Književne novine
BROJ 35 GODINA II
Adđresa uredništva i administracije:
Francuska 7? — Telefon: 28-098
ZA POŠTOVANJE SUVERENITETA I PRINCIPIJELNOSTI
Jako #u zvaničnie odgovori jugošlovenske vlade i pedrobni 'komentari naše štampe pošto probiskali Dpsovački košmar posljednjih. sovjetskih nota, opet u njima nije teško naći mmogo krastavih rana na koje — istine radi -— treba ukazati širokom de= mokratskom javnom mnjenju.
Izgubivši samopouzdanje zbog toga što haša socijalistička stvarnost ostaje postojano neprijemčiva za somna.bulističke »teorije—« i podmetačku praksu geočinitelja sovjetskih nota,
kao i za klevetničku (ne)moralnu Do- .
dršku njihovih informbiroovskih fiška_ la, oni uzaludno nastoje da našim narođima i našim komunistima mature rat nerava, ma da su, takoreći,„u prvoj bitci ostali bez nerava, bez oružja koje mi nikada i ni u kojoj prilici nijesmo gubili.
Nije potrebna nikakva naročita pronicljivost, da bi se razjasnila »politička« pozađina ovih sovjetskih nota, da bi se izobličili njihovi providni ciljevi i otkrile njihove nepoštene namjere. I ovim notama sovjetska vlada poKkušava da se u očima. demokratske javnosti liši teške odgovornosti zbog svog nedemokratskog odnosa i podrivačkog rađa protiv najbitnijih drčšavnih i nacionalnih jimteresa „maše mpem)lje. Osjećajući svu težinu takvog fizifovskog poduhvafa, a faktički uporno ostajući na antijugoslovenskim pozicijama, sovjetska vlada se, uprkos fvemu što je stvarnost i činjenica, zavarava da će, praznom pričom o jugoglovenskoj »izdaji« socijalističkih principa i jedinstva „amftimmmperijalističkog tabora, i te principe i taj fabor potčinili svojoj besprincipijelnoj politici i od njih stvoriti ono, što pravi principi i istinski demokratski tabori nikad ne mogu postati, a još manje ostati, — oruđe bilo čijeg revigionizma i bilo čije iskljiučive volje, pa ni volje sovjetske vlade.
Bezrazložno, neodrživo i nepraved= no odricati novoj Jugoslaviji karakter socijalističkoč uređenja i njenu: duboku drušbkvenu demokratičmost, samo zato, što su še njeni narodi i njeno državno i partisko rukovodstvo nepomirljivo usprotivili neravnopravnom položaju u okviru socijalističkog svijeta. ustvari znači zabasati na put nacionalizma i međudržavne isključivosti, na put poricanja mogučnosti demokratskog. razvitka i društvenih preobražaja za nezavisne zemlje i narode, — ustvari znači zabasati na poznatu diskreditovanu teoriju o vodećim narodima i vodećim državama. Jasno je da krajnje »perspektive« kojima takve »teorije« vode ne mogu otići dalje od onih mračnjačkih »perspektiva« kojima Su se zanosili neslavno detronizirani nosiaci italo-germanskog fašizma i kojima se, pogotovu poslije inform· biroovskih »teorija« i prakse u socijalističkom svijetu, sve više zanose neofašističke glavešine u krilu imperijalističkog tabora.
Nema sumnje:da su. toga duboko svjesni odgovorni ljudi Sovjetskog Baveza i njijhovi ostali informbiroovski pomagači, kao što su duboko svjesni da je u "Titovoj Jugoslaviji društvena stvarnost sasvim suprotna onoj koju oni·lakonski i ofrlje naziva ju nesocijalističkom, fašističkom i imperijalističkom. Da 8u oni toga svjesni, neporjecivo potvrđuju njihova Eve jučestalija Rađenja jugoslovenskim narodima o njihovom herojstvu koje su pokazali u borbi protiv fašiBtisko-nacističkih okupatora i njihovih domaćih pomagača, kao i tobožnja priznanja njihovih neviđenih napora koje podnose u borbi za socijalističku izgradnju svoje. zemlje.
