Književne novine

a, n

esprir eeuabina hajke Inbiroa protiv Partije i narođa ove

je, još smo mogli đa vidimo sa-

zlo 'koje znače za nas, za njih, za o čki i oslobodilač-

tu zloglasne rezoluciaj delirantni sistem der o iz prohteva, otpuno tuđih ko-

em, jer je đobro' otkriti bolest i slast — jedini način!da ih izlečimo, bolesno. je. sve 'ono što je nepo-|. mu dno prethodilo rezolucijama, · kao je u najvećem stepenu zabrinju- . ve što je posle rečeno, napisano i »dokazivanja« da o mi od »desnolevih« grešnika, poli ii fašisti, samo zafo što su · izvesni rukovodioci SK-P(b) navikli · jučivo argumentuju psovkama

„11 kad nam je jasno, i ne jeđino na-.' \a u Jugoslaviji, da je smismo borbe Partije, ne samo odbrana tekovina i. _ časti naše Revolucije, nego i zaštita |. marksizma od mučke revizije, onda | mi imamo pravo da 28 juni 1948 ne Pmatamo samo, vidovđanom poraza | izvesnih ihuzija, nago-i prekretnicom u naporu da se neoka_ ljani dovedu do pobede svetli . mayl:aizma-–lenjinizma. __Mi nećemo reči: »Bilo bi lepše, da " mije došlo do kominformskih laži i _ kleveta« jer činjenića da su mogle da se pojave, indikacija je da su latentno postojale, kao skrivena, tinjajučća bo lost. Zato tvrđimo: Bilo bi ružnije i

Bilo bi, drugovi. Mi bismo iz ljuc bnvi i vernosti za prvu zemlju socijalizma i dalje činili napore da shva-– »rostarcvljenija«

vodilaca SKP(b) i neshyatljive. »zah_

vate« i u najtananiju problematiku u-

motničkog stvaranja. I itruđili se da ·

opravdamo i ono što sa opravđati ne

može. I mučili se da usvajamo 'postupke i formulacije u očitoj suprotnosti sa marksizmom. Jer izvesno poverenje povlačilo je nužno za sobom i nesvesne Dekverfote. Prvi bi bio: ako je to što kaže Fadjejev, recimo, đobro, za sovjetske pisce zašto ne bi bilo dobro i za nas? Zar i mi nismo pisci socijalističke zemlje? I, ako bi, nešto nedorečeno u nama roptalo pro_ tiv takvog načina i takvih, argumennta, mi bismo se flaželantski okomijavali na sopstveno intelektualističko cepidlačenje, na to »đekadenino« kopanje po sebi i traženje onog čega . nema, tamo gde ga ne može biti. Smairali smo revolucionarnom čašću pitanje bezgraničnog poverenja u svakog građanina prve zemlie socijalizma, a ljubav i odanost merili smo shvatanjem opravdanosti svakog njeOVOg postupka, svake reči. “fetišizam. Ja sam bio takav fetišista. I znam da nisam bio sam.

Zato nas, pisce Jugoslavije, siluacija stvorena Informbiroom, stavlja pred Dekartovsku nužnost proveravanja svih vrednosti, jednom reči svega što je praksa Sovjetskog Saveza za poslednjih godina

__kao socijalističke valere. To ne znači, stavljati u sumnju osnovne postulate naše nauke, nego ih spasiti u iđejnoj borbi od unakaživanja. Van diskusi-

_ je je za svakog koji poznaje monistički karakter marksizma, da se ne” može izolirano vršiti njegoya revizija na planu spoljne trgovine i spoljne

. politike a đa umetnost i filozofija. Ostanu netaknute, Nažalost, revizija je zahvatila i fe oblasti, Ne treba puno tražiti pa naći u referatu Fadjejeva

iz 1947, kao i u diskušiji u »Litera-

- turnoj gazeti«, koja je nastala posle,

| jasne tenđencije ka menjanju i »va-

Tir laznih realističkih princi~

ističke umetnosti, Kad Padjejev govori o socijalističkom Yrealizmu kao o mehanicističkom sabiranju postupka realizma i postupka roman_ zma, ili kad, kasnije, parafraziraanova propagira »krilati rea| lizam«, potrebno je upitati se što će

___realizmu tuđa, prikrpljena, bog te pi-

_ __ta iz kakvog muzeja feudalne roman=

| __tike pozajmljena krila? Da li zato da

___se ne kaže cela istina? Da li zato da -

ređe preko falsifikata i laži koji-

ribegavaju političari SSSR, u že- ·

go podvrgnu: demokratske i soci ·

_. jalističke zemlje svom bahatom i'eks-

| ploatatorskom -tutorstvu? Da' Ji, zato ·

ı proleterska dikta-

; jeg oblika demo-

Rkratske vlasti radnih ljudi, kako ju

lisao Lenjin, postala gruba i

ata koji se. usamljuje slrogim okom . -:

, u strahu od svake

prošla sto cenzura i

:odobrenja. 1 #* tim se otišlo tako

aparačiki suvereno, odlu- ' koliko će se cipela uyenego i da li je roman Ve- |

PP bolji ođ »Tihog Dona«,

azume. se, to ima i svoju komičnu

„stranu, ali na njoj se

7 Tima surova

proklamovala

ao | timo se ki - »krilatog rea: Čemu ona, ta krila? Padjejev _ fvrdi, đa su potrebna umetniku đa bi” odrazio herojstvo" sovjetskog čoveka, sovjetske stvarnosii. Slabo argumentovano, druže Padjejeve, jer sovjetsk” sac, koji je takođe sovjetski čovek, deo »sovjetske stvarnosti« ne treba da bi nju —sovjetsku stvarnost razio. On je u njoj. A. njene .poive kao i nedoslednosti može, bolje blikuje proučavajući je iz nje sae, od grba'do očiju zagnjuren u nju. · :glačaju' fekst'će mu više mju, np ako bude plani-· ozmotornom avionu... »insp

Y Oskar DAVIČ. )

LT: BONPN AN: goa ga. je i ne može bili njen odraz, nije i ne može biti realistički književni postu-i ne može projastieati iz o estetike čije su temelje vrlo jasno i precizno formuli-„j-GoO=- snovnih princip

sali-i Marks i Lenjin i Mehring ki, a koji se, jednom rečju, svode na

realizam. JIdealisati sovjetsku stvarnost znači zatvarati oči pred svim Što

e neugodno i što-možda i me bi tre-

"balo da još postoji posle 32 godine: _Ali ako postoji? Pnači, prećutati zlo - aje ko potajfi Zu znači i ne,

uvoditi borbu we Ni

'sce 'đa Jažu, prećutkivanje pune istine?

Postoji istina. To je stvarnost. To.

je domen pisca. Granica istine — granica umetnosti, Iza ide steru'se blatišta obmane, kreketišta kiča.

Umetnost ne vara. Ona govori istinu i samo istinu. Izreći je, nije uvek.

ni jednostavno ni lako. Čovek koji nema dovoljno misaone hrabrosti i 'književničke atrasti neće je izreći.

"Ali me mogu je izreći ni pisci kojima

njihova socijalistička vlast, koju oni vole i razumljivo poštuju moralnim prigovorima i administrativnim merama lomi dostojanstvo, suzbija hrabrost, sužava blendu viđa, goni ih na

javna | ponižavajuća priznanja »gre-,

Šaka« i »formalističkih zabluda« i čini sve da bi prestali đa buđu realistički pisci i čini sve da od njih na– pravi himničarske i ođadžijske podanike nađ pođanicima. Sam stvara~

lački proces iziskuje već toliku me~>|

ru moralne čvrstine i karakternosti

od pisca da bi pravilna politika soci-

jalističke. vlasti trebala da buđe usmerena u pravcu što punijeg rascvata tih osebina kod njih. 'fo'je ujedno ona sloboda bez koje je nemoguća literatura. Nju pisac nosi u sebi i pomoću nje piše. Slobođa to je snaga da se sagleda puna istina, to je talenat i smelost đa se odrazi, Te.se osobine ne neguju ni u SSSR, ni u sateliliziranim narodnim demokratijama. Ne SEM se time: ni preduslovi umet_ nosti. ; :

"Treba li spomenuti Tihonova koji je isgpevavši nekoliko desetina pesama Jugoslaviji, Titu, narodnooslobodilačkoj borbi, graditeljima ”#socijalizma, počeo šest meseci kasnije da poriče u lošoj prozi istinu o nama i osporava sebe i svoje stihove. Ja ne mogu ozbiljno da shvatim pisca koji može u takvim neznatnim intervalima „vre-

mena do doživi takve korenjite prome-

ne u shvatanjima kao što ih je »doživeo« Tihomov koji je svoje oši, um i srce svedoka i očevica zamemio za psovke Rezolucije.

