Književne novine

SIRANA 4 E

NAGRADE”

Povođom stogodišnjice smrti najvećeg slovenačkog pesnika, Vlada Narodne Republike Slovenije raspisala je »Prešernove jubdarne mnagrade«.

. Pet prvih nagrada iznose po 100,000,a deset drugih po 50.000 dinara. Nagrade će se dodeljivati za naučna i umetnička dela i to samo ona Moja buđu završena, objavljena ili izvođena u periodu od 8\februara 1949 godine do 8 februara 1950 godine,

Žiri za »Prešernove jubilarne nagrade« naimenovaće pretfsednik Vlade Narodne Republike Slovenije na pred log ministra prosvete,

DODELJENE SU NAGRADE ZA NAJBOLJA NAUČNA I i UMETNIČKA DELA Ministar prosvete Narodne Republike Slo-

venije dr Jože Potrč podelio je prilikom stogodišnjice smrti velikog slovenačkog pe-

Proslava

Stogodišnjicu smrti najvećeg &lovenačkog pesnika Franca Prešerna u ovogodišnjoj Prešemovoj nedelji naš narod je naročito svečano proslavio i time posvedočio veliku ljubav prema svom pesniku i prema svojoj kulturi. Značaj Prešernove proslave vidi se i po tome što su u proslavi u Sloveniji uzeli učešća najugledniji politički pretstavnici ostalih republika, kao i pretstavnici nauke i kulture iz cele Jugoslavije. Književnici Slovenije proslavili su Prešernovu Sstogodišnjicu ha taj način što su priredili literarne večeri u Mariboru, Idriji i Litiji, a pojedini članovi Društva književnika održali su predavanja o Prešernu po raznim mestima Slovenije, govoreći o Prešernu po našim fabrikama i po selima. Člancima. slikama i izveštajima naša dnevna štampa opširno je obaveštavala javnost O proslavi Prešernove nedelje u Ljub"ljani i po Sloveniji. ~

Prešemova nedelja počela je otvaranjiem izložbe Prešernovih rukopisa u Narodnoi i Univerzitetskoj biblioteci 9 februara pre podne, Otvaranju izložbe prisustvovali su pretsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Slovenije drug Josip Vidmar, pretsednik Narodne skupštine NR Slovenije i pretsednik odbora za proslavu Prešernove stogodišnjice dr Perdo Kozak, ministar prosvete Vlađe NR Slovenije dr Jože Potrč, kao i drugi brojni kulturnii javni radnici. Istoga dana uveče, u velikoj dvorani »Uniona«, održana je priredba Narodne prosvete Slovenije. na kojoj je govorio potpretsednik prezidijuma Narodne skup štine NE. Slovenije i potpretsednik IO Narodne prosvete Sloevnije, književnik France Bevk.

Od 3 do 5 februara po svim preduzećima, ·'fabrikama i ustanovama u T.jjubljani, a takođe i po celoj Sloveniji, priređene su Prešernove proslave, na kojima su uzeli učešća i slovenački književnici. Na centralnom narodnom duniverzitetu u Ljubljani predavanje o Prešernu održao je književnik dr Jože Kastelic. U nedelju 6 februara pre podne bila je u Drami, povodom njene tridesetogodišnjice, otvorena izložba Drame u čast Prešernove stogodišnjice, Tom prilikom otkrivena su poprsja zaslužnih slovenačkih glumaca Železnika, Verovška, Borštnika, Danila i Zvonarjeve. U foa jeu je otkrivena spomen ploča sa natpisom: »Pre tridesćt godina održana je u ovoj kući prva slovenačka pretstava Jurčić—-—-Levštikovog »Tugomera«, Tom prilikom u auli Drame otkrivene su i biste slovenačkih drama– tičara T. A. Linharta i Fr. Levstika. Ovoj svečanosti prisustvovali su ministar za nauku i kulturu Vlade FNRJ Rodđoliub Čolaković, pretsednik Pre zidijuma Narodne skupštine NR Slovenije Jošip Vidmar, pretsednik Narodne sgupštine NR Slovenije Dr

· Ferdo Kozak i drugi gosti, Prilikom

otvaranja izložbe govorili su književnik i upravnik Slovenačkog narodnog gledališča Juš Kozak i ministar Drosvete Vlade NR. Slovenije Dr Jože Potrč.

