Književne novine
KRATAK OSVRT NA RAZVOJ
MUZIČKOG ŽIVOTA U NAŠOJ 7EMLJI
Kao i na svim poljima društvene delatnosti posle oslobođenja prišlo se sa ogromnim elanom obnovi i izgradnji našeg muzičkog života. Narodna vlašt pružila je sve mogućnosti za pravilan i širok razmah na polju izgrađivanja i produbljivanja muzičke' kulture. U prvonf ređu prišlo se reorganizovanju muzičkog školstva, osnivanju nižih i srednjih muzičkih škola tamo gde one do sada nisu postojale, proširivanju postojećih muzičkih akademija, organizovanju stručnih muzičkih kurseva i usklađivanju programa muzičkog školovanja. Uz punu podršku narodne vlasti danas sa uspehom rade na muzičkom podizanju i usavršava-
nju našeg naraštaja 53 niže i srednje .
muzičke škole i 3 akademije. Dok su u bivšoj Jugoslaviji muzičke škole, kojih je bilo vrlo malo, bile, pristupačne isključivo građanskoj i dobro
! situiranoj deci, danas one ne postoje
samo u centrima republika i u glavnim gradovima, nego svugđe gde za to postoje uslovi i one su otvorene svim darovitim i muzikalnim učenicima bez obzira na njihovo materijalno stanje. Dok je pre rata veliki broj muzičkih škola bio u privatnim rukama i nastava se u njima razvijala bez sistema, neodgovorno i bez kontrole, danas su sve škole podržavljene i one rade pod stalnom brigom „pnajkvalifikovanijih muzičkih "stručnjaka i pedagoga iz naših cenmtralnih muzičkih ustanova i akader ija. Ne samo da je školovanje besrlatno, nego je za talentovane učenike osiguran i veliki broj stipendija, a u Beograđu postoji intermnat za naročito sposobnu decu. Na beogradskoj Muzičkoj akademiji otvorena je i niža muzička škola, koja je od svog postojanja pokazala dđobar uspeh i vidne rezultate, U muzičkim školama i akadđemijama posvećuje se sada namočita briga odelenju duvačkih instrumenata. Takva su odelenja pre rata u našim školama retko postojala. Pored brige za &tručno podizanje učenika vodi se računa da se naša omlađina pravilno kulturno i politički vaspita i uzdigne. Osim obaveznih stručnih predmeta i predmeta opšteg obrazovanja, organizuju se predavanja i diskusije iz oblasti marksizmalenjinizma.. U ovome igra veliku ulogu organizacija Narodne studentske omladine koja u svim školama rukovodi društvenim životom. „Pravilan rad na sektoru muzičkog školstva oseća se svakodnevno u novom prilivu umetničkog naraštaja u naš muzički život u orkestrima pozorištima i na koncertnim podiumima.)
Posle oslobođenja zabeležen je nezapamćen interes svih radnih ljudi za kulturno podizanje. Da bi odgovorila potrebama i zahtevima trudbenika narodna vlast otvorila je veliki broj novih pozorišta i mi danas imamo u PFPederativnoj Republici Jugoslaviji 10 stalnih opera, Dok je u bivšoj Jugoslaviji postajala opera samo u Beograđu, Zagrebu i Ljubljani i u Osijeku (povremena), danas imamo opere pored već spomenutih a Mariboru Splitu, Skoplju, Sarajevu, Novom Sadu i na Rijeci. Pretstave u ovim pozorištima u neprestanom su razvoju i mi već danas bez preterivanja možemo reći da one imaju solidan umeftnički nivo, Na ovim „operskim scenama nailazimo na imena naših primatih umetnika, ali isto tako i na niz mlađih operskih pevača, koji su počeli svoju umetničku karijeru pošle oslobođenja i stupili u muzički život korakom odraslog. Razume se da tu i tamo ima još nedostataka, kojih je sve manje i koji se otklanjaju ogromnim zalaganjem celokupnog članstva i rukovodstva. Interesantno je da je radni elan mnogo veći tamo gdje je pozorište mlađe, da je zalaganje i jedinstvenost amsambla i rukovodstva mnogo čvršća tamo gde su uslovi najteži.
