Književne novine
· ju drugu temu,
| (Uz zbirku „Tri
' Poezija Mire Alečković karakteriatična je, kako po svojim vrlinama tako i po &vojim slabostima, za mašu mlađu „posleratnu „moeziju uopšte. Zbirka Mire Alečković obuhvata poslednju deceniju života našega naroda a pojedine njegove etape odgovaraju ođređenim poglavljima u zbirci. Put naše mlađe poezije posle oslobođenja, još nedovoljho procenjen i kritički obrađen, još u traženju punog poetskog izraza za ono što se u poslednjoj
deceniji kođ nas odigralo, put koji ·
nosi i uyozitivne nagoveštaje ali 1 zabludđe i Mutanja — postavlja čitav jedan kompleks pitanja umetničkoj kritici, traži jednu obimniju i iscrpniju analizu i proučavanje, jeđnu širu izn enu · misli i gledišta, Jer ' mi nemamo mnogo razloga da” budemo ·zađovoljni sa mnogim -crtama koje je ta poezija ispoljila, ako nam je stalo da naša umetnost bude na Visini našeg života iza koga ona
danas, da buđemo iskreni, đaleko za- .
ostaje. Iz tag niza pitanja' ja ću se ovde osvmuti na ona'oja 6u za poeziju Mire Alečković u njenom sadašnjem stadijumu najbitnija a koja su dobrim delom alttuelna i za našu mladu poeziju uopšte.
Mislim da je Ovo majbitnije pitanje koje zbirka Mire .Alečković postavlja i koje upućuje na ozbiljno. raz• mišljanje. otkuđa u tako relativno obimnoj zbirci, u 178 pesme koje ona sadrži, tako malo životne sadržine, takva skučenost i jednoobraznost poetskih motiva, tako malobrojna a uopštena, uniformisana osećanja i raspo= loženja — da vam »T'ri proleća« u celini uzeta liče na parolaštvo u poeziji. U tom apstraktnom i uskom Frugu poetskih motiva pesnikinja je prinuđena da se ponavlja, da u poetskom izrazu parafrazira ono o čemu je već nekoli:o puta na isti apstraktan načim pevala (na pr. pesme u istom :izrazu i sa potpuno istom temom: »Gde gi«, »Sneži«, »U zimskoj noći«), Formalno u ovoj zbirci. postoji širi izbor tema, Mira Alečkovi” peva i o predratnim vojvođanskim dšeljacima nad-= ničarima, i o palima u maprednom srednjoškolskom pokretu, a našim majkam:, o najezđi, Toplici, o dvana= est prvoboraca, o proleću i slobodi, o temi socijalističke izgradnje u raznim varijantama, o planu, o omladinskoj pruzi i životu na njoj, o brigadama i omlađinc:ma, o seljiačkoj đevojci Stanki, o devojci koja je zbacila feredžu. Ali sve te formalno različite teme služe samo. kao spolisšnji pavod da se opet i opet iskaže to opšte osećanje koje je svuda dominantno — da sve te formalno različite pesme postaju na kraju jednobrazne i jednolične zbog tog apstraktnog osećanja koje se ne temelji na konkretnom životnom doživljaju, na izvornom i svežem osećanju. Pročitajte na primer pesme »Proeće u Boru«, »Splavari«, »Devojka za
| razbojem«,..»Partizanska. žetva«, »Že-
-»xRag=- = e? ikar ene ala roi tA a #".Y Žeaš i (2 PPREP, , iy 15%
govor sa rekom«, »Drugu slikaru, »1951«, Osnovni ton je: radost socijalističke izgradnje, srećna budđućnost koju u jednoj pesmi imbolišu ptice na grani, u drugoj lepši cvet koji cveta, u trećoj divovski Koraci unapred, u četvrtoj kliktaj ptice u letu, u petoj dani naš» prve zore, onda beo. dan, osmeh koji po suncu i ljudima plovi, onda rumenilo cveća, pa ptice koje pevaju a lepšoj zemlji, onda široko polje i miris ljubavi, onda. proleće pupoljaka mladosti i zemlje naše. Dakle, bilo da peva o Boru, o 1\ubavi, o &plavarima, o prvom maju ili bilo na kouvek će doći neki kliktaj ptice, rumeni cvet ili široko polje, uvek se.pesma utopi u opšte ra– spoloženje a pesnikinja kao da vam Btalno ponavlja: Radosna sam, rađo-
sna i razdragana, Ona počne sa BoO- · · rom pa završi kliktanjem ptice i utopi še u to opšte apstraktno raspoloženje; '
počne sa žetvom — opet tako; počne Ba splavarima — i opet tako; zatim o drugu slikaru — pa opet. mitinguje i Opet še utopi u to opšte raspoloženje
figgnyiinriininiinniiniininintintinniininnniiiniiriiiniriitinitiiiiriiiinniiiininiTiiiiiiinpinnniili iririiniiiinirinariinniiiinnirininiinntininninisninnisnni?:
; proleća“ Mir
a slikar sc izgubi, T sve tako. T u tome zaboravi đa je najavila da će pevati o Boru, o slikaru, splavarima, prvam maju. Samo sa tim! opštim raspoloženjem, sa tom razdraganošću može se na takav npčin pevatio svemu i o sva– čemu — bez stv":nih pobuda. Ja hemam: ništa protiv tog opšteg raspoloženja — fe razdraganosti. Ali kađ vam se stalo na taj način peva, kađa i pored vaše strpljivosti i blagonaklonosti ne nailazite na nepošrednu poet-
| sku inspiraciju, kada se uverite u pot-
puno otšuštvo jedne šire skale raspoloženja, jednog bogatijeg životnog sadržaja, Vi se onda naljutite i na to
“opšte raspoloženje i univerzalni izvor
poetskih pobuda i dođe vam da vikmete: Pa to.već postaje dosadno. Jedan je mlađi pišac u šali rekao da mu se čini da šsu neki mlađi pesnici svoju dužnost shvatili ftako kao da treba
stalno da đuvaju u fanfare. Ja mislim .