I likovni umetnici Jugoslavije odužili su se stogodišnjici Prešernove smrti otvaranjem prve izložbe likovnih umetnika Jugošlavije u Modernoj galeriji. Otvaranju izložbe prisuBtovali su potpretsednik prezidijuma Narodne skupštine PNRJ Josip Ruš, ministar za nauku i kulturu Vlade PNRJ Rodoljub Čolaković, upravnik Instituta za društvene nauke Boris Ziherl, pretsednik Slovenačke akademije nauka i umetnosti dr France 'idrič, isednik Saveza književnika Jugoslavije Ivo Andrić i mnogi drugi. Ćć

Na dan 7 februara u Ljubljani, u TRiožnoj ulici br. 5. na kući, gde je živeo i pisao Prešern, književnik i pretsednik Narodne skupštine NR Slo venije dr Ferdo Kozak otkrio je spomen-ploču s natpisom: »U ovoj kući živeo je Prešern od 1829 do 1835 godine i napisao Gazele, Sonete nesreće "i Sometni venac«. Posle podne su preduzeća, ustanove i masovne organizacije položile vence na Prešernov spomenik. ·

“Uveče. uoči dana stogodišnjice pešnikove smrti. u dvorani »Uniona« održana je svečana akademija. Akademiji su prisustvovali potpretsednik Vlade FNRJ ı ministar spoljnih poslova Edvard Kardelj, pretsednik Planske komisije Vlade FNRJ Boris Kidrič ministar za nauku i kulturu vlade FNRJ Rodoliub Čolaković, potpretsednik Prezidijuma Narodne skup štine FNRJ Josip Ruš, pretsednik Prezidijurna Narodne skupštine NR Slovenije Josip Vidmar, pretsei lade NR Slovenije Miha Marinko 8 članovima Vlade, pretsednik Slove~

'načke Akademiie nauke i umetnosti Trance Kidrič, američki književnik Luj Adamič, pretsednik Saveza književnika Jugoslavije Ivo Andrić i dru-

„nosti su prisustvovali ambasšađor Marijan Stilinović s osob-

snika Franca Prešerna magrađe za na bolja naučna, literarna, slikarska, lake 1 muzička dela, kao i nagrade njboljim pozorišnim glumcima za 1948 godinu.

Za literarna dela podeljene su četiri nagrade od po 30.00. dinara. Prva nagrada dodeljena je Cirilu Kosmaču za filmski scenario »Na svojoj zemlji«. Drugu nagradu dobio je Anton Ingolič za knjigu »Put po nasipu«. Za omladinsku priču »Tonček« GOGa Je treću nagradu France Bevk, a etvr tu nagradu Vladimir Levstik za dobre prevode, naročito za prevod Gogoljevog »Parasa Buljke« i Kosterovog »Ulenspigela«.

Nagrade za slikarstvo, grafiku, vajarstvo 1 arhitekturu primili su: Prance ORO za ulje »Kolona u snegu« i »Seoski zatVor« 30.000 dinara, Franc Pavlovec za ulje »SaVva« i »Soča« — 30.000 dinara, Božidar Jakac za ilustrovani ciklus »Četrmaesta ” vizija u Štajerskoj« — 30.000 dinara, Božidar Pengev za »Odločiteve — 30.000 dinara František Smerdu za »Pranca Prešerna« :: 30.000 dinara, Arhitekt Jože Plečnik dobio je za projekt monumentalne palate Na-

rodne skupštine Sloveniie, za više spomenika iz Narodnooslobodilačke borbe u Sloveniji, Splitu i Kraljevu nagradu od 40.000 dinara. \

Prešerna

gi. Pozdravne govore održali su Ivo Andrić, u ime Saveza književnika Jugoslavije, i pretstavnici tršćanskih i koruških Slovenaca, Boris Ziherl je

potom, u opširnom , referatu govorio o Prešernu kao pesniku i misliocu. Na kraju je orkestar Slovenačke filharmonije pod upravom Sama Huba-, da izveo treći stav Škrjanjčeve kantate »Sonetni venac« na Prešernov tekst.

Na sam dan stogodišnjice pesnikove smrti glavne svečanosti održane su u Kranju, gde je poslednjih godina pesnik živeo i umro. Na pesnikovom probu govorili su ministar prosvete NR. Hrvatske dr Ivo Babić, pretstavnik Jugoslovenske akademije u Zagrebu dr Josip Badalić, u ime Saveza književnika Jugoslavije Desanka Maksimović, u ime Udruženja književnika Srbije Velibor Gligorić, u ime Društva književnika Hrvatske Slavko Kolar, u ime makedonskih književnika Vančo Nikoleski. u ime književnika Bosne i Hercegovine Nika Miličević u ime književnika Crne Gore Niko Martinović, u ime tršćanskih Slovenaca kniiževnik dr Vladimir Bartol. Pri svršetku svečanosti na Prešernovom grobu „govorio je i književnik, profesor univerziteta dr Anton Slodnjak. U proslavi su uzeli učešća i fiskulturnici, čije su štafete donele. vence iz Ljubljane. Škofie Loke, Vrbe i Jezerskog. Posle komemoracije otgrivena je Prešernova bista u kući gde je pesnik umro, Posle tih svečanosti gosti su otišli u Vrbu, gdđe su razgledali pesnikovu rodnu kuću i okolinu, gde se rodio veliki pesnik. U Vrbi je posle podne otpočelo veliko narodno veselje. u kome je uzeo učešća narod iz cele Gorenjske, uže pesnikove domovine D. Ž. *% .

