Književne novine
A
SMRT FASIZMU = SLOBODA NARODUI
(27
i Ta OL. Bi11 „ver Govap- Ne i Wu | a a
' - j ORGAN SAVEZA
Adresa uredništva i administracije: Francuska 7? — Telefon: 28-008
KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO | OUTORKOM
PRIMERAK 8 DINARA
BROJ 14 GODINA II
BEOGRAD, UTORAK, 5 APRIL 1949
HALE S ape rrraerenEcN ea aa TOO a mo_____________ ___ pr su azra uu uu upp pn NJ eu m III LA iy IR up rupu u uu u uz u iiJI u pauzu u uuu uuu ag uuu gzE:JRuRrgmurrrrn i mrrumurirmurr up mir UI u In gr Ry grr ri KARIKE!
JEDNA REZOLUCI J A KONGRES NAUČNIH | KULTURNIH | La ar RADNIKA SMD ZR ODBRANU MIRA
„da i ma Književnom „#fronmu bude se od 1917 kao nošilac me šamo mo
+.
—
i}
M
đemaskirana antisovjetska lika 'Titovaca, na taj način što će biti raskrimkani oni jugoslovenski pisci, koji pomažu njeno jizdajstvo „međunarodmog radničkog pokreta. . (Iz 6 tačke rezolucije Saveza bugarskih pisaca),
, |
Kažu: potkivaj zeca do. mile volje <= na svadbi ga ipak nećeš kao konja jahati; tuci ga, kao vola u kupusu 8 njim nećeš proletos na oranje izići.
Pa ipak...
Ima.ljuđi koji misle đa je đovoljno da viknu za nama: ua, izdajnik! pa da mi postiđeni pokupimo skute i, vrlo učtivo i vrlo užurbano odjurimo preko ulice pravo u — imperijalistički tabor. I to ne zato što bi nam: se tamo išlo. Sačuvaj nas ateistički bože od takvih primisli. Nego — tako, prosto iz pulkee hristoljubive želje da ne naljutimo moćne i broine. Jer ko smo mi i
| šta smo? Šaka jada. Šesnaest miliona
siromašaeka, Čorbu da im ne omastimo, malar se svi koliko nas je, u jednom loncu kuvali. Ali i tad, u slučaju Kkuvanja,. neće bismo smeli da zahvalno ne temenamo. I tad bi valjalo, misli #še, u božju slavu pesme da trojimo. Šta više, kad bi kuvar samo pomislio: »treba vatru podjariti!« ili: »soli valja usuti«, naša bi: dužnost bila, da mu omako, kuvani i nedokuvani, u smernosti svojoj, m'sao dokučimo i viknemo: »jest! tako je! samo ti. blago nama, vatru podjari!« ili: »jest! tako je! soli nam pod rep metni!«
Pa ipak...
Čini mi se nekako da su u Jugo» slaviji nestali ljudi tog jobovškog 8oja, koji i u nevolji boga hvale, Mo-= šžda ih je nekad bilo, ali sad ih nema. Nestalo je bratstvenika klecavih kolema, spremnih da priznaju grehe koji nisu počinili i da, savijajući kičmu, & rukama na grudima, ushićeno ponavljaju pod batinama: »Pehki, efendum! Tako je, kako ti mi&lišl« Čini mi se, a možda se i varam, ali sve mi se ipak čini, da takva mazohistička zadovoljstva ne priliče čoveku uopšte, a nama
st u svakom slučaju potpuno strana.
Pa ipah...
Pisci nacrta rezolucije predložene na godišnjoj skupštini Saveza bugarskih književnika, ne misle kanda tako. Nazivajući nas izdajnicima možđa su poverovali da ćemo to svakako postati, ukoliko to već nismo postali iz čiste želje da ugođimo njima i svima koji to već punih devet meseci ponavljaju. Ona je svakako izraz nekakvog ludila. Ali u tom ludilu ima sistema, rekao bi Polonije. Žalosno je đa mu nisu odoleli ni izvesni bugarski pisci. Meni je to iskreno žao. Ali nije daleko dan kada će morati i oni da se zastiđe te svoje, nežno rečeno, vođene i srednje žalosne proze. S njima će cr\eneti i oni čijih su misli i osećanja sami postali ropski odjek.
