Književne novine
i
6.
nja naše zadruge«,
} }
| smrti i vaskrsenju kakve smo videli
| BTRANA 4
(Nastavak „sa treće strane) Žuto-oranžasta :rkvica Nereza leži
wi sjaju jutarnjeg sunca. Iskrzane ope
ke, prozora \rremenom ji nepogodama. Cela, crkvi#a je naherena a u tome leži nešto gErdačno i prisno. ALE'y
Domaći i francuski umetnici presliKkavaju stare svetačko legende. Iste priče o čudima, mučeničkim delima,
| u Crkvama i muzejima u Ttaliji. Ali su naslikane stotine godina pre Či- ·
mualbua, Djota i Duča. Imaju u sebi nečeg od elegancije i veličine pompe_ janskih fresaka, otmene poteze linija i suptimi intenzitet boja. Unutarnja
| „ dramatika, izražajna snaga i ozare-
h
most lica, oduševljenje, čuđenje, bol i
_ ponos pripadaju jednom novom 0ose-
_ ćanju života o kome 6&u rani umetnici
| ___Makedonije . đali ai čamstva .
majstorska svedo-
* * *
Rano jutro u Skoplju. Bruje avion_ _ Ski motori nad građom i buđe one što
_ još spavaju. Kroz prozor se vide pa=
· dine bregova u letnjem zelenilu i udi~ ·
še se jutarnja svežina. Pod prozorom,
drvena seljačka kola izlaze iz grada.
U njima čuče ljuđi sa sirokim crve-
mim 'pojasima, sa belim kapicama
Šiptara. Vreme je i za nas đa pođemo · iz građa.
Tek površno smo videli unutarnjim „Šivotom oživljeni grad, Čuli smo bat čelkića ıı metalskom zavodu »Titoć, videli smo velika s&tanbena naselja. Ču= li smo električne udare bila termocemfrale. Ponosno su nam radnici pričali kako su dovršili izgradnju elek: trane kada su češki stručnjaci prekr„Bili WRgOVOT.
»Termo-elektrana pomaže izgradnju Mavrova«, kaže mladi inženjer, objaŠnjavajući nam precizne geometriske oblike mna Muklopnim pločama »komandnag mesta«. A sađa gledamo Ma= vrovo, gledamo stotine graditelja te velike hidro-elektrane, koja će život Majlkedonije ispuniti svetlošću i energijom, U snažnoj navali na kamene sklopove, probijaju se frontovske brigađe uz dolinu. Još ovog meseca bra= ma mora biti gotova.
'U Skoplju smo videli izvanredni oltarski đuborez u drvetu u crkvi Svetog Spasa, koji su u devetnaestom vyelm izradili narodni umetnici i koji masštavljaju jednu staru makeđonsku tradiciju. U gorskom manastiru Sveti Jovam Bigorski, u kome sada, u DpTO= stranim zgrađama sa široko izbačenim terasama letuju pioniri, videli smo rezbarsška dela u drvetu koja su za jeđan vek etarija i nesumnjivo savTšenije uobličena. Čudni likovi, kandže. ptice. životinje, cveće, scene iz biblije + iz stvarnog života majstorSki i istovremeno i naivno urezane su u. drvetu, | i
Skoro nam.se čini kao da nas li= ikovi iz ikonostasa još susreću na brdskim putevima koje sada prelazimo. Putevi &u beli od prašine a jedma mlađa majka, na mazgi sa malim detetom, liči mam na bogorođicu debar> 8 duboresca. A i seljak na malom fronju, u laganom hodu, ne liči na jas bača, džokeja ili husara, Ton kao da je im bajke, Uđubljen u misli, u snoMe, bež žurbe šedi na drvenom sama
dostojanstven i uspravan kao San= o Pansa, a nisko opuštene noge klate
mi 6e u taktu.
Al pastoralna glika staravremen-= dkog seoškog života u iščezavanju je. Penjućči se kroz romantično-herojski
jaaž klisure Rađike, otvara nam se ijeđam movi seoski svet, svet planera
onoma, koji lice seoskog života refrolucionira i đubokosežno menja.
