Književne novine

SMRT FPAŠIZMU — SLOBODA NARODUL.

\

•

JO ZBROJ 2 ” GODINA TI

Adresa uredništva i administracije:

Francuska 7 — Telefon: 28-098

ZNAČAJ PRAVILNE DISKUSIJE 0 KULTURNIM PITANJIMA

'U našem listu objavljen je dosad niz članaka kojima je redakcija otvorila diskusiju o pojedinim pitanjima naše književnosti i naše kulture. Cilj redakcije je da ti članci, u kojima su postavljena i delimično obrađena ne'ka pitamja štolih treba svestranije razTaditi, izazovu principijelnu diskusiju na naučnoj, osnovi, kako bi se kroz borbu mišljenja i saradnju diskutanata što bolje prečistila postavljena pianja, kako bi se iskristalisali Što pravilniji stavovi i što tačniji sudovi. Diskusija se n& otvara zato što bismo

ili u neđoumici o samim osnovnim IOS i o metodu kojima ta pitamja treba rešavati i kojima se jedino

mogu pravilno rešavati. Nauka markRiizma–-lenjinizma potvrđena je u svim

'blastima prirode i društva, u praksi Tieevolucije i u oblasti kulture, — f ona

od nas, prirodno, stoji van diskusije, njenim principima prožeta je naša društvena praksa i naša kultuma revolucija. Reč je o tome đa se principi marksizma-lenjinizma i iskustva u međunarodnim „razmerima pravilno primene na mnoštvo vrlo složenih pitanja naše kulture, pri čemu nije dovoljno mehanički primeniti nekoliko opštih postavki. Diskusija je potrebna gato da bi se pravilnom primenom osnovnih principa i konkretnom analizom svake pojedine pojave došlo do što sigurnijih rezultata, To je važno ' haročito zato što se nalazimo u punom razmahu naše kulturne revolucije-u osobenim prilikama, uz kritičko usvajanje našeg kultumog nasleđa i kulturnog nasleđa čovečanstva, Što

pred nama iskrsavaju bitanja koja treba rešavati u šaglasnosti s našim revolucionarnim razvitkom, jer i poređ toga što smo načisto 3 osuovnim principima i što jelnaša marksističkolenjinistička kritika već dala mnoge merođavne ocene — ima puno pojedinačnih pitanja o Hojima freba iskristalisati mišljenje i uneti pravilno mišljenje u mase. Pravilna-diskusija na. osnovi principa sayremene nauke u tom pogledu može mnogo da pomogne. Diskusija može da mobiliše na ozbiljnije proučavanje pbjedinih pitanja i "pojava. Potreba da še odgovori na ne“ki kritički rad koji mije u potpunosti postavio i rešio pitanje može i treba da dovede do toga da stav i ocena kroz diskusiju postanu sigurniji i potpuniji, mišljenja jasnija. To je potrebno tim pre što mi još nemamo u svim oblastima kulture tepretski visoko izdignute stručne kadrove i što mnogi kulturni radnici tek sada usvajaju naučni pogled na svet, te i uz najbolje namere u mnogostruhkoj i složenoj kulturnoj delatnosti kod mas često ima grešenja i zastranjivanja, vulgarizovanja naučnog metoda. Razume se da pod. borbom mišljenja ne razumemo anarhiju mišljenja, otvaranje, mogućnosti za ispoljavanje reakcionarnoburžoaskih »mišljenja«. Protiv raznih widova prikrivenih rehkcionarnih, dekadentnih i protivnatodnih mišljenja moramo voditi nemjlosrdnu borbu, oštro udarati i po ostacima i recidivima svih vidova buržaske dekadencije i dehumanizacije, Borba se mora voditi i protiv iskriyljavanja naše Rulturno-političke linije čak i kada je reč o dobronamernim greškama, na> stalim zbog nedovoljncg vladania pravilnim metodom, zbož Zzaletanja u krajnosti i u nespreime konstrukcije. Diskusija treba da doprinese baš uzdizanju teoretskog nivoa naših Kknjiževnih i kulturnih kadrova. Njen načim i njen tom ireba da odgovaraju konkretnim slučajevima, drukčije kad še radi o prikrivenim neprijaleljima izgradnje socijalizma u našoj zemlji, a drukčije kad se rad: o jednoštranosti, o uskosti i drugim greškama iz nedovoljnog vladanja naučnimimetodom, gde ireba ispravljati i vaspitavati. |