Druge su to priče, mogu mi reći. Ali — ne mislim. •
Jer sve što se dešava tamo u onoj njihovoj informbaruštini već punih devet meseci, sve je to i duga i žalosna, a u suštini sramotna i rodoskrvma priča o gluposti, pokvarenosti i
ti ne malog broja ljudi, komuništa koji to niukom slučaju ne bi sme1 da budu, ali i o još uvek golemoj maivnosti većine onih, koji su klevetmicima poverovali, 1
'\Ubrojiću i autore rezolucije u naivme. Inače ne bih tako razgovarao 58 njima, koji nam prete ratom, ratom ma — »literarnom frontu«, ali ipak ratom, Zar, im se zbilja ratuje? Što se ne mamu ćorava posla! Nije li bilo si>jaset »dana za megdana« od jula 1941 pa do, recimo, septembra 1944?
Pažljivo sam pročitao njihov tekst, ne samo šestu tačku, koja je direktno posvećena nama. Hoću da kažem na-
adima na naše Partijsko i državno pukovodstvo, na našu zemlju, ali i na naču kulturu, na sve naše pisce, a ne
samo ma »one jugoslovenske književni-
ke koji pomažu titovsku kliku«. |
Jer što se tiče »onih«, i ja sam jedan od tih koji je Za DON ua mnogih. Pri tom, a izraz mažu nije najsrećniji. Ono što pisci čine to je parktično mnogo skromnije, Trude še da pišu jetinito o svojoj zemlji, o njenim ljudima. Ali osećajno — to je kudikamo više od »pomaganja«. Mi se osećamo istovetnim. sa »titovskom Kklikom«.
Govorim u svoje ime, Kažem šta osećam, Ali ja vrlo dobro znam da, tako osećaju svi naši pisci, svi komu-– nisti, naša radnička klasa, ceo naš narod. .
Istina, autori ove rezolucije ne kažu nigde da je KP izdala. Nego »titovska klika«, Ali me kažu Partija nego »titovska klika« i oni koji krše kulturne konvencije. — našom zemljom, koji povlače knjige jugosolvenskih pisaca iz prodaje, koji rasturaju slog već složenih prevoda njihovih dela, koji premlaćuju naše učenike u privredi, ma]ltretiraju službenike na dužnosti van
ic, ae i aaa · gude im na Re 'zvršuju obaveze proištekle trgovinskih ugovora, ne islaćuju reparacije... : p To iko M ERJŠ devet meseci. xy|
Pa zar da posle tog mučnog iskubhya učinimo izuzetak s autorima rezolucije BOOGIE: ia Verujemo im : TM Kad pišu »titovska klika«? li svi.Jugosloveni, bež razlike,
met devetmesečne diskri e pogrom:stičke hajke, tog pravog div
ne misle na našu zeO Nismo
pređ-.
Oskar DAVIČO ·
ljezapadnog »lova ma veštiee«, koji ne štedi ni žive ni mrtve, koji čak u Cankarevom »Kralju na Betajnovi« »na= lazi« korene »kulačkog kursa« našeg CK. A devet meseci te propagande ipak manje govore šta se iza nje krije, nego li jedno od bezbrojnih, a u poslednje vreme tako ih »antititovskih junaštava«. Zločinačka ođuda izrečena u Sofiji doktoru Iliću više razotkriva pravi protivjugoslovenski cilj »antititovske« hajke nego što us=pevaju da ga zamagle ave one »teoretske« distinkcije i vešta diferenciranja političara, agitatora i drugih priinformbirovskih novinara, koji se uzalud trude da sebe i druge ubeđe da je naša »Partija dobar« ali da »joj ne valja rukovodstvo«, rukovodstvo koje je ta dobra Partija slobodno izabrala između najboljih, najumnijih, najodanijih, najboljševičkijih svojih sihova. .