đa je on time mislio baš na to lupanje u prsa: »Vidite ushićen sam i.klikćem« — i u tom smislu..ta. opažanje zaista. nije, mnogo. dalekon.od stinme. Gde tražiti korene toj tematskoj
' Skučenosti, toj jednoobraznosti i Uni-
formisanju poetskih motiva, pabuda i raspoloženja? Da li u tome treba gledati siromaštvo osećanja misšli i poetskih inspiracija? Takvo, bi gleđanje mogli kođ Mire Alečković' da đemantuju mnogi detalji njenih pešama a i pojedine pesme u celini, Dale, koren nije samo u tome, Meni se čini da ta pojava ima tri uzroka: sasvim pogrešno i skučeno shvaćen zahtev socijalističkog društva prema umetnoši, kao prvo; jedan nedovoljan kontakt, jedna nedovoljno korišćenje bogatog životnog sadržaja i bogatog vreia. motiva, socijalističkog života, kao drugo, i najzad mesto stvaranja. Ono što Mira Alečković rađi — to je suva deklaracija u poeziji A Ja sam uveren đa ta ne dolazi iz. njenih najintimni= jih pobuda. Mislim čak da je ona i mnogu pravu jedru i životno istinitu pobudu odbacila ili je, možda, smatrajući d: ne odgovara zahtevima da= na, zađržala u svojoj privatnoj zbirci. Tako rađe mnogi mlađi pesnici: u levcm džepu nose svoje intimne pesme, u đesnom one sa parolaškim ra&položenjima koje nameravaju da objave. Neki od njih iđu toliko daleko da vade isečke iz novina 6a vestima o raznim događajima u svetu (na primer: Narodna armija Kine osvojila neki grad, ili talijanski radnici stupili u štrajk itd.) pa to stave kao moto: »Borba« od tog i tog datuma, ili »Politika« od tog i tog datuma donosi vest.. Pa onda tim povođom pevaju. Mene je to uvek potsećalo na manje više tehnički posao prevođenja, ovde prevođenja sa jezika novina na jezik poezije, Ja ne tvrđim đa ne može
Boško Vulcažinović: Crtež
e Alečković, izdanje „Prosvete“, Beograd 48} O 7 Steva: MAJSTOROVIĆ oko a iipiOBe 4 Kapa obara:
iskrsnuti i pri čitanju novina dublja ·
poetska pobuda, ali i:ad * to stalni metod, tu. sam skeptičan i mislim. đa otuđa Be može da ponikne iskreno i toplo nadahnuće. Tu su vam stihovi slovoslagački ređani; tu su i metafore i personižikacije, alegorije, tu je i Obavezno rimovanje (česte jedini »pesnički« elemenat u takvim pesmama), tu su:i krmpne reči, Ali je. i pored tega sve tu mrtvo a poezije nema. Ali je tu »aktuelna tematika« i kakav recezent će konstatovati: »on obrađuje aktuelnu tematiku«. A to će za njega biti. dovoljno da oceni &ša četvorkom ako ne i peticom, Kakvo je skučavanje i „tematska osiromašonje nosio taj tvrdo i usko shvaćeni zahtev za »aktuelnom tematikom« najjasnije pokazuje jedan primer iz diskusije likovnih umetnika. Oni su diskutovali „ tome da li danag treba praviti ?pejsaže. Čula su se ljenja i za i protiv. Jeđan od. poornika iako kruto shvaćene »aktuelne temaftike« izjavio je: »Pejsaži da, ali pejsaži Foji-će odražavati,socijalizam«, To praktično znači ako slikaš bukovo drvo onda obavezno, u stilu kakvog Gerasimova, obesi na njega &ocijalističku zastavu. :· Ja tvrdim da je i »poezija levog džepa« ponikla iz tala mehaničkog i uskog shvatania zahteva socijalističkog
„društva prema umetnosti, Ja sam či-