Na podnožju strmog planinskog zida izašao je šofer đa telefonom javi ulazak naših kola u uspon puta. Mala čuvarska »zgrađa je spoljna stanica zadruge u Lazaropolju. Zadrugari 6u sami izgradili serpentine u bregu i na oštrim okukama ukrštanje je nemo= guće. Visoko gore, preko hiljađu me= tara mad morskim nivoom, leži Laza= ropolje. i
Kada su še kola uspuzala uz zađd-= nje visinu, otvorio 6e pogled u širinu. Okružene gorskim šumama, blistaju livade i gradine u đubokom zelenilu. Nađ njima &e izdižu bele domine seoskog maselja, Svež i opor viginski ve= tar dočekuje nas pri 6ilasku pred zadružni restoram. Vetar ima ukus zdravlja, a isto tako i maslo, kajmak i sir, koje mam. za dobrođošlicu pru~
iju i koji ham nigđe nisu ovako 8Ve~
i + gočno prijali.
' Mogla bi biti vazđužna banja — ali mije. Zađruga je koja povezuje celo Belo, Postalo je već skoro legendarno kako su prvi meustrašivi započeli: ša tri. ovce i primitivnim razbojem, kojl Bu uzvukli uz strmi breg.
Tretsednik zadruge T'aško Grujev= Bki provođi mas sa osmehom, svesnim i punim rađosti života. ”
· Prvo ulažimo u tkačnicu. U dvoritu se peru ćilimi, Na hodniku, preko (građe, suše se teški venci vune.
sa!osloncima iskrivljenim ,
Go-
tovi ćiMmi #u rašireni i četkaju se.
»ispah"ne, ili tako nešto, zvoni nam m tihu, Persiski tepisi u makeđonskom ' gelu! Njihov 'kvalite} je đobar a jZ-
vozma vređnost velika. Ali uskoro ne=
će se ovđe više {kati persiske imita~
cije već bojama bogata ornamentika ;
jugoslovenskih krajeva.
i učionic' stoje veliki razboji. De-: o kako se na nji-"
wojke nam pokezuju |
ma radi, Spreino lete njine ruke. '—- „Ovo je učionica tkačkog odelje“
kaže Taško. »Dve
aiotine žena već je izučilo zanat, a +
druge republike šalju ovamo učeni« ke, Tkanje ćilima donosi nam mnogo koristi a zemlji valutu.« |
Sa balkona uprave zadruge širok je”
vidik na okolinu. ca, energičan i srčan, stoji prozorom i pokazuje nam druge, Levo, uz mrko-zeleni breg, u gradnji je pet vila, skoro dovršenih.
— »Naprimer, ove vile”, kaže om, »gradimo za one zadrugare koji još nemaju kuću, U roku od pet godina otplatiće ih Marljiva porodica zara đuje prosečno toliko đa može godišnje odvojiti pedeset hiljada za otplatu. Zadruga ima tvojih ušteđevina: pet miliona leži u nažem fondu, Do kra-
"Paško pred
Bođar, okruglog li-"
carstvo 70
e ja petogodišnjeg plana biće dvadeset.
I tada ćemo oshovati vlastitu banku...« Smeje se srčačr.ec, Onda nam priča o četiri brigade: građevinska
·brigađa, ćilimarska, brigađa, poljo-
privredna brigađa i stočarska briga-
da. I rukom pokazuje na visoravan, ·
na mesto gde po prilici građevinska brigada radi na hidro-elektrani, jer je zadruzi potrebna vlastita elektrana, i
»Hoćemo univerzalnu zadrugu«, ka-
že Taško. »Zato smo stvorili kombinat poljoprivredno industriskog karaktera. I sada mismo zavisni od vremena, sezonskih radova ili ishođa žetve.« Mnogo je bilo razoyveno u ovom selu, kada su se Lazaropoljci povratili. Morali sa manovo. početi. Kakav je život bio ranije! Nemaština je terala ljude u tuđinu. Skoro svi su išli u pečalbu. A sada je život ovde pun intenziteta i obilja. Nema nikoga koji bi sada bio suvišan i nezbrinut. Čak i ovčari i pastiri, koji su velika sta-
ORASRANSO AAA aa
da morali svake jeseni odgoniti na daljinu od 40 do 50 kilometara na zimsku pašu i koji su se tužili da, da» leko. od zavičaja, ne mogu učestvovati u postignućima socijalizma, mo~
gu biti sada zadovoljni. T,azaropolj ·
ska zadruga otkloniće nomadstvo stađa i pastira, Pređuzeti ogledi doveli su do povoljnih rezultata. Sveža hra=na će se konservirati, zalihe za. zimu pripremiti a zimske staje i torovi već su izgrađeni.