„Repertoar u našim muzičkim
DOozO-. rištima je širok i raznolik. Glavna
pažnja poklonjena je gwavlađivanju značajnih dela u prvom redu slovenske i naše operske literature i muzičke klasike. Na našim pozornicama se sa uspehom ikazuju dela Musorgskog; Boris Godunov, Soročinski Sajam; Čajkovskog: Evgenije Onjegin, Pikova dama; Glinke: Ivan Susanjin; Borođina: Knez Igor; Rimskog Korsakova: Carska nevesta; Smetane: Prodana nevesta, Poljubac; Dvoržaka: Rusalka; Janačeka: Jenufa; Lisinskog: Ljubav i zloba; Konjovića: Koštana; Gotovca: Ero s onoga a&vijeta, Morana; Hacea: Ade} i Mara; Lotke: Matija Gubec; Polića: Majka Jugovića; Kozina: Ekvimocij; Švare: Veronika Deseniška; Betovena: PFidelio; Mozarta: Figarova žemidba, Don Huan, Otmica iz Saraja, i đela Verdia, Pučinia, Bizea, Masnea i drugih. Baleti su izvodili dela Čajkovskog, Asa-
, ye (Bahćiserajski fontan) Proko-
eva (Romeo i Julia) Baranovića (Licitarsko srce), Lotke (Đavo na selu), Hristića, (Ohridska legenda) Deliba i
Uporedo &#a obnavljanjem pozorišta i pozonišnog života formirani su sim· foniski orkestri, bilo u obliku filharmonije (Beogradska filharmonija, Subotička filharmonija) ili u obliku &imfoniskih orkestara Radio stanica, "ili samostalnih državnih simfoniski orkestara (državni Simfonijski orkestar u Zagrebu i Slovenačka filharmohija u Ljubljani). Slovenačka filharmonija, koja u svojoj organizaciji obuhvata simfoniski orkestar i. veliki profesionalni, mešoviti hor, pretstavlja značajno umetničko telo i odigrava vidnu ulogu ma polju širenja instrumentalne i vokalne muzike ne samo u Tjubljani, nego u celoj Narodnoj Republici Sloveniji. Organiwovala je &amo u foku jedne sezone preko 300 koncerata i obišla veća mesta, veća radilišta, fabrike i rudnike. Osim toga filharmonija je uspešno gostovala u Srbiji i Makeđoniji. Državni Wimfoniski orkestar u Zagvebu je osnovno umetničko telo celokupnog muzičkog života u Hrvafskoj. Pored redovnih koncerata, koji ima-
ju bar jednu reprizu, vrlo često tri i eš | aaa uybuiozeiei ii 5 OC
Oskar DANON
četiri, orkestar je obišao mnoga me= sta u Hrvatskoj i gostovao sa vSspe-= hom u Beogradu i Ljubljani. U Beo» gradu deluju dva simfoniska tela: Simfoniski orkestar Radio Beograda i Beogradska filharmonija. Beogradska filharmonija je udruženje muzičara, članova orkestara opere Narodnog pozorišta i simfoniskog orkestra Radio Beograd. Zbog tog je rad Beogradske filharmonije u veliko zavisan od rada Rađio stanice i beogradđskog pozorišta. — Beogradska filharmonija je na taj način vezana samo za rad u Beograđu i njeno delovanje je ograničeno nastupanjem na koncertima samo u Beogradu, ali i tu ne u tolikoj meri koliko zahtevaju potrebe muzičkog života u glavnom gra– du naše zemlje, — Simfoniski orkestar Radio Beograđa svojim javnim koncertima, koji su prilimo retki, upotpunjuje muzički život u Beogradu, ali je i njegovo delovanje vezano za
Beograd, te je na taj način onemo- ·
gućeno da ostala mesta Narodne. Republike Srbije čuju ova dva visoko umetnička simfoniska tela.
Za pravilno funkcionisanje koncertnog Života brinu se Poslovnica za kulturno-umetničke priredbe Ministarstva za nauku i kulturu FNRJ, kao i poslovnice pri „Ministarstvima prosvete u narodnim „republikama. Ove poslovnice su ođ početka svoga delovanja do danas izvršile ogroman i značajan posao. Organizovale su koncerte i koncerine turneje naših najznačajnijih umetnika i·' umetničkih kolektiva ne samo po većim maestima Jugoslavije, nego i u mestima gde se pre oslobođenja nije moglo čuti kvalitetno umetničko izvođenje. Taj, u početku pionirski posao naših poslovnica za Kulturno-umetničke priredbe, postigao je odlične rezultate, tako đa je danas borastao interes u
· tolikoj meri da je vrlo teško udovoljiti svim zahtevima i fraženjima rukovodilaca kulturno-prosvetnih odelenja, mesnih i sreskih odbora, i drugih ustanova, za organizovanje kon= 'cerata i umetničkih priredbi. Da' se rad poslovnica za kulturno-umetničke priredbe tako uspešno razvio i razgranao i đa je u relativno kratkom vremenskom periođu dao tako vidne i velike rezultate, treba u prvom redu zahvaliti pravilnom &hvatanju naših reproduktivnih umetnika, pevača i Mnstrumentalista, koji su, u početi: pod vrlo teškim uslovima (loše stanje instrumenaf&, nezagrejane dvorane, slaba prevozma sredstva, naporna putovanja i česta nastupanja bez potrebbDoga odmora) uložili ogromne napore da išDune zadatke i da daju kvalitativne umetničke priredbe i koncerie, tamo gde se pre rata mije moglo i pomisliti na muzi= ku i umetnižke priredbe. Na tom planu maši reproduktivni umetnici, vršeći veliku i časnu misiju, i damas čine sve da bi zadovoljili potrebe i traženja poslovnica i prosvetnih odelenja narodnih odbora Narodnog fronta, Sindikata i ostalih organiza"cija. O svesrdnom odaziVanju naših reproduktivnih umetnika na „pozive da učestvuju na koncertima i priredbama raznih ustanova, fabrika. bolnica, omladinskih gradilišta, najbolje će posvedočiti bilans wčestvovamja pojedinih naših umetnika, Neki su od oslobođenja naše zemlje do današ zabeležili preko 300 sudelovanja, za koje su dobilj honorar, i, oko 9800 sudelovanja bez honorara. Ovakvih tu damika Svoje vrste. među reproduktivnim umetnicima ima priličan broj.