U jugoslovenskoj zoni Slobodne Teritorije Trsta održane su proslave povodom “„stogodišnjice Prešernove smrti, U okviru ovih proslava otvorena je izložba likovne umetnosti slovenačkih likovnih umetnika Slobodne Teritorije Trsta, održane su svečane akademije, priređeno gostovanje Slovenačkog narodnog „pozorišta, zatim koncerti pevačkih horova, predavanja i dokumentarna izložba o razvoju slovenačkog školstva u Istri.

*

Narodni front Jugošlovena u Pragu priredio je u prostorijama Jugosloven ske knjige veče posvećeno stogodišnjici smrti slovenačkog i jugosloven= skog pesnika Franca Prešerna. Svečajugoslovenski ljem ambasade, članovi Narodnog fronta Jugoslovena, kao i vojni i trgovinski pretstavnici. O životu i radu Framca Prešerna i njegovim zaslugama za razvoj slovenačke wulture i napredne misli govorio je sekretar ambasade Debeljak. Veče je završeno recitovanjem „poznatih „Prešemovih pesama »Zdravljica« i »Krst pri Savici». i

*

U Radničkom domu u Zagrebu održana je proslava stogođišnjice smrti velikog slovenačkog i jugoslovenskog pesnika Franca Prešerma. O životu i delu pesnika govorio je Tone Potokar. U umetničkom delu programa učestvovali su članovi dramske sekcije Slovenskog doma, pioniri, pevački hor kao i istakmuti pozorišni umetnici V, Podgorska, L. Ožegović, H. Nučić, J. Gostić, I. Francl i M. Bašić.

*

Kulturnmo-prosvetni savez Crne Gore održao je svečanu akademiju povodom stogodišnjice smrti velikog jugoslovenskog pjesnika France Prešerna, Akademiju je otvorio književnik Janko Đonović, a o Prešernu „je govorio Mirko Banjević, književnik. Mileva Delević, novinar, recitovala je Prešernove pjesme »Vrba« i »Nezakonita mati«, a Ratko Đurović pročitao je odlomak iz epa »Krštenje na Savici«. U izvođenju muzičkog programa učestvovali su đaci i nasštavnici Srednje muzičke škole »Njegoš«.

> b_d i

Narodni univerzitet u Novom Sadu priredio je u Domu kulture akademiju povođom stogodišnjice Prešernove smrti. O velikom pesniku govorio je profesor Više pedagoške škole Petar Adamović. Članovi drame Vojvođanskog narodnog pozorišta Mirjana Kodžić i Slavko Simić recitoval! su Prešernove pesme, a članovi Opere Miriana „Vrčević i Ozren Bingulac pevali su pesme na tekstove Prešerma uz pratnju klavira. ·

Odgovorni urednik: „Jovan Popović, Beograd, Francuska broj

"Nedavno je održana đruga godišnja &kupština Italijanskog kluba kulture na Rijeci. f

O radu u protekloj godini referisao je drug Blađini, naglasivši da je Klub uglavnom ispunio postavljene zadatke. To je bilo omogućeno svesrdnom pomoći narodne vlasti, ·Italijanske unije za Istru i Rijeku i sve većeg broja aktivista. U toku prošle godine Klub je priredio 32 koncerta, od kojih 14 u školama, 13 u samom Klubu, 5 u tvornicama ža radnike, kao i 3 kulturno-umetničke priredbe i jedne usmene novine. Bilo je organizirano 6 opšteobrazovnih Mkurseva za radnike, 5 kurseva italijanskog i 3 hrvatskog jezika, — kao i jedan kurs za nepismene. U svemu je rad18 14 kurseva s ukupno 300 učesnia. Klub je u junu prošle godine, u tesnoj suradnji s Mesnim sindikalnim većem, osnovao RKUD »PFratellanza« (Bratstvo) s pevačkom i dramskom sekcijom. Biblioteka Društva povećana je u tdku prošle godine za preko 1000 svezaka, tako da sada broji 7197 knjiga.

- Prošle godine imala je 5307 posetilaca, od kojih su 50 do 60%" bili rad-

nici. Osim centralne biblioteke” postoji i 13 pokretnih, s ukupno 600 svezaka, koje se stavljaju na raspoloženje preduzećima i ustanovama. Održano je i 46 raznih predavanja. Klub je priredio i jednu izložbu o jtalijanskoj maniini u Jugoslaviji. U klubu postoji i čitaonica s brojnim italijanskim novinama i časopisima, kao i drugim naučnim i političkim publikacijama.