4 Rezolucije, pretendovati/

· Bkom koji je o Titovoj J

iv njega, miriti se stiti regresu, progledati' ste, Ali i znači, goniti pi_ Jer što drugo može biti;

nu ili, ako ša Partija, a imali smo prilike da to čujemo jutros i od druga Bakarića, čini, kao što je činila i kao što će činiti sve što je u njenoj moći da pomogne smelost pisca, koji je istraživač oblasti čovekove, đa mu da ohrabrenja, da. ga oslobođi izlišnih briga i đa mu stvori sve uslove koji pogoduju njegovom njegovim pronalazačkim naporima.

“Ova OSS e Na ne mislim sađ na in“ formbirovsku, imaju svoju određenu svrhu i fun!

dušu i savesti. · "Treba li-reći što o Maksimu Rilviji na~

pisao više pesama od Tihonova? U

„Svom oduševljenju on je. prekoračiv=.

ši granice dostojanstva, sklepao i jeđ-

nu, vrlo lošu pesmu u čast Jabučila, konja, koga jo, ako je verovati tom”

Maksimu- iz Kijeva, jer takvih nema više 'u Zagrebu, “jahao naš drug Tito

“kroz b

Sta Š6AL o bnori poljskom piscu koji je. Jugoslovena Milana pretvorio u Grišu, samo da bi se prispodobio novom antijugoslovenskom kursu imformbifoa? Smejati se njegovoj slabosti? Sažaljevali bedu njegova morala? Ili s panim Site odgovornosti još šire otvoriti Oči

svoje stvaralačke snage đa bi se ovaDplotila istina naše. epohe, naša istina. Mi smo za ovo rešenje. I svesni smo njegovog značaja kako za sve veći umetnički kvalitet dela koja će biti napisana tako i kao naš doprinos bor-

bi koju vođi ova zemlja za nove, sa- -

vremene, više, demokratskije „oblike

socijalističke SRE ORAH za pravedne-

odnose među socijalističkim država-– ma, za punu inicijativu i sve šire učešće radnih ljudi u marodnoj vlasti, za uzdizanje, za razmah tog radnog čoveka "koji je prvi:i poslednji smisao oslobodilačke. borbe: i: socijalizma, za krajnju istinu, za sve istine o tom čoveku, koji je spušio bogove da bi se

oslobodio zemaljskih gospođara i koji .

se morao osloboditi gospodara da bi mogao stasati do svoje mere, postati velik i beskrajno čovečan. }

A pesniku, koji je sekretar srca tog

čovečnog čoveka, romansjieru koji je

sekretar svih njegovih misli i postupaka, piscu:.u našoj PNRJ, ništa ne stoji na putu da stvori lik tog drugarskog čoveka, koji nije sama belina, ali kođ koga postoji tako jasna čežnja za srećom, za: razmahom, za podvigom. Značilo bi lagati ne izneti

njegove senke i njegova svetla, ali i

te strašne bitke koje čovek vodi u sebi i van sebe za svetlošću, |

I na kraju. Ne samo što ništa' ne sprečava našeg pisca da iznosi tu istiete, te istine, nego, na-

stvaralačkom rađu,

Jer naša Partija. zna da je borba

za istinu i borba za veču slobodu.

Abcija za oslobođenje Nazima Hibmeta '

Veliki turski pesmik Naim Hilcmet leži već od 1936 godime u zloglasnoj tamnoj Cenkimi u okolini Amkare, c-

suđen na 23 godima robije zato što je .

svoj život i poeziju posvetio borbi za slobodu, f

U poslednje vreme Nazim Hikmet Je u. tamnici teško oboleo i njegov život je u opasnosti. Povođom toga u Parizu je obrazovan Međunarodni odbor za oslobođenje Nazima Hikmeta koji je uputio apel svima naprednim ljudima sveta pozivajući ih da dignu svoj glas zn ošlobođemje velikog tur'skog pesnika.

FRANCUSKI LIST »AR« NAJAV-

LJUJE IZLOŽBU JUGOSLOVENSKE

BREDNJEVEROVNE UMETNOSTI U PARIZU

»Ar« OAris«), „francuski nedeljni

Tist za umeftmost i književnost u svom ·

najnovijem broju donosi na uvođnom

mestu članak svoga saradnika Pjera ~

Dekarga, posvećen pretstojećoj Izložbi jugoslovenske srednjevekovne umetnosti u Parizu. Članak je ilustro-

van reprođukeijom bogumilskih Bpo-

PEDBSNTOGODIŠNJICA JEDNOG NAPREDNOG PRANCUSKOG e ČASOPISA |

Na Sarboni je šyečano proslavljena

·pedesetogodišnjica naprednog francu-

· Bog časopisa »Petnaestodnevne sve- , - Bke« »Cahiers do la Quinzainee, koji je woedu svoje ugledna saradnike ubrajao | Anatola Fransa i Romena Rolana, O-- ;

ri.