Da vidimo. šta znače i kuda vode takva informbiroovška kađenja i Driznanja — istina, teška srca učinjena, — ali i pod neođoljivim pritiskom iste one stvarnošti, koju inače tvrdoglavo i uporno negiraju. ·· i
To je posljedica njihove providne l jevtine antijugoslovenske »taktike«, njihovog informbiroovškog »stila« rada, To je samo jedan od onih propalih bezbrojnih pokušaja, kojima su inicijatori i nosioci informbiroovske politike mastojali.da zabiju klin između našeg partisko-političkog rukovodstva | naših radnih ljudi, naših naroda.
Pošto je nemogućno poreći vaše na~> rodne Žrtve i Vaše korjenite društvene preobražaje — kade i priznaju imformbiroovška. gospoda — onda bar pristanite da to proglasimo isključivo vašim djelom, a ne i onih koji su rukovodili vsšom'·borbom i koji rukovode vašom socijalističkom izgradnjom! Drugim riječima dozvolite nam, vi radni ljudi Jugoslavije, da vam mi onako informbiroovški. ispod žita i Tirišom, odrubimo glavu, pa ćemo on da već lako i pompezno sahraniti i vaše drugarsko tijelo.. e
Zbilja se od srca treba zahvaliti na tako velikodišne pozive, na njihova
primanja i kađenja našim narodima. ·
Bez obzira.,kakve. varijante uzima–
zira kakvim Yiovim' metođama oribje-
gavali u svimi vojim antijugoslovenskim aktima: } prevokacijama, od:8VOje prve Rezolucije
do pošljednje 8OV~ ·
Branko DRAŠKOVIĆ
jetske note, informbiroovski drugari vapiju samo za jednim, za razbijanjem jedinstva između jugoslovenskog državno-političkog rukovodstva i njegovih naroda. Međutim, wlijepo se držeći svoga informbiroovskog bespuća, oni ne mogu da shvate i neće đa svate da je baš to rukovodstvo bitan činilac monolitnog jugoslovenskog jedinstva, odnosno jugoslovenske socijalističke stvarnosti, isto onako kao i Jugoslovenski narodi. A to znači, da bi naša socijalistička stvarnost prestala da bude socijalističkom „onog trenutka, čim bi ostala bez bilo kog od svojih bitnih činilaca. Vjerovatno je manjkava naša maloprjeđašnja tvrdnja da to informbiroovski mudraci neće i ne mogu da shvate. ali ih mi onda pitamo: kad bi, pod uslovom da se ostvare vaše informbiroovske želje i koncepcije, u Jugoslaviji — i ne samo u njoj stvarnost preštala da bude socijalističkom, šta onda ostaje od vašeg markstističko-lenjinističkog gledanja ma svijet, a pagotovu od dosljednog marksističko-lenjinističkog shvatanja ravnopravnih i bratskih odnosa među socijalističkim | zemljama, „odnosno komunističkim partijama?
Očigledno, zato što su svojim dosa-
dašnjim nečasnim radom nedvosmisleno pokazali da na postavljeno Ditanje neće pošteno, po komunističkoj savjesti odgovoriti, kao što nijesu odgovorili na mnogo sličnih pitanja koja su dobili od jugoslovenske i ostale demokratske javnosti, mi ćemo svoju tvrdnju korigovati utoliko da oni mogu, ali neće i ne smiju da shvate jugoslovensku socijalističku stvar= nost. Priznajući javno da nju shvataju, oni bi javno priznali da shvataju i nemogući položaj u koji su zbog svoje nedemokratske politike tutor= stva nad „saocijalističkim „svijetom, zapali, i nema mjesta bilo kakvom zavaravanju da će to oni priznati sve dotle, dok ih sopstvena stvarnost, demokratske težnje njihovih revolucionarnih radnih masa i neumoljiva marksističko-lenjinistička zakonitost razvitka socijalističkog svijeta na to ne prisile.
Jasno je da je to neizbježan ishod za svaki revizionizam, pa i za ovaj informbiroovski, ali je jasno isto tako, i kakva je sudbina revizionista njegovih inicijatora: i nosilaca. Njihova svijest o neizbježnosti takvog ishoda, a više od toga njihovo saznanje o neminovnosti sopštvene nezavidne sudbine postali su kamen njihovog daljeg spoticanja u sve nedostojnije poduhvate i kombinacije, potpuno tuđe i marksističko-lenjinističkoj nauci i njenom. moralu.