Posle Blađinia govorio je drug Erio Franki o zadacima Kluba i njegovim izgledima u budućnosti. Između ostalog govornik je naglasio da procvat italijanske narodne kulture za koji u novoj Jugoslaviji postoje svi objektivni uslovi — zavisi prvenstveno od interesovanja i doprinosa koji mu daju i koji će mu. davati italijanski trudbenici ovoga kraja.

Drug Franki završio je 6&voj govor sledećim rečima:

»U cilju sistematskog Wuzdizanja naše manjine, a naročito trudbenika kojima. je fo ranije bilo onemogućeno, naš je prvi zadatak da najpre mi sami, a zatim svi naši sunarodnici postanu svesni toga, da je naša generacija pozvana da italijansku manjinu odgoji u duhu nove socijalističke kulture, socijalističke po sadržaju, a nacionalne — što znači italijanmske — po formi. Za nas treba da bude častan zadatak, da u takmičenjima za izgradnju Ggocijalističke kulture Rijeka prednjači među ostalim gradovima u kojima u Jugoslaslaviji Žive Italijani«.

KNJIŽEVNE NOVINE

„PREŠERNOVE JUBILARNE · Godišnja sku

pština liabiatehog : kluba kulture na Rijeci

Pošle vrlo iscrpne diskusije, u kojoj Wu učestvovali mmogi članovi Kluba, doneti su sleđeći zaključci:

l. Postoje objektivni povoljni uSlovi za najširi razvitak italijanske kulture. Zato treba s najvećom energijom raditi u tom smeru, boreći se protiv ostataka idealističkih shvatanja, kao i protiv eventualnih skretanja s linije marksističko-lenjinističke, ideologije.

2. To je potrebno zato, da bi "naša manjina i na području kulture bila aktivan faktor socijalističke izgradnje. n )

3. Učvrstiti aparat Kluba, pridajući po jednu komisiju svakom odborniku zaduženom za neko. pitanje.

4. U okviru sindikalne organizacije pojačati aktivnost klupskih grupa u fabrikama. 3

5. Što više osamostaliti radničku kulturno-umetničku sekciju i pojačati njen odbor.

6. Angažovati što je moguće veći broj Italijana u raznim granama kulturno-umetničke delatnosti, tako da oni aktivno učestvuju i budu saodgovorni za napredak italijanske narodne kulture.

Na kraju se pristupilo izboru odbora. U izvršni odbor izabrani su sledeći drugovi. Pjetro Maras, Lučijano Bernardi, Nelo Blađin, Vinčenco Buonasisi, Zdenka Butes., Antonio Kalvia. Antonio Kasteli. Karlo Derin, Aldo Lupi, Santo Maskerano, Alesandro Peterin, Nikolo Pitako, Italo Rakane, Alberto Sabo i Nereo Scalfa.

NOVI FILMOVI ZA ITALIJANSKU MANJINU U JUGOSLAVIJI

Za Italijane u FNRJ izrađeni su tekstovi na italijanskom jeziku za novi niz SOVjetskih filmova: »Dovitljiva djevojka«, »Kameni cvet«, »Bez krivice krivi«, »Aerodrom Semibaba«, »Glinka« i »Poslednji tabor«, Osim toga izrađeni su italijanski tekstavi za nekoliko kratkometražnih filmova kao »Prva ruska knjiga«, »Crvena armija u Bugarskoj« »Maišal Tito u Kijevu, »Ruski balet«. Ovi filmovi već se prikazuju u bioskopima Rijeke i čitave Istre.

U ROVINJU JE OTVORENO ITALIJANSRO NARODNO POZORIŠTE

Nedavno je u Rovinju počelo da radi novo italijansko narodno pozorište. Prilikom ofvaranja ovog pozorišta izvedena je drama u četiri čina »II Beffardo« od Nine Bervinia. Prema planu uprave pozorište će u ovoj godini đati 12 premijera i gostovaće i po ostalim mestima Istre.

NOVI KINOOPERATERI

Na radilištima Novog Beograđa i Autoputa osposobliena je dve i po hiljade omladinaca za kinooperatere. Novi kinooperateri za bioskope Srbije i Crne Gore Izašli su ove godine i sa tečajeva Koje je organizovala Komisija za Kkinematografiju NR Srbije.

__ŽIVOT UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA __

_ Diskusija u Društvu slovenačkih

književnika o knjiggma Ivana Potrća i Mitje Vošnjaka

Posle diskusije o Ingoličevom romanu »Put po nasipu« Društvo slovenačkciih književnika održalo je šsastanak na kome se diskutovalo o knjizi Ivana Potrča »Svet na. Kajžarju« i o hronici Mitje Vošnjaka »Naša velika matura«.

