Književne novine

IEA

pio:

RTRANA ž

(Nastavak sa prve strane)

—

"+.

Dešavalo se, međutim, da su izve-

sne metođe odabiranja materijala, ko-·

jee su se pokazale kao dobre u jednom.

filmu, korišćene kasnije u drugim filmovima. Tako su neke filmske mogućnosti, — koje su odgovarale sadržini jednog filma, — pa mehanički bile pičmenjene u drugom, oslabile taj fi , a same se pielvorile u šablon, Novi napori i uspesi naših dokumen=

tarista govore o tome da će se OVO.

. rutinerstvo likvidirati u korist stvaralačkog prilaženj rerij

Ovde “enja materijalu.

· Ovde bi se mogla pomenuti i jedna

pojava kod našeg dokumentarnog fil-

ma u vezi sa razvoj 3 Wit ojem umetničkog

a VO APnIJU Pojedini doku-

CIC očekuju da će irh umetni-

čki film »olakšati« rad na taj način što će ponekad pružiti materijal o nekim istoriskim događajima koj

;; ; : Jima koje treba

prikazati u dokumentarnom filmu, a o kojima nema autentičnih filmskih dokumenata, Neki naši dokum“ntaristi već su počeli da koriste odgovara-

jući materijal iz umetničkih filmova.

"Umesto stvaralačke inventivnosti —d pozajmica, umesto brižljivog proučavanja materijala — rešavanje zadđata– 'ka pošlo je linijom manjeg otpora.

· Ovim problemom pozabavila se u svoje vreme i sovjetska kritika dokumentarnog filma. Evo šta je o tome pisao N. Oten:

... »Zaobilazimo okolnost da se svaka kasnija inscenacija fakta razlikuje od njegovog neposrednog fiksiranja na filmu već

o samoj svojoj fakturi, jer sadrži neizbean elemenat komvencionalnosti i stoga izgleda uvek manje ubedljiva od pravih do'kumenata.... Može li biti šta prostije nego da se u dokumentarni film ubaci odgovarajuća epizoda iz umetničkog filma koji je naišao na povoljan odziv?: Upravo tako je postupio R. Karmen kad je u film. »Lenjingrađ« montirao epizodu zaužimanje Zimskog dvorca iz filma »Lenjin u oktobru«, pri

. čemu je čak prikazao i glumca V. Ščukina

u ulozi V. I. Lenjina. U filmu »Moskva prestonica SSSR« korišćene su epizođe iz umetničkih filmova koje su posvećene proterivanju Poljaka iz Moskve od strane Minjina i Požarskog kao i Napoleonovo bekstvo iz Moskve. \

Zanimljivo je pomenuti da se za doku-

· mentarni film uzima iz PONOĆ | fil obično njegova OiR ara ajuat } epia ı i!

ZO MEGOPU Uka opšteg ume 'kog konteksta, odnosno; dela, izgleda po pravilu sasvim osrednja, a često, nalazeći se među pravim dokumentima, eđnostavno neubedljiva«. (N. Oten: »Beleške o problemima dokumentarnog filma«, Iskustvo kino, br. 4, 1948,

Ukazujući na objekte koji se i danas mogu snimiti i koristiti kao đokumentarni materijal koji može da izazove odgovarajuće asocijacije i

pretstave o izvesnim istoriskim mo-

~

mentima, N, Oten je doneo ovakay

zaključak: A:

»Ako pred umetnikom dokumentarnog filma stoji izbor između inscenacije činjenice, citata iz umetničkog filma, pa prema tome između odricanja od stroge dokumentarnosti s jedne strane i ubacivanja gledaočeve asocijacije i njegove mašte u arsenal sredstava ulićanja s druge, — mi se odlučno izjašnjavamo za poslednju metođu«. (na istom mestu).