Prolazimo kroz obe zgrađe fabričkog izgleda koje Taška' naziva. »naš kombinat«. Uskoro će u ovim prostorijama ruke tkalja tepiha staviti u pogon razboje. , — »U ovoj širini, između stubova, sta= jaće razboji. Pred njima pokretna se“ dišta. Tako će biti lakše raditi, Veliki stakleni front je providan i propušta sunčevu svetlost. Stubovi će biti obložemi mermerom. (Nabavka nam je
već odobrena.) Sa &vih strana će biti
postavljene vaze 8a cvećem, tako. da će žene seđeti kao u cvetnom vrtu...“
Tako intenzivno govori Taško o pretstojećim stvarima, da nam one
postaju skoro stvarnošt. Već čujemo,
ritam procesa ikanja i šapat i ameh lazaropcljskih žena. B
A iz svega što nam pričaju Laza“ ropoljci odzvanja trostruki refren:
Tako je bilo pre — sada smo već stvorili — a tako će biti. ia
Tri odeljka u životu kolektiva, tri stupnja ma lestvicama ka,ima se, uspinju Lazaropoljci u novi život.
* * *
KARAORMAN
Crne vrane odleću, lutaš brežuljcima oko Ohrida, uskim
stazama koje su više izlizale” noge:
ovaca no noge ljudi. Crne ptice vole stare zidine, gnezde se u pukotinama stena, u starim zidovima tvrđave Samuilovog grada i manastira koji obru_ bljuju jezero. Dižu se u jatima, tako da nebo izgleđa tamno, kao da je tavanica razastrta nad nama. miriše na šunce a jezerski povetarac
blago pjrka. Zrikavci zriču svoju pe-
sMmu iz dva glaša a krune jabukovih drvta trepere tiho šapućući kao da
razgovaraju same sa sobom. IZ dalji- ·
ne tutnji motor saobraćajnog brodića
»Karaorman« i poziva nas na prišta-
nište. ) Nova lađića »Karaorman:: pušta še
u vođu. Radnici i mehaničari uđarnič=
ki su obavili poso. Ministar saobraćaja i pretstavnici marodnih vlasti odali su priznanje požrtvovanosti i fruđu saradnika i sada se diže Rkotva. Ritmična proseca brođić vođu. Dan je vedar, Jezero, oivičeno bregovima ko» ji se protežu u 'blago falasastom lan= cu, daleo širi svoju čelično=plavu površinu. | Pristaje se u malom ribarskom selu Peštani, Stari arhaični, ribarski čamci. Pokrhani ostaci jednog minareta, crveni krovovi uklješteni u ulenilu drveta i među surim stenama, Belo se blista školska rzra-
Ljubomir Ivanović: Ribarska temnica u Ohbriđu
' nama.
kađa popodne”
Zemlja
pravougaoni
ususret motornom brodiću. Kao pti-
„ice čičkaju se na šteku, smeju se, ća-
skaju i dive novoj belo i plavo lako-
vanoj lađici, Laka sunčana ipmaglica
leži na vodi a široko rasprostrte ribarske mreže, obešene da se ošuše,
ao velom pokrivaju sliku sela,
»Još je eiromašno ovo ribarsko se=lo+. kaže burama opaljeni čovek u posuvraćenim čizmama koji nam prilazi ljuljajući se, »Loša je naša zemlja, ne daje pšenicu. Naše polje« oči su mu nešto stisnute, na svetlue
' cavu vodu upravljene — »naše jedino
polje je jezero.«. 1.