Potrčeva povest, odnosno novela »Svet na Kajžarju«, po sadržaju spada u red onih retkih originalnih dela kod nas, koja tretiraju problematiku naše današnjice — nastajanje jedne zadruge. Potrč je oko centralne ličnosti, »viničara« Vračka, postavio niz ljudi i njihovih sudbina, koji žive u krajevima odakle je rodom i sam pisac. Vošnjakova »Naša velika matura« opisuje život Osme ptujske gimnazije uoči Drugog svetskog rata.

Najpre je otvorena diskusija o Potr čevom »Svetu na Kajžarju«, Sam autor izneo je nekoliko podataka o postanku dela i a pobudama kojima se rukovođio pri pisanju. Rekao je da je istoriju, koja se događa u »Svetu na Kaižarju«, stvarno doživeo, kada je kao reporter »Ljudske pravice« bio u Slovenskim Goricama prilikom formiranja vinarske zadruge. Najpre je stvar napisao kao reportažu, zatim je odložio. i đocnije je ta reportaža prerasla u povest. Celokupna povest izgrađena Je na sceni o masovnom Ssastanku »viničara«, koja obuhvata više od polovine knjige.

Milan Šega rekao je u diskusiji da je problematika Potrčeve knjige slična problematici u Ingoličevom romanu »Vinski .vrh«. Ipak postoji velika razlika između ova dva dela. Ingoličevi »viničari« su idealizovani, a Potrčevi pre svega ljuđi od krvi i mesa. Potrč je uspeo da kroz lik glavne ličnosti. »viničara« Vračka, prikaže svir problematiku formiranja zadruge. Pored centralne ličnosti Potrč je opisao čitav niz drugih: Vračkovu ženu, sreskog sekretara Halugu, ovinara Frenka. Potrč se u svom »Svetu na Kaižarju« otrgao od reportaže i zahvatio »viničarskog« čoveka u celini, ne tako jednostrano kao Ingolič, U svojoj težnji ka realizmu autor se trudio da prikaže celovitog čoveka i u tome je. uspeo. U »Svetu na Kajžarju« čovek je onakav kakav je: sa svim dobrim i lošim osobinama. A sve je dato toplo i ubedljivo. Ničeg idealizovanog. Najživlii i najrealniji lik je Vračkova žena Jula. I sekretar

RUT.TIJRNI ŽIVOT U REPUBLIKAMA

OSNOVANO JE UDRUŽENJE MUZIČARA BOSNE I HERCEGOVINE

U Sarajevu ie održana osnivačka skupština Udruženja muzičara Bosne i Hercegovine. U sastav ovog udruženja ušli su kompozitori i reprodukfivni muzičari. Novoosnovano udruženie muzičara radiće na popularisaniu muzičke umetinosti u narodnim masama, pomagaće stručno uzdizanje reproduktivnih umetfnika i razvijati aktivnost kompozitora, Udruženje će štampati dela muzičkih stvaralaca i organizovaće njihovo izvođenje na koncertima, a kao poseban zadatak smatraće pomoć mladim kompozitorima. U saradnji s boslovnicom za kulturmo-umetničke priredbe Udruženje će organizovati svake godine veći broi koncerata u Sarajevu i po unutrašnjosti Republike.

NEDELJA BIBLIOTEKA U SARAJEVU

Gradski savez kulturna-prosvetnih društava u Sarajevu održao je prvo savetovanje svih bibliotekara javnih biblioteka, Na savetovanju 6u konstatovani uspesi u dosadašnjem radu biblioteka, amalizirani nedostaci i diskutovano o merama koje treba preduzeti da bi .se ti nedostaci što pre otklonili.

Danas grad Sarajevo ima 91 javnu biblioteku, od kojih su 5 rejonske narodne biblioteke, 81 sindikalna, 3 frontovske, dve društvene, kao i 9 pokretnih. Mnoge od ovih biblioteka raspolažu sa dobro kompletiranim Rknjižnim fondom. Pored rejohskih biblioteka, koje imaju po nekoliko hiljada dobrih knjiga, danas i veći broj sindikalnih biblioteka raspolaže sa preko hiljadu Knjiga. .

Pitanje omasovljenja članstva i korišćenja knjiga mnoge biblioteke nisu pravilno rešile. Nisu se dovoljno koristila agitaciona sredstva, jer mnogi bibliotekari nisu znali na koji način da izvrše agitaciju. Na ovom savetovanju neki bibliotekari su izneli korisna iskustva iz svoga rada. Tako ma primer, biblioteka IV rejona preko članova NYF-a razašilje knjige ma čitanje. Oni su takođe stvofili i četiri pokretne biblioteke. :

Konstatovano je đa agitatori za popularisanje biblioteka misu nikako bili korišćeni. Da bi se taj veliki propust otklonio, zaključeno je da svaka biblioteka organizuje Što veći broj pređavanja: o dobrim knjigama, piscima itd. Za agitaciju je takođe potrehno koristiti plakate, dijapozitive, štampu, konferencije čitalaca, izložbe knjiga itd. Sa jače organizovanom agitacijom treba da se otpočne u toku »Nedelje biblioteka«, koju će prirediti Građski savez kulturno-prosvetnih društava za Sarajevo. »Nedelja biblioteka« trajaće „od 2) do 28 februara, a do tada treba da se izvrše sve pripreme.

