Književne novine
BMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU'
GODINA III BROJ 20
Adminisfencila' Francuska 5 tel 28-40
Uredničtvo: Francuska 7. tel. 28-098
BEOGRAD, UTORAK 16 MAJ 1950
„Svi vi koji ljubite slobodu i nezavisnost...“
\ (Povodom izložbe o postan-
ku, razvitku i delatnosti na! vodmih odbora.)
Kasno leto je nad Srbijom 1941; ide jesen, plodna i krvava. Srbija se buni,
· Srbija plamti ustankom, Srbija lije
irv. Zru kukuruzi, a berača na njiva” ma nema. Ustali su na oružje koji ljube slobodu i nezavisnost, koji vole svoj narod i zemlju, odazvali su se
·pozivu svoje Partije.
Nemirno, buntovno leto, u bogatoj Rađevini. Biju se bitke tamo prema Valjevu i Šapcu. Pored tek oslobođenog Krupnja, koga još tuku nemački avioni, pod strehom drvenog seljačkog čardaka, pocrnelog od sunca i ki-
” če, zasedava Krupanjski narodnooslo= " bodilačli odbor, Dvorište je puno ra” ' njenika, sklonjenih ovamo od nemač-
kih bombi, građana i seljaka iz okoli-
| ne, koji očekuju odluku odbora.
Prvi dekret — ukida se stara vlast, preuzima se sva državna imovina i formira Narodna straža kao izvršni organ nove revolucionarne vlasti. Odmah zatim naredba o osnivanju bolnice i brižljivo vođeni zapisnici o onom što je zatečeno od gotovine, inventa” ra, potraživanja i nekretnine posle
- razvlašćivanja opštinara, »shodno na-
ređenju Štaba Valjevskog odreda od 4-IX-1941«. 'Svršilo se jedno poglavlje istorije,
| nastala je nova epoha. Obavljena je
oružana, nasilna smena vladajuće iklase. Istina, događaji u ovoj zabitnoj Va” rošici nisu bili presudni za tu smenu,
_ ali su ostali karakteristični. Oni su . verna projekcija onoga što se već zbi-
a:
, MWerzaiteti,
valo u prvim mesecima revolucije po celoj porobljenoj zemlji. ı * * •
Četvorogodičnje borbe, ofanzive, provale i progoni, razvijali &u dragocena svedočanstva iz tih slavnih dana, kada je CK KPJ zvao pod oružje
_ sve one »koji ljube slobodu i nezavis-
nost«, Mnogo štošta je propalo u plamenu, istrunulo u vlazi. Deo onoga čto je sačuvano u ratnoj oluji — po arhivama” partiskih komiteta i vojnih čtabova, po kućama odbornika, u torbama boraca i podzemnim bunkerima — prikupljeno je, sređeno i pokazano na Izložbi postanka, razvitka i delatnosti narodnih odbora,
Neobične su i naročite te naše izložbe iz borbe i izgradnje. Zgusnulo se, saželo u njima toliko likova, zbivanja, sudbonosnih trenutaka i smelih zahvata čitav jedan grandiozan istoriski spektar sabijen je ovde u slike,
dokumenta, makete, crteže i grafiko= ·
ne,. zaustavljen i umiren u staklu, kartonu i metalu.
Za nepunu deceniju obogatili smo
svoju istoriju više nego za čitava sto-
leća. I toliko je mnogo novoga, toliko se korenito počeo da menja i već izmenio naš život, toliko smo odmakli stazom progresa, da se čak i bliža predratna prošlost čini sasvim udaljenom i istoriski okamenjenom i to ne samo generacijama koje nastaju, već i savremenicima događaja.