Jasno je da omovna Htalktička »mudrost« protivjugoslovenske hajke Informbiroa počiva na principu svestrane đezinformacije. To se dezinformisanje ne ograničava samo na širenje vesti najisisanijih iz malog prsta, na rasparčavanje laži i potsticanje zavera, nego i na uporno, iako nevešto, prikrivanje pravog lika te hajke protiv nezavisnosti naše zemlje,
»Dođavanje« „protivjugoslovenskih vesti po dubi Ve(zanom) 8istemu, povezuje »neutralne« i imperijalističRe novinarske agencije sa komunističkim novinama na zapađu i istoku, Veltvohe, Rajter, Mesađere, Junajted pres, Irhanite, Rude Pravo, Tempo, Unita i Tas i vrag zna još koga u jedan jedinstven. i »dobro« uigran« antititovski« tim, sa zadatkom da širi svoje okruglo ćoškaste laži i podlosti ga — svetskim razmerama. Isuviše dugo već traje to poluvreme međunarodnog šutiranja, čniranja i krljanja svega jugoslovenskog, to šuškanje po sumnjivim kujnama, to basiranje antititovskih vesti, na temu »titovci prelaze u tabor imperijališta«, I mi nismo više Jakoverni ni naivni.
Da kakav »prelaz« postoji davno bi »Imanite« recimo, prestao da posvećuje znatan broj svojih stubaca »izda> ji titovske klike«. I možda bi ih korinije upotrebio. No to nije razlog da se taj »prelaz« i izvrši, Nijedna optužba protiv našeg CK. nije mogla da e održi, Činjenica naše socijalističke ize gradnje oborila je i prođužuje da obara optužbu za optužbom kao da su sve odreda pisane po vodi. Pa ipak...
Kleveće se i dalje. Lupetanje se nastavlja s istom stupidnom upornošću, na uvek istoj i jeđinoj manijakalno otrcanoj ploči, jako su se klevetnici mogli već stoput uveriti da ovde po-
stoji vrlo izoštren smisao Za lučenje važnog od nevažnog i da je suština
koja 6e krije iza »antititovske« fasade već poodavno otkrivena, Neka klevet= bici ostave zato svoj stogram »principijelnog« sosa i oštale · prelive. Iza razmaknutih „propagandnih oblandi stoja nedela. Ona su gadma.
Ali i da.nije nedela. Da je sve ostalo na planu principijelne diskusije, šta onda? I tada bismo ostali čvrsto na istim pozicijama, Borili bismo se protiv hvatanja internacionalizma kao vojne. hijerarhije u kojoj su svi već prema činu podređeni i nadređeni jednj drugima, a za njegovo pravilno tumačenje, kao slobodne i svešću disciplinovane zajednice u kojoj je svaka nacija ravnopravna, što znači i spremna da uskladi svoje posebne intereše sa zajedničkim, | .
I da nije usled nepoverenja u uverljivost svojih argumenafa Informbiro rešio da'nas baci na kolena ekonom-
skim &ankcijama i neizvršenjem ugo-.
vorenih isporuka instalacija ,. mašina što bi po njima trebalo da dovede u pitanje ostvarenje našeg »avanturističkog« Plana, a time i »nacionalističkog đuha« koji provejava iz naše upornosti da ga ostvarimo, i tad bi na planu čisto teoretske diskusije pravilni stav »titovske klike« bio stav. svih radnih ljudi naše zemlje koji više ne mogu da zamisle ni odnose između &uverenih socijalističkih država drukčije, od
RODOLJUBIVA PJESMA
Ako mi kažeš,da me žar iznese
brigađe radne, brdo radnih sati —
da, stranče, kod nas danas mjeri sve se koliko dati, zemlji svojoj dati!
Ako me pitaš što sasuzi Oko drhtavim sjajem tople suzne Dlime — znaj, radost Vrca sazrela duboko, pa blista okom, Gđahem zanosi me.
