Književne novine

Adresa ureduustva i Francuska .7 — Telefon: 28+098

administracije:

ZAGREBAČKI VELESAJ

Dušan KOSTIĆ

Nesumnjiva je impresivnost ovogoBišnjeg velesajma: on je 6lika naših tnova i žudnji, svjedok naših napora i samopožrtvovanja, našeg uspona i mzmaha, smotra naših pobjeda. Mogu nekome izgleđati »fantastičnim« bros jevi kojima je iskićen zakon Petogodišnjeg plana, mogu se Žuti »skeptični« i zlurađi glasovi (i ne samo glasovi) o našem »zadrtom« »avanturizmu« velesajam argumentiše u suprofno, on je glasna i jasna potvrda ispravnošti našega puta, puta koji je jedini i 'jedino razuman: preko svih teškoća i brzim korakom u socijalizam! Uostalom, »skeptici« su isuviše sebe iskompromitovali da bi im se vjerovalo u„buduće i da bi mogli biti ubjedljivi njihove guđenje u formi apsurdnih i odvratnih kleveta slušamo već od pr= vog dana, i nijesu oni — ti »skeptici« — neki naročiti postrezolucionaški specijalitet, A jer še ne obaziremo na gloguke sove koje nam proriču samo

ono najgore — mi radimo i gradimo, .

š socijalizam kod nas niije ni fraza ni

adut u manevrisanju, već zaista dir-

ljivo divna stvarnost, u kojoj ima

dosta napora i znoja (baš zato što se

| wibrzanim tempom moraju pyevazići makaznosti dojakošnjeg kapitalističkog 6istema!), ali i socijalističkih plodova; Biwarnost data makar i fragmentarno

'j u Skučenom opsegu na ovom trećem velesajmu u Zagrebu.

Šta uzbuđuje svakog, našeg čovjeka kad prođe paviljonima pored niza izloženih produkata, kad zastane zadivljen kraj silnih i upečatljivih plodova naše mlade industrije, koja se rađa š brzo raste slovom Plana ! ogromnom voljom i ljubavlju naših nasođa? Šta | to uznosi pred dugom kolonom izoženog rudnog bogatstva naše .zemlje, pred privrednim potencijalom njenim, pred maketama, grafikonima, procen= tima, ciframa? Je li on fantasta, pogšetilac lako uzbudljive, teatralne prirode, zaslijepljeni ekskluzivista koji ed muve pravi slona, od gvinta generotore? Čime objasniti ovaj rađosni šar u njegovim očima, plemenite vibracije u njemu, probuđen ponos na djelo svojih ruku, na djelo zajednice? T tu ljubav što tako nađahnjuje i obvija sve ono što danas radimo, S čime Bivimo i patimo, u šta vjerujemo? Sta mas to ođuševljava i krijepi?

Mnogo toga. Složeni su motivi koji Bas uzbuđuju. Već i sama činjenica da pred sobom gledamo visoko kompliko-