Bibliotekar fabrike duvana najavio je takmičenje koje su svi prihvatili i to po sledećim tačkama; ko će obuhvatiti više čitalaca, ko će izdati više knjiga na čitanje i ko će bolje srediti administraciju i prostoriie biblioteka. Takmičenje će trajati od 22 februara do 2? marta. Najbolje biblioteke biće nagrađene. ,

Bibliotekar preduzeća »Trasa« predložio le da se ovakva savetovanja održavaju češće, jer će prenošenje iskusfava pomoći u radu mnogim, a naročito neiskgsnim bibliotekarima. Predlog je usvojen.

NEDELJA KNJIGE NA KOSMETU

U toku 1948 godine otvoreno je u Autonomnoj oblasti Kosova i Metohije preko 180 narodnih Knjižnica i čitaonica. Hiljade opismenjenih proširuju znanje kroz ovu formu rada. U. prošloj godini, po narodn knjižnićama i čitaonicama (ne raču-

jući ovđe sindikalne knjižnice i biblioteke, kao i knjižnice DO preduzećima i ustanovama), pročitano je preko 43.000 knjiga i brošura.

Da bi se rad postojećih knjižnica 1 čitaonica poboljšao i da bi se organizacion učvrstile, Povereništvo za prosvetu ! kul)

\

turu Oblasnog narodnog odbora za Kosmet organizuje od 15 do 22 februara »Ne> delju knjige«. U ovoj nedelji biće svečano otvorene nove narodne knjižnice i čitaonice. Tom prilikom održaće se kraća predavanja o važnosti knjižnica za kulturnoprosvetno podizanje radnih masa. Pri svim knjižnicama i čitaonicama organizovaće se uprave i sprovesti masovna akcija za upis članstva. Povešće se šira akcija za formivranje čitalačkih grupa po selima, na kojima će se prorađivati materijal iz dnevne štampe i čitati knjige. Akcija za unapređenje knjižnica sprovođiće se u vidu takmičenja između knjižnica i čitaonica u svakom srezu.

ISTORISKI INSTITUT NA CETINJU PRIPREMICE NEKOLIKO STUDIJA O NJEGOŠU

Tnstitut za proučavanje istorije cCrnogorskog naroda, koji je osnovan prije godinu i po dana, radi na istraživanju građe istorisko-naučnog značaia o Svim događajima iz političkog, društvenog, ekonomskog kulturnog života Crne Gore.Institut je podijeljen na pet odjeljenja u kojima se pribira, sređuje i ispituje materijal koji se odnosi na prošlnst crnogorskog naroda, Pored toga Institut ima 'zadatak da Si“ stematizuje stari Cetinjski arhiv i da pribavlja prepise i faksimile važnijih istoriskih dokumenata koji se odnoše na Crnu Goru a nalaze se u državnim arhivama Van Republike. n

Jedan od glavnih zađataka u planu rada za ovu godinu jeste proučavanje NjegOševe epohe i osvjetljavanje istoriskog lika Petra IL Petrovića NJegoša. Time će se učvrsfliti temelji za Svestrano proučavanje Njegoševog životnog puta, kako bi naučni radnici i književnici imali 1951 gadine sav istoriski materijal, potreban za proslavu stogodišnjice smrti OVOE velikog jugoslovenskog književnika. S obzirom na tn da se ovaj materijal nalazi u arhivama Van Crne Gore, naročito u Zađarskom arhivu, Institut je uputio prije godinu dana jeđnog svog člana u Zadar da prepiše, prouči i preslika najvažnije dokumente o Njegošu. Na osnovu arhivske građe pripremiče se za štampu nekoliko studija o Njegofu. Član Instituta Risto Dragićević prirediće zbirku članaka o Njegošu, a dr Jefto Milnvić dvije studije, i to »Ishodjašči Žurnal Petra II Petrovića Njegoša« i »Razgraničenje između Austrije i Crne Gore od 1837 do 1938 godđine«, gdje će se prikazati Njegošev državnički lik, Direktor Instituta Niko S. Martinović daće u štampu rad o Njegošu na osnovu podataka austriske obaveštajne službe. Pored toga štam; aće se zbornik dokumenata o Njegošu, dok će članovi 1 saradnici Instituta u časopjsu SOOTIRJEI zapisi« obrađivati Niegoševu epohu. :

Odjeljenje za istoriju kulture sređivaće materijal iz istorije crnogorske , kulture, uglavnom od osnivanja prve štamparjje na Obodu 1493 godine pa đo najnovijeg doba. Ktnngrafsko odjeljenje neće moći da. razvije potpuno svoju djelatnost. zbog nedostatka stručnog kadra, ali će ipak pojedini. članovi Instituta raditi na crn0Ogorskom folkloru U Odjeljenju za istoriju umjetnosti i arheologije proučavaće se istoriila poiedinih slikarskih škola u Crnoj Gori i obraditi monografiie o pojedinim slikarima. Zbor nedostatka stručnjaka u Odielienju se neće u ovoj godini obrađivati arheološki problemi. .