TU našem listu otviraćemo i nove

điskusije. Na neke dhkusione članke

bilo je manje odziva diškusije nekim pitanjima nisu sv pravilno razvijale te Su zastale, ili ih je red kcija, privremeno prekinula što pristigli diskusioni članci nisu imali D a

idejnu sigurnost i sadyžajnost. je da se diskusija o pojedinim \pita– njima ili pojavama vodi jedino zato. " da se ta pitanja prečisle, da disk sija donese ploda, đa proširi saznanje. o-– bogati našu kulturu novim razrađenim sudovima i postavkami, Diskusija bi bila deplasirana i štetna ako bi u njoj preovladavala odbrana ličnog preitiža. Nije beznačajno ko izriče ocene, daje tumačenja i smer, ali nije važno ko je rekao ovo ili ono, nego šta je tačno, _ šta je pravilno. Deplasirano bi bilo, i tuđe našoj novoj kulturi, i t0, kada bi ma svaku objavljenu hritiku o poje dinom umetničkom ostvarenju ili pokušaju kritikovani autor dokazivao da. je njegovo delo dobro i da kritičar nema pravo. Ali je potrebno da se ppdvrgne kritici i naša kvitika, da se od naših kritičara traži i tačnost u dce'ganju i kvalitet u rađu na tom ro-

i *ijževnosti, I kritika, ako je lo' 7 | \ | |

koju osporava ili dopunjuje.

bra, književno je delo, a kritika na kritiku mora biti kvalitetno književno delo, dublja i tačnija od Kritike Reč je o · borbi za idejnu čistotu u našem književnom i kulturnom životu, o pravilnom razvoju naše književnosti i umetnosti, o pođizanju kvaliteta kako književno – umetničkog stvaralaštva tako i naše kritike, Naša kritika ima naprednih tradicija još iz kapitalističke Jugoslavije, kađa se iskivala u borbi kako protiv reakcionarne i fašističke ideologije i prakse tako i u borbi protiv raznih zastranjivanja pod vidom naprednih shvatanja.

U našem novom društvu diskusija je važno sredstvo u stvaranju moralno-političkog jedinstva radnih masa, snažno sredstvo za pravilno rešavanje svih vrsta zadataka u izgradnji socijalizma. Kritika i samokritika važan je princip našeg rada u Svim oblastima, pa i u kultumoj oblasti. Kod nas sve više oživljuju diskusioni sastanci, organizovani i svrsishodno vođeni da se u pojedinim oblastima kulture zajednički dođe do što boljih rezultata. Vode se diskusije o knji. ževnim delima, o filmovima i pozorišnim pretstavama, o muzici, o likovnoj umetmosti, o arhitekturi itd. Materijal sa jednog takvog diskusionog

sastanka objavio je naš list povodom ·

prve četiri preistave Jugoslovenskog dramskog teatra, a svakako da bi i materijal s drugih dobro vođenih diskusionih sastanaka mogao biti koristan ne samo za kulturne radnike iz pojedinih oblasti, nego i za široke čitalačke mase, i ;

Ne samo o člancima koji su objavlieni kao povod za diskusiju, nego i o ostalim objavljenim kritičkim radovima može se diskutovafi, ukoliko na njima ima šta s pravom đa se kritikuje, ispravi ili dopuni. Redakcija našeg lista, razume se, snosi odgovornost za priloge koje je objavila, no ona se i sama ne slaže uvek u potpunosti sa svakim od tih priloga, s pojedinostima ili formulacijama, s načinom ili tonom. Jer u fim prilozima, uza svu saradnju redakcije i pisca, dolaze do igražaja i individualne osobine autora koji su ih potpisali, pa i viši ili niži stepen feoretske dizgrađenosti i izražajnih kvaliteta tih autora. To dolazi utoliko više do izražaja, što naš list nastoji da što više proširi krug

saradnika i opseg tematike. U našem

listu objavljeni su u nekoliko mahova i prilozi koje nije trebalo objaviti, Redakcija je u nekoliko mahova propustila i da ispravi neke greške nastale zbog neđovoline budnosti pri objavljivanju nekih priloga. U takvim slučajevima redakciji su stizale i opravđane primedbe ne samo od rukovodstava i saradnika. nego i od nekih čitalaca, Neki čitaoci poslali su brižljivo pisane primedbe kao i sugestije, koje je redakcija rado primala.