Kad se to ima u vidu, onda postaje po“puno jasno da i posljednje sovjetske note ne znače ništa drugo do konsekventno nastavljanje izopačene gpoljne politike sovjetske vlade, odnosno onog kursa u njenoj spoljinoi politici, koji se, pošto je postao osnova cjelokupne djelatnosti Informbiroa, svakim danom sve više odražava kao uzrok svih negativnih pojava u socijalističkom svijetu, pa i u onim DOkretima u ostalom svijetu, koji su skloni socijalizmu,
Zbilja ie teško, kad se neko za tako šta oseća odgovornim. Zato svjesmi nosioci te odgovornosfi, 8 na DTvom mjestu sovjetska vlada, i čine sve nemogućnije pokušaje, sve neđozvoljenije međunarodne istupe i Ve besmislenije postupke samo da bi svoju očiglednu odgovornost prebacili na tuđe pleći, na pleći nezavisne Jugoslavije i njenog rukovodstva,
Zar slučaj Slovenačke Koruške to jasno ne potvrđuje? Optuživati |ugoslovensku vladu zbog izdaje njemih interesa, a još u maju 1945 godine uvjeravati gnjetača da je »briga o integritetu Austrije« ? sovjetska briga, kao i to đa isti ugnjetači mogu računati na »svaku pomoć koja može biti potrebna Austriji« i na »gotovosft« sovjetskog najmjerođavnijeg mješta »da je ukaže prema snazi i mogućnostima« — mogu samo oni kojima je više stalo do sopstvenih frenutfnih sitnih dobitaka no do načela i do životnih interesa naroda o čijoj se sudbini radi.
Zar zakulisna likvidacija grčkog demokratskog pokreta ne pokazuje fo isto? Koji su dokazi što potvrđuju da je prekonoć taj pokret u Jugoslaviji i njenoj vladi, u svom najđosliednijem i majefikasnijem moralno-političkom i ostalom uporištu, dobio najvećeg neprijatelja? Takvim će še bajkama zavaravafti sjutra i oni ostali narodi i pokreti nad čiiim će se suđbinama mnadniieti mračna sjenka informbiroovske politike i njeno, špora– zumaštvo s nezaiažlivim ametitima imperijalista. Saglasno dosađašnjim ghvatanjima i praksi Tnformbiroa. neće: biti nikakvo čudo ako se tada od svih ugroženih i prodanih naroda bu-
de zahtiievalo da Jugoslaviju 1 njenu · vladu smatraju, kamenom temelicem i .
aamng imperiinlističkog sistema. _rrreba podvnći da mije jedina briga
sovietske vlade i nienih informbiro- „ovskih pomagača u tome đa na Ju. 'gošlaviju i njenu vladu prebace ođ » i
nasljednike koruških u-
·kalme federacije,
i potpretsednik · Komiteta
govornost zbog svojih mneđemokratskih postupaka. Njihova je ne manja briga i u tome da ugase jedmo žari-
' šte istine i dosledne demokratske
borbe, čija &vjetlost neumoljivo ot= kriva sve tamne strane njihovog rada, čije se suprotstavljanje svim njihovim problematičnim poduhvatima javlja kao nepremostiva smetnja. Oni vrlo dobro znaju da će takav karakter jugoslovenskog otpora, prije ili kasnije, postati ona živa spona koja međusobno povezuje sve progresivne i demokratske snage svijeta u borbi za pravdu i istinu, za dasljedno ostajanje na onim principima na kojima treba da počiva i njihov demokrafski razvitak, i njihov dalji progresivni preobražaj.
Baš zato nije nikakvo čudo što se u posljednjoj sovjetskoj noti potpuno identifikuju „pojmovi sovjetske i informbiroovske politike, iako bi trebalo da se u prvom slučaju radi o autonomnoj politici jedne vlade, a u drugom o politici jedne mueđupartiske organizacije, za koju je politika te vlade, odnosno partije mjerođdavna samo utoliko, ukoliko se ne kosi sa interesima ostalih vlada i partija, pošto je reč o socijalističkim zemljama. Fo sovjetskom shvatanju izgleda da postoji samo volja sovjetske vlade, odnosno pyrukovodstva „MBoljševičke partije i vlade, odnosno partije dru=gih zemalja koje imaju da izvršavaju tu volju.