Ako me takneš rukom: »Druže, što je
u zemlji vašoj skromnost tako tvrđa?« Da — zborim prosto — "jela danas stoje, ne puste riječi — golih riječi krđa,
Ako li tragaš otkud ljubav u me
za sve pod rukom žuljnom što sad miče: — ti ne znaš sela gar. srušene drume,
da «vog sam gnijezđa i ia Vjerno ptiče, ·
. Ako sć čudiš čemm smiješak ovaj Pata nad zlobom tuđom, i žudnjom, — zemlja je moja i čuda od bola Mvrda narasta planinom!..
ravnopravmih i nađaš&ve drugarskih odnosa koji poštoje u našoj FNRJ između nacionalnih republika. To bi bio stav koji logično proizilazi iz spasonosnog iskustva Titovog učenja o bratstvu i jedinstvu. A ono je opet, razrada na naše savremene uslove, Staljinovog nacionalnog pitanja.
Ako hoćete to nije »ništa« nove, Ali je pravilno, I zato 6mo i mi pisci svi bez izuzetka — titovci, )
Je li potrebno reći .da'smo to po svom slobodnom uverenju? Niko nam nije obesio ni litar e vrat, ni natakao brnjicu na uata. Niti bi mogao da nam ih stavi. Niti bi ko tu to hteo da: uči-
ni. Naši su pisei u vreme monarhofa~
šističke diktature smelo govorili. istinu, svesni da će zbog toga sutra već biti uhapšeni, premlaćeni i osuđeni. Oni su za svoja uverenja odlazilj na robiju u vreme geštapovšshke okupacije, njih su izvodili ba gubilište. Ali istine se nisu odricali i neće je se nikad odreći, Najmanje sad. ·.
Misle li oni koji triljaju o neka kvom potpuno izmišljenom. ·teroru »Ranikovićevih „janičara«, .da bi čak i da postoji taj nekakvi, »turski teror« „koji ne postoji, naši pisci sad bili ma'nje hrabri no »neđavno«. Nisu oni iz režimlijske šefobojazne „udvornosti pristali uz »režim«, Oni au uz svoj CK iz uverenja i savesti, I oni su to jzrazili. Reč je o ljubavi, Reč je o jedinstvu, ,
Greše autori bugarske rezolucije kad kažu »oni jugoslovenski književnicj«...
Onih keeji bi se makar i u tome složili s bugarskim autorima — ovde ne= ma, Jugoslovenski pišci se ne mogu odvojiti od narođa i Partije klevetama. Ali. ni psovkama ,ni uvredama koje ne objašnjavaju, mne dokazuju, ne ubeđuju, Ali ni artiljerijom proizvoljnih
' citata koji nemsiju rime u jugosloven=
skoj ·stvarnosti. A najmanje pretnjama da će nas ratom »na literarnom frontu razobličiti i đdemaslcirati kao izdajnikex«, Neka probaju, Samo, u takav se rat bez oružja dokaza ne odlazi. A dokaza nema. Čak ni inđicija, Čak ni razloga za njih. Čak ni najtanjih povoda na osnovu kojih bi se trebalo da traga za indicijama pomoću kojih bi se mogli da nađu evenfualni dokazi. Ali ni njih nema jer ne postoji osnovno.. Ono što se tako vatreno: pone= gde želi da postoji. Nema izdaje. Bar ne 3 naše jugoslovenske strane,
Ali ono što kod nas postoji i na čemu će se komačno slomiti čitava ta avanturistička hajka — to je naše je= dinstvo. Ono nije samo neutralna činjeniea, nego i jedam od' neoborivih dolkaza koji govore ko smo i kud idemo. Jugoslovenski trudbenici koji su uprkos smeinjama uspešno :završili prvi kvartal treće godine Petoletke nerazrušivo su povezani s Partijom monolitnijom no ikad. Još pre početka oružane borbe naših naroda, ali naročito od onog jula 1941, pa sve do 'pobedonosnog završetka narodnooslobo=dilačkog rata i narodne: revolucije, i ka&nije, u periodu obnove, i sad u epohi izgradnje, stvarane su i stvorene duboke, krvne, komunistički čvrste veze između CK i naroda ove zemlje. To su đanas već stare veze, proverene još u đoba kad se mesto »titovsška klika« govorilo »partizanenbanden«, To su one veze u boju