Dešava se da rezultat dobrog izbora materijala bude oslabljen opširnim tumačenjem jedne stvari ili, obrnuto, isuviše jakom Kkondenzacijom fakala. I jedno, i drugo dolazi otuda, što autor ne oseća vrednost činjenica, što mu je nepoznat stepen njihove ubedljivosti. Nepotrebna opširmost kod tumačenja jedne pojave, objašnjavanje jedne istine čitavim mizom činjenica onda, kađa je to prethodnim nizom već postignufo, dovešće svakako do toga, da izlaganje izgubi nitam i zanimljivost. S GrUEe strane, kondenzacija materijala, ilo da je izazvana oskudicom dokumenala, bilo namernom sfilskom konciznošću, čini film neprijatno fragmentarnim, kida ideju, smeta joj da se razvije, Preteranim skraćivanjem mašina, čiji je rad mogao biti interesantan, postala je neobjašnjiva, a po106 OVOEN aa čudan. Autor, u-

sto da bude ubedljiv, i : reubadtahi Jiv, izgleda sam

Ovih nekoliko problema kojjh smo se ovde dotakli možda samo nagoveštavaju složenost i lepotu stvaranja dokumentarnog filma a i potrebu što konkretnije i iscrpnije diskusije o njemu, Ž. MITROVIĆ

Od izdajničke sablje do lažijivog pera

Ima ljudi kojima fantom slave ne da mira. Kojima je stalo, iznad svega, da se pročuju i da im ime uđe u anale istorije i tako se za večita vremena

„pronese preko kontinenata i kroz vekove. Pa kada u istoriji i legendu ne mogu da uđu kroz svetli portal slave, oni se zadovoljavaju sporednim, mračnim i niskim vratnicama užasa.

Jedan fakav lik je general Anders, vojskovođa poljske emigraniske armije. Vojskovođa bez vojske, general bez slave.

Lovorovi venci ratne slave stiču se na bojnim poljima. Anders ih tu nije stekao. Organizovao je, doduše, jednu armiju Poljaka u SSSR-u. Ali, 1942 godine, kada je trebalo poći na bojište, pobegao je u Iran, odatle u Englesku. Opasnom i samopregornom ctporu ratnoj mašini nacističke armije pretpostavio je bezopasni rad na formiranju »emigraniskog korpusa«, tvorevine poljske reakcije. Mesto u borbu za oslobođenje pregažene otadžbine, pošao je u borbu protiv njenih oslobodilaca, vlastitog naroda i bratske armije Sovjetskog Saveza,

U tome ratu nije se proslavio, Mesto svetlim putem borbe, za dobro otadžbine i naroda, Anders je krenuo mračnim lavirintima zakulisnih igara svetske reakcije. Mesto u jasnu svetlost prave vojničke slave, uronio je u teški mrak izdaje.

Ali ga fantom slave stalno raspinje i ne daje mu mira, Kada slavu nije mogao steći na bojnom polju, odlučio je da je potraži u literaturi. Pošto ga istoričari rata jedva i pominju, rešio je da se, ovenča slavom — pišući svoje memoare. Da govori o sebi i. uzgred, da posluži svetskoj reakciji, kojoj je služio celog svog života, još od 1920 godine, kada je neslavno učestvovao u napadu na mladu republiku Sovjeta. U neizvesnosti da ]i Ba svet dobro poznaje, Anders započinje svoje me-

-moare jasnom deklaracijom SVOg po-

litičkog »vjeruju«, »Molio sam Gospo-

da da dođe do rata između Nemačke

i Rusije«, kaže on. Ali taj rat nije žeJeo radi oslobođenja Poljske, svoje

porobljene domovine, ni radi stupanja džinovškihsnaFa Crvyene armije u borbu protiv fašizma, već u nadi da će se Sovjetski Savez skrhati, ili bar · iskrvaviti pod udarcima fašizma, Ali ga je i ta nada prevarila.

Anders piše svoje memoare, hvaleći sebe i bacajući se bjJatom na zemlju socijalizma, Tako on služi svojim gospodarima, imperijalističkim magnatima Zapada, ne vodeći računa o tome što mu stranice kipte klevetama i igmišljenim činjenicama.