Osim toga članovi skoro svih našin pozorišta i udruženja reproduktivnih umetnika boravili su izvesno vreme, dajući koncerte i umetničke priredbe, na omladimskim prugama o—Ba-– novići, i Šamaec—Sarajevo, kao i u radničkim odđmaralištima i oporavilištima. Sađa se vrše pripreme za formiranje ekipa umetnika koje će obići Tadilišta, Novi Beopgrađ i Auto put Beognad—Zagreb.
Pored svega ovog naši reprođuktivni umetnici neumorno rađe na Uuda= vršavanju svoje umetnosti i produbljavanju profešionalnog majsštorstva. Njihov rad i zalaganje jasno ukazuju da su pravilno shvatili ulogu na= rodnog umeflmika u današnjem društvu i đa oni &a Svoje strane doprinose postavljanju čvrstih temelja novom i boljem životu, ostvarenju našeg prvog petogodišnjeg plana da su i oni zauzeli mesto u borbi za ostvarenje socijalizma kod nas.
Za pravilan razvoj i prodđubljavanje muzičke umetnosti, postizavanje umetničkog „majstorstva i stručnosti, kao i podizanje idejnosti i političkoumetničke platforme muzičkih stvaralaca i reproduktivnih umetnika brinu se njihova stručna udruženja. Ova udruženja na svojim „plenarnim sastancima diskutuju o problemima našeg muzičkog života, vrše a= nalizu novostvorenih dela, domoše ocene o novim delima, o dometu pojedinih umetnika, i putem. diskusija doprinoše rašćišćavanju pojmova i pronalaženju pravilnog puta ka srcima naših novih mnogobrojnih mu zičkih slušalaca. Neka udruženja još nisu u potpunosti ostvarila ulogu i
zadatak koji se pred njih postavlja, njihov rad je često puta nedovoljno širok i ograničen na rešavanje teku ćih društvenih pitanja, malo važnih za pravilan razvitak naše muzičke umetnosti i muzičkog stvaralaštva. Naša udruženja nemaju još onu potre= bnu borbenost u pogledu ukazivanja na ostatke buržoaskog i đekađentnog
hvatanja umetnosti. Ona se nisu u
dovoljnoj meni uhvatila u koštac sa ostacima modđemizma, eksperimentatorstva i formalizma u murzičkoj Umetnosfti, Još se uvek oseća u radu naših udruženja izvesna obazrivost i nedovoljna čvrstina. u odbacivanju svega onoga što je štetno i utiče Da razvoj našeg, muzičkog stvaralaštva. Pred naša udruženja stoji još uvek,
kao otvoreno i najvažnije pitanje, pi--
tanje povećanja aktivnošti u borbi
za iđejnošt, za pođičanje stručnog majstorstva, za pročišćavanje našeg muzičkog jezika. U tom pravcu dosađa su učinjeni tek prvi koraci hoji nisu sasvim bez značaja.
I naši eu kompozitori u #ećini, posle oslobođenja učinili ogromne na= pore da shvate osnavne promene koje su Se odigrale u toku narodnooslobodilačke borbe, da shvate rezultat i tekovine ove borbe, đa shvate našu stvarnost i da je u Wvojim umetničkim delima odraze. Iako je kod velikog broja naših kompozitora nastupio prelom ma polju pročiščavanja muzičkog izraza, još uvek se osećaju ostaci modđemističkih pravaca i larpurlartističkog shvatanja umetnosti,
Naši kompozitori su se okušali w svim muzičkim oblicima. Napisano je i izvedeno nekoliko opera. U Sloveniji je izvođeno delo Marjana Kozine »Ekvinocio« Mirka Polić »Majka Jugovića«, Danila Švare »Veronika Deseniška«,. u Zagrebu Iotke-Kalinskog »Matija Gubec«.
Posle oslobođenja izveđen je niz većih simfoniskih dela među kojima se ističu Stjepana Šuleka II i III simfonija, »Bela krajina« Marjana Kozine simfonija, Mile Cipre kamtata »Hlapec Jemej« Matija Bravničara, kantata »Duma« Blaža Arnića, »Sonetni venac« Škerjanca, »Žetvarite« Logara, »Vezilja Slobođe« Mihaila Vukdragovića, „»Guslareva pesma« Krešimira Branovića, »Klavirski koncert« Borisa Papandopula, »Istarska Ssvita« Natka Devčića, »Violinski kon-
cert« Stanojla Rajčića i »Jugoslaven-
ska partizanska „napsođija« Jovana Bandura. Od kamernih dela treba spomemutlti »Guđački kvartet« Mih. Vulodragovića, „»Klavirsku „somatu« Stjepana Šuleka i »Sonatu za violinu i klavir« Ljubice Marić. — »Ohridska legenda« Stevana Hristića je bez sumnje jedno od najznačajnijih dela našeg baletsko-muzičkogp stvaranja. | Premđa je potreba za horskim kompozicijama vrlo često naglašavana, zbog porasta broja pevačkih horova, naši kompozitori nisu ni izdaleka odgovorili. ovom zadatku.