vane džinove-mašine — slivene iz na-

šeg čelika, u našim fabrikama, našim rukama; da ih ne moramo u inostranstvu kupovati za skupe pare (sjetimo se, naprimjer, »trgovačkog iskustva« makar samo s narodnom i demokrat= skom Mađarskom!), da što manje otkidamo od svojih usta, da što prije kod nas procvjeta blagostanje, Je li to, onda, šovinizam? Naravno ne. Nikada želja za životom dostojnim ČOVjeka nije bio šovinizam. nikada borba protiv glađi i zaostalosti nije bio nekakav nacionalizam, niti izdaja nekoga — ako je međutim kapitalista na> zivao radnika izđajnikom kad je ovaj protestvovao protiv divljačke eksploaftacije, svako pametan je znao šta žulji bogatog poslodavca i kakav ie smiBao njegovog gnjeva. Mi se, eto, eko= momski osamostaljujemo i jačamo mašto bi to bio neoprostivi grijeh za kaštigu i rame inkvizitorske postup= ke? Zašto bi se to kvalifikovalo izdajom, oftpadmpištvom, dezerterstvom? Bnači li to iskopčavanje iz progrešiVMog, socijalističkog fronta i ukopčava– je, ukopavanje u fašističke rovove 1 busije? Naravno ne, ma da to naši levetnici tako goruće žele, iako bi livali da falo bude. U tome, uostaOSa i jeste glavni smisao blokade: ime bi &e, misle. s8pasili od osude izbjegli bi newmoljivi i nelagodni šuereks istinom, faktima; »dokazalo« bi še naime đa su oni »imali pravo« u čitavoj ovoi monstruoznosti što se nava. kominformovskom kampanjom: P- eto, vidite li, zar može biti izgradje &ocijalizma bez prvosvešteničkog lagoslova i inijeh drugijeh dozvolah, kononah i regulah! Zar može socija= lizam atati na svoje noge kad mu to osporavaju oni koji su »ovlašćeni« đa Hekretinaju gocijalistički poredak?.. | Naša praksa pokazuje' da može akta možć,'Velesajam takođe o tome | ubjedljivo govori. Ko ima oči vidjeti, ko ima &rca može osje= iti privredno,političku sadržinu s&aj. I ovo: tamo gdje 6&u odriješene O= romne narodne snage i gdje je nad — mudro vođen — SVjestan istOBeko trenutka, svoje istoriske misije, ma šta hoće i zašto se od njega toliko traži, kada je svjestan „s&misla Wvojih napora i svojih žrtava, kad pred njim stoje široko otvorene peripektive još bolieg i još Bvjetlijeg, tamo dakle gdje narod prešao 8 uskog Rkolosjeka široki, kao što je to slučaj 8 nama,

tamo m nih rezultata i co mora biti krup GOBljiviji, i

| su ve O Oe na a elaženiji — uprkos hvemwq i &vakome. Naš ovogodišnji 'elesajam to rječito potvrđuje i znBi jednu prijeđenu etapu, značajnu epu savlađivanja primitivizma zao=

e agrarne zemlje i ovladavanja ovni naše tek rođene h prođukata (levaXiž

ij iz dana u litativna i iopelitativno ubjedljivo ja-

pritiscima viteza najnovije

AM.

ča. Velesajam pokazuje da se iđe si, gurnim korakom na pretvaranju naše domovine u industriski i privredno naprednu zemlju, da silno raste šte. pen razvitka' proizvođnih snaga kod nas, da smo na visini zadataka danog trenutka, dane situacije, koja je tako složena i koja ć se — u to ne treba imati nikakvih iluzija -— još više usložavati i-obremenjivafti, no koju ćemo sigurno prevazići. .

U ovoj tmini nformbiroovških medosoljenih i presoljenih laži, u stvar= nosti ekonomske blokađe i diskrimi= nacije, u brutalnom našrtanju na šve ono što je časno i sveto i za što vrijedi boriti se i živjeti na ovome svi= jetu, u zapanjujuće amoralnim i totalno makijavelističkim postupcima .i revizije, Zagrebački velesajam zrači wevojom velikom istinom — moćnim 'reflektorom činjenica od kojih klevetnici tako uporno. bježe, Reflektor je neumoljuv: pod snopom njegove š&vjetlosfi ukazuju se, uza sve drugo, gnjev ı mržnja na licima smutljivaca i lažirekića: gnjev što se ne damo, mržnja. što ne mogu biti u poziciji parničara koji dobija bitku — to je jarosna mržnja koja nalazi »socijalističkog« izla" za i oduška u organizovaniu hajki i blokada, u gangsterskim podvizima, u pograničnim incidentima, u nevješto šaržiranim »procesima«, u' indulgencijama izdajnicima i špijunima da bi još jednom to isto postali, u svakom čudu neviđenu koje vala više i nije čudo. Mržnja je to, iz bespomoćnosti »dokaza«, iz panike od naših ' d ok a z a: zato nas. odbijaju u Plovdđivu, ne daju nam da izlažemo u Poljskoj, sami izbiegavaju izlaganje kod nas. Da li zbog toga što su sigurni u same sebe? U istinitost onoga što govore? U pravednost onoga što čine? Đavola crnoga! Naprotiv. Nijesu, međutim, baš tolike naivčine da u svoOjim zemljama „omogućavaju prodor naše istine, da i u očima onih koji još nijesu. sagledali. suštinu... spora. budu pritierani uza zid — kao što će 10 ipak jednom biti. Kao što će ipak jednom zasjati naša pravda — DO nelumolživoj logici činjenica, po neizb;ežnim zakomima društvenog razvitka.