Slučajno sam se sastao na ulazu u dvoranu sa nekom od mnogih škola učenika u privredi. Dečaci su gotovo bez zadržavanja prošli pored velikih fotografija iz predratnog razdoblja Stojadinović u Rimu, žandarmi juri” šaju na demonstrante po beogradskim ulicama, Cvetković se rukuje sa Ribentropom u Belvedđeru, 27 mart, bombardovanje — zaustavili se tek pred dokumentima iz prvih dana ustanka i tu zagalamili. Odatle počinje nova stvarnost, koju oni poznaju, rađa se i nastaje nova, narodna vlast, temelj i izraz te stvarmosti u kojoj ove dečake očekuje rađan i častan život. A ono — Rim, Beč, pendreci, zatvori, paktovi — to je nešto nepomato i nedoživljeno, nešto daleko i gotovo tuđe,
Zagalamili su dečaci i otrgli starčića, verovatno penzionera iz dubokog proučavanja ovog »predistoriskog« dela izložbe. On je nešto srdito progunđao, a kad sam mu uhvatio pogled, gzabrzao je kao da se izvinjava:
— Ja, šta ćete moj gospodine. To šu dve epphe — ova tu i ona tamo.
Kao i na izložbi: od ulaza do izlaza —
dva vremena.
I onda u poverenju: ;
— Znate, ja ovo drugi put dolazim. Ipak je to grandiozna stvar. Mislim, to što je narod na vlasti, ti naši odbori. Trčiš tako ulicom i kritikuješ šta ti padne: odbornike, službenike, snabdevanje, trgovinu... U mojoj ulici traže dečji vrtić, skver, hoće još jednu prodavnicu, ne sviđa, nam se pekara, vičemo na birokrate. A izvolite, nekada, kritikovati g. Mihajlovića, člana VIII kvarta ili beogradskog kmetapravnika u smislu birokratizma. Ta” man posla!
— Vidite, u bivšoj...
— Ne, nemojte o bivšoj. Ja sam u toj bivšoj osedeo od podaničke pokor=nosti pred svojim šefom · odeljenja i njemu sličnima. Dvadeset godina, go” spodine i đruže, sve zbog uhbljebija. A danas raste ponosno pokolenje, Uzelo je vlast u ruke i samo sebi kroji šudbinu...
· A i ove naše izložbe — pravi 'niRekao bi čovek: izložba a no tamo: mesto za raz”
Svetozat LJUBENOVIĆ
mišljanje, na primer, o tome koliko je mnogo učinjeno i šta još sve preostaje da se uradi...
*
* " Istorija narodnooslobodilačkih odbora — istorija naše Narodne revolu-
cije i socijalističke izgradnje, Interesantan je i teoretski poučan put njihovog razvitka. Zanimljiva su i poređenja, makar sasvim, sumarna, sa ranije ostvarenom socijalističkom revolucijom — Oktobarskom, Ovde je revolucija počela ne u centru, nego dole, u narodu. Ovde je nova vlast, uspostavljena ne preko noći, udarom, nego dugotrajnom oružanom borbom, kroz niz bitaka Oslobodilačkog rata.
Ovde je sistem revolucionarne vlasti ·
izgrađivan odozdo prema gore, od najnižih narodnooslobodilačkih „odbora
· prema najvišim organima državne u. prave. U trenutku, kad na teritoriji
Jugoslavije nije bilo više nijednog slobodnog neprijateljskog vojnika, u celoj zemlji je već funkcionisala u potpunosti izgrađena mreža narodnih odbora. Tako je nova vlast rađana u procesu borbe, da bi i sama produžila i razvijala revoluciju kao njen organ. Narodnoslobodilački odbori bili su čedo revolucije i njeno oružje.
Kad istoričar bude sređivao taj o gromni materijal o razvoju i radu na”
. ših narodnooslobodilačkih odbora, on
će takođe napraviti i zapis o ljudima, o tim prvim odbornicima, o njiho= voj veri i ljubavi prema Partiji, o nepokolebljivoj odanosti stvari narodnog oslobođenja.