Vrlo je mali broj uspelih kompozicija napisano za pevačke horove, a među onima koje postoje nije dovoljan broj „kompozicija sa savremenim tekstom, sa tekstom koji govori o na rodnosolobodilačkoj borbi ili o našoj obnovi i socijalističkoj izgradnji. Horske kompozicije ne bi trebalo zapostaviti i potreba komponovanja irebalo bi đa buđe naglašavana na diskusionim „sastancima „udruženja kompozitora. Ostalo je kao nerešeno pitanje . stila maših masovnih pesama. Masovna pešma, prema &sVOjoj funkciji i nameni, ako je kvalitativna može da odigra vrlo značajnu i važnu ulogu u „današnjim naporima naših „naroda za ostvarenje „petogođišnjeg plana i socijalizma i bilo bi vrlo potrebno da se proširi broj kompozitora masovnih pesama, J
Veliki broj naših kompozitora prišao je ozbiljno pisanju „muzike za film, mi damas imamo niz značajnih kompozicija za umefničke i dokumentame filmove. Dok se u muzici prvih naših filmove osećaju izvesni nedostaci, proistekli iz problema koje postavlja film Kao specijalna grana umetnosti i u tehničkom i akustičkom pogledu, u poslednjim filmovima Vidimo značajne rezultate. Iz do sada učinjenog, kao i š obzirom na ozbiljmo prilaženje kompozitora &tvaranju muzike za film, možemo verovati da će dalji rad na tom polju dati dela od vrednosti.
Od pravilnog orijentisanja „naših kompozitora zaviši i budućnost muzičkog stvaralaštva. Radni narod danas ima pravo da iraži umetnošt dostojnu sebe, svoje borbe, svojih napora, da traži muziku koja će mu govoriti bogatim ali razumljivim jezikom, muziku koja. će ga ispuniti zadovoljstvom. Zbog toga se pred naše kompozitore postavlja kao olvoreno pitanje rešenje problema sadržajnosti, idejnosti muzičkog dela. Naša muzika treba u celini da pođe novim putem — putem muzičkog realizma. Naše novo muzičko delo treba: da govori jasno i snažno o našem čoveku, heroju borbe, heroju izgradnje, o tvorcu novoga Života, Ono svojom tematikom treba da služi kao oružje u idđejnoj borbi i izgradnji socijalizma. Trebalo bi da onaj isti stvaralački i radni elan koji 6e oseća kod naših radnih maša u ostvarivanju petogodišnjeg plana i izgrađivanju socijalizma, prožme Wve naše muzičke stvaraoce u tolikoj meri da oni obogate našu muzičku kulturu movim visoko Mvalitetnim i “visoko idejnim delima, koja će naš nadni narod .nadabnjivati u rađu, podizati i ispuniti im srca radošću i oduševljenjem.
Kulturne vesti iz Hrvatske
Naša majbolja folklorna sekcija OKUD »Joža Vlahović« koja je s velikim uspehom mastupala i u inostramstvu, oformit će se u amsambl narodnih pjesama i igara Narodne omlađine Hrvatske. Daljem razvijanju i uspjehu ansambla pomoći će sve naše masovne Organizacije i Ministarstvo prosvjete.. Ansambl će obogatiti svoju garderobu i nastupati ojelovečernjim programima. *
Savez kulturmo-prosvjetnih društava z»xa grad Karlovac pozvao je na takmičenje sve POGake aaveze | -prosvjetnih drutava u NM Hrvatskoj po slijedećim točkama: 1. — 100% izvršiti godišnji plan rađa Saveza i društava, a naročito gostovanja naših kulturno-prosvjetnih društava na sela i radilišta;
8. — u 1940. god. razviti đobar rad svih sekcija Saveza; ;
8, — orgamizirati i vođiti potpunu eviđemciju rada svih. kulturno-prosvjetnih društava i.njihovih sekcija. !
*
U Rovinju je osnovamo prvo omlađinsko kulturmo-umjetničko društvo koje je dđobilo ime »Umita e fratellanza« (»Bratstvo i jedđdinstvo«). Društvo ima zasad ove sekcije: pevački zbor, kazališnu, baletnu i folklornu sekciju. ; M. B,
|___IZDAVAČKA DELATNOST 1949 U SLOVENIJI
Tzdavačka preduzeća u Sloveniji i
ove godine nastavljaju rad na ošno- .
vu programa, koji odgovaraju karakteru svakog preduzeća ponaosob. Državni izdavački zavod Slovenačke (DZS) izdaje u prvom redu domaće i svetske klasike; Slovenački knjižni zavod (SKZ) nova dela iz domaće i značajnija dela iz savremene svetske književnosti; Cankareva založba (CZ) klasike marksizma-lenjinizma, „dela naših partiskih ij državnih rukovodilaca, dela koja tretiraju političku i privrednu problematiku naše države i najznačajnija dela iz beletristike, u prvom redu iz sovjetske književnosti; Mladinska knjiga (MK) pak dečju i omladinsku književnost.