'snivač časiposa Šarl Pegi (1873—1914)

prešno je oko 1905 na pozicije šovinizma, PRODAJA ATBLJMA KŽENA DRLARROA : 'Uskoro će biti prodan atelje velikog slikara francuskog romantizma Bžena Delakroa u Šamrozeju. Dai Poštovaoci velikog umeinika protestvovali su protiv ovakvog odmosa prema ovoj istorijskoj znamenitosti, xoja bi zaslužila da bude pretvorema u muzej.

Istina je istima , i bez telefoma,

Istina je istima

bez vagona hartije. Istina je istina -

bez uzbune, bez zvona. ro Istina je istima

„_ i bez lografije,.. a...

Ko istina | nijedna pesnica nije tvrđa, .. Istina je jača i od svih brojki i reči, Istina je veća

Istima uvok stoji ni pred kim ne kkleči. ·

Tetinu ne može

niko da ulmradđe, . - Istina nikad

ne promeni lice.

Istina je plotun ·.

sa naše barikade, SO : bez vize · prelazi granice. · } -

y ko } ·'Tvan IVANJI

ju, ad me 9 m (mi Bule: i

i napeti sve ~

; Bti, A taj

~ nastupamo«, kad

| man, Izđan ete, Zai_LIA bpbb, iva reVa Žika za. · · »Drugovi« a

lija Kaljinina — nije zanimljiva sautrošeno“ mo po~tome što pa nju” hiljada tabaka papira, od-

· govarajuća količina tripleksa i drugag

Prosvjeta u Zagrebu, već i po tome što je njmo štampanje završeno 28. VI. 1949, što je prešla Troz ruke Od-

(Anatolij KaljiMp: »Drugovi«,

u štampariji... Žž:

E, Xa SN at: 3A si o Od

Dragi MILENKOVIĆ i > a { ~. + „MA i Kana :: Gaa „skrene pogled (ili. kako odilac rekao Sabo pogled«!), a. Andrej i

„dalje čačka automat praveči se da ni-..

e ni primetio Petra, Ta igra žmurke Zijda traba a bude izraz drugarstva dostojnog da seu romanu opiše! U tomo psiholugiziranju r.osebnog, Anattolijevog socijalističko-realističkog tipa,

bora ko uređuje izdanj jete, · o - „744, a pale ej tave -0GValA ho Mog ON" pisač ji prevodilac /migu mogli da 36 io polako ca Pe no ({ržišle Sporazumeju ko je video ono »nešto i to po-cenj.od 63 dina?a'po Fomadu, | žalosno u geloj prilici Petra, Prevo

Nije manje interesantno i to da je tu imjigu u SSSR 1947 godine štampa] »Mlađa garda«, što je MJređiyački od-

bor, verovatno, uzeo u obzir kao garanciju kvaliteta. AHA hi Ji-

zi samo js ta đa za njenu pojavu pred našim čitaocima nije imalo nikakve potrebe, jer se iz nje ne može dobiti

BR a Rajay ape dan rfi o d.. je pr njene obrađe!), · niti Jjudskog ee ak borbe. Crvene

armije. Još manje se iz nje može na--

učiti komunietičkom moralu, a naj manje ona može da posluži kao kmnji-

ga sa svojstvima realizma u socijali-. sbičkoj, književnosti. Uz to treba do- ,

dati da je: prevod savršeno Slab, pa da buđe jasno da ta knjiga nije nikako korisna. Ova kao uvod, a daljc da govonimo na {emelju njenog tek-

„sta (prevedenog i originalnog), To je

poigebno učiniti baš zato što se ta dva teksta razlikuju, čto se,ne podudara-

·ju, šta se fo, svakako, može posma-

trati i kao tekst za.»domaću« i »zagraničnu«, upotrebu,

Za umetnike — wivaraoce ratno drugaratvo je uvek bilo visoko kvalitativan „motiv, odraz jedne od najviših formi ljudskog osećanja, osećanja koje graniči sa izlaganjem svoga žiyota samrtnoj opasnosti, da bi se spasao život du koji je u smrinoj opasno-

\li taj visoko čovečansij motiv, baš zato što je visoka čovečamski, ne može biti predmet za piskaralska. cksperimentisanja, jer to znači mazati žu=tim blatom sliku koja treba da prikaše vrt .sroće, radosti, ljudskog ponosa i patriotske svesti. A čitava ova knjiga (pazvama: romanom!) upravo je takva, I još goma i od toga. Nije tu reč samo 0. neznalačkoj, netalentova= noj, književno nepismenoj, neknjiževnoj obrađi, već i o izopačavanju i profanisanju ljudskog i boračkog morala, boračkog lika i lika čitave Crvene ar-