nastale, u izgrad-= nji kaljene, za uvek slivene u neuništiv liv jugoslovenskih ljudi koji u borbi za srećni aocijalistički život neće stati ni pred očekivanim otporima razbijene buržoazije u gradu i selu, uključiv tu i nemoćne kombinacije imperijalističke „ne-inteligencije, ali isto tako ni pred neočekivanim teškoćama koje nam čine vlađe i komunističke partije zemalja koje u stvari i u PO svemu teže istim idealima kao i x Ali ake to jedinstvo nije neki naš jugoslovenski pronalazak, važno ga je istaći, Jer se ono javlja samo u ze” mljama koje šu ukinule vlast kapitšlista i gde narod na vlasti uhvativši čvrsto »batinu ža kraj« stvara preko svoje komunističke partije sve potrebne uslove za to jedinstvo. Klasično i prvo ostvarenje njegovo, SSSR javlja
i činom snova:
Dušan KOSTIO
vog, ljudskog načina života, nego otada kao jedini mogući oblik srećnog i stvaralačkog života, Nasuprot razjedinjavajućem, barbarskom, #+lačiteljskom i izrabljivačkom karakteru imperijalizma, ujedinjavajuća sila socijalizma, rezultat je jedinstva. interesa radnih ljudi, ;
To jedinstvo interesa ostvaruje kod na& politička linija Centralnog: Komiteta KPJ, koji vodi radničku klasu, siromašno i srednje seljaštvo, našu inteligenciju i naše umetnike u pravcu socijalizma. Svi oni pretstavljaju jedinstvenu volju kadru da realizuje taj zadafal. 7
I zato nimalo inteligentno i sasvim nemarksistički zvuče sve »pričam-tipriče« deformišućih klikuša Informbiroa o malobrojnosti »titovske klike«.
· Jugoslavija broji 16,000.000. To je možda malo, Ali »titovska klika« malo-
brojna je koliko Jugoslavija. A to, kad je reč o onome o čemu je reč, nije male. Pogrešne Vargine sheme o kapitalističkom karakteru ekonomije narodnih demokratija neće moći nikog da opravdaju: niti za iluzije da će še hajkama i pritiscima odeliti voćstvo partije:od partiskih i narodnih masa, niti za štetočinske zablude koje se odršžavaju u svetu, tim jluzijama, niti za krupne greške koje niču na osnovu njih, niti za mutljag koji izazivaju i u kome samo. neprijatelji, socijalizma mogu đa nađu svoj račun. |
Štete koje je počinio duvački orkestar pod palicom Judina, mogu se prešavši sa socijalističkog plana na staklarski, uporediti samo sa rusvajem koji bi slon počinio u porculanskoj radnji. Ali ta radnja nije u Jugoslaviji. :Zar nisu baš neđavna hapšenja u Bugarskoj „dokazala da najgrlatiji i najtemperamentniji · paladini protivjugoslovenske hajke nisu dobri komu-– nisti, nego izrodi i špijuni na imperijalističkoj soldi, Nije li to razlog koji treba da nagna autore rezolucije predložene ovogodišnjoj skupštini Saveza bugarskih pisaca, da se žamisle i da u Svakom slučaju, vrate isukana nalivpera u unutrašnji džep svojih sakoa? Nisu li ta hapšenja dobar povod da se obazru po svojoj avliji · da je dobro pometu pre no što pojaše nekakve obangavele Rosinante i pođu na. nekakva »razobličavanja« i, demaskiranja« koja, u svakom slučaju viteška ne bi bila.
Rezolucija koju &u oni predložili, sem. šeste tačke, sadrži još četrnaest stavova. U njima se pledira za socijalistički realizam. Za prođubljenje veza između bugarske i sovjetske književnosti. A to je dobro.
Od velike sovjetske literature treba učiti i uče svi napredni pisci širom sveta, Ali ne bi valjalo zaboraviti da je prva i najveća estetska lekcija koju ona daje, lekcija o negovanju revolucionarne istine. To je pouka Gorkog i Majakov#kog. Uveren sam, ,da su i autori bugarske rezolucije i sami toga svesni.