Njegova bujna fantazija, koja nije imala prilike da pruži stvaralačke poteze u krupnim vojnim akcijama Drugog svetskog rata, iživljava se u iznošenju najbesmislenijih izmišljotina, On bunea o »užasima Čeke«, o »svjreposti prinudnih rađova« u SSSR-u. On iđe i dalje. Pronalazi reviju »Problema Bliskog Istoka« koja je navodno izlazi]ja u SSSR-u 1941 godine i »tretirala smernice buđuće politike Sovjetskog Saveza na Bliskom Istoku, podvlačeći potrebu sovjetske okunpacije petrolejskih terena i Persiskog zaliva i izazivanje revolucije u Indiji«, Tu reviju nije nikad niko Vvideo u Sovjetskom Savezu, te je nije mogao čitati ni Anders, Ali ta činjenica ne smeta »hrabrom« generalu. On ie iznosi, mnajući da *mo ugađa svojim londonskim gospodarima, za koje se ne može reći ca problemima Bliskog Istoka prilaze jedino sa nekoristoljubivim simpatijama.

Anders se upinje đa SSSR .prikaže kao državu sa agresivnim namerama. U nedostatku stvarnih dokaza, on i tu pribegava falsitfikatima i najprostijim izmišljotinama. Za dokaz agrešivnih namera Sovjetskog Saveza, navrdi reči jedne pesmice, koja se na= vodno peva širom SSSR-a. U Andersovom tekstu ta »ratna pesmica« gla-

»Proći ćemo svet na gvozdđenom konju i preoraćemo ćelu Mvropu,«

Takva pesmica nije nikad postojala u SSSR-u, te prema tome nije nikad ni pevana, niti je mosla biti izraz »osvajačkih planova Sovjeta«, Navedeni tekst obični je falsifikat jedne sovjetske pesme, koju kolhozni traktoristi pevaju u filmu »Bogata verenica«, a koja glasi:

»Proći ćemo svim poljima na svom gvozdenom konju oraćemo, sejaćemo i pobraćemo žŠžetvu«.

TI Anders to zna, Ali njemu nije stalo do istine. Glavno mu je đa pogodi želje i povlađuje ukusu onih koji 8u mu poručili memoare i koji će se truditi da ih iskoriste u cilju propagande protiv velikog i svetlog lika zemlje socijalizma. PpP. B.

: narođa,

PR: MJ“

i bođu« Dj. ,A. Kuna, posvećene borbi španskog Tz mape »Za slo e ograd 1938,

a epizoda istrgnuta iz ~

Prvi moj korak na španskom flu ođdveo me je u pristanište La Korunja. To je bilo 1932 godine, godinu dana” po proglašenju republike u Španiji. La 'Korunja je ime zaliva u Atlantskom Okeanu i pristaništa, u koje je uploVio naš, brod, pošto se probio kroz zelenkasto svetlucćanje talasmih bregova Biskaje. Jasno je sijalo jutarnje sunce, posle dana kiša i bura, a u čarobnom miru zaliva žuto je otsjajivao pesak obale, dolazili su u susret, Voće koje su nam doneli blistalo je u kotaricama žarkim bojama. I ljudski tovar stigao je na naš brod: iseljenici za Južnu Ameriku, ljuđi kcji su morali da se isele jer ih Druga republika nije mogla prehraniti. Te porodice, bogate decom,” nisu putovale u čistim i urednim kabinama »Kenard lajna« već na među palubi, gđe je vazduh zagušljiv i gde se najjače osećaju potresi broda u buri.

; Lep je predeo, lep grad na vođi, Pa ipak tužan je prvi susret sa Španijom. Nad blagom, svetlom slikom obale, na jednom rtu zaliva leži mračan, od vremena posivco jaki for: tamnica La Korunje. Ostalo mi je u sećanju to mrač“ no znamenje na vratima Španije.

*

Upravo pre nekoliko dana došla šu , nam u ruke dva pisma iz tamnice La Korunja. Ona su objavljena u cenftral= nom organu KP Španije »Mundo obrero«. Oproštajna pisma dvojice revOJucionara koje je Franko osudio na smrt. Prvo pismo je bilo od Hoze Gomec Gajoza, vođe komunista Galisije, a drugo od Antonija Seoane, komanđanfa galisijskih partizana. Ova pisma su prokrijumčarena iz tamnice La KorTunje. Glas španskih boraca probio se do nas, i u ceo &vet, kroz teret teških lanaca, kroz stare i memlive, mahovinom obrasle kamene ploče, i kroz straže do zuba naoružane Gvardia Sivil i specijalnih trupa Brigadilje.