Ali Vanča, sekretar ribarsko-zemljoradničke „zadruge, priča nam o mračnoj prošlosti, kada se u Peštanima nije učio makedonski jezik i ka= da su: ribari morali celi dan raditi za petnaest dinara, Mreža i čamac pripadali su preduzimaču. »On je od zarade podigao dve velike kuće«, kaže
_Vanča, »Ali sada su se stvari promenile...« aj a
O
Ogleđalo jezera je mirno i blago po» drhtava u podnevnoj tišini dok brodić prošeca vođu. Senke talasa 6e ši“ re i kao ulje leže na lakim naborima vode, Za našom lađicom ostaje jedna skoro mračna površina. Samo kraj obala ogledaju se strane bregova u zelenom i mrkem svetlucanju vođe,
Oslonjeni na ogradu, gledamo u bregove. Monotoni glas starijeg dru“ ga, koji je za svečanost porinuća bro= dića savesno i valjano pročitao svoj govor, dopire do našeg uha. Reč je a Karaormanu, snažnom brdskom mašsivu, koji se izdiže iza gradića Ohrida. Na njemu je organizovan prvi otpor protiv” fašizma i okupacije u Makedoniji. Sela ma podnožju Karaormana razorena su'i popaljena, Bilo. je mnogo žrtava. A. tada” pokazuje rukom u suprotnom pravcu, na breg Tamorim, čiji se srebrni vrh blista. Breg na keme su se borci Makedonije Ereli sa borcima Albanije, da 6eyajednički, bore protiv fašizma. »Mnogo naših ostalo je u borbi ma omim padi“ Mnogi sinovi makedonskih majki. nestali &u, pali i pokopani za slobođu Albanije. A sada?«
U selu Kalištu brodić opet pristaje. Nema mosta za pristajanje i mi balanširamo preko uske daske na zemlju. Manastir je zauzet za truđbeni=. ke na odmoru.i decu, To je stara dostojanstvena zgrađa sa mnogim drvenim stubištima koja vođe u crkvu u steni, ukrštenu freskama potamnelih od vremena.
U sali, koja inače služi za obedđe đečje kolonije, postavljen je sto za proslavu »Karaormana«. Dva pečena jagnjeta, rakiju, vino i pivo doneli smo. Sto je vrlo dug i potseća na Tintaretovu »Večeru«. I jedna osoba
| Za razbojem socijalizma
da. Prazna je, a deca rađošno fie)
nalik na' Hrista među nama je, kao,
đa je sišla sa slike, i sedi za stolom, sa azanim IF cem obraslim crnom bra> dom. Jeđan bivši sveštenik, sada stu“ dent vizantiologije. Još nosi bradu all se imače okrenuo svetu,
»Potrebno je proučavati religije«, kaže, »da-bi se sagleđalo šta 6&e krije iza svetačkih oreola. I vizantielogiju i istoriju, đa se iznađe šta 6Uu, pod imenom vizemtiske kulture i umetno= sti, stvorili naši preci, makedonski ne„ imari , umetnici.« i
Zvanični đeo govora zaboravljen je, nestalo je ograda, muzička kapela svira. Živo i veselo je, kao na svadbi u šelu. Deca, što.sJi na vratima pro»
virivala, iščezla su. Samo jedno dete, . vrlo bistro, ponudilo se da 6luži pivo.
Takc je | ono dobilo puni vrčić, Vioe= linista prolazi kroz salu i svima svira: Narodne arije, igre, partizanske pe“ sme, Pivo &e peni, im bureta. Kroz
prozor gleda more u dubokom plavet“ .
nilu. Lađari 1 mornari sa »Karaore
mana« . udarnici i gradieci, i #Vi
. ovoj sali, veseli 6u, Praznik je rađa i
izgradnje. (Nastavak u idućem byoju) ·
L. i O. BIHALJE—MERIN"
Odgovorni urednik: Jovan. Popović, · Beograd, Franeuska braj
VNEINOVINE
LJ J VNV WAP d |,
Ko nam kaže da skrećemo sada
2:
a i a
Neka vidi rezultate rada
Nekako istovremeno kad je u Buđimpešti Informbiro izložio na procesu svoju zbirku špijuna i agenata-provo= 'katora 6vih dlaka fela i boja kao VIle rezultate svoga ovogodišnjeg rada; mi smo u Zagrebu, na velesajmu, iz1ožili rezultate svoga rađa: strojeve i uređaje teške industrije, ruđe, kamione novoga tipa, visokoprecizne alate, raznovrsne motore, turbine, transformatore i gFeneratore, parne ' bagere, valike, preše, rotacione kopače, sija~
lice i vršalice, siloske uređaje, aku-
mulatore, brodske .sprave, motocikle, instrumente za merenje prehrambene artikle, farmaceutske preparate, kožu, “duhan, thahine itd. ! r!