tao neke: od tih pesama, Ima među njima: } nih kojima se plaća obol j:senjinštini, dekadentstvu i formalizmu, ndakle onih. koje „zaista niko ne bi štampao i koje ćemo mi napađati dok ih sasvim ne iskorenimo, Tu socijalistička' idejnost u umetnosti ne može praviti nikakve kompromise, Ali je među njima veći broj onih koje stoje na lu swcijalizma a sva je njihova nesreća „što. su van okvira. tako kruto shvačene »aktuelne tematike«, što &e kao takve »ne traže«. (Bolje priznati da &u praksa i kriterium redakcija pri primanju jli odbijanju radova dosta uticale n~ formiranje takvog stava.) To Su pesme ili sa intimnim lirskim raspoložen 'ma (vrlo često ljubavne pesme), ili pesme sa nešto viša životnog realizma gde opšti zanos za socijalističku izgradnju ne ratvara pesniku oči i ne namiče mu idiličarske naočare da viđi sve ružičasto, već po koji stih u= kazuje i na ponešto što je zaostalo od prošlosti, što valja „menjati i protiv njega se boriti, (Na primer; jeđan je pesnik, u stilu Majakovskog, rekao »reč-dve i o gadovima«, o karijeristi= ma i lal:tašima, toj pojavi koja kod . nas postoji ne široko rasprostranjena, ali je ima, a dok je ima sa njom se treba boriti, treba je satiričnim strelama šibati. Ali su tom pesniku rekli »da to nije dovoljno tipsko«, pričem je »tipsko« Whvaćeno kao prosečno). Jedmom reči u tim pesmama je tema=tika znaino šira od »aktuelne tematike«.i to je.njihov..osnovni »greh«..-.. Ali ako.je tako skučeno shvaćen zahtev socijalističkog društva prema sa= cijalističkoj umetnosti doprineo temaskom sužavanju, da li se u njemu, i samo u njemu, može gledati jedini uzrok što su i u tako suženim okvirima teme opšte, što u njima ima ma· la životne. sočnosti, malo stvamog opažanja i prave poetske inspiracije? Po mome mišljenju ne i zato sam po- . red suženog shvatanja zahteva socijalističkog društva prema umetnosti na= veo i nedovoljno poznavanje života, nedovoljno korišćenje „bogatog vrela poetskih motiva socijalističkog života, kao drugi uzrok toj pojavi. Nekada je književnik imao wevoje »parcele« Živi kojih se punio životom i opažanjima, sa kojih je: ubirao jedre pobude umetničkog stvaranja. Dakle imao jednu oblast koju je odlično poznavao, jednu' sredinu sa kojom je u tesnim Vezaman bio. Naš je književnik današ do-.
sta zanemario teren posmatranja, za-> ~
nemario tesne i evakodnevne veze sa životom, zalud nastojeći da ih nađok~
\
IG. Maloš o sebi i drugima u svojim ·
U našoj literaturi mogle bi se izbroati na prste monografije + piscima, da i ne govorimo o dobrim i zanimljivim „monografijama. Sem dve tri o našim. starijim književnicima i jedno dye o piscima sf.ani' književnosti, mi
. nemama pravih morografija ni ona šim najvećim i najzanimljivijim knji-
Ševnicima kao što su Sterija, Cankar,
Domanović, Stanković, Nušić i slični..
Možda je u tom pogledu ” najsrećniji naš najveći pesnik ~ Petar Petrović
Njegoš, a pored njega i nekoliko srp- . kao Hkih,
| hrvatskih i slovenačkih romantičara, Tako mi nemamn ni iscrpnu mo'nografiju o jednoj oć najoriginalnijih ' najsanimljivijih „književnih figura naše novije literature sa kraja prošlog i početka ovog veka, čija su „dela i život tesno vezani podjednako iza Zagrebiza Beograd. Rečjeo A, G. tošu. Ni mjegova sabrama dela nisu
ta. do kraja. „Ear tf Do rafa izašlo je 17 knjiga njegovih Mela, U njima je obuhvaćeno ono što je nesumnjivo najbolje i najtrajnije u njegovom stvaranju, ali ne i sve što je bilo najzanimljivije, Ostalo je još dosta njegovih književnih, i drugih rukopisa, koji čekaju da buđu objavljeni. Preostali rukopisi iz Matoševog dela bili su pripremljeni za štampu još pre rata. Oni bi inače obuhvatili, ot· prilike, bar još dve \njige koje bi se Bastojale uglavnom iz njegovih polemičkih «spisa o srpskoj i hrvatskoj Oe Plepooki doba. Posle te dve || e došli bi u obzir Matoševi dnevnici i potsetnici koji se nalaze danas jegovog brata Milana u. Zagrebu. o ne treba zaboraviti ni njego-
korespondenciju, koja mora biti vr=
zabeleškama lo zanimljiva, a koja je resturena me-= .đu njegovim raznim prijateljima i poštovaocima u zemlji i ipnstranstvu.