»Bolje bi bilo hiljadu puta umreti nego podneti ove muke« — piše Gajoze,. Ali nema ni senke slabosti u ovom poslednjem oproštajnom pozdravu. »Došao je ođilučam čas. Ja ga mimo očekujem i mirno ću umreti, Nije potrebno da ti kažem šta moja duša u ovom trenutku oseća. Bjo sam veran svemu što je pretfstavljalo smisao i cilj moga života. Pod tvojim okriljem ostaje — piše dalje Gajozo svojqj ženi naš sin. Ja sam spokojan, jer sigurno znam đa ćeš ti od njega načiniti ponosnog i praVog čoveka. Ova dva časa, što mi još preostaju, pripađaju vama. . .«

A Antonio Seoano piše:

»Ja umirem svestan da sam vemo služio svome narođu i svojoj zemlji... Svoj život bio sam posvetio borbi za oslobođenje zemije od sramote i tiranije. Nikada nisam požalio što sam svoj život uložio u tu herojsku borbu. Tu sam stekao najdublju povezanost sa narodom Galisije i seoskim proletarijatom, jer tek kad se izbliza oseti njihova nesavlađiva rešenost za revolucionarnu borbu, onda se razume i potpuno voli ovaj narod... Mi padamo u ovoj borbi za oslobođenje naše otadžbine, ali naša će mosta zauzeti ne deset već stotinu novih boraca, sinova ove hrabre zemlje, koja me je viđela kako sam se rodio i koja me viđi kako umirem... Postoji nežčto što se ne može razoriti: moj đuh španskog rođoljuba, republikanca, moja verhost Komunističkoj partiji koja je đuša narodnog otpora«,

'U međuvremenu, dok su ova pisma, koja govore o pravoj čovečnosti, istinskoni herojstvu i primernoj komunističkoj svesti, putovala do nas iz tamnice La Korunja-Gajoza. Seoanu, sa još tri druga: koji su bili umešani u ovaj proces — među njima i učiteljicu Karmen Orozko — ubili su Frankovi dželati. Tragična lista žrtava beskrajna je U Oocani je ubijeno, gotovo istovremeno, osam antifašista., U Barseloni, Kordovi, Valensiji i Malagi, u Granadi i Sevilji, skoro u svim oblastima Španije, već preko deset godina besprekidno zasedava fašistički preki sud, U prvom periodu posle frankističke oku_ pacije Madrida dnevno je osuđivano prosečno 400 ijudi, 70 od sto njih na smrt streljanjem. Na Levantu ubijeno je 20.000 odoliuba, U Kataloniji trideset hiljada, u Madridu pedeset hiljada. Žrtve u Bilbau, Santanderu, Oviedu i Gihonu, žrtve po celoj Španiji teško je i prebrojati. |

Prankov režim je režim gladi i terora, ubijanja i žalosti, Sećamo se užasa i groze koje prikazuje crtež velikog revolucionarnog španskog umetnika Fransiska Goje., Taj crtež prikazuje Španiju kao masovni grob iz koga, tamni i preteći, osakaćeni i skoro u raspadanju, pobijeni dižu. svoj glag: »Vi stvarate mrtvu tišinu groblja. Pa opet — to vam ništa ne koristi, Jer iza palih uzdižu se novi borci u ime života i budućnosti.«

U stvari Goja to i nije tamo napisao; i on je morao govoriti ezopovim

jezikom, Ali njegova umetnost, koja ·

prikazuje grozote onih dana, priča nam i danas ono Što tađa nije bilo izrečeno. .