S takvim &hvatanjem međusocijalističkih odnosa vlada i partija KPJ i njeno rukovodstvo nijesu se, naravno, mogli &ložiti, niti će se ikada pomiriti, I ne toliko što bi to interese Jugoslavije i njenih naroda krnjilo više od interesa koje bilo druge socijalističke zemlje, koliko što bi to značilo odricanje od principa nauke marksizmalenjinizma kojima se mora rukovoditi svaka kompartija koja želi da na čelu evoje radničke klase i ostalih radnih masa izvojuje, odnosno izgrađuje 5Ocijalizam, KPJ i njeno rukovodstvo su pokazali da #u tim principima bili vjerni u; prošlosti, da su im vjerni danas, a samim t'm da će im ostati vjemi i u buduće, bez obzira šta o njima govore rezolucije i note onih koji su te principe očigledno prekršili.
_—_-_-——_—__ — — _ —- “-- •---------- –—_-–c—_——
DRUGI OKTOBAR — MEĐUNARODNI DAN BORBE ZA MIR
U Parizu je neđavno održan s6astanak biroa Komiteta Svetskog kongresa pristalica mira, kome su prisustvovali pretstavnici Svetske sindiMeđunarodne demokrafske federacije žena i Svefske federacije · demokratske „omladine, kao i pretstavnici pokreta pristalica mira. Južne Amerike. -
Zatim je Luj Sajan, generalni sekretar Svetske sinđikalne feđeracije. T y Svetskog kongresa, pročitao rezoluciju Drugog svetskog sindikalnog kongresa, u kojoj se predlaže ustanovljavanje Međumarodnog đana borbe za mir.
Posle „konsultovanja | „nacionalnih komiteta pristalica mira, biro Komiteta. Svetskog kongresa na jednom ed avojih sledećih sastanaka definitivno je utvrđio 2 oktobar kao Međunarodni dam borbe za mir.
i oči vole, sve zavole.
0, čamotinjo
i ljubav njina kolika je.
i rodi plodom
gastava morem praznik
ŽAN KASU O NAŠOJ ZEMLJI
JUGOSLAVIJE
JEDANPUT. NEDELJNO | ir
LIST IZLAZI UTOREKOM
0- Prilikom dolaska u Beograđ sa putovanja po našoj zemlji francuski Kmji-
Pevnik i amtifašista Žam Kasu u razgovoru sa saradnikom "Popovićem izložio Je svoje žive utiske sa Novog Beograda, Crne Gore i drugih mesta koja je posetio, pa je, između
'trale u Jablanici, iz ostalog rekao:
— Uzbuđen sam svim što sam ovde viđeo — prekrasnom zemljom, ovim ljudima, velikim poletom s kojim se
— i pored svih feškoća — na sve stra_”
ne gradi. Ko ne bi bio zapanjen su'rećući svud radne brigade sa razvijenim zastavama, omladince, ljude i žene koji pevajući podižu nove gra-
Žan Kasu (crtež Z. Džumhura)
dove, pruge, puteve, velike brane sve je· to vrlo uzbudljivo. Zadivljen sam viđeći u ovoj teškoj situaciji jednodušnost, naroda sa svojim šefom i politikom zemlje — to jedinstvo, u tolikoj meri, zaista me je frapiralo. Uporedo & tim stekao sam utisak svesti — i to naročito podvlačim — Visoke Svesti koja se unosi u sve, osećanja da se dobro radi, da se ima pravo. „Jer nije samo stvar u tome da se VOdi jedna borba, da se čovek samo dobro bori, nego da se bori za istinu i pravednu stvar, da su u borbi ·ljndi prožeti tim. dubokim osećanjem. Ponavijam, naročito je karakteristično da su svi svesni toga što grade.
I još nešto. Svuda, na svakom koraku, živi jedno divno osećanje, osećanje velike oslobodilačke borbe koju ste nedavno vodili. Ono je živo u šećanju ljudi, o njemu govori 6ve, Vaše planine, reke, tragovi bitaka, šoš
v pore&i nagotreo ·zid.. Na. te uspom:?ne, ,
sam svuđa nailazio, i to potvrđuje da se ovde vodila herojska.borba.