Materijal njegovih,dnevnika i pot-
.setnika, „, kojih ima, koliko, je đosad
poznato, petnaest, s-mo, je. delimično
korišćen ,književno-istoriski, prilikom
izdavania njegovih eelokupnih: dela, i u nekim &porednijim prilikama, Ali, niko ih. još nije, proučio sve, niti izdvojio iz njih sav materijal koji bi bio iza objavljivanje li, mogao: poslužiti građa za . Matoševu iscrpnu mo~. nografij r. i istoriju. književnosti. njegovog, burnog doba, | (ala
C Matošu je pisano i u Hrvatskoj i u Srbiji u više mahova, i pre i posle njegove smrti, ali au svi ti napisi bili nepotpuni, a međutim, ko jole hliže zna Matoša, pa podrobnije zagleda u
ove dnevnike, lako može sagledati je-
dan neobično zanimljiv raman koji je
| ovaj nemirni duh, možda i nesvesno,
ostavio u &vojim neđorečenim | često kontrađikiornim ·rečenicama u ovim dnevnicima, a što se potpuno slaže sa »relntivnom slikom« o kojoj govori u 8vome eseju o Matošu profesor Barac, slikom što su je ljudi imali o Matošu adltOaBJa:BMNJI.21 0 Ži ZIH 02 2 SVN Matoševi dnevnici su nejednake veličine, slučajno kupcwane đačke sveske, ukoričene i neukoričene, Pisani su mastilam ili olovkom. Prvih deset
pisao je čitko, i, moglo bj se reći, sa
izyesnom. peđaninošću, dok su ostali vođeni "esto vrlo aljkavo, što je sva-
kako došlo kao posledica, oboljenja
Matoševe desne ruke. Jedno vreme on
. je vodio sv'je dnevnike | ovom bole-
snom rukom, Ponekađ je pisao sama
olovkom, 4 kasnije e naučio da piše vaj spomenik hrvatski narod uklonio. } BOAUAGRYT REŠE 840102 ga8( Tako 04 iy 265, s hh KOVAL. #,39
Jr
'
levom ruxom, i to mastilom, i tako piBao”sve do smrti ij svoje dnevnike i svoia književna đela, Po vremenu ovi dnevnici obuhvataju razdoblje od 1895 do 1913, a pisani su u Zagrebu, Beo-" građu, Parizu i drugim mestima u kojima.je Matoš duže ili kraće vreme živeo ili bio'na' prolazu, O, - Doyvršenje izdavanja Matoševih &abranih dela, predratne edicije, zajedno Sa potrebnim komentarom i bibliogra· fijom, dolazi na prvo mesto, kad je reč o njegovim celokupnim delima« . kaže njegov brat Milan, kod koga se i danas nalaze dnevnici. To je, svakako, tačno, ali odmah posle toga trebalo bi uzeti u Obzi? Ove njegove dnevnike i korespondenciju. kaja, izgleđa, nije ni. beznačajna ni mala, POO _. O ovim. dnevnioima, đosad nije niko „pisao opširnije, ma da su jh nekolicina njegovih prijatelja i poštovalaca:i-·
mali u rukama,
„»Matoš je bio sav u onom, što naši i
- nazivaju »dan i komađ«, Pa ipak
.. uvek.bio gotov na šalu, dosjetku i vic, On se. rado šalio na-račun svojih prijatelja, ali to nije bila pakost kođ njega, već, nroizvod svegu bića njegovog,«. —- piše jedan. od ni»povih beogradskih ·'prijatelja književnika urhknjizi:»A: G..
. Matoš. In memoriam a ?0:godđišnjici
smrtiie. I. zaista, Matoš se šalio i sa
„najdražin, stvarima, kao što je na pri„mer njegov toliko voljeni Zagreb, ali :je ipak, iu šali, mao:da da oštru i ' pravilnu. ocenu. mnogih činjenića, Taho je najednom mestu zapisaa; »Špo-
- vatskS gluposti«, (Pc
menik Jelačiću banu je spomenik hr-
ato je da je O-
! \
ota koje je kultivisao, sa .
U zbirci Mire Alečković vi čitate pe ·8mu o Boru, ali vi u njoj ne otkrivate nikakvu pobuđu, nikakvo kon·kretno osećanje koje potstiče pesnika.
O Boru se onako može pevati a da se
on nikad i ne vidi. A nema. tu ni oštre
imaginacije koja katkad može da nadoknadi neposredni poetski doživlja.