U Prankovoj španiji naročito su omrznuti umetnici i naučnici, Rat protivu duha počeo je devetnaestog dana generalske pobune, 6 avgusta 1936. kada su fašisti ubili u Granadi španskog narodnog pesnika PFederika. Garsiju Lorku, Godine 1942 umro je u PFrankovoj famnici čuveni pesnik Miguel Fernandes. Sedamdesetogodišnji profesor logike na madridskom univerzitetu, Hulijan Bastero, umro je u fašističkoj tamnici, Klasni sud osudio je ovog naučnika na triđeset godina robije, PFašisti su pogubili katalonskog istoričara Karlosa Rahjolu, baskiskog pesnika Lauakseta, Urkijaga, kao i baskiskog književnika Ariztimuna, U jednom fašističkom konceniracionom logoru umro je, u izgnanstvu, 1939 godine, čuveni španski pesnik poslednji iz neracije 98« Antonio Mačado,

Tranko je ne samo ekonomski i Bocijalno, već i đuhovno želeo da preftvori Španiju u grobnicu, Pa čak i rektor univerziteta u Salamanci. Miguel de Unamuno, koga je njegovo konzervativno gledište prvobitno štavilo na stranu kontrarevolucionarnih i generala, uviđeo je tragične i jezive rezultate španskog fašizma. Prilikom jedne svečanosti na univerzitetu, kada je trebalo đa glorifikuje fašističku Španiju, on je prokleo Wbice svoga naroda,

KNJIŽEVNE NOVINE

Mnogobrojni mali čamci ~

Kadze sam, po đrugi put, stupio na Špansko tle, došao sam sa Sredozemnog Mora, preko Katalonije. Tada više nisam mogao da posetim La Korunju. Ona je bila u rukama fašističkih generala, a tamnica La Korunje bila je prepuna radnika, seljaka i intelektualaca koji su še borili za slobođu i nezavisnost svoga naroda. Tada sam u Madridu, u Kalja de Markez de Duero, u kući antifašističkog saveza intelektualnih „radnika, sreo neke umetnike i književnike, od kojih su jedni u borbi protiv fašizma docnije pali, a drugi nastavili borbu u tuđini, u izbeglištvu. Među njima bio je i prijatelj Garsije Lorke, pesnik i komunista Rafael Alberti, koji je uređivao napredni „časopis španskih književnika »Oktubre« i, u danima borbe, zajedno sa svojom ženom, pesnikinjom Marijom Terezom Leon, uređivao popularne frontovske novine »EI mono azul« (»Plavi! rad-

Iz mape »Za slobodu« Dj. A. Kuna, posvećene borbi španskog naroda, Be ograd 1938. ji

nički kombinezon«), Njegov prvi re

volucionarni pozorišni komad, »Permin Galan«, veličao je tog heroja i mučenika Druge republike, a njegov ciklus pesama »Ei poeta en la kalje« (»Pesnik na ulici«) plameni je izraz književnika-tribuna koji izražava misli i. zahteve naroda.

bdila na frontu

1, &

oi e : kođ Hueske paaa prve žrtve za slobodu Špani-

grob jugoslovenskog borca u

Centralnog kopartije Jugosla~

Žž bio je grob radnika Radđoslavi rvata, Pred Madridom pao je pas e Perović, člam

et Komunističke | : vije, politički komesar Trinaeste intrnaronalne brigade, Antifašistički WoTci iz svih krajeva Jugoslavije ujedini su se u bafaljonu »Đura ĐakoYić«| u borbenim određima Canlar« i »Matija Gubec«. Mno.“ aca počivaju danas u špan i. Neki su pali u narodnooslobodlačkoj borbi našega naroda. Ali mnogi su sazreli u borbi u Špamiji i posbli vođi i heroji našeg naroda. Ok su se pretstavnici našeg naroda borili u redovima interenacionalnih|briigada, rame uz rame sa špan» borcima za slobođu protiv fašia dotle su pesnici, književnici i ici Jugoslavije, svojim pesmaalesejima, brošurama, knjigama, cra i drvorezima, — koje su često i-, 8ilno rasturali, — izražavali svoju SO · irnost sa narodima Španije. Duboko darnost sa španskim narodom,

ri napadači isprobali svoje snage.

je zemlja u kojoj su španski gedali isto onako izdali svoj narod, što su 1941 godine učinili gemeali stare Jugoslavije. I mw Španiji prala se iz marodnih masa stvoriti a armija, isto onako kao što je