Ovogodišnji sajam samo je djelič naše istine. Ona je mnogo veća — razumije &e. I daleko impozantnija, daJeko razgranatija, sadržajno kudikamo bogatija i dublja. Rađi se i gradi, Stižu se i prestižu rekorđi. Tempo i femipo na širokom frontu socijalističke izgradnje i produkcije. Pobjede i pobjede. I zato uzalud blokađe, pritisci, diskriminacije — »kriza« neće biti, slomova neće biti. uzaludna šu svaka iščekivanja u tome smjeru, ava ko secovanje na snage »zdravih sna= ga«. Mi, evo, savladđavamo teškoće

(koje nijesu male)i savlađivaćemo-

svaku koja maiđe. I to sigurno. Jer imamo snage za to. Jer smo svjesni teškoća i mi se. Samo gazeći preko njih i lomeći njih možemo stići do socijalizma, od njega u komunizam — u život dostojan čovjeka. Naša cešta je široka i prava, iako ftrnovita, No trnje što su nam ga »bratskić posuli po cesti neće i me može zaustaviti tošak istorije, pa bilo šta umišljali 6ebi informibiroovski hajkači i čičikovci. {ir petogodišnji · plan je žrvanj koji melše gatku o izđaji socijalističkog frevnta i socijalizma. Osvajanje njega značiće pumu pobjeđu. A velesajam je jedna snažna argumentacija sigurnog osiuarivanja našeg Plana, živa ilustracija ijednog danog trenutka njegovog. Moćan reflektor istine...

______-_-_ < < —"—~

Tri brati –

Pepič, najstareji, je bil

austrijski meormaT, .

je na koracadđe služil i skoro glavu zgubil, kad je »Senta« apiko šla.

Gott erhalte« moral kantat i och der Kaiser« kričat.

on srednji, kad amo Tone, ; 1 pod Taliju wa, reko kunfina pobega!, : w je po Jugoslaviji tepal i bil je kapitanm. | Je »Bože pravde« moral kantat 1 SŽ1vio kraj« kričat.

zvane, najmlaji, je doma lusštal

i pul bersajeri &lužil.

Je va Abesinije pušku zgubil

iz medđajun doma prišal, tovi tat”

Je »G4ovinezzuć moral kam'

i ,Vivva il Re« kričat.

A sveh je rođila T'iranka, kućebroi trejsipet, Opatija — Vasanska.

Ma najzad eu se našli, va Tisine puli Klani, svi tri kot partizani. Su fašisti mlatili i nisu već sužnji

Kot judi su doma prišli, o Drago ŽERVE

bili..•

a koje one sobom no-

—

_a KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE —

| LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

a 208 BEOGRAD, UTORAK, 4 OKTOBAR, 1949

te i mlji. Na manifestacijama i

lektiva, na gradilištima, po fab razili su svoju Wuboku privrže! snaga za očuvanje mira u sve!

DRUGI ORTOBAR — MEĐUNARODNI DAN BO

a u" ; ) ž1 i \ VO

•

! Drugi oktobar — Dan' mira prošlavljen “= svečano u celoj :našoi zemitinzima, održanim u hiljadama rađnih ko-

rikama i ustanovama, naši radni ljuđi iz- '

iost zajedničkoj, borbi svih slobodđoljubivih

•

U dvorani Jugoslovenskog dramskog pozorišta Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira priredio je manifestaciju, kojoj su prisustvovali pretstavnici Komunističke partije Jugoslavije, marodne vlasti i

-/ masovnih organizacija,

Bekre književnik Čeđomir Minđerović bi za odbranu Tnira«, a' zatim”

S agiona!nog komiteta za odbranu mira

ržao je referat »Nova Jugoslavija u bormu ndržali pozdravne govore: u ime,Na>

rodnog fronta Jugoslavije ministar rada FNRJ drug Ljubčo Arsov, u ime saveza sindikata Jugoslavije' član Glavnog, odbora drug Grga Jankez, u

rime Antifašističkog fronta žena Jugoslavije član Glavno.

odbo'3 drugarica

Blaženka Mimica, u ime Narodne omladine Jugoslavije član. Centralnog · komiteta 'dđrug Vlado Šestan i u ime Saveza boraca Narodnooslobodilačkog

rata član Glavnog odbora dru;

Velja Stojnić,

4 Sa manifestacije su upućeni telegrami Svetskom ,kongresu pristalica mira. i našoj delegaciji na skupštini Organizacije Ujedinjenih macija.