· mije, ljudske psihologije, boračktihod-

nosa; prema zemlji narodu i ženi, ljubavi, prema socijalističkom | pairiotizmu. Reč je o knjizi koja štetno utiče na borbeni i društveni moral, koja je puna dekademtskog naklapanja, buržocasi-og morala, nacionalističkih propovedi, iđejnih zbrka itd,

Čime je pisac izrazio tu. visolmi formu Jjudskog osećanja od ratnih drugova Pelkra i Andreja? ef

Time što Andrej, Kkozački sim sa Dona, uči Petra, ranijeg đaka, čija je majla i sestrica na okupiranoj teritoriji kod Taganroga, kako se savija. obojak pa da se noga ne nažulji, odnosno da nažuljena noga ne boli. više. Time što Andrej kuva kašu, podgreva konzerve i budi Petra da doručkuju. Time što kad Andraj počoe da nišani

~ u tenk (prevodilac to sjajno kaže na

čisto našem jeziku »počeo da gleda u nišan«!), Petar odjednom fraži pušku da on gađa — i, kako to pisac hoće,

| sva tri puta promaši. A Andrej se

naročito ne uzbuđuje zbog toga. Dalje u tome. da, kad Petar ili Serjada, liutito kače (inzče se to zove kritikuje!): »U tom i jeste naša mevolja, js što kopamo novove i privikavamo se na odbramu,.u momentu kad treba da

ta; »Vi nešto rekoste, Serjođa?«, An-

· drej za račun Petra slaže kapetana:

»Rekao je da je zemlja meka i da se lako kopa«, I to »mirnmo«, kako pisac zadovoljno kaže, To je svakako vrlo zanimljiv podatak kako pisci ( a kad ovu Knjigu štampa i »Mlada garda« a verovatno i drugi, onđa je Anatolije pisac!) uče čitaoce principima boljševičke Kritike i samuolkritike-i socijalističkom moralu. Dalje u tome da Pe».

· tar,»široko razmahujući· dugim multa % \ | lige mimo Ra--

ma«, može da visokoinie) že Andreju kao drugu, valjda da izrazi radost. pobede nađ nemačkim tenkovima: »Ala ih udesismo! Oni -će, naravno, da zapamte ovo, Andrej«, tom što pisac (kako bi inače!) postavlja njih, Petra i Andreja, kojima čas trpa |u ruke protivtenkovsku pušku, čas automate ili običnu pušku, a posle i midraljez »Maksim« (valiđa zato da izrazi svesiranost poznavanja nacružanja!), kao. stražu na'početku mosta. Takvome spisateljskom čšarlatanu, kokav je konstruktor romana »Drugovi«, mijje mišta psihološki moezda svoga Serjođu, iznad čije glave prolaze tenkovi preko rava, a on se odmah spremno digne i baca. ma

njih svežnjeve prolivtenkovskih bombi, zatim među prvima juriša a sa

straže na mostu skače sa oružjem da' bi iz' Dona izvukao đutopljeno dete,

o most. Njemu podrhtava celo telo dok njegov ratni dmug Amdrej stoji i NO a ı OC TOtONJGOE avione. Svalkalko to ona protivrečnosti. Štaviše pisac će sa stvarala-

čkim uživanjem naterati Petra da 6e .r

»oseti nezaštićenim ma jasno osvetljenom meslu« svetlošću letećih raketa, da se »zamisli u položaju nemačkog avijatičara« i vidi iz , toga. položaja »svoju usamljemu priljku opruženu na

daskama i obasutu zracima Svetlosti«, ~

jako je kraj njega Andrej u stojećem stavu. Da, Amdre/j, njegov drug koga on »htede da dovikme«, ali, za veliko

zlo, »u vazduhu opet zafijukaše biče>-.

vi« i »Petar četvaronoške dopuza do ivice mosta i, uvukavši glavu među ramena, štuče pod daske u ponton«, A kad otuda ispuzi, posle prestale kanonade, njegova, Serjodina, usamljena

prilika »razgleđavši naokolo«, videće

wsAndreja kako stoji na mostu i menja na, tu, Ovo je valjda po-

kotur na automa Sei a od a.'S

rešava psihol SaC SV

Prđa, to ( ki 12% { A 7 a lina waja«, Na takvim likovima „pisac „Ana

Baturin pi-

· mogao, a niti će moći da

tutnjava, »kao da Čari POKRAJ \ ila daba ab om ae

dilac je to tako udesio da Andrej to

da se pravi nevešt, a pisac mdlcribičidi! oseti sam tPoler idomice” pogleda ha Andretolije, kako on kaže, "'aspilava Komso-

mol, čije.je izdavačko preduzeće štampalo knjigu, a naš Uređivački odbor iz

Prouvjete naše ljude, naš narod koji.