1}41 godine, na poziv pod voćstvom

omunističke partije Jugoslavije, na» Stala i u toku Narodne revolucije na=

· Oslobođene zemmje duboko su poveani sa herojskim borbama španskog harođa. Oni znaju da se Frankov raz~

država danas, ekonomski i vojnički, |angloameričkdi iimperijalizam, «izgrađuje kao jedna od baza svetske reak« icije. Oni znaju da samo međunarod> na soliđarmost slobodoljubivih ljudi sviju zemalja, u zajednici sa partiza= nima Španije, može da osujeti pla-

Pored ovih, bili su prisutni i talen= nove reakcije,

tovani književnik Sezar Munjoz AT-~ | konada, urednik »Mundo obrero« 35 Ramon Hoze Sender, kao i mnogi još | mlađi. Sender, koji je napisao ceo hiz | čuvenih revolucionarnih dela i bio" kapetan u petom puku, posle propa= sti Druge Republike pao je pod uticaj anarhomističnih raspoloženja i razočaranja. Jpak je njegova knjiga »Protivnapađd«, objavljena 1937 godine, uzbudljiv umetnički dokumenat o heroizmu i patnjama špamskog naroda. i U fo vreme je već prva jugošlovenska grupa od 400· drugova, koja se

Pisma iz La Korunje su glasovi ko~

| ji potresaju savest sveta.U jeku naše

izgradnje, na putu ka ostvarenju socijalizma, mi smo đuboko povezani i sa španskim radmim narođom, našom braćom koji se od 1936 neprekidno bori protiv španskog fašizma, Mi znamo đa ta borba neće biti beskorisna i đa će jedmoga đama zamavek izbrisati varvarski i prljavi Frankov fašizam, kako bi Španija vaskrsla u novi život elobođe i nezavismosti.

O. BIHALJI-MBRIN

SOVJETSKI SAVEZ

· Nova publikaciia »Naučno nasledie«

U izdanju Akađemije nauka 88SR izišao je prvi tom »Naučnog nasleđa«, Zadatak ovog izdanja je da publikuje nađene ili nezasluženo zaboravljene materijale iz oblasti nauke — radove poznatih naučnika, njihove dnevnike, prepisku, uspomene itd.

Prvi tom »Maučnog. nasleđa« posvećen je

pitanjima narodnih nauka. On sadrži no-,

ve dokumentarne priloge Whoji se odnose na život i rad velikih ruskih naučnika Lo-

monosova, „Mendeljejeva, Kovaljevskog, Moečnikova, Bera, Kulibina, Lebeđeva i drugih.

Sovjetski naučnici u Poljskoj

Delegacija sovjetskih naučnika, sastavljema od akađemika Grekova, Pavlovskog, V. Vedenskog, Nemejanova, doktora bioloških nauka Giuščenka, kandđiđata hemiskih nauka Porošika i Rožanskog otputovala je u Krakov na proslavu 75-gođišnjice Akađemije nauka.

Izabraha dela Hrista Boteva na ruskom jeziku Povođom 100-–godišnjice rođenja velikog bugarskog pesnika i revolucionara Hrista Boteva, Gostizdđat u Moskvi izdao je izabrana dela Hrista Bo-

· teva u prevođu Al, Surkova, Martino-

va i drugih, sa predgovorom Erihono= va, a u ređakciji Gorbova. Nova zbirka pesama Konstantina Simonova nova zbirka stihova Konstantina Si-

donova, objavljena u br, 11 časopisa »Novi svet«.

POLJSKA

| j

Zbirka je mastala na osnovu Mtbisa-| ka koje je pisac stekao za vreme)! svog| putovanja u inostranstvu, - Ona je, po rečima autora, posebna vrsta, dnevnika tih putovanja. Nedavno je sekcija za poeziju Saveza sovjetskih pisaca organizovala diskusiju 0 mnovim pesmama K. Simonova. U diskusiji su učestvovali, između doslalih, Z. Kedrina, A. Barto, V. Inber, S Ščipačov, M. Aliger i drugi. Dni su zbirku ocenili kao značajnu pojavu u sovjetskoj poeziji. Diskutanti 8u na ročito istakli sposobnost Simonova d iz velike množine materijala izaberć bitno, da jasno zapazi karakteristič, ne pozitivne crte inostranih ,prijate* lja Sovjetskog Saveza i odvratne o sobine njegovih neprijatelja. Jedna od glavnih prednosti nove zbirke pe? sama — jeste njena snaga i ubeđljivost, s kofom se u njoj o tome govori.