Redakcija je u više mahova primila

odgovore pojedinih kyritikovanih pisa- ·

ca i umetnika na objavljenu kritiku. Ako ti odgovori nisu bili objavljeni, to nije bilo zato što se u našem listu ne bi moglo odgovoriti na kritike ob-

javljene u njemu, nego što ti odgovori.

nisu bili ma dvoljnoj ·principijelnož} visini i misu doprinosili tačnijoj oceni i pravilnijem štavu, nego bi otvorili vrata besplodnim objašnjavanjima. Poneke radove naših Kritičara, objavljene kako u našem listu fako i u drugim listovima, treba podvrgnuti kritičkoi oceni. No jasno je da odgovor na jednu kritiku odnosno kritika jedne kritike mora biti naučnija, jasnija i potpunija od osporene ,kritike. Ako treba ukazati na uskost, jednostranosti ili krutosti neke kritike koja je delimično tačna, onda pri ukaziva– nju na te nedostatke treba dati i potpuniju razradu ocene ili stava. Merodavnost jiedne kritike i autoritet jednog kritičara zasniva se na pravilnosti, ubedljivosti i snazi izrečenoga miš ljenja, a takva merođavnost i takav autoritet važi i treba da važi.

U tom smislu i u tom pravcu razvijanja kritike i obogaćivanja našeg knjževnog i kulturnog života naš list hoće i želi da nastavi još življe diškusiju po raznim pitanjima našeg kulturnog života.

BEOGRAD, UTORAK, 11 JANUAR 1949

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NBDELJNO

| UTORKOM TAMJAN I DINAMIT

Početak rada Plenuma uprave Saveza književnika Jugoslavije

Devetog januara počeo je rad plenuma uprave Saveza književnika Jugoslavije. Plenumu prisustvuju: pretsednik Saveza Ivo Andrić, generalni sekretar Čedomir Minderović, članovi plenuma uprave Marijan Jurković, Miroslav Krleža, Radovan Žogović, Isak Samokovlija, Mile Klopčič, Boris Ziher], Aco Šopov, France Bevk, Veljko Petrović, Skender Kulenović, Desanka Maksimović, Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Marin „Franičević, Vjekoslav Kaleb, Slavko Kolar i Bran= ko Ćopić, U ime Udruženja književnika Makedonije plenumu prisustvuje Slavko Janevski, u ime povereništva Saveza književnika za Crnu Goru Janko Đonović, a u ime uredništva »Književnih novina« Jovan Popović.

U izveštaju o radu uprave Saveza generalni sekretar Čedomir Minderović, pored finansisko-tehničkog i drugih organizacionih sektora rada izneo je i ostale probleme u radu Saveza, kao što su pitanje pojačane saradnje i uređivanja »Književnih novina«, pitanja izdavanja almanaha jugoslovenskih pisaca, međurepublička gostova– nja književnika, predavanja književnika, pitanje pojačane saradnje književnika u časopisima drugih republika, pitanje prevođenja i preštampa– vanja knjiga među republikama, me= đurepublička prikazivanja knjiga, ob= javijivanje bibliografija, pitanje Dpojačanja uzajamnih veza između Save= za i udruženja i između udruženja pojedinačno, kao i održavanje povreme-– nih plenuma po opštim teoretsko-književnim „pitanjima naše savremene književnosti.