Jer, dizati se na Berlin u trenutku kad je Moskva stenjala u čeličnim klještima, značilo je ne samo imati re> volucionarnu hrabrost, već imati i revolucionarnu perspektivu, gledati slobodno i smelo u budućnost, počev od rukovodstva Partije pa do onih seoskih odbornika, koji su u tim heroj skim vremenima bili sve: borci, organizatori, intendanti, „propagandisti, sudije i izvršitelji.
Kojiko za nas znače ova sačuvana dokumenta, koja svedoče o toj perspektivi, ti požuteli i iskrzani papiri! Nemci na Volokolamskom drumu, a tamo, negde u evropskoj tami, što je pritisla narode i partije, Narodnooslobodilački odbor u Arilju, upućuje 5” XI-1941 godine proglas: »,..Omladino, pohitaj u redove partizana!«
Novi uđar u centru, kod Možajska, a u Užicu #* konstituiše Gradski narodni odbor. Sto delegata, 36 odbornika, 10 radnih sekcija: za mobilizaci~
ju, za snabdevanje fronta, za ishranu, '
za ogrev, za protivavionsku zaštitu, za proizvodnju, za otkup, za pomoć partizanskim porodicama i jzbeglicama, za prevozna sredstva i prikupljanje priloga. . ·
Pomeranski grenadiri bili su na vidiku Kremlja kad se ovaj odbor rada i borbe obraća građanima: »U našoj svetloj istoriji ima bezbroj primera koji nam pokazuju kako su pravi i iskreni rodoljubi žrtvovali sve, kad su bili u pitanju čast i sloboda otadžbine«, Zar naši narodi i Partija ne stoje
dosledno, rečju i delom, na toj liniji
do današnjega! . Hitler sprema paradu u Moskvi,
| garniture evropskih revolucionara se-
le se u sigurni Kujbišev, a ovaj isti odbor u Užicu gradi, uz pomoć naro-
da, put do Jelove Gore, kao da ne= ·
mački tenkovi ne harače po Šumadiji.
'Kakvu manifestaciju volje, vere i revolucionarne svesti pretstavlja taj planinski putić i koliki je ogroman razmak između ovih užičkih odborni-
ka-pregalaca i, onog kujbiševskog in- ·
ternacionalnog zbega! : i
I tek sada i ovde, na izložbi može se u potpunosti oceniti, prema onome što je ostalo napisano i učinjemo, s kakvom ozbiljnošću, s kakvim poštovanjem revolucionarne zakonitosti su obavljali taj ogromni posao ljudi koji nikada ranije nisu bili na upra= vi i to u situaciji kad je oko one užičke teritorije ključao kazan „Prve ofanzive i četničke izdaje.
*
* * ı |
Obično se kod nas najviše zna i
govori, iz tih prvih dana, ustanka O
narodnooslobodilačkim odborima u Zapadnoj Srbiji. Izložba je otkrila široj javnosti u velikom opsegu dokumenta i materijale o postanku i radu narodnoslobodilačkih odbora u osta“ lim našim krajevima,
Brojke mogu često da zamaraju, ali
. ove se primaju s radošću i ponosom.
Zar ima bolje ilustracije o širini za=hvata narodnog ustanka od te da je 1941 godine samo u Srbiji bilo 259 legalnih i 124 ilegalna „narodnooslobodilačka odbora, a u Užičkom okru'Bu još 118 sreskih, gradskih i seoskih odbora. U isto vreme u Hrvatskoj rade 454 seoska, 14 opštinskih, 3 sreska. i dva gradska, a u Sloveniji funkcioniše gusta mreža od preko 840 reonskih i terenskih narodnooslobodilačkih odbora, To znači, samo u ovim pokrajinama, oko 1500 narodnooslobodilačkih odbora — 1500 organizovanih revolucionarnih baza i ustaničkih uporišta, to znači, dalje, dešetak hiljada ljudi u narodnoj vlasti i to SI danima da bi ih šest godina kašnije posle iz=
zaprege, za ·
bora 1947 bilo skoro 200,000 »..Baš stvaranje takve narodne vlasti još u 1941 godini i stvaranje narodnooslobodilačkih odbora omogućilo je uspe=
ıo vođenje neprekidne borbe kroz četiri godine.« (Tito) .