Tko ima oči neka viđi!' _ akve Ji sama oprečnosti u šshvatanju izgradnje i učvršćenja socijalizma. Prema laži istina, prema obje'dama djela, prema podvalama rad. 1 dok gu na budimpeštanskoj sudskoj "izložbi čpijuni govorili unaprijed pripremijene, brižljivo naučene neistine, čudovišne klevete i šarene insciunacije o jednoj istinski socijalističkoj zemlji, dotle evaki naš izloženi proiz'wod govori svaki svojim jezikom, a & jednakim sadržajem: istinu o toj ze'mlji, mjenom narodu i njenej Partiji. Svjeđoči o. visokoj radnoj i političkoj svijesti, zanosu, požrtvovanosti, elanu, trudu, budmosti i umnoj bistrini, jedinstvu volje i napora slobodnih ljudi u slobodnoj zemlji, da izgrade šebi i avojim potomcima ljepši i, bolji „život, Svjedoči da narod koji je znao biti heroj u ratu, umije biti i heroj u jzgradnji u bitci za socijalizam. I da taj 8lobodoljubivi i rodoljubivi na=rod, koji visoke cijeni čojstvo i junaštvo, narod koji kaže »da je jača pravđa nego Bila« na nanesene mu nepravđe i rane zađane od bratskih ruku odgovara evo dokazima švoga rađa. Na rezolucije, note i inscenirane procese i #vu popratnu njihovu buku, halabuku i dernjavu taj se je narod sWamo još jače zbio i slio jedinstvenije i monolitnije oko svoje Partije i njenog rukovodstva. To nije gluh i slijep narod kakagu neki naivno mislili (da 86 blago'izrazimo) da bi prihvatio za gotov groš ebjede na ljude koji su ga četiri godine slavno vođili kroz rat i đimove bitaka i koji ga da> nas još slavnije vođe. radom i djelima ul Gocijalizam, Njegevo #6 je povjerenje samo ješ jače učvrstilo, još više ojačalo, Činjenice to govore. A nema ništa tvrdoglavije od činjenica. Lina se čimjenicama ene mogu pobiti Pet stotina mevih prođukata O8VO> jenih pe našej mladoj industriji (a izloženih na velesajmu) tokom ove i prošle godine, koji se do sada kod nag nisu uopće proizvodili već smo ih uvažali iz inostranstva — takve su činjenice, Vidljive i opipljive. I govore jezikom činjenica: „stvarno, ubjedljivo, rječite i jasno. Pričaju ne samo o ubrzanom tempu inđustrijali-
zacije, o sirovinama: koje su nam. .,
Ostale, o uštedi radne snage i vremena za druge zadalke, o povećanju produktivnosti rada, o pronalazačkom daru naših ljudf već i e tome da se »u ekonomskom životu nave Jugošlavije vrše kvalitativne promjene, takve promjene, koje je sigurno pretvaraju u razvijenu industrijsku i naprednu privrednu zemlju«. TI još: đa su ti novoosvojeni projiz. vođi izrađeni po našim ljudima, iz naših sirovina ji hašim sredstvima, bez ikakve pomoći izvana, u vrijeme najnepoštednije ekonomske blokade i diskriminacije &a strane čitavog niza zemalja. Kad se to zna, a to svatko ma, onda ti novi prodđukti dobivaju još veći značaj. Oni bjelodano i pred cijelim svijetom dokazuju ' đa i„male zemlje i mali narodi mogu uspješno vlastitim snagama Bami, bez ičije po-
moći, u danom {renutku, izgrađivati ·
socijalizam 6amo ako uz prirodno bogatstvo postoji jedinstvo narodne VvOlje, upornost, radni elam i pravilno rukovodstvo. T da postavla »o izgradnji socijalizma u jJedmoj zemlji« ne važi same a velike, kako se je na ma svim mogućim sredstvima u zadnjih četrnaest mješeci htjelo dokazati, već i za male, kako emo mi evo i dokazali, •. * ,*
Zagrebački Velesajam liči ma egromnu kešnicu. Košnicu rađnih ljudi, koji su pohrlili da vide postignuća svoga truda, da vide domet Plana. Ri-
jeka za rijekom posjetilaca se sliva u.
izložbene prostorije i razliva po paviljonima. I tako od jutra do mraka, neprestano, prolaze duge povorke i kolone. Obilje i bogatstvo proizvoda,
obilje i bogatstvo utisaka. Pogled upija, pažima u misli viđeno, oblikuje u. doživljaj i let: dalje. 1 opet navi utisak a 6 njim i novi doživljaj. Novi
ye \, ,
Milivoje Wikolajević: Beračica ku-
_ Novak SIMIĆ proizvod, novo otkrovenje. Zamnmos i čudo: — i to đakle proizvodimo, i to imamo, i to je naše... Treba čitave
šate dok se obiđu pojeđini važniji paviljoni. I zato mnogi dolaze i po ne-
"koliko puta.