Posle referata generalnog sekretara, podneli su izveštaje o internom radu republičkih udruženja pretstavnici udruženja Milan Bogdanović, Slavko Kolar, Isak Samokovlija, Mile Klopčič, Slavko Janevski i Janko Đonović,

'U diskusiji po referatu i izlaganjima

pretstavnika republičkih udružerija u-

zelo je učešća većina članova plenuma pretresajući sve probleme koji stoje pred našim Kknjiževnicima,

Na poslepodnevnom zasedanju devetog januara nastavljena je diskusija po referatu generalnog sekretara Čedomira Minderovića i po izlaganjima pretstavnika republičkih udruženja, prilikom čega su po osnovnim problemima doneseni konkretni zaključci.

U vezi s otvaranjem pojačane sarad= nje u »Književnim novinama«, donesen je kroz diskusiju zaključak da udruženja književnika po svim republikama odrede odgovorne urednike koji

=

će obezbeđivati redovnu saradnju što šireg kruga književnika i kulturnih radnika.

Po pitanju izdavanja almanaha poezije i proze književnika „Jugoslavije plenum uprave ovlastio je upravu Saveza da formira redakciju koja će pre= uzeti rad na sakupljanju neobjavljenih književnih radova.

U veži sa češćim uzajamnim gostovanjima književnika plenum je potcrtao važnost organizacije, izbora radova i kvaliteta čitanja na književnim večerima od čega u mnogome zavisi i njihov uspeh, Pored toga u diskusiji Su rezimirana dosadanja iskustva sa ovog sektora rada.

Po pitanju intenzivnije saradnje članova Saveza u časopisima i književnoj štampi odlučeno je da se ona u ovoj godini pojača i da se u tom cilju ostvari što tešnji kontakt između republičkih redakcija časopiša Koji bi sistematski objavljivali saradnju iz drugih republika.

U diskusiji o pojačanom „radu na prevođenju i preštampavanju khjiga i bibliografija među republikama odlučeno je da se i pored uspeha u pojedinim republikama, kao na primer u Sloveniji, ovo područje rada pojača u ovoj godini rađi čega će biti uspo= stavljena što tešnja saradnja između izdavačkih preduzeća i udruženja književnika po republikama.

Posle toga plenum uprave prešao je

na sledeću tačku dnevnog reda: izve- .

štaj o književnom životu po republikama. Iz referata članova plenuma uprave — Velibora Gligorića za Srbiju Marina Franičevića za Hrvatsku, Mile Klopčiča za Sloveniju, Isaka Samokovlije za Bosnu i Hercegovinu, Slavka Janevskoga u ime udruženja književnika Makedonije i Janka Đonovića · u ime poslovnice Saveza za Crnu Goru, videlo se da je po republikama u prošloj godini književni život bio in„Ttenzivniji i raznolikiji nego ikada pre, što se ogledalo u prvom redu kroz književne časopise i štampu i kroz izdavanje većeg broja originalnih dela, poezije i proze, scenarija kao i kroz razvijeniju književnu kritiku. 1 Plenum nastavlja rad.

Savez mladih kulturnih radnika Slovenije

U Ljubljani već puna dva meseca deluju literarni, pozorišni, likovni i muzički alttivi Saveza mladih kulturnih radnika Slovenije. Savez je bio osnovan kako na inicijativu Partije tako i omladine, koja je na konferenciji mlađih književnika i pisaca početnika postavila zahtev da se ujedine i orgnizaciono povežu kako mladi književnici tako i mladi muzičari, slikari i pozorišni radnici. Na opštem skupu drug Ivan Bratko, pomoćnik ministra prosvete, ukazao je u svom referatu na zadatke Saveza, On je između ostalog istakao: »Savez mladih kulturnih radnika neće biti uska organizacija, u kojoj bi se sakupljali samo snažniji stvaralački talenti, nego će se brinuti takođe za podizanje kulturnog nivoa Što širih slojeva omlađine. Organizovaće republička savetovanja mladih muzičara, mladih slikara, vajara, arhitekata i mladih glumaca. Privući će na ta savetovanja što širi krug mladih ljudi i zrelih umetnika, po primeru savetovanja mladih književnika i pisaca početnika. Savez mladih kulturnih radnika razvijaće međusobnu drugarsku pomoć u kulturnim pitanjima i organizovaće izložbe mladih, književno-umetničke večeri, dobre glumačke grupe i slično. Staraće se za što tešnje i bolje organizovane veze i pomoć omladini od

strane starije progresivne generacije.