U svome referatu »Nova J ugoslavija na. frontu borbe za mir« drug Čeđomir Minderović „je između ostalog rekao: ; i

Ova manifestacija, u kojoj učestvuJu petstavnici miliomskih organizaciija Jugoslavije — pretstavnici Narodnog fronta, Jedinštvenih &indikata, Antifašističkog fronta žena, Narodne omlađine, Saveza boraca Oslobodilačkog rata, Ratnih invalida i drugih jedna,je od bezbrojnih, manifestacija za mir koje se, na današnji dan, održavaju na svim kontinentima, u svim zemljama čiji su se delegati saglasili Ba. odlukama Svetskog, kongresa pri-

stalica mira, održanog u Parizu apri- ·

la ove godine. Ona potvrđuje da su narodi Jugoslavije, da su milionske marodne organizacije Jugosšlavije, rukovođene. svojom: herojskom Komunističkom partijom. članovi ·moćnog svetskog pokreta na čijim su zastava= ma ispisana najplemenitija gesla 8#avremenog čovečanstva. Ali se pri tome mora podvući da su sve manifestacije povodom tog značajnog međunarod= nog datuma, u novoj Jugoslaviji, samo jedan od bezbroj podataka o najdubljoj guštini svih političkih, ekonomskih i kulturnih napora naših slobodnih i bratskih sjedinjenih naroda. Kako na unutrašnjem frontu — fron= tu izgradnje socijalizma, tako i na međunarodnom frontu — frontu pravednog i trajnog mira, pune političke, ekonomske- i kulturne ravnopravnošti velikih i malih naroda, pobeđa prava demokratije i slobodnog, &vestranog napretka čovečanstva, naši narođi na prednjim borbenim pozicijama, dosledno nastavljaju putem kojim su pošli u velikim gođinama Oslobodilačkog rata i Narodne revolucije, u velikim godinama borbe i pobede ujedinjenih antihitlerovski &naga sveta. š

Obavezujući nas na nove napore za ostvarenje velikih ciljeva pravednog i trajnog mira među narodima, ova manifestacija istovremeno je još jedan svečan zavet naroda Jugoslavije pred licem čitavog slobodoljubivog, napred= nog čovečanstva.

Slobodoljubivo, napredno čovečanstvo zna da su narodi Jugoslavije svoje zavete ispunjavali u prošlosti, da ih ispunjavaju i danas, i da će ih i u buduće, makar 6e sukobljavali i sa hajvećim teškoćama, ispunjavati.

O tome govore, ubedljivije od sve" ga, svetle stranice najnovije istorije naših naroda, od 1941 do danas — najsvetlije stranice istorije Jugoslavije.

Ali isto tako kao što su te nepokolebljivosti i doslednosti naših naro» da u borbi za pravedan i trajan mir

. svesne mapredne snage čovečanstva,

nju dobro poznaju i oni koji upotreb= ljavaju sva s&redstva, teže da čovečan= stvo survaju u svireposti i pustoš no" vih ratova.

Nju dobro znaju tvorci vojnih sa> veza i paktova, koji ujedinjuju reakcionarne krugove u celom svetu, prete atomskom bombom, pripremaju hemijski i bakteriološki rat i druga sredstva za masovno uništavanje lJudi i odvajaju, na štetu radnih ljudi, ogromna. materijalna sredstva za ratne pripreme. Nepokolebljivost i doslednost naših naroda u borbi za pravedan i trajam mir, za puni politički, ekonom ski i kulturni razvoj kako svoje tako i drugih zemalja — znaju oni kojima je rat izvor bogaćenja. Nju znaju imperijalisti SAD, Engleske, Francuske i drugih kapitalističkih zemalja, koji se neumorno oružaju. Nju znaju tvorci Maršalovog plana i Atlantskog pakta — plana i pakta za političko i ekonomsko ppodjarmljivanje naroda, za sprovođenje agresije protiv. demokratskih zemalja, za gušenje narodno-