Kao što je teška industrija temelj industrijalizacije i,elektrifikacije, dominira &ocijalističkom izgradnjom, tako i paviljon teške industrije đominira velesajmom. On j+ obično najposjećeniji i u njemu &e najviše ostaje. Komplicirane, teške i velike strojeve i uređaje tumače natpisi koji ukratko daju podatke o njihovoj prođuktivnosti, kapacitetu i učinku rada Velike naše fabrike Rađe Končar, Ivo Lola Ribar iz Železnika, Prvomajska i Titovi zavodi izložile su najviše proizvoda: generatore, velike preše, zračne čelkiće, turbin= i ostalo, Naročito upada u oči veliki generator od 10.000 W za hidrocentralu na Mariborskom otoku. Ta je jedan od tri generatora za tu hidrocentralu, Prvi je već u pogonu a treći je u izradi. Pred kugličnim ležajima obično se najviše zadržavaju metalci i stručnjaci, kojima je poznata mjihova neophodnost u proizvodnji motora. Izloženi su kuglični, valjskasti i konični ležaji proizvedeni od olovnih, broncanih i drugih legura. Kuglične ležaje počeli smo proizvoditi početkom ove godine. Omladđin-
ska tvornica »Jedinstvo« izlaže par.
ne ko'love. Industrija motora u Rakovici i Mariboru kamione. To su kamioni od 3 tome nosivosti sa ugrađenim motorom. „Rakovica je izložila također *raktore tipa Uđarnik i Zadrugar. Zatim je izložena skupina rudarskih alata i oruđa. pa uređaj za dubinsko bušenje iz domaćeg materijala 8a kapacitetom od 150 metara, U drugom dijelu paviljona 6u proizvodi iz aluminijuma i bakra: trake, lim, pošuđe, kotlovi, kabeli. Pa odjel cr ne metalurgije ša proizvodima naših šeljezara.
Na otvorenom prostoru iza paviljona &u dđaljnji proizvodi teške indu= alrije: veliki rotacioni kopač fabrike »Zmaj« iz Zemuna &a 2 rotora i 9 gra bilica koji gamjenjuje 500 ljudi i za 8 sati iskopa 3000 kubika zemlje; sijačica koja posije 14 jutara zemlje; vršalica za suncokret i žito koja vrši 22000 kg žita dnevno; prvi pari bager izrađen u našoj zemlji fabrike »Đuro Đalković«e iz Slavonskog Broda, težak oko 10 tona a može đa se kreće i po vrlo mekanom terenu. Ovaj naš parni bager može da iskorišćuje i majlošiji. ugalj bez smanjenja radmog učinka a za 25% brže vrši rado-
Tri inženjera sovjetskih duša
(Nastavak &a druge strane)
taj članak ima da služi laži. On je čak,
'da bi obrađovao Juđina, ubacio u čla~>
nal sve svježe klevete koje &u te večeri donosile agencije, novine i radiostanice informbiroovskih zemalja, na čelu sa Sovjefskim Savezom, kao što bi sutrađan ubacio one novije,
Boris Poljevoj bio je u našoj zemlji nekoliko puta i upoznao se sa borbom naših naroda, Za zagrebačko izđanje &voje knjige »Priča o pravom čovjeku«, on je napisao poseban predgovor — »Nekoliko riječi hrvatskim čitaoci. ma« — u kom, pored ostalog, kaže:
»Sretan sam što se ova moja knjiga izdaje u prijateljskoj Narodnoj Teđerativnoj Republici Jugoslaviji, jer eu njeni narodi u borbi pretiv fašizma, pod zastavama herojske vojske Tita, rame uz rame s velikim sovjetskim narođom, takođe izazvali opće ođuševljenje svojim požrtvovanim hero= izmom, čvrstoćom i vjerom u pobjedu«. Tako je pisaa Boriš Poljevoj 6 aprila 1947, kako se viđi i iz faksimila njegovog ruskog rukopisa priloženog knjizi.