Pesma o Boru je pesma o bilo kom
rudniku i u isto vreme pesma ni o
jednom rudniku. A takav je slučaj i
sa, mnogim njenim pesmamz. Ja mi-
slim da se tu kriju i razlozi bežanja
od čoveka — pojave jako uočljive u našoj mladoj poeziji, O junacima so-
cijalističke izgradnje ne može se pe-
vati sa terena opštih raspoloženja i
osećanja, Kako, prazno i šuplje zvuči
kad, na. primer, o nekom istaknutom ruđaru pevate:. »Razmahni, rudaru slavni, razmahni da norme pađaju,:đa srečna bude nam budućnost«... A gde je. tu rudar? Ne, on se ne može. poetski transponovati ako ga pesnik ne upožna, ako mu kontakt sa tim ruđarom nešto unutra ne upali iz čega će posle poteći plameni &tihovi o građitelju borcu ili topli stihovi o čoveku,
To je pravi dah poezije, njen žarki
plamen — a ono što Mira Alečković
u &tihovima đdaje:to je veštački, hladni
i kratkotrajni sjaj praskave rakete, Pa
čak ni to,
Poezija mora da se neposredno napaja sa bogatog vrela života inače postaje »cvrkut zebe i kanarinke«, Socijalizam grade ljudi — za ljude, Iza
- tog velikog dela stoji čovek. Socijalistička književnost mora . govoriti o brigama, radostima, truđu, borbi, lišavanjima čoveka. Ona mora biti u srži svojoj, duboko humanitarna. A prvi uslov đa to:postane to je da prati i upoznaje čoveka. Jer tu se falš tonovi odmah asete, tu se ne može pevati »uopšte«, Tu mora da postoje životna istina i životna neposrednost. Jer inače se ređaju fraze, a fraza je fraza, šuplja i beživotna, nikoga ne može da pokrene, ništa da rasplamsa, bilo da je u prozi ili da se kaćiperasto kiti pesničkim ruhom. Ako bi takvu poeziju &a stihovanim opštim mestima, sa apstraktnim opštim raspoloženjima trebalo jednim njoj ođgavarajućim imenom r.azvati ja bi. je najradije nazvao »poezijom fraziranja«, Jer je pesnikov akumulator osećanja tu tako slabog emocionalnog napona da njegova malokrvna struja malo koga može da živahne i pokrune,
Stihujući opšta mešta, stihujući opšta osećanja nekonkretnne i nedoživljeno — a nastojeći da nas ubede kako njih, eto, obuzimaju samo takva i ni· kakva drukčija raspoloženja — mladi pesnici se ne prikazuju samo kao Skučeni i siromašni u emocijama i osećanjima, nego i kao neiskreni. Jer ko još može verovati da oni u duši stvarno stalno govore parole. Da li mlađi pesnik mora samo pevati o Omlađinskoj ili frontovskoj radnoj akciji, o traktorima, ili o štrajku francuskih radnika, da li treba samo o tome da peva da bi se nazivao umetnikom „đgsocijalističkog društva? Da li baš mora pevati a tim temama aa opšti način, nekonkretno i nedoživljeno, da. bi odgovorio socijalnoj porudžbini i zahtevima socijalističkog društva? Može se o tome diskutovati i diskutovati ali je jedno jaSno'i van spora: najveći i najozbiljniji zahtev “socijalističkog društva od svog umetnika je da. on bude pravi umeilnik. Jedna pesma o. omlađinskoj pruzi meće. biti &pasena od zaborava ako je sav mjen kvalitet samo u tome što je »aktuelna« I obmuto: jedna topla, iskrenim osećanjem inspirisana ljubavna pe| sma, u punom dahu ispevama i lepu | formu obučena, pamtiće se, čitati, ži' veti svojim životom ako Je i »neaktu. elna«, Socijalistička umetnost ne samo
Što se ne može igužavati, nego baš (Nastavak na četvrtoj strani)
“brzo posle. oslobođenja, 1947. go--
Beograd pre prvog svetskog rata zapamtio je. Matoša najviše po njegovim
feljtonima a srpskim i hrvatskim pis-
cima, i naročito. po njegovoj polemici ·6a. dovanom Skerlićem. ; } UA Matoš u svojim dnevnicima pomi'mje na nekoliko mesta Skorlića, ali začudo savim kratko: »Napaa me je'u »DLCnevnom listu« Skerlić«, ili »Skerlić „napisao s"udiju o Lov, franc. knjizi, tj, „prepisao pĐelesijera«, | | oVeći Matoševi protivnici govorili su ma njega đa·je bio čovek bez srca|i „\skrupula. a-međutim, iz ovih dnevni- ka dalo bi se zaključiti, kao, uostalom . i iz njegove poezije, da je ovaj veliki „kavga“Ižija, znao biti i vrlo osećajan 76Dveldy,/ omot Po:taŽi +b
»Imao sam srce, dJetinjasto srce,
Srce koje boli, boli tako jako» —
veli onu jednoj svojoj poznatoj pesmi. TA u dnevnicima. govoreći. u. svojoj svakodnevnoj bedi i ı emaštini, on će s9a ora bko“pa Opa SB ae: Ja sam kao Papa, Diogeneš i 8v. Mati \ peva: živiho Coby ONO RR 'tričević, sin ruskog pukovnika, đao mi | večeras (irajbityoy 3 dinara...«, —on | će odmah dodati i ovo: »Od toga sam „\mogao.i sutra živjeti, a ja potrošio,
je - Alisom i ostao gladan.« |
|__Matoševi dnevnici 8u puni iskrenih jadanja na beđu, U zapisima iz Pariza čitamo: »Moram iz stana. Bože ka-
„ho će se-sve ta svršiti?«, Danas” (93 | VII) uzajmio mi D....ć 50 santima. Šta
ću sutra šesti, pušiti, ro zna? Ne znam
hoću ]i 26 ovog meseca i doživjeti, U"bit se zbog kakve više stvari hajde de. Ali zbog 20—20 franaka?! Zar. je to život,'zar đa život A. G, Matoša pro· pada žbog 50--60 franaka«, Pe ondar'»I opet. sam glađovao ci» jeli dan. Ako to dulje potraje?&,. | A na raju ove sveške Matoš kaže: "| »To. ja svršetak ovo-sveske, gori od „počelka, 1899, , Gašracı%. aco
L
4
/
zlatastim': poljima |
~.