Moja je želja — to poručujem svim Jugoslovenskim drugovima — da što više ljudi iz inostranstva dolazi u va– šu zemlju: neka ovde vrše ispitivanja, neka razgovaraju sa ljudima, neka se upoznaju sa stvarima. Zovite )h — vama su pre svega potrebni svedoci: neka dobiju, neka ponesu odavde
stvarne podalke. Novinari, književni- ,
ci, političari i. svi ostali treba da dođu ovamo, u ovoj zemlji odigrava se drama koju u najmanju ruku treba upoznati. Vi ne morate da tražite prijatelje, vama je dovoljno da tražite i najmanje — samo svedoke. Treba jedino da im kažete šta radite, da im samo pokažete šta se kod vas dešava, A svedoci će, nadam se, postati prijatelji. To nije pitanje nikakve takozvane propagande. nikakvog ubeđivanja, nego samo da otkrijete činjenice a ljudi će na osnovu njih sami suditi, dobiće jasnu sliku.
— Razue inostrane radio-stanice javljaju da kod nas postoji lična nesigurnost. čak i neki odredi...
Žan Kasu je negodujući odmahnuo rukom, kao o stvari o kojoj zaista ne treba ni govoriti:
— Putovao sam mnogo, ali ništa sličnog nisam video, Vi imate teško-
e are —— |
PRAZNIK
sjaj stinea iznađ viđokrug8, šiljasti krovovi, zelene kupole, Potokom sad ne šapće tuga
Zagrlio bih sada sve tramvaje, .
pusta lezi!
Ja znam u lijetu ptica šta je, šta vjetar južni čapće brezi.
Ja mam u oknu šta to gori
i šta se skriva iza stijena,. i |E wnam šta će kraj nas da dozori — - ai ej gori zoro prolomljena! = Pekar -hec
Sad 'klik tvoj, građe, čto odzvanja · pločnikom tvrdim — kraj tribine, prepun je, prepun radovanis
i sjaja nježnog. i topline.
- ı vjera tvrda patnjom rudi i s rijekom svakom što nastaje znam čime rastu ovi ljudi
I ljubav njina kol'ko nosi uzdarja dragog zemlji truda, · kad sve se staro novim kosi . _
krv prosuta.
7
sjaj sunca iznad vidokruga,
pliva.
Potokom sad ne šapće tuga — | dOyyarı Na jsk0n ne šapće, ne šapće u očima... . Eo ja
Dušan KOSTIĆ
»Borbe« Dušanom gradilišta hidrocem-
ća maierijalne „prirode, ekonomske teškoće, ali to samc potstrekava ljude da rade sa još većim zalaganjem. — U noti sovjetske vlade čak se spominje da je kod nas nekakav žašističko-gestapovski režim...
Žan Kasu je sa ogorčenjem nego. dovao: |
— Ne može, ne.mlože, to nikako nije!
I kao odgovor na to, on je govorio:
— Kao levičar, kao čovek revolucionarno forman, kao demokrata, republikanac —_ ja želim da mnugo Trancuza dobre volže i slobodne misli dođu da se upoznaju sa jugoslovenskom realnošću, da vas vide i da slobodno sude — ice može biti samo od koristi. Vaša 'e zemlja· privlažna, — privlačna je hjena prošlost, i njena sadašnjost, rrivlačna je njena biidućnost. \
Značaj ovih događaja zavisi Dre svega od vas samih, Ako je to zasta ljubav prema is'ni, ljubav „prsma nezavisnosti, oko vi u njih unošite u punoj meri: svest i logiku — oni mogu imafi velik, mogu imati svetski pnažaj. Smaflram da jedna zem'la dobija tu vrednest keca stvar koju zastupa nije &šamo njena. Takva zemlja dobiia istahnute miesto u :čovečansrvu. Trancuska revoluv' nije bila samo za Francuze, ong 3e nosila nešto svim narodima — bila j# od svetskog znaXaja, Ukoliko v, urotite Što više sve. sti a događaje koji se sada dešavaju, uko!ko ih osv. ft, vate, oni dobilaju sve više značaja za druge zemlje,
GOVOR ŽANA KASUA NA RADIO BEOGRADU
97 avgusta Zan Kasu je posetio Rađio Beograd i. tim povodom dao sledeću
Izjavu:
Tri: neđelje, koliko sam proveo u Jugoslaviji otkrile su mi jednu lepu zemlju i jedan plemeniti narod, Ruševine koje su -·izranjavile Beograd, žive. uspomene na koje se svuda u planinama nailazi, govore, koliko je ovaj narod trpeo i sa koliko se heroizma borio za svoje oslobođenje. U ovom frenutku'on izdržava ne manje herojske napore za svoju rekonstrukciju, i ruševine u Beogradu pretvorile su se u jedno ogrommo gradilište. Mora se čovek diviti oduševljenju sa kojim brigađe daju ovome delu dane i noći rada, i hrabrosti sa kojom, u izvamrednoj oskudici sredstava, i takoreć: golim rukama i najprostijim oruđem, ovaj narod ponovo izgrađuje
8 DINARA „
svoj dom i gradi ga lepšim za svoju decu. Veliko je delo koje se ovde izvršuje i kome čak i ova oskudica u sredstvima, nevolja i teškoće daju najpuniju vredmost. Mora še biti iznenađen poletom, nesalomljivom čvrstinom, &frpljenjem koje Jugoslovemi
pokazuju u Svojoj akciji, kao i jed- ·
nodušnim i postojanim ubeđenjem koje ih u toj akciji podržava. Sve je to utoliko uzbudljivije, jer su oni u ovome čašu duboko povređeni: uspe. šnost njihove metođe akcije, njemu revolucionarau vređnost dtavljaju pod sumnju sušedni narodi, i to baš oni sa kojima su Jugosloveni dosađa bili tako bratski ujeđinjeni u istom duhu ! za isti cilj. Događa se ovde jedna moralna drama, jedna drama šavesti nad kojom želim da 6e prikloni pažnja svih slobodnih ljudi i ljudi dobre volje. ı
Što se mene tiče, kao putnik i prolazni svedok, moram reći i ponoviti da mi se čini da je memogućno ne osetiti se duboko potresenim . ovom Svešću, rapočaranom i ražal.sć.ncm,
ali čvrstom, koju Jugosloveni unose .
u odbranu prava svoje stvari. Oni znaju da su ostali verni revoluciji koju su sami napravili, na svome tlu. i u kojoj su se spojili njihovi 8&ocijalni zahtevi i njihova liubav prema otadžbini. Oni se smatraju uverenim u pravo da se u izgradnji socijalizma u svojoj zemlji posluže sredstvima k ja im pružaju sami uslovi njihove zemlje. Pređ fako jednostavnim i neposrednim ubeđenjem „nemogućno je ostati neosetliiv. Čini mi še da se ovde odigrava jedna istoriska. igra, u koju su unešeni principi demokratije, principi pravde, slobode i razuma na kojima se mora osnivati svaki politički moral. Jugošlovemi traže .da budu saslušani: to je bez sumnje najmanje zadovoljenje koje im se može pružiti. Ali to je i zadovoljenje koje je pravedno i nužno c+ im se pruži.
PREDAVANJE ŽANA KASUA U SAVEZU KNJIŽEVNIKA U Beogradu je 27 ovog meseca napredni francuski književnik Žan Kasu održao Uu prostorijama Saveza
. književnika ~ Jugoslavije . predavanje
na temu »Poezija i akcija«. 7
Pre predavanja gošta je pozđravi Ivo Andrić, pretsednik Saveza književnika Jugoslavije.
Pored velikog broja naših književnika predavanju su prisustvovali pomoćnik ministra inostranih poslova Aleš Bebler, jugoslovenski ambasador Marko Ristić, pretsednik Srpske aka-– demije nauka dr Aleksanđar Belić i drugi kulturni i javni radnici. Pređavanju su prisustvovali i članovi francuske ambasade u Beograđu.
KARIKATURA U SLUZBI LAZI
Pjer KRIŽANIĆ
U prljavoj bujici laži i kleveta protiv Jugoslavije, njenih narođa i njenog rukovodstva, koja iz mutnog izvora Informbiroa preko štampe i radija. iz susednih zemalja zapljuskuje svet, primećujemo i karikature, čija »duhovitost« redovno prelazi u infamiju. U tonu i načinu tih karikatura prepoznajemo ostatke gebelsovske propagande protiv demokratskog sveta.