Ove godine izići će skoro više zbirki pesama nego što je lzišlo za
sve vreme od oslobođemjia do danas.. Matej ·
SKZ izdaće sledeće zbirke: Bor: »Nove pesme«, Cene Vipotnik: »Lirika«, Jože Udovčić: »Pesme«, Branko Rudolf »Svet i ja«, France Onič: »Pesme«, Mila Kačičeva: »Neposlana pisma«, Vida Taufer: »PeBme«. Zbirke mladih izdaće Mladđinska knjiga u zbirci »Mladi put«; France Kosmač: »Za zlatnu slobedu« (sonetni venac), Loize Krakar; »U naponu mladosti«. Ada ŠkerI: »Senka u Srcu«, Prance PFilipič: »Burne godine«. Same sobom ove zbirke svedoče o velikom razmahu pesničkog stvaranja posle rata.
DZS ima u programu dva romana Miška Kranjca: »Kancelariia« i »Pod zvezdom«. Za ovu godinu predviđen je. i drugi deo romana Juša Kozaka, »Drvena kašika«, koji prikazuje život u toku rata, u logorima i u partizanima. Delo koje obrađuje i razdoblje
· naše Starije istorije, to je roman o
Josipu Jurčiću koji je napisao Jože Pahor: »Put desetoga brata«, Razdobljem našeg oslobodilačkog rata baviće se roman o partizanskoi mornarici, koji piše Tone Seliškar (MK). Zbirke novela če izdati: France Bevk (DZS), Ferdo Godina (SKZ), Ignac Koprivec: »Gospođin župnik su se vratili« (SKZ), Bogomir Magajna: »Odjeci koraka« (SKZ). Slovenački knjižni zavod ima na programu i povešt Cirila Kosmača: ·»Otadžbina na selu« i roman iz okupacije Mime Malenškove: »Matijaž«. „Autobiografske crtice: iz: mladosti iwdaće Prežihov Voranc: »Suzice« i Franc Bevk: »Mlade godine« (MK). Od dramskih dela izići će drame Ivama Potrča: »Lacko i Krefli« i Mire Puc: »Oganj i pepeo«, koje &u bile prikazane u Ljubljanskoj drami. Državno izdđavačko mpreduzeĆe Slovenije izdaće dmevnik iz par-
tizanskih dana „Edvarda „Kocbeka »Strah i srčamoste. a od Francea Bevka uspomene »Put u slobodu«
(SKZ).
Naročiti dobitak ove godine pretstavljaće izabrana dela Karla Destovnika-Kajuha i Tona Čufara, dvojice palih boraca, koji još nisu imali iz-
' danja celokupnih dela.
Od novih izdanja ranije ijzašlih dela predviđeni su: Prežihova Voramca »Doberdob« Lojza Krajgera »Komtrolor Škrobar«, Srečka Kosovela »Pesme« (minijartumo izdanje, SKZ). Od knjiga za decu predviđene su: zbirka dečjih pesama Mila Klopčića, »Na krasu«e Iga Grudena, »Mi gradimo« V, Albrehtove, »Reka pripoveđa« Tona Seliškara.
Od domaćih klasika, koje izdaje DZS, izići će ove godine &ledeće knjige: Srečko Košovel (II knjiga), IT. Tavčar (I Kkmjiga), D. Kete: Izabrana dela, J. Jurčić (III knjiga). J. Kersnik (II knjiga). Izbor iz Tavčara izdaće i SKZ, kao i zbirku slovenačkih socijalnih priboveđaka od Jurčiča do Camkara. Mladinska knjiga, koja je ove godine dala dosta mesta dečjoj literaturi, izdaće „»Martina Krpana« od PF. Levstika, »Divljeg čoveka« od O. Župančića, a kao slikovnice »Priče o Žživotinjama« od MErjavčeve, »Pripovedne pesme« od A. Aškerca i »Butalce« od F. Milčinskog. Za stogodišnjicu Prešernove smriš izići će Prešemove Pesme u velikom, jubilar-
"nom izdanju i Prešernov Album, koji
je priredio France Kidrić (DZS).
Najvažnija od dela iz srpske i hrvatske klasične i savremene književnosti, koja će izići u toku ove godime, jesu: B. Stanković: »Nečigsta krv« (DZS), koju smo već imali u slovenačkom prevodu. Mažuranić: »Smrt Smail age Čengića«, Kovačić: »U registnaturi«, Antologija srpskog pesništva (1800–1948), Izbor srpske novelistike (sve u izdanju DZS); Slovenački knjižni zavod izdaće wledđeća dela: »Hrvatski bog Mars« od M. Krleže, »Pauci« od Ćipika, »Vasa Rešpekt« od Ignjatovića, »Pop Ćira i pop Spina« od S. Sremca, »Novele« od I. Andrića, izabrane pripovatke od R. Domanovića. U Maloj knjižnici SKZ biće zastupljeni Glišić. Matavulj, Goran Kovačić, Cesarec, Kozarac, Savremena srpška i hrvatska poezija (izbor), U zbirici »Klasje« koju izdaje DZS izaći će Mafavuliev »Bakonja fra Brmme«, a u MK Ćopićeva »Ježeva kuća« i Nazorove pripovetke »Istranke«. Bogato će biti poglavlje svetskih klasika, među kojima će biti niz dela koja dosada nismo imali na Slovenačkom jeziku. :
Posle Balzakovih »Izgubljenih iluzija«, koje s#u nedavno izašle, izaći će »Šagrenska koža« (DZS) i »Turski župnik« (Mala knjižnica SKZ): Stendalovom »Lisijenu I,evenu« Gqslediće »Crveni i erni« (DZS), koje smo već ranije imali prevedene, i »Italijanške hronike« (SKZ). Državni izdavački zavođ Slovenačke izdaće | Tekerejevog »Henria Ezmonđa« i Floberovo »Sentimentalno vaspitanje«, a Slovenački knjižni zavod Volterovog »Kanđiđa« (Mala knjižnica). Povođom dvestogodišnjice Geteovog rođenja biće priređen izbor iz njegovih dela u redakciji J. Vidmara.