je pokazvio masovno herojstvo u Na149 revoluciji i izgradnji socijaliz-

Ratno drugarstvo Andreja i Petra,

u romanu ·Anatolija. Kaljinina služi i.

zato da. bi.se — knjižovr.o — prikazali njini drugarski a. nejednaki odnosi povezani sa prisustvom telefonistkinje Saše, To je ona Saša za koju rošavi vojnik kaže »lepa devojka«, a njegov sused »zgodna« i opet neki (u prevodu nepoznati) vojnik, koji požudno zakrcka rukama: »što bih se prošalio 5 njom na časak«. To „e ta devojka koja »s razočarenjem u glasu« pita za Andreja: »Kozak?« jer se: »u njenoj svesti sa: ovom Tečju uvek vezivao fin

an lik«, a, me ovako. »a-

„i temperament, -·bično seljačko lice, kao u većine voj-

nika«... (To je valjda odraz socijalističkog gledanja na nacionalno pitanje i jedinstvo sovjetskog „naroda!). Ta zgodna đevojka služi zato, po zamisli

„ pisca, Anatolija, da bi, Andrej — ratni " drug — pogledajući na Petra,» koji

trčkara pored njenih kočija, viđeo ka-

ho Be oni »razgovarajući nečemu sme” jue i karo se »obastana njihovim o-

smesima, pred Andrejem još jače isticala beda ljuđi«. Šta je pisac hteo da postigne tim vratolomijama u psiho-

Jogiziranju, za mag nije interesamino,

jer nije ni korisno, ali je interesamitno zašto mi dajemo jugoslovenskim čitaocima takve konfuzije i ideološke zbrke, smušene: buržoaske ideje, kroz nazavi soocijalističku Kkmjigu, kroz takozvani socijalistički: realizam (kakvom bi inače idejnom pravcu mogla da pripadne knjiga sovjetskog dđržavnog i književnog. službenika!)

Pisac polako aranžira neku platonsku ljubav Petra i Saše uz stalno asistiraa.je ranog: druga Amdđreja (sem kad se Andrej i Petax ćiftinslki podžaveljaju i rastaju iako: se Saši očigledno. sviđa Šolohovljev Griška Melehov, koga ona. kao »našeg« čoveka brani od kapetana Baturina, Rada, on:,tvrđi..da

Griška nije »naš« čovek, Tako:'pišac ; „hoče da nekako:padvuče pod skut've-

likog pisca Šelohova, kao pod okrilje, i svoje koještarije o visokom ljudskom osećanju —. osećanju ljubavi. Interesanino je, međutim, pogledati kako to odjednom, po sistemu deus ex mahina, posle onoga kukavičkog puzonja Petrovog u pomton i iz pantona, i osećanja onoga, »nečega žalosnog« odjednom i istog dana nastaje ova amorovska atmosfera. Fisac to rešava vrlo jednostavno — time što ćutke prelazi preko svega. Čemu čovek i dđa se trudi oko. takve beznačajne stvari, oko tričarije bez koje kao protivrečnosti me bi pisac pokazao da je dijalektičar, . onda kad je »mladosti svojstveno da zatvara oči na ftamne strane života i da vidi samo ono što je obasjano Suncem«. A Petar tako i

radi, On igra ulogu, kavaljera, koga

nažuljena roga ne boli, bezbrižno se smeška i iđe pored Sašinih dvokolica »njmalo ne hramljući«, i »nije video

ništa drugo izvan svetlog sunčanog. dana i ljupkih sivih.očiju«. Zaboravio.

je oštre reči kapeli: Baturinma (da će ići pod sud, što je ma) ~ stražarsko mesto) i »svoj strah za vreme jučerašnjeg avionskog napada, i muč-