Opet nekoliko podataka i datuma iz drugih naših pokrajina, uzetih na dohvat sa izložbe. Još 22 jula 1941 go” dine izabran je Sreski narodnooslobodilački odbor za Srez berahski, a 8 februara 1942 godine u Ostrogu su 62 delegata prisustvovala formiranju Narodnooslobodilačkog odbora za Crnu Goru i Boku koji je odmah dao uputstva sreskim i seoskim narodno~
' oslobodilačkim odborima o radu na prikupljanju pomoći vojsci, organizc= vanju pozadine, rešavanju privatnih sporova i borbi protiv neprijateljskih elernenata. [a
A evo šta odmah nakon toga odlučuje, po sopstvenoj inicijativi, Narodnooslobodilački odbor u Crmnici U sačuvanom aktu, upućenom seoskom odboru u Donjem Brilu, stojt.
»Ovaj je odbor, u zajednici sa svim seoskim odborima, donio od;uku da na našoj teritoriji ne smije niko što” jati bez posla, tj. da jedni radč, a Grugi kroz ulice bez pcsla stoje
Narodna boro zahtijeva... da #vaki taa za Opšte ı svc,e dobro..«
"Lako su crmnički seljaci shvatili i tešavali probieme rada i zaposlenja u nemirnom martu 1942 godime,a u martu 1950 godine, na primer, u ma8đarskoj narodnoj demokratiji 2U0 h'= ljada poljoprivrednih radnika zavisi još od toga hoće i im kulaci sniziti nadnice ıli ne, a da se k tome i ne dodaje 60 hiljada hronično nezaposlenih u industriji. Pa, kad je već reč o poređenju, onda razlika između poslednjeg pastira u Crmnici i Maćaša Rakošija nije teoretska, Ona je često praktične prirode. Onog prvog je borba naučila da moramo „još mnogo Uu” raditi da bismo ostvarili ono što željmo. Ovaj drugi nije imao prilike da to nauči u borbi i zato priča, ma da
tako ne misli, da je, u Mađarskoj.pro= -
tekao med. }
Ili dalje: Mesni narodnooslobodilački odbor Donja Potplata — Vlahovići šalje izveštaj, pisan neveštom rukom, sviklom samo na ralo i pušku, o svom radu od 26 aprila do .11 maja 19435 i saopštava da su so na dužnosti nalazila svega tri odbornika, »..a ostali odbornici bili su u akciji...«
Odbori nisu samo organi borbe, or= ganizatori pozađine i oslonac fronta, Oni su i revolucionarni tribunal koji nemilosrdno progoni špekulante, krad” ljivce, petokolonaše, neprijateljske agente. . Sreski „narodnooslobodilački
_odbor Bileće pleni velike količine robe i hrfane (»sedam tovarnih konja i dvoja puna kola«), pronađene kod raznih ćifta i trgovaca i kažnjava smrću, izvršujući odmah kaznu, Marka Mišeljića iz Miruša zato što je krao kad je artiljerija tukla selo, a narod se
' sklanjao u zbeg. .
Ovi, slučajno izvađeni, fragmenti govore dovoljno i o karakteru maše vlasti i o ciljevima naše revolucije.
* * •
Ima na izložbi, pored hiljada drugih,
· Jedna slika, koja naročito dira. Nepoz· nati amater snimio je učesnike kon» ferencije na kojoj je, negde u leto 1941 godine, izabran Narodnooslobodi” lački odbor u selu Vukovici, Srez Brčko. Možda je amater davno poginuo, verovatno i mnogih učesnika konferencije i odbornika nema više među živima, ali je negativ ostao kao svedočanstvo o ljudima. ;
Stoje, tako», u gustom bosanskom šljivaku Vukovičani u širokim belim gaćama i crnim prslucima, onakvi kako su u vrelo avgustovško popodne došli sa njiva pravo na dogovor: Objektiv ih je sačuvao ozbiljne i odlučne, kako to i priliči u važnom državnom poslu. Teške, umorne od rada ruke, smirena brkata lica, niko u pokretu. Očigledno su strpljivo mirovali pred aparatom, mnogi prvi put u životu, Grupa težaka i ništa više — a opet, je ta slika živi prilog hronici našeg vremena, .