Organizovaće bliski kontakt s mladim kulturnim aktivistima iz drugih republika i raditi na upoznavanju kulture i života svih jugoslovenskih naroda. Vodiće borbu protiv buržoaske ideo logije svih nijansa u kulturi i umetnosti, protiv amerikanizacije muzike, protiv ostataka klerikalizma u literaturi, protiv nerealističkih pravaca u umetnosti, Ukratko: Savez · mladih kulturnih radnika boriće se za što veću kulturnost što višeg kruga mladih ljudi na svim poljima umetnosti i kulture«. i Posle toga pročitan je. organizacioni referat, u kome se predlaže da se pri centralnom odboru Saveza u Ljubljani organizuju četiri aktiva: literarni, muzički, likovni i dramski. Poslednja tri aktiva sačinjavaju uglavnom đaci akademije u Ljubljani, a literarnog aktiva uglavnom sekcija mladih pri Društvu slovenačkih književnika.

U diskusiji po referatima uzeli su učešća mladi kulturni radnici i neki članovi Društva slovenačkih književ-

nika. Posle diskusije opšti skup je jeđnoglasno prihvatio odluke, u kojima su jasno izraženi značaj i cilj Saveza mlađih kulturnih radnika Slovenije. U odlukama je rešeno da će se Savez boriti protiv svih negativnih pojava u umetnosti, da će najveću pažnju posvećivati ideološkom uzdizanju svojih članova, dalje, da će težiti za ŠtO višim stupnjem lične kulture i opšteg znanja svog članstva, da će širiti i propagirati tekovine napredne kulture i umetnosti među slovenačkim radnim narodom, jer kružoci mladih kulturnih radnika moraju postati žarišta kulturne delatnosti naše omladine. Dalje je u odlukama rečeno da Savez mora da pobija pojave pogrešnog shva tanja borbe između »starih« i »mladih« i da se brine o tesnoj povezanosti između mlađih i starijih književnika. »Mlađinska revija«, koja je dosad bila isključivo književno-umetnička revija mladih, odlukom. opšteg skupa postala je i organizacioni organ Saveza mladih kulturnih radnika Slovenije. Što se tiče omladinskih revija, Savez mo= ra da pomogne celjskoj omladinskoj reviji »Iskra« 'i da organizuje regionalnu omladinsku reviju za Gorenjsko (Kranj, Jesenice). Na kraju odluke je rečeno još i to, da će SMKRS učestvovati u zbirkama »Mlada pota« i »Mladđi oder«, koje izdaje „»Mladinska knjiga«.

Opšti skup je zatim izabrao Centralni odbor, u koji su ušli: Petar IL,evec, Dana Klanišček Valić, Lojze Krakar, Lojze Gostiša, Dušan Željeznov, Ivam Minatti, Mitja Mejak, France Kosmač, Mitja Vošnjak, Mika Klinar, Beno Zupančič, Vladimir Lakovič, Ivo Šubic, Stane Keržić, Pavle Kalan, Janez Bitenc, Herbert Grin i Starešinić Stane. Savez je međutim već otpočeo rad. Literarni aktiv u Ljubljani imao je već šest sastanaka, na kojima su mladi književnici čitali svoje radove ili imali stručna predavanja starijih književnika, ili pak kritički pretresali pojedine brojeve časopisa »Novi svet, Nova obzorja). Isto tako počeli su sa radom, pozorišni, likovni i umetnički aktivi u Ljubljani, Prvog januara 1949 Savez je otvorio i svoje klupske prostorije, koje će još jače međusobno povezati mlađe kultume radnike u Ljubljani. Slične klubove pripremaju i mariborski i celjski pododbori Saveza, D, Ž.