· DRUGI KONGRES N
4 j = edi ya
_ PROS
bijani Drugi kongres Narodne prosvete Slovenije, Kongresu je prišustvovalo . 730 „izabranih delegata svih krajeva Slovenije, preko 120 gostiju — pretstavnika narodnih vlasti, kulturnih i naučnih ustanova, Jugoslovenske armije, kao i pretstavnici Slovenaca koji žive izvan granica naše zemlje, ae: - ·
U ime Cehtralnog: komiteta Komunistič-
e partije Slovenije, Izvršnog odbora Osvobodilne fronte i ministarstva za. prosvetu i nauku i kulturu, Kongres je pozdđravio drug Jože Potrč,,koji je podvukao uđeo Narodne prosvete u rađu Narođnog fronta, snažan razvitak Narođne prosvete od Prvog kongresa i potrebu novih organizacionih formi i novog Statuta. »Ideje Osvobođilne fronte i Partije — rekao je on — to su iđeje naučnog socijalizma i duh socijalističkog patriotizma i humanizma zahvatio je široke mase našeg rađdnog naroda fakvom „snagom, pokrenuo stvaralačke moći narođa u građu i selu do takvih visina đa danas više nije potrebno neposredno „organizaciono „usmeravanje kulturno-prosvetnog rađa od strane Osvobođilne 'fronte, nego je mužno potrebno
daljnje osamostaljivanje. Narodne prosve=– ~
te, koje se izražava u dprOorastu najrazličitijih „Kkulturno-umetničkih „društava, u njihovom unutrašnjem Jačanju 1 podizanju umetničkog i kulturnog: mivoa njihovog stvaralaštva. To osamostaljivanje kulturno-umetničkih društava i mjlihova povezanost u Narodnoj prosveti istovremeno ·o0mopgućava đaljnje oslobađanje stvaralačkih snaga i inicijative. među najširim masama članova kulturno-umetničkcih društava, socijalističko takmičenje među njima i njihov ubrzan razvoj.
Kongres su zatim pozđravili pretstavnik Saveznog ministarstva za nauku i kulturu, delegati ministarstava Dbrosvete i Baveza kulturno-umetničkih društava dz svih republika, đelegati Slovenaca koji žive izvan granica naše zemlje, pretstavnik Jugoslo-
venske armije i pretstavnici narodne Vla- *
sti 1. masovnih. organizacija.
Organizacioni referat Janka Liške đao'je jasnu sliku delatnosti Narodne prosvete od Prvog kongresa. Narodna prosveta organizaciono se toliko učvrstila đa su · skoro posvuđa osnovana brojna sindikalna, vaspitna, omladđinsica pa čak i pionirska kulturno-prosvetna društva, Danas u Narodnoj Republici Sloveniji rađi 511 kulturmoprosvetnih društava. Širok razmah dobila su vaspitno-umetnička društva koja su već osnovana u 298 sela. Godišnje takmičenje narodnih biblioteka đalo je potstreka za osnivanje novih. Danas u Sloveniji ima 1864 seoske, gradske, sindikalne i plonirske biblloteke., Vaspitni tečajevi Narodne prosvete doseFii su vanredne rezultate na selu. Prošle gođine blizu 11.000 kursista 'bi1o je obuhvaćeno u 394 vaspitna tečaja, a ove zime 600 tečajeva pohađa 16.000 kur-
. ista, među kojima veliki broj žena 1 seljaka-zađrugara, Vaspitni tečajevi. značili su, prelom u prosvetnoj delatnosti i u čitavom načinu političkog rađa mna selu. Janko LišMa je istakao potrebu đa se Vadšpitni tečajevi i dalje razvijaju kao majuspešniji oblik lenjinističkog ubeđivanja narodnih masa. Vaspitne tečajeve treba da dopunjuju tečajlevi za nepismene i narodni wniverziteti.
Za ispunjenje novih zađataka Janko LiBška {e podvukao potrebu čim skorijeg završetka izgradnje preko 400 zadružnih dđomova, koj će osigurati isto toliki broj pozormnica 1 prostorija nužnih za Kkulturnoprosvetni rad. Izvršni, oblasni i sresMci odbori Narodne prosvete organizovali su u vremenu između dva kongresa niz tečajeva za režisere, horovođe, rukovođioce Dpozorišta lutaka, folklornih grupa i biblioteka. U tom pravcu treba rađ nastaviti.
Ođ Prvog kongresa Narodne prosvete održano je 50 sreskih festivala, a u Slo-
Naša pesma —
„ „Naše „su, njive. , .-
prostranstva bela
— zorom se puše,
. ko pogače vrele. •..I ista _je pesma
preko mnogo sela
— đuđovi stari,
i nove skele.
I neću đa kažem:
sve je đobro u naš
— rađost je počela tek gušće da niče!