Ođ ruskih a izaći će A OGhNa,
ipovetke Turgenjeva i Koroljenka, BogddiknijiBa Novela od Čehova, »Šta da se radi« Od Černišeyskog (DZS). Ostrovski i Gogoli biće zastupljeni u pozorišnoj knjižnici SKZ, Gogoljeve
»Mrtve duše« izdaće DZS. Dela M. Gorkog, 'koja izdaje Cankareva založba, ove godine biće nastavljena sa. »Životom Matveja Kožemjakina« i »Životom Klima Samgina«, kao i sa tri njegove drame. U izdanju Mlađinske knjige izaći će treći deo autobiografske trilogije »Među ljudima« i »Priče i legende«, »Detinjistvo i mladoste IL. Tolstoia izdaće Mladinska knjiga; trilogiju »Petar Veliki«, knj. I-II, od Alekseja Tolstoja izdaće Slovenački knjižni zavod, a »Basne« Krilova Mladinska knjiga.
Stopedesetgodišnjici rođenja A. S. Puškina DZS posvetiće izdanje njegovih izabranih dela, koje će sačinjavati šest knjiga (I knjiga: Pesme, II: Proza, III: Proza. IV: Drame, V: Pesme i VI knjiga »Evgenije Onjegin«), Tom prilikom ME. izdaće »Priču o caru Saltanu« s ilustracijama u boji.
Sem ovih stranih pisaca u izdamjima izdavačkih zavoda biće zastupljeni još i Molijer, Lope de Vega, Goldoni, Valter Skot, Džek London (»Gvozdena peta«), Dođe, Igo, Diken6 itd.
Od antičkih pišaca objaviće se Homerova »lilijada« (prevod A. Sovrea) i Plutarhovi »Životi velikih Rimljana«; iz orijentalske književnosti »Navoi« od Aibeka.
Iz starije i savremene sveiske Kknjiževnosti iz sovjetske književnosti i iz literature slovenskih naroda u programu su sledeća dela: Iz sovjetske književnosti: Ilja Frenburg: »Bura«, B. Poljevoj: »Povest o pravom čoveku«, Beresko: »Izbor« (SKZ), Bubjonov: »Bela breza« (DZS), I. Franko: »Zahar Berkut» (MK), Katajev: »Sin puka«, P. Pavlenko: »Sreća« (CZ) »Poezija ruske revolucije — Blok, Majakovski (SKZ): iz bugarske: Lj. Stojanov: »Kolera«, J. Jovkov: »Kad bi znale govoriti«: iz češke: Vančura: »Pek Jean Marhoul«, M. Pujmahova: »Igra s vatrom«, Jam Drdđa: »Naša barikada«; iz poljske: Juzef Morton: »Đavolji miraz«; iz francuske: Anatol Frans: »Krenkebile i Izabrana proza, L. Aragon: »Bazelska zvona« (sve u izdanju SKZ); iz engleske: Kaldvel: »Dinastija sluti« (DZS), Džozef Konrad: »Mlađost«; — iz američke: Hauard Fast: »Poslednja' granica« i Apton Sinkler: »Petrolej« (SKZ); iz nemačke: Klajst: »Mihail Kolhas« i Ana Segers: »Pobuna ribara u Sv. Barbari« (SKZ).
Sem ovoga pcjedina dela izaći će još u raznim knjižnicama (»Knjižnica slovenačkog pozorišta« u izdanju SKZ, koja ima u planu 12 dela. »Prešernova knjižnica« sa 5 dela, »Popularna
|
naučna knjižnica« (SKZ. MIKO), vi, telji i uzori« (SKZ), ». i u ONU DZS itd). Treba knjižnicu Akademije za pozorišm; metnost, koju izdaje SKZ i koja ine u programu fri originalna dela; | Kalan: »Pregled istorije &lovenačkog pozorišta«, Bratko Kreft: »Puškin i Šekspir« i D, Moravec »Šekapir i Slo. venci«. a Ke
Od klasika marksizma-lenji: ć izdaće ove godine Cankarjeva zale. žba: Marks-Engels: »Izabrana dela« dve knjige, Marks: »Beda filozofije«, Engels: »Dijalektika prirode«, V, 1, Lenjin: »Izabrana dela« u četiri knji, ge, J. V. Staljin: »Marksizam i nacionalno-kolonijalmo pitanje«, „LenjinStaljin: »O socijalističkom takmiče• nju«. Od dela naših rukovodilaca iza. ći će: knjiga Edvarda Kardelja Speransa (pod tim imenom je izašla pre rata): »Razvoj slovenačkog na«= cionalnog pitanja«, ME. Kardelj: »Go• vorni« (druga Knjiga), Moša Pijade »Govori i članci«, B. Kidrič: »Privre=< dni problemi FNRJ«, Miha Marinko: »Govori i člamci«, B, Ziherl: »Ramsv.