oslobodilačkog pokreta u svetu. Kae

i prijatelji — i neprijatelji nove, 80cijalističke Jugoslavije dobro znaju da jedinstvo maših naroda, da njihova odlučnost u borbi za.praveđan i trajan mir pretstavlja. jedno od najsnažnijih uporišta međunarodnog fronta demokratskih, naprednih snaga, i da, kad je reč o Jugoslaviji, potpaljivači novih ratova o toj činjenici moraju u velikoj. meri đa vode računa. Aktivnost imperijalista i organizatora novih ratova protiv demokratskog tabora u svetu, protiv &naga mira i demokratije sudara še i sudaraće se sa jednodušnim, neslomivim otporom naroda socijalističke Jugoslavije. U uslovima sve bržeg približavanja ekonomske krize, koja zahvata temelje svetskog imperijalizma, u uslovima u kojima se svetski imperijalizam sa američkim „monopolistinya. ma čelu, &vima

sredstvima, oružanjem, vojnim savezi.

ma, ekonomskim potčinjavanjem. dr-

„Žžava.i naroda, sve, žešćom ratnohuš-

kačkom prepaganđom sprema za nove ratne avanture ne sustežući ee i od TnOovog: rata, novog masovnog! uništavanja ljudi, da ostvare: svoje planove o. gospodarenju. svetom — dosledna,

beškompromisna i uporma borba vla-

đe i naroda Jugoslavije protiv potpa>

ljivača novog rata sastavni je i neraz-

dvojni deo. opšte politike 'hove Jugo~

slavije, kako u.međunarodnim odno-

sima, tako i u unutrašnjoj političkoj,

OGE ato i kulturnoj izgrađnji zeme. : Aktivni, nerazdvojni deo demokrat-

antiimperijalističkog, fronta —

skog, Jugoslavija pretstavlja danas

nova

"jednog od prvoboraca za pravedni i

trajan mir u svetu, Dosledan bObor=

„nik mira i saradnje među. narođima,

na 6Wvima zasedanjima Organizacije "Ujedinjenih nacija i drugih međ:iina'Todnih ! organizacija i foruma, nova Jugoslavija se preko svojih pretstavnika nepokolebljivo i najaktivnije borila u svim kampanjama koje šu pref»

"stavnici Sovjetskog Saveza i drugih

zemalja stvarno &provođili za savladavanje ratne opasnosti, za obezbeđenje mira u svetu, za miroljubive, ravnopravne odnose među narodđima. »\ Boreći. se za ravnopravne. od-

nose među narođima,: narodi Jugosla="

vije se ustvari bore za uslov ljudskog napretka. naime za prava svakog narođa đa nesmetano razvija svoje stvaralačke snage. Oni pritom: ne polaze od nekog egoističkog, uskog naćioma> lizma, od njenog otsustva želje za saradnjom sa drugim narodima niti od neke apsurdne uverenosti đa bilo koji narod može da živi odvojen od ostalog čovečanstva, nego zbog toga što su svesni da napredak čovečanštva .ne može ići drugim putem nego sve širim oslobađanjem stvaralačkih ehergija narođa, a to se može postići samo oslobađanjem naroda od svake vrste tuđe hegemonije, A to ie isto= vremeno i jedini put ka istinski međunarodnoj sarađnji, ka čvrstom miru.« :Ž

To šu reči kojima je drug Kardelj pre nekoliko dana, na sadašnjem zasedanju Ujedinjenih nacija u Lejk

Saksesu, osuđujući neslaganje izjava

pretstavnika Sovjetskog Saveza sa po» stupcima vlade Sovjetskog Saveza pre svega u odnošu na naše narode, liniju dosađašnje borbe nove Jugoslavije u forumima Ujeđinjenih nacija još jednom podvukao, To su reči koje izražavaju veličanstvenu stvaralačku snagu i duboku demokratsku svest i odlučnost svih naših naroda, | Osnovni principi na kojima še za” sniva živa delatnost naših masovnih organizacija, Narodnog fronta, Jedinstvenih sindikata, Narodne omladine, Antifašističkog. fronta žena, Saveza Boraca Oslobodilačkog rata i ostalih organizacija u novoj Jugošlaviji —-· to je borba za mir, za nacionalnu nezavisnost, za ravnopravne i bratske odnose među narodima, o čemu svedoči ne samo njihov rad u zemlji, nego i njihovo plodno učešće u radu odgovarajućčih međunarodnih organizacija u Svetskoj sindikalnoj federaciji, Svet-