Ja — samo o tome pevam na sav glaš,
i o jutru plavom
što u Sremu qweviće,
Oj, selo moje, gunce razigrano, vinograđi dragi, lozo umivena — 8 vama živi vaše dete nasmejamo, . 8 vama raste — iz vašeg korena. \asa POPOVIOC
Na viš» mesta Matoš je beležio i svoje ilegalne odlaske u Zagreb sa tuđim ispravama i povratke u Beograd, Uz te beleškc pominje on razne svoje prijatelje u Zagrebu i Beograđu, i po zlu i po dobru, ali skoro uvek u svom, matoševskom, tonu i stilu. Zanimljivo je napomosnuti da je Mafoš vrlo često govorio 6a nekom ironijom i » samom sebi: »A sada. servus A. G. M. i spavajte mimo ako možete«, ili: »Dokrajčio sam taj svezak bez uspjeha, Pametniji nisam, bolji nisam. luđi i gluplji sam nego lane, Svršavam ga u 76 ri Mazaren odakle mikljam, ako đobijem novaca 1 ako budem mogno«, ili: »Ja sam gla-
. dan kao AGM (komedija u IV čina)« — ova poslednja zabeleška je sigurno meka iđeja za kakvu komeđiju, u kojoj bj bila i njegova. ličnost.
Ali, najzanimljivija” mesta u dnevnicima su, i možda književno, najvred= nija ona u kojima su beleženi alarizmi o društvu i vremenu: ~
. »Danas su, države nemoralnije od poslednje vucibatine: BEngleska i buri, — Demokraciju VO-
-lim jer je najbulj- ođ' datih formi ·
za razvitak osobe. — Naš.je. narod vrlo ironičan kad veli· Rađišu i bog pomaže. — Kako to đa Ni"'jemci imaju iz francuskog rata takor malo memoara? Da se ne stide pisakilL.4-mj,) amieA,) ba paba „Vrlo su zanimljivi i aforizmi o književnosti i umetnosti: »Za genija je najveća uvreda smijeh glupana, Čudn: vato je uda se baš ovaj rad "u kojem smo mi kvalitativno najbolji, · najmanje cijeni: rad, književni, +Muzika je najđemokratskija Uumjetnost, — Kroz. cijelog MHajnea vas neugodno dojima borba vje~
| re i filozofije, a,kroz Turgenjeva boj
umjetnosti i fabrike, — Volti(er) je Ten i Renan u jednoi osobi, — Do“jam gr:kih kipovat kao da se - budi i teče "iz mramova” svijetlo. Biti preveden, ne znači biti
| Od 28 do 31 Jannara odižan je u Lju- .
_ trebama naše,
- kog preobražaja našeg sela, đelatnost na= . koji daju zemlji otkrića od velikog znača=
· he, Jer će samo u tom slučaj
· gutina i Žarka, i njihovog oca Jova-
· građu, a i posle čitave feljtone,
· žalost, mnogo zabeležaka ni a
đu njegovim još živim prijateljima u.
mena i anegdota o Matošu i iz tog BOR O iy Br tea ehyatio fe
dnevnike zainteresovala se Jugosla-
NARO
—– 8. CNe
+ „rab. e OUUA O ı}EL3
e ET f.17
enjgrađcu prošle gođine održan je č
Koruški festival, U jesen 1947 n š pile gu.
u O a .52 amaterske d e grupi e
pred više od 65.000 gledalaca, P
· se ođržati i ove godine... BaLOVOR X-
festivalima Narodna prosveta V O 8Ć :
preme za hajveći slovenački festival ko.
Če biti priređen u čast pobedonosnog izvr
šenja naše Petoletke. Pređ Narodnu . pro-
svetu postavlja se zadatak da ideo OŠki
digne na visok stepen sve amaterske dram-
ske grupe, kojih u Sloveniji ima 439,
đu kojima nekoliko veoma đobrih u
njim selima kao što su Cerkvenjak, Šmar-
ca i Komenda kod Kamnika, Rađeče,.