No u tom slučaju kako su mogli napisati. laž, kako su mogli reći. da. su jugoslovenski pisci izdajnici? Zar su izdajnici pisci koji nisu ni jednog jedinog reda objavili za sve vreme trajanja okupacije, pisci koji su s dostojanstvom odbijali svaku saradnju u štampi koju je neprijatelj tolgrisao, koji su čamili po tamnicama, koji su učestvovali u oružanoj borbi, koji nose ponosnu spomenicu — amblem partijnosti i rođoljublja, ali i pravog internacionalizma, prave ljubavi i vernosti prema SSSR-u? Zar su izdajnici pisci koji su ležali u logorima i streljani, ruku vezanih žicom? Zar su izdajnici pisci koji su poginuli s puškom u ruci? Cesarče, Prico, Keršovani, Maslešo, Đorđe Jovanoviću, Gorane, Kojuhu, Kikiću, Racine, nisu li ostali verni vašem zavetu i borbenim tradicijama naše pmrealističke književnosti živi jugoslovenski pisci, stari i mladi, nastavljajući časno da se bore za mir koji je sastavni deo borbe za bratstvo među narođima, za Socijalizam? Zar izdajnici naši pisci koji se trude da stvore umetnost jugoslovensku po formi, a socijalističku po sadržaju, koji su šhvatili da je zađatak umetnosti da za uvek učine živim besmrtne likove Titove epohe, epohe izgradnje socijalizma u Jugoslaviji.
Neka zato autori bugarske rezolucije pocepaju što pre svoje listiće s lažlišvim rečima, Ljudi koji kao pisci treba da pretstavljaju savest svoje zemlje, moraju da govore samo istinu, suštu istinu. Ili nek ćute. Ako ih Jugoslavija interesuje neka dođu kod
nas. Uveriće se da su činjenice na na-
šoj strani, i da nisu manje uporne od volje naših komunista i frontovaca koji svetla čela koračaju srećnijoj budućnosti zajedno s miroljubivim i socijalističkim svetom i s vama takođe, bugarski drugovi, hteli vi to ili ne hteli. Ali naš je put teži i strmiji no što je ičiji put bio usled svega što se kao devetomesečna hajka javilo na liniji protivjugošlovenske politike. Bez straha, S tog našeg puta mi nećemo nikada sići. ji . •
A bugarski autori rezolucije neka svoje tomahavke i ostalo upotrebe na razobličavanje odistinskih izdajnika i špijuna tipa Trajče Kostova Ima ih O VO svud gde še kleveće.
16 / 3
Neka konačno urađe šta ih je voja.
Kod. nag će pisci 3a pišu o ljudima koji grade socijalizam pod rukovodstvom slavne „Komunističke . partije Jugoslavije, na čelu s drugom Titom.
Svečanim. mitingom u „Muedisom skver gardenu, kome je prisustvovalo 20.000 ljudi, završen je Kongres naučnih i kulturnih radnika SAD za odbranu mira, Miting je ušpeo uprkos nastojanja Ministarstva w&poljnih poslova, reakcionarne stampe i stotine izmajmljenih bukača da ga onemoguće a/8S
Pre zaključenja zasedanja Kongres je usvojio dve rezolucije — rezoluciju o putevima i sredstvima borbe kultumih i naučnih radnika Sjedinjenih Američkih Država za mir i rezoluciju o zaštiti slobođe naučne misli.
U prvoj rezoluciji se između ostalog kaže: »Čovečanstvo ne želi novi rat. Mir je neophođan i mogućan. Odbrana mira — to. je glas svih naroda. Želimo da otkrijemo puteve za Uuspostavljanje veza i među miroljubivim narodima svih zemalja, a naročito između naroda SSSR i SAD — to je cilj ovog Kongresa. Težnja onih koji su pokušavali da điskređituju naše napore potpuno su propale. Razmena mišljenja koja je ovde izvršena pretstavlja put kojim treba da krenu naši rukovođioci, Svi narodi treba da ocene rad svojih rukovodilaca prema tome da li taj rad doprinosi rešavanju problema mira, da li doprinosi stvari regulisanja američko-sovjetskih nesuglasica, od! kojih zavisi mir. Svaka nova mera koja se ubrzano name= će našem narodu, svaki pakt i vojni sporazum zaključen u okviru ratnih priprema, opominju nas da moramo što pre pronaći put ka miru. Prvi korak na tom putu jeste američko-sovjetsko uzajamno razumevanje. Shvatajući potpuno svoju odgovornost i ozbiljnošt ovog trenutka, donosimo sle=deće odluke:
prvo, učiniti sve što je moguće za pojačanje . Organizacije Ujedinjenih nacija kao najveće nade za mir;
drugo, saradnja sa svima drugim pokretima za mir u celom svetu;
treće, nastaviti započeti rad E-ongre&ša u cilju podizanja javnog mnenja zemlje za borbu za očuvanje mira. S fim u vezi, Kongres uspostavlja pri Nacionalnom savetu kultumih i naučnih radnika i pretstavnika slobodnih profesija Komitet kulturnih i naučnih radnika za odbranu svetskog mira, koje će skrenuti pažnju. vlade SAD i Ujedinjenih nacija na odluke donesene na Kongresu i koji će organizo»vati aktivnu borbu za očuvanje rmira«.