-ni-stid (taj -mučni-stid, ta šuplja fraza igvakako bi trebalo đa bude »ono ne-

što žalosno«!) pred Andrejem (koga on kradomice pogleda! ili koji njega kra-

„domice pogleda!) kao pred samim so-

bom«, i pogledao na Amdreja i »ne

-labegavajući- više da sretne njegov.po-

gled, klimao mu glavom (biće u znak agitacije svojim hrabrim držanjem!) i smešio se vedrim i bezbrižnim osmehom«. Takvu je kukavnu ulogu namenio pisac ovoga romana ženama, i to lepim i zgodmim ženama koje sudeluju u ratu: da kod ljuđi likvidiraju osećanje stida zbog kukavičluka! Zar na tome treba da se vaspitavaju naše žene heroji što su kao rainici prošie sve boračke dužnosti, a kao radnici stvaraoci savlađuju sve tegobe privredno zaostale zemlje koju su blokirali Kalinjinavi gopodari i to zato da ona ne bi izgradila socijaligam i poBtala, srećna zemlja, da se na takvom

. primeru uče naše žene koje, rame uz „ Sa meugasivim ·

ame sa muškar SO is pipati mom. građe eg:

'Bolim rukama, srcem i bezljubaylju!? nje na moral i na žene

Veno samo u ideje GDOĆURU Beca

ze iroz carska vrata, a

tada nije bio, niti je TĐude svojstven i shvatljiv moral po kome se

»ajedan poznati froniovski pesmik« o-

braća stihovima svojoj ženi; »Oprosti mi, ali mi smo imali pravo na uzgrednu vojničku ljubav«, To je bilo svojSkveno za moral b je koja. je tek pobeđivala i čijoj se. vojsci govarilo; »Tamo je hleb i/žene«. Ali romansljer Koaljinin ne misli da je to buržoaski moral, „već okrene rukav naniže i trese, a sa pera se nižu biseri socijalističke ideologije. Ljudi koji se po njegovom prikazivanju skoro sunovrato povlače, dok od. Taganroga dopire nejasna i uznemiravajuća behu ili .-među

da ove veeđima (u' ponob-

ljenoj zemlji!) i pritiskalo dušu sva, „pomirljivoj--opreci. sa Ovom- neugod. |

"kako •u mi zapravo o tome govorili; i beg

_ Ne-e, moja „šenica Je Ozbiljna. s Me, me oni Vraže!.

.i glasno zevnu!...

| Po je-onaj Anatolijev socijalistički "“Modatak za našu, kao što je rekl | U" kovodstvo SKP(b) »kapitslističku« ze..

nom, mirnodopskom životu ovo još i ima

' su morale i nisu

'Skam« Anatolijevom romanu uči tak-

Lkakvog ražloga.da rozsjmljujemo mo

gumo je motrebno (kac ja

„Patar postaje: sve veći heroj i najzad

·ljingrada. Kad bi bar bilo ubedljivc

„ je prevodilac, a pisac je napisao četnivsta-

·'frenje pred njim strepi, a kad je prolpteo

· Vidi, ali, doduše, vidi se piščeva »par-

'Đostao heroj i koga je pisac najerao - da puže uz visoke vatrogasne morde-

· Ćaju. To u vezi onoga što se tiče, ka"

ko bi se to teoretski rekir, glavnih ju“.

·i.u jednom danu sve utvrđene obla· Bti, bunkori i gnezda pokazaše sekao

k od njih«, i onda Su Bovorili » miipodopejrorn- domaćem, porodičn o onom što se nalazilo u oštroj, ne.

nom (zar samo toliko za svest sovjet. Bkogf građanima!) tuinmjavom što je do. Jazila sa zapada«, Ali najlepše je to

— Sađa da je, braćo, poigrafti se sa žo. E R--M — otegnuto reče topao glas say trepereći u niskim tonovima.

„_— Kao da se sa njom ne bi neko drugi tebe mogao polgrati — potsmešljivo odvrati drugi glas. |.

— E pa, vidićemo već, — OdgoVoOr} prvi

O TU-

mlju koga inače nema u varijanti za unufrašnju + vvjetsku, mladcgardejsku upotrebu ta OP? ? No nije to jedino... U Bovjetskoj „Br miji, sasvim prirodno, razgovaraju oficini za ''ezu — major, kapetan i po. ·ručnik (svakako radi prikazivanja sli. ke demokratičnosti u Sovjetskoj ar. miji!) — »O ženama 8a zanosom polpuno razumljivim kod ljudi u vojsci«, I tada »s poluosmehorni na rumenim, lepo izrezanim snama« poručnik je” tvrdio da su svi ti razgovori o ženskoj vormosti po njegovom mišljenju prava pravcata iluzija, samnobmana,

— Dobro — saglašavao 'se on s kapetanom, koji m. je oponirao — ako u Obič.

smisla, ali rat je tu uneo svoje popravke, I. za a, no smeju se tal-o strogo ni Osuđivati žene., Duga odvojeno” od muža, briga za domaćinstvo, oskudica, rađ u pro-. izvoanji, — mije li to isuviše mnogo zi jednu slabu. ženu, U početku. istina, ona Če se možda još nekako i držati, ali eto i »kamen kaplja đubi«. Kad bilo i u nje se može da javi mjsao o tomc kako joj najbolje gođine prolaze uludo; A zatim | prokrađu se u duše sumnje O, iome kako li Joj se vlađa muž taumo, daleko, u Fatu. (tamo jasno gde po ovakvom norodičnom moralu on ima »pravo na uzgrednu vojničku ljubav« od Volge do MBerlina!).