društva« (Prešernova knjižnica), »
kongres KPJ«, druga knjiga, »II kongres KP Slovenije«. Cankareva zalos žba ima niz značajnih đela u planu za Malu i Ekonomšsku Kmjižnicu (Marks, Engels, Lenjin, Staljim, Ko zlov, Kuznjecov, Ostrovitjanov itd.) a od publicističke i još i ove Kknjiget Leonov: »Skica dijalektičkog materis jalizma«, Marks-Engels: »O vaspitas nju«, »O književnosti«, Vojska: »Razs voj kapitalizma u Slovenačkoj« itd,
U pojeđinim zbirkama «izdaće se značajna dela kao: Mičurin: »Dela šezdesetih godina« (DZS). Lisenkor »O biologiii« (CZ), Darvin: »Putova• nje na lađi Bigl«, Timirjazev: »Živoli bilja«, Makarenko: »Izabrana peda= goška dela« (u izdanju DZS) i »Pedas goška poema« (MK), Deđijer: »Dneva nik«, druga knjiga, A. Sauer i PF. Kan: »Velika zavera protiv i Lorengo: »Istorija inkvizicije« (SKZ) Ilijin i Pa »Kako je čovek postao div« (Proešernova Knjižnica) i origi= nalna dela: Zeji: »Čovek na okheamu“, A. Strojnik: »Od ruđe do automobis la«, Škerlj: »Razvoj čoveka«. Polenec' »Vetar, insekti i cveće«.
To su glavna dela koja predviđaju četiri izdavačka pređuzeća u svom programu za 1949 godinu. Druga iz» davačka preduzeća (Mohorjeva dru žba, Delavska enotnost, izdanja poje= dinih ministarstava i uštanmova) izda• ju knjige u manjem opšegu ili pak u prvom ređu izdaju stručnu, odnosmo naučnu literaturu (Akađemija naulsg i umetnosti).
Amotersko pozorište „Jasa Tomić" prvak srpske i hrvatske nacionalnosti
Dvadeset šestog i dvađeset sedmog marta održano je u Pančevu takmičenje amaterskih pozorišta i dramskih sekcija za prvenstvo srpske i hrvatske nacionalnosti u Vojvodini. U takmičenju su učestvovali: prošlogodišnji prvak amatersko pozorište »Branislav Nušić« iz Turije sa komadom »Stanoje Glavaš« od Đure Jakšića, prvak Srema dramska sekcija „kulturno-umetničkog društva »Budućnost« iz Sremske Mitrovice sa komadom »Platon Krečet« od Kornejčuka, prvak Bačke dramska sekcija omladinskog kulturno-umetničkog „društva »Đorđe Zličić« iz Novog Sada sa komadom »Odrpanci« od Mateja Bora i prvak Banata amatersko pozorište »Jaša Tomić« iz Jaše Tomića sa komadom »Duboki su koreni« od Goua ! Disoa,
Odlukom ocenjivačke komisije, za pobednika takmičenja i ovogodišnjeg prvaka amaterskih pozorišta srpske i brvatske nacionalnosti u Vojvodini proglašeno je amatersko pozorište
»Jaša Tomić« iz Jaše Tomića, koje je postiglo 521 poen. Drugo mesto sa 506 poena zauzelo je amatersko pozorištć »Branislav Nušić« iz Turije, treće sa 442 poena dramska sekcija društva »Budućnost«•« iz Sremske Mitrovice ji četvrto dramska sekcija društva »Đorđe Zličić« iz Novog Sada sa 416 poena,
U NOVOM SADU ODRZAVA SE KURS ZA RUKOVODIOCE FOLKLORNIH GRUPA IZ VOJVODINE
Savez kulturmo-prosvetnih društava Vojvodine organizovao je prošlog meseca MU Novom Sadu kurs za rukovodioce folklor. nih grupa. To je prvi Kurs ove vrste u Vojvodini, a značajan je zbog toga što će po njegovom završetku slušaoci nastaviti rad kao rukovodioci folklornih grupa i doprineti podizanju kvaliteta narodnih igara,
Kurs pohađaju 33 činovnika i radnika, većinom iz gradova Vojvodine, Među njima nalaze se osam Mađara i jedna Slovakis nja.
| BIBLIOGRAFIJA
Kari Marks: Kritika političke ekomomije, Predgovor i uvod. Preveo Moša Pijade. Biblioteka marksizma-lenjinizma, izdanje »Kulture«, Beograd, 1949. Ćirilicom, strana 60, cena 9 dinara.
Kongres SKOJ-a i Narodne omlađine Jugoslavije. Materijali. Tzdamje Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije, Beograd, 1949. Ćirilicom, strama 168.