| skom savezu demokratske omlađine, Međunarodnoj demokratskoj feđera-

ciji žena, itd. Preko 3 miliona 740 hiljada Jugo» slovena poginulih, ranjenih i tokom rata trajno maltretiranih, od čega sa» mo broj poginulih iznosi 1,706.000, i totalno opustošavanje čitavih privrednih grana i predela zemlje, pre svega potvrđuje nesalomljivu odlučnošt naroda Jugoslavije da u gođinama O&šlobodilačkog rata i Narodne revolucije, u velikom antifašističkom ratu saveznika na čelu sa Sovjetskim Savezom, sve svoje snage mobilišu za pobedu, za ostvarenje „pravednog i trajnog mira. Ali, žrtve naroda Jugoslavije u borbi 1941—1945, kao i pobedonosna borba trudbenika nove Jugoslavije za izgradnju socijalizma mnepobitno sve» doči da naša otadžbina nepokolebljivo nastavlja borbu za obezbeđenje pravednog i SPORO mira, i pobeđu prave demokratije u svetu. Tu nepokolebljivošt još više potvrđuje uspe-

šno ostvarenje prve polovine Petogo-

dišnjeg plana socijalističke izgradnje

Jugoslavije, postignuto uprkos teško-

.Ćća koje dolaze kako sa štrane impe=

rijalističkih krugova zapadnih zenialja, tako i sa strane imformbiroovskih vlada nekoliko zemalja sa Vladom Sovjetskog Saveza na čelu. Oštvarer nje prve polovine Petogođišnjeg plana nije samo jedna od najznačajnijih

NOVA JUGOSL FRONTU BORBE

ORKOM ~

pobeda naroda Jugoslavije, To je pobeđa svih snaga napretka u-~svetu, to ije ponos svih iskrenih i aktivnih pobornika istine: i slobode, demokratije i pravednog mira. To'je jedna od istorijskih značajnih etapa razvitka čovečanstva u novim uslovima, nastalim posle: Drugog svetskog rata, u uslovima snažnog „porasta socijalističkih i demokratskih snaga u svetu s jedne strane i ponovnog. pribiranja impetrijalističkih snaga s druge strane.

Narođi Jugoslavije uvereni su u nepobedivost anaga, mira, Narodi Jugoslavije duboko veruju da milion“ ske mase svih zemalja ne žele užase novih ratova i da će uložiti sve snage u borbu protiv potpaljivača novih "ratova. :

Primer nove Jugoslavije potvrđuje činjenicu da su zemlje, u kojima demokratija štvamo znači vlast naiširih narodnih masa, u kojima su ideje mira, slobode i nezavisnosti dobile svoj izraz kako u suštini njihovog državnog ·aparata tako i u čitavom 'njihiovom društvenom životu — najjači pobornici mira i,napretka , čovečanstva, "Treba razjeđinjavati, ·razdvajati i gsavlađavati snage reakcjje, sve one koji teže da čovečanstvo, ponovo gurnu u. ratne pustoši. To-je zađatak.dana, to je aveta i: najvažnija dužnost svih pobomika mira, slobode i ravnopravnošti, kako velikih, tako i malih naroda. S druge strane. isto je tako njihov zadatak dana, isto je.ftako njihova. sveta i najvažnija dužnost ujedinjavati i produbljavati jedinstvo svih progresivnih, svih „miroljubivih snaga čovečanstva, Politika koju, već godinu i.po dana, vođe informbiroovske vlade,sa vladom Sovjetskog Saveza na čelu. prema socijalističkoj Jugoslaviji. politika koja se &luži i najsurovijim ekonomskim i političkim merama, od ekonomske blokade do . monsiruoznih procesa od "kojih. je, 'vakako, najmonstruozniji budimpeštanski, borbi za to jedinstvo: ne doprinosi. Ta politika teško kompromituje organizatore tih mera, Ta politika zbunjuje, koleba.i slabi front mira i demokratiju u svetu.