Učesnici diskusije istakli #u, među: tim, i neke nedostatke novih pesama KK. Simonova; oni su primetili da poz jedine pesme nisu umetnički doterane i završene i da svi delovi zbirke nisu jednake vrednosti.

Na kraju diskusije, Simohov se zadržao na nekim tvrdnjama iznetim u diskusiji i zahvalio se na drugarskoj stvaralačkoj kritici,

· Osnivanje instituta za izučavanje književnosti

Li

Još u novembru 1047 počela je u Poljsko: diskusija oko stvaranja Podiuta za tap vanje poljske književnosti, Pebruara 1948 u Ministarstvu prosvete održana je šira diskusija koja je bliže odredila zađatke budđućeg Instituta a ovaj je najzad 6 novembra počeo svoj rađ,

Institut za sada raspolaže jednom ođ najbogatijih polonističkih zbirki (Jana Mihaljskog), ali još nema vlastitih prostorija. Zahvaljujući pomoći vlasti i Waršavskog naučnog društva, Institut će uskoro pristupiti podizanju svoje zgrade. Za sađa je smešten u zgrađi Ministarstva kulture i umetnosti, ) 5

Institut se deli na četiri sekcije: sekciju istorije poljske književnosti, sekciju teorije književnosti i metodologije književnih ispitivanja, sekciju bibliografije i sekciju za izradu školskih priručnika istorije književnosti, U njemu stalno radi dvanaest samostalnih nmaučnih radnika i jedanaest asistenata, ” i

Prvi zađatak koji je Institut sebi stavio u dužnost je izrada novog udžbenika istorije poljske Mnjiževnosti za univerzitete, rađenog na osnovi savremene nauke. To će biti kolektivan rad i Institut je“ već počeo pripreme u fu svrhu. Sem toga Institut je sebi stavio u zađatak materijalno pomaganje i organizovanje kolektivnih i individualnih rađova iz poljske književnosti i njoj srodnih oblasti, .

Za prvu gođinu Institut je predviđeo sleđeći plan:

1, Ustaljenje i objašnjenje tekstova poljskih proznih đela od stanislavovske epohe (XVIJI vek) do XX veka, zasnovano na masovnom anketnom radu,

52. Rađ grupe ođ 40 specijalista na proučavanju pozitivizma (druga polovina XIX.

veka). Kao rezultat toga rađa treba polovimom 1%9 đa izađe tom rađopya pod naslo-

"vom »Matevijali za istoriju poljske knjišžševnostj«, |Z

3. Pliprema osnoynih monogrfija iz Oblasti · književne „kritike | EEE OBIRe, nauke o književnosti, Na tmeiće raditi SOLO Y od pet starijih i mladih specija-

a, ž

4. Porudžbina izrađe trifeset} monografija najpotrebnijih za izradu ndve istorije poljske literature, |

5, Objavljivanje čefrđese} knjma izabranih tistova poljskih PLO klasika, propTaćenih opširmim uvodima | komenta-

ma. |

6. Drađa bibliografije DOljske književnokio osnov za dalji rad na ioučavanju te ollagti, ;

Da bi se plan lakše i ujpečnile sproveo, stvotme su u MKrakovu, Boznarju i Varšavi ti grupe sa po nekoliko siadnika,

Sem foga mmstitut pribyemi udžbenik polidre književnosti za Više peđa gređnijih'špola u tri toma, ba Kkdjih će prvi biti gotov u toku 1949. rnastiMt već ima priDjem]jene za štampu tm sfiđije G. Lukači iz oblasti estetike i priručnika istolje Mnjiževnosti: iske, engleske i framuske (prewod sa mTiskof Jezika).