Srbski realisti, Odabrane pripovetke UL. Lazarevića, S. Sremca, S. Ćorovića, P. Kočića, B. Stamkovića, R. Domanovića, S. Mafavulja i M. Glišića. Predgovor Velibora Gligorića. Izdanje »Mladđimske Mmjige«, Ljubljana, 1948. Strama 174.
rvan Mažuranić: Smrt Smail-age Cengića. »Mala knjiga« izdanje Matice Srpske, Novi Sad, 1948. Ćirilicom, strama "5. )
Jovan Sterija Popović: Ođabrane komeđije (»Pokondirema tikva«, »T'vrdica« i »ROdoljubci«). Izdanje Matice srpske, Novi Sad, 1949. Ćirilicom, strama 197.
Stevan Sremac: Putujuće društvo. Pripovetka. »Mala biblioteka«, izdanje »Prosvete« Beograd, 1949. Ćirilicom, strana 73, cena 9 dinara.
A. P. Cehov: Drame (»Ivanov«, »Galeb«a, »Ujka Vanja«, »Tri sestre i »Višnjik«). Preveo s ruskog Kiril Taranovski. »Svet= ski klasici«, izdanje »Prosvete«, Beograd, 1949, Ćirilicom, strana 4378, cema 65 dinara.
N. V. Gogolj: "'starovremske spahije. Pripovetka. Prevela s ruskog Mira Čehova. »Mala biblioteka«, Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1949, Čirilicom, strana 35, cema 6 dinara. A. S. Griboječov: Gorje pamentnemu, Komedija velikog ruskog klasika. Preveo Josip Vidmar. Izđanje Državne založbe Slovenije, Ljubljana, 19049. Lafinicom, strann 159. i
N. Gorčakov: Pređavanje o režiji. Preveli s ruskog Vaso Kosić i Evgenij Suhanov. Izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1949. Laftinicom, strana 335, cema 66 dimara.
Zivan Milisavac: Vasa Stajić, Nacrt za studiju. Izdanje Matice Srpske, Novi Sad, 1949. Ćirilicom, strana 125.
Bogđan Ciplić: Kanal Dunav—,isa—Dunav. Poema. 'v:danje Matice srpske, Novi Sad, 1949. Ćirilicom, strana 16.
Istarski zbornik 1949. Godina I, Šabrani člamci i drugi prilozi iz političke, kulturne i ekonomske problematike Istre. Izdanje Nakladnog zavođa Hrvatske, 1949. Latinicom, strana 250, cena 50 dinara.
Leonid Neonov: Jazavci. Roman o borbi Kkulačkih. elemenata na selu protiv sovjetske vlasti. Preveo s ruskog Nikola Nikolajević. Izđanje · „atice srpske, Novi Sad, 1948. Ćirilicom, strana 307.
V. Siškov: demeljan Pugačov. Tstoriski roman u
| Gdgovorni uređnikt aJovan Popović Boograd, Pranemska broj ? —= Btamparija »Borbas, Beograđ, Dečanskn, 50,
(
ruskog Rista Ratković. Tzđamje Noafladmi zavođa Hrvatske, Zagreb, 1948. Latinicom”
. strana 622, cena 107 dinara (broširano) i 130
dimara (uvezano).
Bimar Grin: Prijatelji. Pripovetka. Prevela s ruskog Elza Dolić, »Narodma knjižnica«, Izdanje Nakladmog zavođa MHrvatske, Zagreb, 1948. Latimicom, strama 45. Ce na T din._ra.
Jurij Rrimov: Naftonosilec Derbent, Ro man, Preveo s ruskog Janko Moder, Tlustrovao Manij Pregelj. Izđanje »Mladđimske knjige«, Ljubljana, 1949. Strama 253.
Z. Perlja: Plavojče trdnjave, Prevela a ruskog Vera Ivamšek. Izđanmje »Mladđinske knjige«, Ljubliama, 1949. Strama 239.
Kosta Trifković: Izbiračica, Pozorišni ko mađ u tri čina. »Pozorišna biblioteka«, izdanje »Prosvete« Beograd, 1949. Cirilicom, strana 61. Cena 9 dinara.
G. Orlov: Pronalazačeva fajna. »Popularna mauka«, izđanje »Prosvete« Beograd, 1949. Ćirilicom, strama 150, eema 30 dinara.
Poljska pripovetka. Knjiga TI. Period 180 —1914. Izbor i prevod Branislava R, Ćirlića, Redakcija i be ške o piscima dr Krešimira Georgijevića, Izđanje »NOVOE pokolenja« Beograd, 1948. Čirilicom, strama 245.
Bt. Daskalov: Put. Roman o savremenoj stvarnosti bugar*kog sela. Prevela Kmilije Anđelić. Izdanje »Novog pokoljemja«, Beograd, Ćirilicom, strana 248.
—_ —— e —— REDAKCIONI ODBOR: Jovan Popović. Ceđomir Minđerović, Marijan „Jurković, Ivan «čPotrč, Vjekoslav Kaleb. Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dimitar Mitrev
PRETPLATA ZA KHNJIZEVNE ae Za našu zemlju na 3 meseca 35 ma 6 meseci %) đinara | na gođinu đamns 140 đinhra, Za inostranstvo: an 35 meseca 92 “je ns fi meseci I0D dinara | na godinu =”) đinara, Rukopisi se ne vraćaju. Broi čekovnog računa 1—80%0375 Poštansk) fab 61%.
tri knjige. Knjiga II. Preveo s :Š
·
ipak. MN