' znatijoj zbirci

Ne može se veleindustrijalac, proizvođač eksploziva i pronalazač dinamita Alfred Nobel, koji je krajem prošlog veka s mnogo novaca a pone= Što nečiste savesii stvorio svoju zadužbinu za nagrađivanje istaknutih postignuća u oblasti kulture, učiniti odgovornim za podele nagrada koje vrše žiri posle njegove smrti. Možda je Lav Tolstoi naslućivao tu praksu kada je s prezirom odbio Nobelovu nagradu, Ustvari, taj kolegij sudija za nagrađe pokazao se isto tako pouzdanim klasnim oruđem reakcionarne buržoazije kakvo je i pravosuđe kapitalizma. Najnoviji dobitnik Nobelove nagrade je liričar, esejista i dramatičar T. S. Eliot. Po rođenju Eliot je Amerikanac, ali ie kao svoju otadžbinu po izboru odredio Englesku. Jer, kao i mnoge reakcionarne „pretfstavnike američke demokrafije, njega je obuzela čežnja za kraljem i papom, za idolima aristokratskih tradicija. Godine 1928 Eliot se deklarisao kao »rojalista u politici, klasicista u književ nosti i anglokatolik u religiji«. Već ta ispovest bila bi dovoljina da se razume prijem Eliota u red nobelovskih vitezova. Hoćemo li time da kažemo da Eliot nema nikakvih umetničkih kvaliteta? Lažnodemokraftska ustanova Nobelove zadužbine trudi se, naravno, jošte kako da svoje unutarnje pobude prikrije višim principima. Razume se da se na listi dobitnika Nobelove nagrade ponekad nalaze i književnici od talenta, znanja i značaja. Ali nije nakakva slučajnost što se jedan Andre Žid tim sudijama u Stokholmu nije učinio dostojnim nagrade u ono doba kada se još maskirao kao napredan pisac i čak kritikovao neke ustanove imperijalizma. Žid je dobio aplauz tek kada se definitivno okrenuo reakcionarnoj buržoaziji, kada je svoj u međuvremenu srozani talenat iskoristio kao oruđe hajke protiv Sovjetskog Saveza i izdaje svoje otadžbine.

Bliot niie bez talenta. Njegova mu-– zikalnost i ijezična disciplina nije ostala bez izvesnog uticaja na neke mjegove savremenike. Međutim, kakve sadržaje krije Eliot u tobože dragocenom sasuđu svoga jezika?

Upravo fi sadržaji oduševljuju nagradne sudije u Stokholmu.

Pred kraj prvog svetskog rata Eliot je u simbolističkicekspresivnim pesmama oplakivao »slom civilizacije«. I njemu se činilo da je pobeda Oktobarske revolucije isto što i »Dpropast Zapađa«. Kao i reakcionarni nemački filozof Osvald Špengler i francuski katolički ideolog Anri Masi, i pesnik Eliot je izjavio da se »polovina Istoka Evrope nalazi na putu u haos«. Tako je pisao u svojoj najpopesama »Opustošena zemlja« godine 1922.

U ovoi knjizi već je sadržan, kao pogled na svet, hrišćanski paradoks: uskraćen je život onome ko teži da ga stekne. To jie učenje jednog robovskog morala: trpi, ne bori se za bolje. Daće ti se ako si ponizan.

PRIMERAK 8 DINARA

Godine 1984 pojavila se mjegova drama »Stena«, puna maglovitih citata iz biblije. 1985 pojavio se njegov spiritualni igrokaz »Ubice u katedrali«, u kome, našavši se pred u. bistvom kardinala, mase obuzete mučenjem savesti. skrušenošću i strahom od smrti postaju ponovo pobožne i uče da se mole.

Mi razumemo svakodnevni posao života, Umemo da poslužujemo njegovu mašinu, Možemo da izbegnemo obične nezgođe, Osigurani smo protivu požara,

Protivu krađe i protiv bolesti,

Pa i protivu kvara uređaja,

Samo nismo protivu božjeg čina.