U planu rađa nvog Instituta je priprema studija iz političke i diplomatske istorije Crne Gore, dok će Odjeljenje za narodnooslobodilačku, borbu razrađivati materijal o borbi crnpgorskog narođa u staroj Jugoslaviji pod rukovodstvom KPJ i istoriju Narodnooslohodilačke borbe. Odjellienie će pripremiti istnpriju narodne vlasti u Crnoj Gori, na čemu rađi Niko S. Martinović.

Objavljivaće se i prevodi arhivske građe koja je pisana ma stranim jezicima, a Dbri pojedinim odjeljenjima Cetinjskog arhiva biće uređene potrebne bibliografije i priručnici, kako bi svaki naučni radnik mogao brza doći do pojeđinih podataka. Pored toga fotokopiraće se originalna pisma istaknutih ličnosti Crne Gore. Najglavniii zadatak Instituta za proučavanje istorije Cme Gore jeste popularizacija istoriske nauke. | S A. B.

KNJIŽEVNI RONKURS SAVEZA KULTURNO-pROSVETNIH DRUŠTAVA NR BOSNB I HERCEGOVINE

Savez kulturmo-prosvctnih društava Bosne i Hercegovine raspisao je ovih dana konkurs za najbolje drame u jednom činu (aktovke, jedmočinke).

Frva nagrada iznosi 12.000 dimara, dve druge nagrade po 8.000 dinara i jedna treća nagrada 06.000 dinara.

Pravo učešća na konkursu ·je opšte. Radove treba poslati u zatvorenoj koverti sa šifrom najkasnije do 1 maja 1949 godine, na adresu Saveza kulturmo-prosvetnih dručštava Bosne i Hercegovine, Sarajevo, ulica Jugoslovenske atmije 19/I1, sa naznakom »za konkurs«. Rezultati će se objaviti 1 juna 1949 godine.

Sastav žirija je sledeći: Nika Milićević, Nada Selimović, Marko Marković, Nada Valenčić, Vaso Kosić i Baro Hanauska.

Savez kulturno-prosvetnih društava štampaće nagrađene radove kao posebne brošure u ediciji dramske literature.

DOTACIJA.· SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE . SINOVICI ZMAJA JOVANA JOVANOVIĆA Uprava Saveza književnika Jugoslavije dodelila jie sinovici velikog pesnika i rodoljuba Zmajia Jovana Jovanovića, Leposavi J ovanov,ić dota=

Zmai Jovan Jovanović

ciju od 50.000 dinara. Leposava Jova= nović, koja sada živi u Sremskoj Kamenici, u skromnoj kući gde je Zmaj proveo svoje poslednje dane, sačuvala je za vreme okupacije niz značajnih Zmajevih dokumenata —o ru” kopisa i pisama. Leposavu Jovanović su u Sremskoi Kamenici posetili članovi uprave Saveza lKnjževnika Jugoslavije — generalni sekretar Čedomir Minderović, sekretar Marijan Jurković i član Uprave Udruženja književnika Srbije Mladen Leskovac i predali joj dodeljenu svotu, Pret% stavnicj Saveza književnika su takođe obišli mesta za koja je bio vezan život i rad Zmaja Jovana Jovanovića, posetili njegov grob i razgledali statfke _pesnikovog spomenika koji su za vreme okupacije razorile ustaše. Tom prilikom razmatrana je mogućnost restauracije ovog spomenika.

sreskog odbora prikazan je sa svima ljudskim osobinama, kao i novinar Frenk. Jedino ie možda figura geometra, kao pretstavnika inteligencije, suviše karikirana. Iz ovog dela vidi se i autorova sposobnost da dramatski oseti stvari, Realistički i živi dijalozi svedoče da pisac poznaje vrlo dobro život »viničara«,

Zatim je govorio Jože Pahor, koji je podvugao pomenute dobre strane dela i dodao da je Vračkova borba sa samim sobom dobro psihološki objašnjena. Potrčev jezik je neposređan. U delu ponegde provejavaju elementi naturalizma. Pahor je naglasio značaj obrađivania savremenih motiva.