Nije potrebno, na ovom mestu i u ovom trenutku, navoditi primere te politike, koja je nesumnjivo oprečna Travoj ulozi koju za učvršćenje jedinstva snaga napretka tu čovečanstvu treba da odigraju sve zaista demo” kratske zemlje, Tih primera je bez broj. Jednodušnost bratskih naroda socijalističke Jugošlavije u borbi za mir, slobođu i ravnopravnost naroda ta kampanja nesumnjivo još više pro= dubljuje i učvršćuje, kao što još više čeliči njihove snage u pobedonosnim naporima izgradnje socijalizma u svoOjoj zemlji. Pa ipak, samo krajnjim ne-

· shvatanjem značaja jedinstva socija-

lističkih zemalja, značaja jedinstva svih pravih demokratskih šnaga ?8 pobedu ideja pravednog:i trajnog mira, za ostvarenje velikih ciljeva za ko'jima su težilj i teže mnajplemenitiji duhovi čovečanstva, može se objašniti, na primer, paradoksalna činjenica

da glavom pretsednik Komiteta pri

stalica mira Sovjetskog Saveza, Nikolaj Tihonov, i u tome svojstvu, stav” lja svoje pero u službu informbiroovske kampanje protiv jugoslovenskih naroda, U ovom trenutku, spikeri informbiroovske kampanje zapadaju u apsurdnu situaciju da, onemočali od neuspeha svojih mera, rađi narođa u svojim zemljama pre svega, upotrebljavaju protiv naroda nove Jugoslavije i komitete pristalica. mira, razbijajući na taj način još jednu značajnu tekovinu progresivnih 6naga čOVe" čanmstva, svodeći komitete „pristalica mira na nedostojno sredstvo, na obične agenture za sprovođenje ciljeva . informbiroovskih „IM, Tome, pored članka pretsednika Komiteta pristalica mjra Sovjetskog Saveza, odmah za njim, treba da posluže i proglasi grčkog i mađarskog, komiteta pristalica mira. \ | 'Taj paradoks je naročito rečit, Čla; hak pretsednika Komiteta pristalica mira Sovjetskog Saveza, objavljen prve polovine septembra u »Literaturnoj Gazeti«, »Pravdi« i na: moskovskom radiu, kao i proglas grčkog i mađarškog Komiteta pristalica mira, pretstavljaju koban primer propagande koja se: može nazvati svakim imenom samo ne propagandom za mir, i na taj način nesumnjivo, manje ili više efikasno, unose zabunu u tabor svih iskrenih i stvarnih pristalica mira. Taj paradoks je naročito značajan, On opominje sve snage mira, sve napredne snage čovečanstva na potrebu dubokog i čvrstog jeđinstva

u borbi protiv imperijalističkih pla-

nova i akcija. Takvi paradoksi, kao i čitava kampanja informbiroovskih vlađa i đrugih informbiroovskih gru: pa protiv socijalističke Jugoslavije — ne služi razjedinjavanju i razbijanju pozicija reakcija u svetu Takva politika samo naoružava neprijatelje međunarodnog demokratskog fabora i sve više jača njihove pozicije. Naj-

97 e neoria:aNNhb 1083) dTNIe SSSR, protiv naroda nove Jugoslavije — jednostrano AMA · motivacija–

RBE ZA MIR -

· ma zasnovano | skidanie Ugoroma o „prijateljstvu i saradnji, još jedan. je

| PRIMBRAK 3 DINARA OL

Žž

(

značajan doprinos jačanju nespokoj=

stva i novi zlonamerni FORUMA OVE

dubljavanja dezorijentacije mili trudbeničkih „masa čitavog čovečanstva. Raskidanje ugovora koje su na>

rodi u velikim borbama protiv. zajed~

ničkog neprijatelja krvlju izvojevali

— težak je prestup protiv jeđinstva

snaga mira i demokratije.

»Ne može še trgovati niti govoriti o &udbini malih naroda. a da se oni ne pitaju đa li su sporazumni sa TrazaOvorima koji se o njima vođe ili nisu« (Tito). Ne može se, putem ma koje, pa ni putem informbiroovske propa= gande, nametnuti čovečanstvu 8Bpsurdna i na prvi pogled evidentma mistifikacija da su herojski narođi nove Jugoslavije. u jeku izgradnje sOcijalizma, izvan ili protiv tabora mira i demokratije u svetu, niti borba' za mir može:da bude ma čiji monopol, a u toliko manje sredstvo za razjedi“ njavanje progresivnih. miroljubivih snaga čovečanstva, ei :WrMu