Zi početak 1949 treba qa Hide gotova i spelijalna antologija nanmenjeja masovnom Rkulurno-prosvetnom Fadu sa komentarima i Objašnjenjima. |

Zadatak, Instituta će biti di izvrši revizij\ dosađašnje istorije i teyrije poljske

x | NR:

RUMUNIJA

Rad na rečniku rumunskog:

jezika

Rumunska akademija posvetila je neđavno jednu sednicu pitanju Rečnika rumumnskog jezika, na kome je stara Akađemija započela rad pre 40 gođina. Na sednici je zaključeno da se ovaj značajan rađ završi u toku 5B gođina, uz pomoć lingvističkos instituta u Bukureštu i KHlužu.

*

Neđavno je u Bukureštu osnovano Državmo jevrejsko pozorište. Teater je počeo rad prikazivanjem „komađa »Dva Kune Zemlja« od Avrama Goldfađena, osnivača prvog Jidiš pozorišta u Rumuniji, seđamdesetih godina prošloga veka,

ČRHOSLOVACKA

Konkurs za umetnička dela sa tematikom iz života savremenog sela

Ministarstvo poljoprivređe i ministarstvo informacija i prosvete Čehoslovačke raspisali su konkurs za književna, „đramska, muzička i likovna dela sa tematikom iz savremenog života čehoslovačkog sela. Na ime nagrada ođređen je iznos od 1,000.000

kruna. *

Ministarstvo škola, nauke i umetnosti nagradilo je najbolja đela čeških i slovačkih TWmijlževnika, koja su objavljena od maja 1945 gođime do đanmas. Ukupno je nagrađen 21 češki i 10 slovačkih književnika i

pesnika.

BUGARSKA | Proslava N.O. Masalitinova

Istaknuti glumac i režiser Narodnog teatra u Sofiji, narodni umetnik N. O. Masalitinov, proslavio je dvađeset i pet gođina svoje pozorišne delatnosti.

Savez pozorišnih trudbenika poklonio je slavljeniku za njegove zasluge zlatan prsten umetnosti, a Uprava prestoničkog na-

rodnog saveta počasnu značku Saveta dru- '

oga ređa,

PO . Masalitinov stupio je u Narodni teatar u Sofiji 1925 godine. Pre toga bio 'je režiser i glumac Moskovskog huđožestvenog akađemskog teatra. Zalagao se da u bugarsko pozorište unese huđožestvenu glumu MHA'T-a, a kao režiser đa primeni metođ Stanislavskog. Naročite zasluge ima ma vaspitavanju mlađih glumačkih generacija.

(350) C7906AA\

Nagrade za fašističke kolovođe

Neđavno je američka reakcionama organizacija »Katolički veterami« dođelila nagradu izdavaču novina, Franku Ganetu, za »Značajne zasluge stečene u odbrani ustavne vlasti« Već čitav niz godina Ganet je inspirator različitih fašističkih Organizacija u. Amerioi. Poslanik Rejt Ratman nazvao je Ganetov »Romitet za podržavanje ustavnog načina vlađavine« — »fašističkom organizacijom broj 1 ht Americi«.

»Plava bomba

»Plava bomba« — to »umetničko ime« pod kojim se lansira nova američka »fatalna žena« Selie Vinters (uspela Rkombinacila Karole Lombarđ i Džin MHarlo, kako kažu njeni filmski ređitelji i gazđe). U četiri filma, ova nova zvezđa imala je čast đa buđe obešena, streljaha, đa je pregazi auto i đa bude osuđena ma električnu stolicu. Ove uloge pretfstavljaju đobru zalogu pdopttlarnosti koju uživa Seli Vinters među američkim Tipuelkna filma. Tako bar mj-

- sle njeni poslođavel, koji izjavljuju đa je

ova nova fatalna žena pravi »koktel erotizma, usamljenosti i beznadđežnesti«. Jeđnom reči još jeđan tipičan proizvođ »ma-

đe in UV, S. A.

skoj —

Oj se bori za svoju s&lobođu i neza> ” | Vimnost, zasnovana je u duhu interna= | | cipalizma nove Jugoslavije, Španija Jelbila prva zemlja na kojoj su faši~