Međutim, došavši na Buđimpeštan= ski proces, kao dopisnik »Pravde«, on je sve ono blato koje su tamo, po dogovoru, bacali na Jugosšlaviju &udije, oftpuženi, državni tužilac, odbrana i svjedoci, prenošio u »Pravdu« i servirao milionima njenih čitalaca kao igtinskn istinu. Dok je 1947 pisao o he= roizmu jugoslavenskih naroda, 1949 on javlja sovjefskim čitaocima da su fe narode već 1941 vodili u borbi protiv Hitlera i Gestapoa — gestapovski plaćentei, Borisu Poljcvoju, sovjetskom piscu, sve je u Budimpešti »nepobitno dokazano«, »potpuno očigledno«, »sve= strano osvijetljeno«. (Ovim cvjetovi-
ma informbiroovske dijalektike obilno .
su zakićeni svi njegovi. članci iz, Budimpešte!). On priznaje da su svjedoci »obični špijuni hortijevske policije«, »provokatori«, »plaćeni ubice«, »iBOCkisti | fašisti svih vrsta«, i dođaje: »Optuženi su sami potvrđili svoju krivicu i dokazi ustvari nisu potrebni«
· (pPravđa« od 21 septembra), Doista ni-
su po~vrebni. Od Rezolucije Informbiroa nikakvi dokazi više nisu potrebni.
. dedan od posljednjih članaka Bo-
1) Zanimljiv pođatak za proučavz'elje stila i jezika: nemogućno je „utvrditi po stilu i Teziku koji član.k pripađa Tihonovu, koji Glatkovu, a koji Poljevoju, toliko su ovi proizvodi nalik' jedan na drugog. Dugo smo razmišljali nađ ovom pojavom. Tihonov i Glatkov su stari pisci koji su bili izgrađili svaki svoj indiviđualni izraz, i otkuđ odjednom d ih ne možeš razlikovati ni jednog od drugog, ni obojicu od Poljevoja? ”
Istina, Glatkova je mnogo grdio Gorki .
još 199 zbog njegovog stila i jezika, grdio ga što je Pisao: »Stavi me na dobru hranu, pa ću odmah zaurlati na obje TU-
pe«, »A zadnjica vam ie teža od glavurđe« ,
itđ. — Viđi Gorki, »O literaturi«, izđanje »Kulture« Beograd, 19409, str. 166; ?
Na Wraju smo se ipak do!bislili: to O onaj jedđimstveni stil i jezik kojim piše »Čvrsti mir«, ta »najprijavij" krpa koja je ikad prljala međunarodni „radnički kret«. »Čvrsti mir« nije daduše izmislio taj jezik i stil, on je đonesen u ovaj list i tu se razrastao, a sada. eto, postaje svojinom najistaknutijih sWovjietekih pisaca.
y k ” = Btamparija »Borba« Beograd, Dečanska SL, J
po- ,
DNJI
ve od sličnih bagera koje smo izvana uvozili. Za 8 radnih sati iskopa i pre-
·nese 250 tona materijala. U pozadini "od bagera je kompozicija brzog vlaka · naše izrađe tipa Pulman. i
Laka industrija izložila je niz no vih metalnih proizvoda izrađenih od
„vlastitih sirovina i 6a vlastitim stro-
jevima koje smo prije uvozili iz ino= stranstva. Tu se vide mlinski valjci, rađijalne bušilice, strugavi, ventilato> ri, pendel strojevi, hidraulične dizalice, siloski uređaji, motor kotači iz domaćeg materijala osim nekih električnih uređaja, stroj za kružno namatanje konca domaće. konstrukcije, kao i Koton stroj za pletenje čarapa, koji je mnogo bolji i sa mnogo većim radnim učinkom od sličnih ino> zemnih a&trojeva.
Paviljon za ruđarstvo smješten je u sredini velesajma i prikazuje nam rudno „bogatstvo naše domovine, Ugalj, željezo, bakar, cink, olovo, mangan, srebro, zlalo, molibđen, an-= timon, krom, boksit, — sve se to ređa jedno do drugoga. I što je najvažnije većina naših ruđača iz kojih ih dobivamo vrlo je visokog kvaliteta.
A onda slijedi drvna industrija, pa kemijska, pa farmaceutska, pa keramička, brodogradnja, prehrambena, narodna tehnika, tekštilna, narodni folklor, turistika, poljoprivređa.