U svojim »Kvartetima« Eliot je stvo rio tip filozofsko-religiozne lirike, koji i pored svoje mođerne forme ima vrlo arhaičnu intonaciju. Ta mističnometafizička poema počinje s vraća=njem u »pradomovinu krvi«; Ist Koker je selo i grofoviji Somerset a Engleskoj iz koga su se Eliotovi preci u XVII veku iselili u Ameriku. U tim stihovima data ie dosta idealizirana vizija onoga predela i života vezanog za zemlju koji je provodilo stanovništvo toga kraja u doba pre reformacije. Bliot opisuje jezu starenja što obuzima „samogospotstvena čoveka bez skrušenosti, te parafrazirajući mističara Huana Kruza vodi čitaoca kroz tamnu noć savesti pogružene kri, vicom,i završava ispovedanjem spasonosnosti hrišćanske vere, Nad tim stihotvoreniima nadvili su se najdublja rezignacija, prikriveni nihilizam, groz nica agonije, senke smrti.

O, noći, noći, noći. Sve ulazi u noć,

Prazna prostranstva međ zvezdama. ništa u ničem,

Kapetani i trgovci, slavni književnici, Štedre mecene, državnici i vlađari,

Savetnici i ekselencije, pretsednici mnogih udruženja,

Industriski baroni i sinđikalne vođe, svi ulaze u noć.

Pomračili se sunce i mesec i Almanah Gota,

Berzanske novine i registar direktora smrznut je smisao, izgubljene pobuđe za delanje.

Ovih nekoliko reči, što smo ih naveli osvetljavaju put Mıiota ka umetnosti i Nobelovoj nagradi. .

Zašto je Eliot napustio Ameriku? Zašto je Eliot postao građanin Engleske i stare Evrope? Da li ga je nešto gonilo iz zemlie bestrađicionosti, umeftničkog uboštva i poslovnog morala, đa kao hodočasnik umetnosti digne svoj glas protiv grehova i tiranskih sila svoga doba?

Ne, Glas Eliota nije glas istinske savesti našeg doba. Njegova zaklinjanja nisu upravljena protiv sila krivde, protiv kapitalizma, protiv eksploatacije čoveka, protiv ftlačenja čoveka. Naprotiv. Pod oreolom hrišćanske skrušenosti on poziva na rezignaciju, »jer ništa se ne da menjati«. Sa tom starom čarobnom formulom spra vlia on u kuli od slonovače svoje tajanstveno-ezoterične muzikalne stihove. On ne vidi narod i narod ne vi di njega. Ali mu s odobravanjem aplaudiraju avetinjski čuvari buržoaskog poreika. I krunišu ga lovorom, čekom kralja dinamita.

MERIN

Akademije u spomen Hrista Boteva

Povodom stogodišnjice rođenja bugarškog revolucionarnog pesnika Hrista Boteva, Kulturno društvo Jugoslavija —Bugarska i Savez književnika Jugoslavije priređili su u Beogradu svečanu akademiju 10 ovog meseca. Pređavanie o Hristu Botevu održao je književnik Velibor Gligorić, Botevljeve pesme recitovali su članovi drame Raša Plaović i Mata Milošević a članovi opere Anita Meze i Nikola Cvejić pevali su kompozicije bugarskih pesama uz klavirsku pratnju Andrije Pregera,

*

U Zagrebu je Društvo za kulturnu saradnjiu Hrvatske i Bugarske zajedno sa Društvom književnika Hrvatske priredilo svečanu akademiju.

Pretsednik Društva za kulturnu saradnju Hrvafske sa Bugarskom, Nina Rupčić, održao je kraći govor, a za-

tim je književnik Marijan Matković održao referat o književnom i političkom rađu Hrista Boteva. Na kraju je izveden kratak program u kome su učestvovali članovi Hrvatskog narodnog kazališta i Državnog simfoniskog orkestra, »w

U Ljubljani su svečanu akademiju priredili Slovenski komitet i Društvo slovenačkih književnika u dvorani Slovenačke filharmonije, Proslavu je otvorio profesor Stane Melihar, a o de lu i životu Hrista Boteva govorio je Bratko Kreft.

Članovi Slovenačkog narodnog pozorišta recitovali su pesme Hrišta Bo-' teva a članica opere Zlata Đunđenac pevala je bugarske narodne pesme uz klavirsku pratnju prof, Švica,

Vu Ča: Povratimo naša dobra od neprijatelja

Savremena kineska grafika