Predmet njihovih »duhovitosti« su naši narodi, izgradnja socijalizma, Partija i Tito. Pim najamnicima, u čijim radovima nema ni traga duhovitosti ni političkog morala, verovatno niie jasno da vređajući druga Tita do u dno duše vređaju sve naše narode. Njihovu najamničku osetljivost očevidno ne dira ni činienica da mi. jugoslovenski, karikaturisti, ni u snu nismo pomislili da se u našim kanikaturama \pozabavimo njihovim narodom i rukovodstvima, Prismmajemo da mi duboko uvređeni u našim najintimnijim osećanjima, teško odolevamo iskušenju da izobličimo podvige Antoneskovih i Hortijevih divizija u Ukrajimi i Ođesi, kao i »oslobodilačku« misiju Borisovih junaka u Jugoslaviji. a naročito u Srbiji, čije je najubedljivije oružie bila krečana. Mi, jugoslovemshi, karikaturisti i novinari, nismo fo ratovanje kao i nedela Dpojedinaca, smatrali krivicom · naroda, nego tragičnim nesporazumom U krvavom \besmislu fašističkog pakla. To shvatanje došlo je do najvišeg izraza u velikođušnom i bratskom praštanju našega naroda i one oštete, koja bi i te kako dobro došla u zemlji koju su neki od njih nemilosrdno opljačkali i opustošili. Naši . narodi najdublje uvređeni i ojađeni prvi su pružili ruku pomirnicu. ? | ;
Ne čuđimo se što ta činjenica ne dira »hladme« · političare sa njihovim »dalekosežnim« i mutnim političkim koncepcijama. Ali se čudimo đa taj čim nije našao odjeka i priznanja kođ ljudj od osećaja, kakvi bi trebalo da su i umetnici-karikaturisti, čija bi inspiracija« trebalo da je istina i čovečnost. S NMEA i a hat aha
Međutim, u toj „odvratnoj simfoniji informbirovske Rreketave . kampanje, oni &u najružšmjji altord, di
i \
rf 1 Wb LG. SL ~ }. JJ UO {8021 MO i i
Kao što smo se čuvali da nigde ne okrivimo narod kao celinu, isto tako nikađa nismo pokušali da se našalji-
mo na račun nekih rukovodilaca”
informbirovskih „zemalja čija „smo imena saznali tek kad je rat završem.
U toku rata i· besprimernih. patnji naših naroda nigde nismo čuli imena tih boraca, koji nam danas tako samouvereno popuju, |
U vreme kađ je reč Tito odjekivala našim balkanskim šumama, da bi kao simbol borbe potlačenih naroda prešla sve Rkontinente, mi nismo imali ni pojma o postojanju informbirovške Ane Orleanke. |
Tako smo u mnogim napadima na nas, u tobožnjoj odbrani njihovog internacionalizma, osetili šovinistički papak, mi nismo reagovali kako „bi kao uvređeni narod imali na to prava. To odricanje u raznim situacijama, je možda: najveći prilog naših naroda lepšoj socijalističkoi budućnosti.
I zato cilj ovih ređova nisu te karikature koje, ni po svojoj umetničkoj ni moralno-političkoj vredmosti, to ne bi zaslužile, nego utvrđivanje žalosne činjenice da je jedno od najsvetlijih i najefikasnijih oružja u borbi za istinu stavljeno u službu laži. i tako srozano na nivo onih gadosti koji-
ma su male narode. a specijalno naš Ju-
goslovene, u doba najtežih borbi .za svoje mesto pod suncem obasipali razni »kulturtregeri« iz redova »više
rase« u toku poslednjih četrđeset go
dina. U kolekciji tih infamija pomenuli bismo samo rad sovjetskih karikaturišta Kukriniksi u organu šŠmfoftmbiroa. Taj trio. umesto, da se bori. protiv imperijalizma, on. je sada pokazao svoje pravo lice stavljajući
· ge u službu laži, kleveta i kontrarevo-
licionarnih poduhvata, „__ ND ad Što.se tiče ostalih, njihovi će radovi
7 ostati tamne .mrlie na savesti njiho· vih naređbođavaca i svetlom liku buMđućeg. socijalističkog sveta, · :
" -0C60, BE CO O
,
R3AP MAPHRITRN' \
ik OEe
a
ep =
Zimi
a ara
Le. EI
S
LO, O O e aac S a CE