teoretskim zabludama pisaca, styarajući čak nešto slično pseudđoromanfičnoj »školici« u kritici.

U pojačanom interesovanju za Ditanja romantizma došli su do izraža= ja veliki procesi koji su se dogodili u pošleratnoj književnosti. Naša književnost definitivno se razišla s ulicajijmm:a buržoaskog, puzaiućeg naturalizma, sivog prozaičkog bitisanja, sa svim ftežnjama da se, pođ zastavom objektivističke nepristrasnosti i »bes= partijnosti«. upravlia izuzetna pažnja na zaostatke starog, da se na sovjetske ljude gleda »s leđa«, hako 8e izrazio drug A. Fadejev. Književnost se oštro ograđila od svega onog što pbonizuja čoveka, od svih uticaja buržoaske de> kadanse

Sovjetski narod, koji je izvršio svet Ski istoriski podvig, koji je spasao čovečanstvo od hitlerizma, koji posti zava sve nove i nove sjajne pobede na veličanstvenim frontovima mirme izgradnje i probija herojski put ka komunizmu, zahtevao je ođ svoje književnosti đa se pođigne na moral» ni i idejni nivo podviga koje vrše na= ši ljudi. Potpuno je jasna postala sva moralna neđozvoljenost takvih pojava u književnosti koje pretstavljaju Umanjavanje sovjetskih ljudi, nasrtaj

na njihovo dostojanstvo. Ove zahteve

naroda prema književnosti izrazao je svom snagom drug A. A. Ždanov u referatu o časopisima „»Zvezđa« i »Lenjingrad«, Naši pisci odgovorili

šava da je potrebno sve učiniti da 6

ija treba da đobije svoje dostojno me“) S det Bdtadi obr&noVaaya'”06ByO Sa aLDB repertoaru . rumunskih požo

Beperi0ar rumunskih i pozorišta |

Rumunski časopis »Plakara« Obja, vio je nedavno članak Florina Tornea, u kome pisac iznosi perspektive : zorišne delatnosti za ovu sezonu i

razmatra pitanje koliko ovogodišn.

zorište, . - |

Pošto je u članku izložio koji Su ZB.. daci današnjeg pozorišta, pisac prela. zi na najteže pitanje, koje još uveh nije rešeno, — pitanje repertoara. | neđavno, veli FJorin Tornea, u požo-) rišnom životu vladala hija. Pozorištem se upravljalo na FO»| mercijalnoj osnovi, po kriteriju Te ftabilnosti ili po Kriteriju favorizova~| nja pozorišnih starova. Ovai sistem 12 prošlosti preživeo je oslobođenje i održao se još i u prošloj sezoni. Sva-| kako da je promena društveme strukfure dovela i do, promene u pozoriš | nom životu, Ipak, veli Florin Torneš8, | posle oslobođenja moglo se zapaziu | da se primenjuju neka vršta prelazne | formule, koja je pretstavljala pokušaj | da se slara ghvatanja povežu sa no | vim zadacima narodne umetnosti. Ova hibridna formula

adaptiranom« O Hi la OOuuno . građanske suštine, koja su |-

istina, dobila neki »linijski« krao \ ali su ostala isto tako. štetna kao . pre. Ovaj postupak »linijskih adapte |

cija« primenjivan je i kod original, nih dela, te su tako na pozornicu stav, ljeni komadi potpuno „tudji radnji. čkoj klasi, narodu i njegovom ŽIVO.

nost u toku prošlih godina, PFlom Tornea prelazi na pitanje da li suit kojoj meri sve ove štetne pojave sezone uklonjene, Pisac ističe da 8u na početku novi sezone mnoga pozorišta marljivo prk stupila obnawljanju i izmeni SVOg Te pertoara. Međutim, većina repertoa. ra pokazuje da oni koji šu ih sastavh li još uvek ne obraćaju dovoljno P» žnie na aktuelne probleme, već Sam pokušavaju da prividno zamene dr kcmade »svetshkim« repertoso. | zorišta su se, istina, odrekla frivolnih |

i tu. · ai | Pošto je rasmotrio pozorišnu de |

i početku nove |

ilazimo na veliko 'komađa, od Sofokla i Aristofi Lope de Vege, Kalderona, Šekspira iŠilera. To svakako znači nek napređak, ali time još uvek niji rešeno pitanje aktuelnog repertoam koji treba da ođržava na prvom mk stu probleme damašnjice. Tormea dw | lje konstatuje da su pozorišta, Sa |P vesnim izuzecima, „shvatila part repertoara vrlo površno i nebriž}ljivi ne vodeći računa o specifičnostima svakog pojedinog featra ,ni o snaga ma sa kojima raspolažu, |