Drago Šega podvukao je da »Svet na Kajžarju« nije povest nego novela, Osnovna odlika Potrčevog dela je njegovo poznavanje života. Tu sve živi. Pojedini likovi su potpuno realistički, dok je movinar dosta bled, geometar suviše xarikiran, a partizan

ene nedovolino obrađen. Ni lik sre= skog sekretara nije do kraja izgrađen. Vrlo lep je završetak novele.

Posle diskusije o »Svetu na Kajžarju« prešlo se na Vošnjakovu »Našu veliku maturu«, Drago Šega rekao je da delo ovog mladog pisca ne spada u literaturu. U celokupnom delu ne= ma 'ni jednog jedinog umetnički datog prizora, ni jednog liga, svi omla= dinci su ocrtani veoma jednostavno, Stil je reporterski, suh i novinarski.

Milan Šega pokušao je da objasni zašto je Vošnjak napisao »Našu veliku maturu« Hroniku je napisao kao protest protiv romana »Nojeva barka« od Stanka Cajnkara, koji opisuje profesore ptujske gimnazije isto tako jednostavno kao što Vošnjak opisuje đake. Ni jedno ni drugo delo nije ušpelo, Odnos prema profesorima, kako Pa je prikazao Vošnjak. pogrešan je. Profesori su 6&uviše karikirani, a odnos đaka prema školi je štetan i ne deluje vaspitno. Takvi profesori ne postoje. Jezik je takođe veoma loš, Roman ie ne samo literarno nego i idejno slab.

Dušan Željeznov je rekao da se kod Vošnjaka pokazala neodgovornost mladog čoveka prema literaturi, Da je Vošnjak još godinu dana radio na ovom romanu ličnosti ne bi bile tako šematske, a jezik tako slab. Diskusiju je rezimirao i zaključio Miško Kranjec, D. Ž.

BIBLIOGRAFIJA

aa rr—=

Veselin Masleša: Mlađa Bosna Stuđija istaknutog našeg marksističkog publiciste o društvenim odnosima u Bosni u doba austrougarske vladavine. Prevod na makedonski izdalo Državno Kknigoizdatelstvo ma Makedonija, Skoplje, 1948. Strana 164, cena 30,50 dinara.

K,. P. Misirkov: Nekolku zboroi za makedđopnskijot literaturen jazik, Izđalo Državno , knigoizdatelstvo na Makedonija, Skoplje, 1948. Strana 24.

F. Panfjorov: Borba za mir. Roman o herojskim pregnućima sovjetskih ftrudbenika u vreme Velikog otadžbinskog rata.

Tzdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Strana 635. cema 145 dinara

Kvgenij Fedorov: Demiđovi. Roman o Rusiji XVIILY veka. Izđanje »Prosvjete«,

Zagreb, 1948. Strama 426, cena 123 dinara.

Žigmonđ Moric: Šanđor MRoža. Roman Prevod s mađarskog. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Strana 379, cena 109 dinara.

1. S. Turgenjev: Mumu. Pripovetka Izđalo Državno knigoizdatelstvo na Makedomija, Skoplje, 1948. Strana 43, cena dinara.

J. Šur: Edna minuta. »Naučna popularna biblioteka«, izdalo Državno Knigoizdatelstvo na Makedonija, Skoplje, 1948. Strana 131, cena 27 dinara.

Babino vretence. „Knjiga za najmlađe, Bedaktor Vančo Nikoleski. Ilustrovan Mibo Čaelja. Izdalo Državno kKknigoizdatelstvo na Makedonija, Skoplje, 1948.

Marin PFraničević: Pisci i problemi, U ovoj knjizi štampani su članci o 'Književnim i opštekulturnim problemima, koje je pisac objavio većinom posle oslobođenja. Izdanje »Kulture«. 1948. Strana 387, cena 95 dinara.

SAOPŠTENJE ADMINISTRACIJE

Administracija »Književnih novina= raspolaže vrlo malim brojem kompleta lista iz 1948 godine, od kojih je izvestan broj povezan u poluplatno.

Prilikom izvršavanja narudžbina prednost imaju biblioteke i ostale prosvetno» kulturne ustanove. | *

Cena povezanom kompletu je 350,— dim. a nepovezanom 138.— din. u što nije uračunata poštarina.

Narudžbine . slati na Administraciju »Književnih novina-, Prancuska ul, br, % pošt. fah 617. o

arap reaear erarazuarieriar eo aeamai Oro easea era ara ay Vr Ta REDAKCIONI ODBOR:

Jovan Popović, Čedomir Minderović, Marijan Jurković, Ivan Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dimitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,

na 6 meseci 70 dinara i na godinu dana 140 dinara,

“Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dimara,

ma 6 meseci 100 đinara i na godinu đana 20 dinara. Rukopis} se ne vraćaju.

Broj čekovnog računa 1—8060378 Poštanski fab 617,

ı — Btamparija, »Borba«, Beograd, Dečanska 31,

Potrč,