Ne znam đa li sve ovo vređa sovjetsku ženu, sovjetsku porodicu, čija se stabilnost - prikazuje na ovako jeziv način, da li ovo vređa komunistički i | porodični moral sovjetskog čov 'ka, ali | znam sligumo da je ovako nakazno tumačenje svega toga nespojivo sa gleđanjem i svešću, sacijalističlkom svešću našega čoveka. Znam da zato | što je teret čitave kuće i porodice pađao na mnoge žene, one zbog toga nihtele da postanu bludnice i nfko nema prava da ih Ssvo- | jim »sovjetskim« izumima, u »sovjet= |

rame uzore: TA Anatoliiu i sovjesskom čitaocu si- | knjiga štampana u 60.000 primeraka samo u izdamju »Mlađe garde«) da se stvar o ženama i odnosu ljudi i žena u ratu razmatra po njegovoj, Anatolijevoj, | dijalektici i da stariji pisar Semjonov | natera napuštenog Serdjukova, da se. zapije i postane izgubljen za svoje bo= | račke dužnosti, da njoj, toj kokoti u | sovjetskoj književnosti, naredmiik Kruticki mabavlja i od ptice mleko, da ona de u njegovu zemunicu i da, na | zad, romanopiscu „Anafoliju poslu: kao zaključak o moralu: »Ne žuri, kapetane, Ako bude trebalo, pozvaćeme je pogle, Ona je razume se kriva, al kakav mj jie to mušknrac, kad je zbcs jedne rasvusne ženske izgubio glavu«. Da ne bi bilo nesporazuma, moramo naglasiti da je ovo sud političkog rukovodioca kojim: on vaspitava i 'ko= mamdanta, ?

Krom atmosferu . takvih ljuvenih zgoda i. zgodica pisac Anatolije pro vodi. svoje ratne. drugove, od kojih

jumačiki i gine braneći valjda poslednju zgradu ma mosfobranu kod Sta”

zašto je on postao tekav heroji To je. pisac Anatolije ostao dužan svima, či-. taocima, Ali sigurno se možoe smatrati da to nije rezultat ubeđiyanja i DOlibtičkog. rada politmuka 'Tiunova koji, kada ljubavnik Kruficki govori o.Pe= trovom:. kukavičluku na mostu, ovako. ubeđuje Krutickog: | : ~ Pogledaj, naredniče (za ovaj čin kriv

rešina!), kako je sima ptica orao, K leti, sve se ptiće ispred njega sklanjaju. Divljač se skriva u jame, svako ŽiVO StVO-

avion, i sam orao, se prepao, A ftijesi li Be kadsod uplašlo, naredniče?.. A ja miBlim, da samo jako ravnođušan čovek nikad ne oseću strahew, ı ON:

Uostalom. nigde se i ne vidi da SKP(b) kroz neko od. piščevih lica utičo na vaspilavanje i podiganje bor“ boenog morala među njima. To. se ne

tijnosv: u „kniičevnosti, | »partisko« ideološko 'delovanje na vaspitavanju masa. f RTF

. Vidi se svakako to da iz nerazumljivih razloga, samo Andrej mora u” vek da se žrtvuje za Petra, koji je

Vine pod nemačkim. kuršumima. automata i snajpenki. To je slučaj čak i kađ om osamljen vodi borbu sa zgrade mitraljezom, a čitavi bataljon, i. komandant | politruk, tega sei ne se“

naka. A što se tiče čilavog naroda i Sovjetske armije da ukažemo samo na neke stvarčice, koje se tu vide, · ~

„Vidi se da se Južnoj armiji (ako se tu ne vidi uzrok zašto!) »desilo eso što su u duši pređosećali mnogi, a TU" mom. niko. nije mogao. da' prodvidi, Nepnijatelj je došao ne 8 One atran odakle su ga stalno očekivali, no 8. zapada, već sa severa i severoi ı

koja je po prevodiocu bila ugrožena 5 leđa, a po piscu s boka, morala bjza

(Nastavak na trećoj stravi)

nepotrebni«, I levokrilna · je armije.