Na kraju svog članka Toma nagla |

mlađa rumunska dramska Rknjiževi ost razvije, i pokloniti više pažnjej {sovjetskoj dramskoj književnosti, ko-|

IZLOŽBA BANATSKIH LIKOVNIH UMBTNIKA

U nizu pokrajinskih izložbi, koje je" ganizovalo Ministarstvo za umetnost i formacije uoči Gođišnje državne izlo. likovnih umetnosti u Bukureštu, otvore je i izložba banatskih likovnih umetnjkajlj u Temišvaru, Na ovoj izložbi učestvuje a, umetnika, pripadnika svih narodnosti u Ba || natu, od kojih 31 slikar, 7 vajara i 2? gra-|| fičara. |

OSNIVANJE INSTITUTA ZA UMETNOST

TInstituti za umetnost osnovani su u Bu kureš}u, Jašiu, Klužu i Temišvaru. U Klu-, žu je osnovan i Imstitut sa mađarskim na stavnim jezikom. Svaki institut ima četir{) fakulteta: za muziku, za pozorište, za | kovne umetnosti i za koreografiju.

su na zahtev partije i narođa čitavim, ciklusom dela koja slave veličinu duhovnu lepotu sovjetskog čoveka.

Što su dublje pobede u izgradnji) komunizma. što se jasnije probijaju konture divne komuništičke. budučnosti u sadašnjoj stvarnosti, to se ja nije i veličanstvenije uzdižu pred na ma horojika, romantika, poezija na šeg života,

„Tako je nastala težnja pisaca dal visoko podignu romantički svetlu a“) firmaciju lika sovjetskog čoveka, tako| je nastalo i fteoretsko imteresovanje) za pitanja romantizma.

Ali na putevima Moji su otrgnuti · žive. realne romantike samog životstli| nećemo naći pravilno rešenje ovih| pitanja, već ćemo samo udaljiti književnost od života u pseudoromantičnu| prašumu. |

Polaznu poštavku za nas ireba dal pretstavlja misao A. A, Ždanova dal ceo život boliševičke partije, ceo život, radničke klase i njena borba pret“ stavliaju povezivanje surovog i trez“ venog praktičnog rađa sa najvećom herojikom i grandioznim perspektiva“ ma. To povezivanje baš i pretstavlja izvor poetičnmosti našeg života, ono baš i čini našu stvarnost lepom 8pa” jajući prvi put iđeal lenote, estetike s realnošću.

Ponekad kod nas dolaze do izra“, žaja zaostaci naištetnijih idealističkih, i vulgarno mehaničkih pogleda, kodi sšuprotstavljaju estetiku — životu, lepotu — realnosti. Tako smo neđaV“ no imali priliku da se sudarimo 5 nihilističkim stavem druga V. Sara” bijanova, koji je istakao ovu fezu!

»Tvrđenie teoretičara umetnosti da je objekat umetnosti ono što je lepo — pretstavlja prevaziđeni stepen Ob“ jekat umetnosti je život, i mi treba da zahtevamo od umetnosti da ona u U“ metničkim oblicima odražava život, Odražava našu epohu.« '). |

Misli takve vrste nalaze se na Vrlo niskom »stepenu« u poređenju 5 O“ nim nivoor. koji je dostigla ruska revolucionarno-demokrafska estetika, čije tradicije mi.nagleđujemo i Tra vijamo. Lepo — to je život! Iatičući ovu svoju znamenitu tezu Černiševski

| a) »Pitanja filozofijew br. 1 (9), str, 7205.