Na Svetskom kongresu intelektualaca za Oodbranu mira.' održanom - u Vroclavu avgusta 1948, zajedno sa -ostalim pretstavnicima progresivnih snaga u svetu, za pojačanu borbu pro= tiv. imperijalističkih potpaljivača . no» vih ratova, za ostvarenje pravednog i trajnog mira, odlučno su istupili i pretstavnici inteligencije nove Jugoslavije. koja ostvarujući Prvi petogodišnji plan socijalističkog ekonomskog razvitka sa heroizmom dostoj• nim heroizma surovih godina Oslobodilačkog rata, još trpi od dubokih, težkih rana koje joj je zađao fašistički okupator. Demokratske snage «veta uverile su se nebrojeno puta da narodi nove Jugoslavije svoje obaveze iz” vršuju. : 9

Na Kongresu kulturnih i naučnih radnika Sjedinjenih Američkih Drža-

· va za odbranu mira, održanom u Nju-

jorku krajem marta ove gođine, delegat Jugoslavije. književnik Jovan Po• pović, izjavio je: RTPPOT EA

»Danas naši narođi neviđenim ela

nom izgrađuju svoju zemlju i svoj život po svojoj volji sa najlepšim perspektivama za srećnu budućnost, Za» to je jasno da narodi Jugoslavije ne šele rat, već mir, i đa se bore za mir. Mi. pretstavnici kulturnog života Jugoslavije, smatramo da je nužna i mo0guća saradnja na osnovu ravnopravVnosti i uzajamnog poštovanja. Demokratske snage sveta osveđočile &6u se na bezbroj primera iz čitavog političkog, ekonomskog i kulturnog života socijalističke Jugoslayije, kako u zemlji tako i na međunarodnom planu, da te reči delom svakodnevno potvrđuju milionske stvaralačke mase naših naroda«. ; Na Svetskom kongresu pristalica mira, održanom krajem aprila ove godine u Parizu, naš delegat, Josip Vidmar, Pretsednik Prezidijuma Navodne Skupštine Slovenije izjavio je: »Svojom „pobedonosnom borbom protiv hitlerovskih zavojevača i njihovih saučesnika narođi Jugoslavije onemogućili su đa Jugošlavija i dalje buđe žrtva grabežljivog imperijalizma i polukolonijalna zemlja. Uzimajući

. vlast u svoje ruke i raspolažući prvi

put u 6vojoj istoriji bogatstvima 8#VO-

je zemlje, narodi Jugoslavije izgrađu-

ju pod rukovodstvom Tita evoju nezavisnu socijalističku domovinu —o i zato oni mrze i,umeju đa mrze imperijalizam. A ta mržnja je efikasno oružje u borbi za mir, jer ona zahva= ta čitavo napredno i u• speće da ukroti potpaljivača rata. Narodi Jugoslavije, čiji še rađ i život tako bitno razlikuje od nedela omih koji hoće rat, odlučno učestvuju u svakoj akciji koju zahteva ova velika

~ zajednička bitka za mir«.

ske snage sveta, od dana rađanja BDP ve, socijalističke Jugoslavije, upoz #u i upoznaju , nesalomljivu mržnje naših naroda protiv Ć Nju znaju prijatelji naše otadžbime, ta mržnja protiv imperijalističke re akcije ujeđinjuje narođe Jugoslavije sa moćnim snagama mira i demokra= tije u svetu. A tu mržnju dobro znaju i osećaju i neprijatelji naših naroda — imperijalistički organizatori ratnog haosa i pustoši koji ponovo dižu „glave. PF, OMDB. U borbi za mir — u borbi za život, i na današnji dan naši narođi odlučno pridružuju Svoj glas glašu milion= skih masa celoga sveta TRPHLODRO NJ voj, pobedonosnoj armiji 8 obođe, Xi ravnopravnosti i napretka čovečanstva, : „ia # U borbi za pravedan i trajan mir _— u borbi za srećan, stvaralački. život svih nareda meka se Ssvestrano razvija i neka iriumfuju jedinstvo i potpuna pobeda svih naprednih, antiimperijalištičkih snaga U Svetu, Naš borbeni pozdrav, i naše brat-

stvo — u ime svih naroda nove, soci”

jalističke Jugoslavije ~ milionima trudbenika koji ha damašnji dan, ši“ rom svib kontinenafa. vrše »eliku smotru za nove pobede ideje "mjra! ravnopravnosti i saradnje naroda!

Ceđomir MINDEROVIĆ