rišnica i Ruše. Pozorišta kao što su u Ko-
čevju, Celju Kranju i Jesenicama potrebno
„je pretvoriti u profesionalna pozorišta,
_ Franc Kimovecć, govoreći o osnovnim
đacima Narodne prosvete upozorio je na
potrebu da Kongres na osnovu kritičkih
primedbi postavi zadatke odgovarauće | PAU vremena i dogovori se
njihovom izvršavanju. Odi glavnih karak- ~
teristika našeg vremena podvukao je u- ~
Spešno zaključenje treće godine Petogodi
šnjeg plana, sve širi razmah socijalističe
še narodne inteligencije, naših naučnika ”—
ja. Posebno obeležje našem vremenu daje. i naša borba za ravnopravne odnose izm' đu socijalistiščih zemalja, »Moramo biti Svesni — rekao je drug Kimovec — đa kO- minformovski metod krutog Nbirokratskog centralizma onemogućava zdrav napredak \svake istinski narodne kulture, koja mora, ako boće da napređuje, da se sve više više oslobađa svakog okova, svake čšablo~
stinski život radnih ljudi. STONI ru movec je zatim govorio o razvi·janju inicijative u svim podvala RON no-umetničkog i opštevaspitnog rađa. Đoklegod ne oslobođimo sve snage unutar sa= mih društava, doiklegođ upravni odbor đru= štva buđe samo boljt Wii lošiji izvršilac direktiva, koje dobija ođ kompetentnih 1 nekompetentnih faktora društvenog živo= i: ta ,đotle ne možemo govoriti o dđobrim e osnovama za još veći razmah naše narod- ' he prosvete. U tom pogleđu mi smo đosađ
'rešili, najviše zbog nekritičnog kopira-
nja uzora iz SSSR. Moramo biti svesni
toga da sa takvim metođima he će biti moguće razviti bogat Rhultoirmć-umetnički
čivot u našim selima. Imamo primera da
su se u nekim selima formirala Rulturmoumetnička društva od samih „pseljakm-radrugara, iako u tim selima verovatno ima
još i drugih seljaka koji nisu članovi dru-
štva a da ne govorimo o'radnicima Koji stanuju na selu. Takva izolacija može da
buđe štetna. Među drugim sredstvima,
prefo kojih se đanags naš seljak upoznaje
sa soćijalističkom stvarnošću, prosvetno m
još više Kulturno-umetničko iživljavanje sigurno nije na poslednjem mestu, tim vl-
še, jer u tom pogledu imamo bogati tra-
điciju, koja, naravno nije ni izdaleka sva pozitivna, naročito na selu, I upravo zato
đa bi izbegli borbu mišljenja u celom nizu konkretnih pitanja, s kojima se upravni odbori susreću svakodnevno, neki drugovi aktivisti zamenili su argumenfovanu đisku-
slju komanđovanjem, što je mnogo jednostavnije. Osnovni princip za napređak maših Kul' furno-umetničkih društava {e dobar ođnos čitavog našep aktiva prema osnovnim ma-
sama u društvima, Osluškivati raspolože-
nje masa, otkrivati i, razvijati revolucio~
name zamisli mnogih đobronamernih stručnjaka, čiju inicijativu tu i tamo sužava međovoljno širok aktivist — 1 uspesi
našeg dela biće mnogo veći ođ đosađašnjih,
Ne smemo nilcađ izgubiti iz viđa đa se ČI-
tav rad Narodne prosvete oslanja na đo-
broj volji njenih članova. ;
U svom đaljnjem izlaganju drug Kimo-
vec je naveo niz grešaka u pojeđinim krajevima Republike |I zađatak kritike,
koja bi morala, poštujući pozitivne trađi- a
olje da opšti nivo kulture našeg mnarođa usmerava Kroz iđejno i umetničko uzdizanje celokupne đelatnosti Kkulturno-prosvetnih đruštava kao 1 da neprestano razvija, dopunjuje i đograđuje umetnički nivo interpretacije Javnih nastupa 1 deluje na naučno 1 stručno prođubljivanje vaspitnog rađa.
U điskusiji po referatima učestvovali su mnogobrojni delegati.
Nakon đođeljivanja 17 nagrađa najbo1jim društvima, Kongres je primio odluke i rezolucije o naređnim zađacima.
WU izvršni ođbor Narodne prosvete irabrani su: pretsednik: „Prežihov Voranc (Lovro Kuhar); potpretsednici: Trance ĐBevic, France „Kimovec-ZŽiga: sekretar: i Janko Liška, drugi sekretar: Smasek Emil; : ekonom: Horvat Božiđar, blagajnik: Bolka Mrnest. Pri Izvršnom odboru izabrani sul pretstavnici masovnih organizacija,
Kongres je poslao pozdravne telegrame Centralnom komitetu KPJ, Centralnom komitetu KP Slovenije, pretseđniku Izvršnog odbora Narodne prosvete Prežihovu Vorancu i Slovencima izvan granica naše domovine, ICT
dobar, — Nije ono najjunač- Va kiji pisac koji pokazuje svoju i tu: đu snagu, već onaj koji javno pokazuje i one svoje i tuđe slabosti kojih se najviše &tiđi.« lk pa OL ri ER Zanimljivo je da 8#* u ovim dnevni cima nalazi relativno malo pomena O njegovim najintimnijim prijateljima u Beogradu sa kojima je provodio dane i, noći na tadašnjoj književno umetničkoj »berzi« kod »Darđanela«" (kafana u koju u svraćali književnici, glumci i umetnici onoga doba: nala= zila se preko puta zgrade Narodnog. pozorišta) razgovorima, nadmuđrivanjima, diskusijama i šalama. On pominje doduše, tu i Janka Veselinovića, i Iliju Stanojevića-Čiču, i Stevana” Sremca, i braću Ilić, Vojislava, Dra-
na i još neke, ali uzgred, i vrlo krat ko, To je svakako, zato što je ono. &vima njima pisao, dok je bio u Beo- : i danas mogu sa. RE Ro. imaju svoju nesumnjivu književnu i ” istorisku vrednošt, ?. 2 | 30}
. ' e
U njegovim ·dnevnilcima nema,
Y\?+10% A
voj bolesti, niti o njegovim pos
njim danima, ali 6a druge strane me-
Zagrebu, ŠČuva e l još ninogo usp
LL
|_U poslednje vreme za Matoševe
nosti. I vrlo je verovatno da će oni - TREŠ jednoga dana postati njena svojina, jer im je tu, &vakako, pravo mesto, ali i pre toga oni treba da budu pažljivo proučeni i korišćeni u književ= nosti.
Siniša PAUNOVIĆ