Jačanje socijalističkog sektora u po» ljoprivredi, preobražaj našeg &ela ko“ ji se vrši sve većim osnivanjem #eć= ljačkih radnih zadruga i usavršava= njem postojećih, uloga državnih poljoprivrednih dobara u razvitku i industrijalizaciji naše poljoprivređe oči_ gledni su i na velesajmu. Kvalitetna sjemena, sadnice, prinosi stočarstva, peradarstva i voćarstva državnih dobara i seljačkih radnih zadruga evje= doče o velikom povećanju poljoprivredne proizvodnje | đoprinosu našeg radnog seljaštva izgradnji i ostvarenju Plana. - * s
„Hodajući tako od paviljona do pa=– viljona, prelazeći industriju za industrijom, gleđajući praizvod za proizvođom, posjetilac a naročito onaj koji je dolazio ma predratne zagrebačke velesajmove ne može đa se nadivi koliko smo napredovali i kolike smo džinovske uspjehe postigli. U toliko više kad se sjetimo dđa je naša zemlja četiri godine bila paljena i žarena od fašističkih hordi i njihovih pomaga=– ča. Pa iako umoran ad gledanja, omamljen od utisaka, posjetilac izlazi ponosan i sretan. Ponosan da je sin ove naše zemlje u kojoj se ostvaruje secijalizam, sretan da živi u ovom velikom, herojskom, titovskom vremenu,
risa Poljevoja o budimpeštanskoj komeđiji nosi naslov »Narodni sud«, Taka doslovno: »Narodni sude.
*
U predgovoru svog pošljednjeg ro maha (koji je objavljen početkom ove godine u časopisu »Novi Mir« br. 2—4, a još nije štampan posebno) Glatkov govori a junacima tog svog djela, o »ljudima velike &avjesti i nemirme misli — tražiteljima istine, protestantima, bundžijama & kojima je proveo godine svoga djetinstva na ruškom selu.
Šta je ostalo od te velike savjesti i nemime misli kođ Fjodora Glatkova? Ništa.
Ni kod njega, ni kođ Tihonova, ni kod Poljevoja,
Ni od Književničke, ni od ljudske, ni od komunističke savjesti,
Šta je ostalo od gorđog naziva: »im= ženjeri ljudskih duša«?
Kakve mogu da postanu duše 8s0= vjetsk:h ljudi koje izgrađuju ava tro= jica?
Marijan TJURKOVIĆ
BIBLIOGRAFIJA
Oskar Davičo: Zrenjanin. Poema. Izdanje »Novo pokolenje«, Beograd, 1949, Btrana 126, cena 50 dinara.
Posmrtni susret petorice. Izbor iz stva” Bot e OVOJ VOJ ORO OR omlađinskog eta oja lića, Branka B Poo Kolarov? a ri4a Dejan: Brankova. Izđanje »Matice 8: ske«, No'i Sad, 1949. Strana 252. s
Miloje Čiplić: Stihovi i proza. Odabrane stranice jednog od najizrazitijih Kknjiževnika Vojvodine palih u vreme fašističke najezđe na Jugoslaviju. Izđanje »Matice srpske«, Novi Sad, 1949, Strana 110.
Viđo Latković: Petar Petrović Studija. Izdanje •Novog pokolenja«, Beograd, 1949. Strana 115, cena 24 dinara.
Branko CČopić: Izabrane pripovijetke, »Savremena jugoslovenska književnost«, izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1949, Strana 398. Cena 60 dinara.
Jovan Jovanović Zmai: Ođabrane pesme, Pesme izabrao Milan Č. Jovanović, Pređ-
govor Velibora Gligorića. Izdanje »Novog · pokolenja«, Beograd, 1949. Strana 245, cena
41 dinar.
——_—Hj' R ImzizMXk n — .
Ređakcioni odbor
Jovan Popović, Ceđomir Mirđerović, ·
Marijan dJurković, I-sn Potrč, Vjekoslav MKaleb, Isak Samokovljja,
Janko mĐonović, i Dmitar Miirev
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 đindra, · na 6 meseci % dinara ı na godinu dana
140 dinara,
Za inostranstvo* am + meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara | pa gođinu dana ; 200 đinarnm, Rukopisi se ne vrača{ju.
Broi čeknvnor računa 1.2060378 Poštnnski fah 617
Vitomira Jovanovića
Njegoš, .