U rezoluciji o slobodi naučne misli kaže se da se za poslednje četiri godine ratnih priprema stvorila zatrovana almosfera predrasuda i histerije.
»Oni kojima je stalo do rata i koji ga smatraju neizbežnim — kaže se u rezoluciji — žele da ućutkaju opozj-
*ciju, U oblasti nauke i kulture »hlad-
ni rat« je već doneo mnogo štete. Mi smo odlučili da uložimo sve svoje si-
. le u borbu za pravo slobode govora,
savesti i dogovora. Mi pozivamo sve naučne i kulturne radnike i umetnike đa pokažu put svetu. Samo na taj način ispunićemo dužnost našeg poziva. Ne samo rat, već i ratne pripreme Ometaju stvaralački rad i izazivaju nazadovanje nauke. Mi svečano izjavljujemo da ćemo uložiti sve svoje sposobnosti, svu svoju umetnost i veštinu, svu snagu svojih osećanja i razuma rađi odbrane istinskih interesa američkog narođa u složnoiji borbi za mir«.
GOVOR JUGOSLOVENSKOG DELEGATA KREŠTVMIRA BARANOVIĆA U okviru Kongresa naučnih i kul-
turnih radnika SAD „a odbranu mira,
na sednici sekcije za umetnost, jugoslovenski delegat kompozitor Krešimir „Baranović izneo je stremljenja nove Jugoslavije, U svom govoru on je, između ostalog, rekao:
»Posle oslobođenia u Jugoslaviji se odigrava veliki kultumi preobražaj i stvoreni su uslovi kako za umetničko stvaranje, tako i za kulturno vaspitanje najširih masa. Preko koncerata i
rađioemešija, a i preko wriredbi me radilištima, najšire mase grada i sela upoznaju najveća ostvarenja umetnosti sveta, dela domaćih kompozitora i dela svetskih klasika. Po svim sinđie kalnim i drugim masovnim organiza-
cijama osnovana su kulturno-umetk ——~
nička društva sa mešovitim muzičkim, pozorišnim i folklornim sekcijama, Niz jugoslovenskih pompozitora radi na tome da stvori macionalni stil na osnovu muzičkih tradicija opštekulturnog nasleđa u muzici. Skoro svi jugoslovenski kompozitori obraćaju posebnu pažnju popularnim kompozicijama, za mase, koje su inspirisane borbom za oslobođenje i izgradnju zemlje. e
Kompozitori, kao i slikari, vajari i književnici i svi ostali umetnici ne nalaze se u situaciji da nude svoja dela, nego da se traže njihova dela,
Naročito je rečit polet muzičkog i opštekulturnog života u Makeđoniji, u kojoj je narod tek kroz oslobodilačku borbu stekao pravu mogućnost za svoj puni razvoj. Upravo makedonski na= rod ima vrlo bogatu tradiciju narodne muzike i igre, ali je do pre pet šest godina bio potlačem i osuđen ma zaostalošt, i tek je sađa stvorio šebi uslove za pun zamah wevih stvaralačkih snaga. Najmlađa opera u Jugoslaviji je opera u Skoplju. Ona je počela posle rata da radi s ansamblom &astavljenim uglavnom od amatera, a za godinu dana od formiranja opere # profesionalnim ansamblom već je dala šest operskih premijera«.
Baranović je svoj govor završio sle= dećim „rečima: »Smatram da dobra muzika služi zbliženju naroda i stvari mira i da u kultumoj saradnji me=> đu narođima muzika zauzima Važno mesfto«.
U rađu sekcije prirodnih nauka, kojoj je presedđavao američki fizičar profesor Kornelskog univerziteta Filip Morison, učestvovali su vođ progresivne stranke Henri Valas, sovjetski delegat Aleksandar Oparin, inđiski matematičar Kosambi, astronom
'iz države Kolorado Roberts i drugi.
Posle završetka Kongresa, Nacionalni savet naučnika, umetnika i pretstavnika slobodnih profesija preuzeo je inicijativu da se u svim „većim gradovima SAD održe masovni mitinzi za odbranu mira u svetu. Na ovim mitinzima trebalo je da uzmu učešća i većina delegata na Kongresu, među njima i delegati stranih zemalja, Me= đutim, odmah po završetku Kongresa, američke vlasti uskratile su dalji boravak u SAD članovima delegacija SSSR, Jugoslavije. Poljske i Čehoslovačke. Posle niza dđiskriminacionih mera protiv stranih delegata na Kongresu (uskraćivanje vize đelegatima iz Francuske, Italije, Brazilije i drugih zemalja; hapšenje kanadskih delegata pri dolasku ua Sjedinjene Države) ovaj postupak američkih vlasti pretstavlja još jedan dokaz više o ratnohuškačkoj i agresivnoj politici američkih imperijalista koji nastoje da onemoguće napore naprednih intelektualaca Amerike i drugih zemalja za očuvanje mira u svetu. i
OSNIVANJE NACIONALNIH KOMITETA ZA MIR
U sve većem broju zemalja osnivaju se nacionalni komiteti za mir u vezi sa Svetskim kongresom za odbranu mira koji će se održati u Parizu u toku OVOg meseca.
Pored već osnovanih komiteta u Jugoslaviji, „Holandiji, „Mađarskoj, Švajcarskoj, Engleskoj, „Norveškoj, Braziliji, Belgiji, formirani su pet novih komiteta i to u Švedskoj, Nemačkoj, Kubi, Poljskoj'i Italiji,
Skupština Jugoslovenske akademije | u Zagrebu
U qaubotu 26 marta održana je u Zagrebu prva ovogodišnja skupština Jugoslavenske ·' akademije, Kao gost skupštini je prisustvovao Ivo „Andrić, član Srpske akademije nauka. Skupštinu je otvorio pretsednik Akademije akademik Štampar, Pošto je pozdravio pretstavnike narodne vlasti, goste i akađemike, .nkademik SŠtampar dao je kratak pregled rada Akademije u toku prošle godine. On je naročito istakao otvaranje galerije, nastavak rada na izdavanju rečnika, uređenje biblioteke i arhiva, sređivanje čuvene Valvasorove zbirke, početak rađa na izđavanju pomorske enciklopedije, osnivanje sopstvene štamparije i knjigoveznice itd. i · Posle govora akademika Štampara
·akademik Gušić, glavni tajnik Aka- ·
demije- podneo je iscrpan izveštaj o radu Akademije u toku 1948 godine.
Iz izveštaja se videlo da su prošle godine u okviru Akademije „osnovana četiri instituta: Istoriski institut, In-, stitub za jezik i književnost, Instituš za medicinu rađa i Jadranski institut. Akademija je, zatim, preuzela tri muzeja: Muzej hrvatskih starina u Splitu i pomorske muzeje u Splitu i Dubrovniku. Akademija je preuzela i restauratorski zavod i Valvasorovu zbirku i primila pod svoju upravu, za po- , trebe svojih instituta, devet zgrada u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Dubrovniku, U 1948 godini izđato je 28 knjiga i 24 separata s ukupnim tiražom od 71.410 primeraka, a pripremljena su za štampu još 22 dela. Izvršena su 24 naučna istraživanja i iskopavanja na terenu, a za obe galerije nabavljeno je 178 wmetničkih dela.
Posle izveštaja o finansiskom pošlovanju i izveštaja Nadzornog odbora
razvila se diskusija.