Kto, sakupili su se oni nepismeni, ugnjetavani i brojani dotad samo kao poreske glave i regrutski materijal, da čuju reč Partije, da probijaju lanac imperijalizma na najslabijem mestu u Evropi, Da li je neko u tom šljivaru
sagledao važnost donete odluke baš u ·
takvoj svetlosti? Verovatno da nije, ali je svaki znao da vlast, koju uspostavljaju, znači prelom, konačni raskid sa starim i početak nečeg novog, što Će iz osnova menjati njihov život. 1 ta svest o potrebi i nužnosti promene, bez obzira na to što je, možda, bila lokalizovana na najbližu okolinu i konkretne pretstave vezane uz nju, ta vera u Partiju i rešenost dn se ru-
ši staro jeste, u suštini, snaga koja je
kretala narodnu revoluciju, Zato je i
ova nezgrapna Totografija, koja je o-
vekovečila zbor u šljivaku, tako izražajna i toliko značajna. Partija neumorni organizator, razbila je tog avgustovškog dana još jedan beočug na okovima naroda i oslobodila. o.gromne snage, omogućila im da šiknu eo gejzir i da se sliju u reku ustan-
To je samo vukovički detalji. A koliko je bilo takvih zborova i takvih gejzira!
Foča, kraj januara 1942 godine. U zelenim talasima Čeotske, među kamenjem još leže žrtve četničkog pirovanja. Nije prošlo ni deset dana, kako je gluva, obamrla od terora i Užasa varošica oslobođena, a već se Oseća nešto novo, dotad nepoznato, pa, ipak, narodu tako blisko — njegova vlast, Otvorena je škola, proradile su kuhinje koje ishranjuju 2000 ljudi sve same fočanske sirotinje, na sve strane problemi sipaju kao dažd: osnovati analfabetski tečaj, sprečiti pegavi tifus, pronaći i poslati u selo. lekara, smestiti i ishraniti pogorelce i izbeglice· — sve. u jeku borbe, na domaku neprijatelja.
Im to vreme, kad je već jenjavala zimska ofanziva Crvene armije na centralnom frontu, kad su Nemci spremali kontra-udar velikih razmera i kad se kraj ratu nije mogao sagledati, Vrhovni štab je u Foči izdao dva dokumenta koji su postali osnova i putokaz razvitka narodnooslobodilačkih odbora.
U Rudom je Prva proleterska uda= rila temelj novoj, regulamoj Armiji jugoslovenskih naroda — u Foči su postavljene smemice dalje izgradnje nove revolucioname vlasti ,stvoren je organizacioni preduslov za novu društvenu formaciju,
To su znamemiti Fočanski propisi koji su zauzeli svoje mesto u našoj istoriji pored najvažnijih državotvor– nih i zakonodavnih akata. Oni govo“ te »O zadacima i ustrojstvu narodno= oslobodilačkih odbora« i sadrže »Objašnjenja i uputstva za rad narodnooslobodilačkih odbora u oslobođenim krajevima.«
Fočanski propisi dolaze kao potvrda novog sistema vlasti, novog i po sadržini i po organizaciji, već proverenog u praksi rata i revoluciji, bez čijeg se funkcionisanja ne može zami” sliti dalji tok i razvoj Natodnooslobo»>
'dilačke borbe, Oni regulišu jedno već
postojeće stanje, sumiraju iskustva i, Ne ogaa vidike, ukazuju na budućnost. Od tih PFočanskih propisa preko AVNOJ-a i zemaljskih veća narodnog oslobođenja, do Ustavotvorne skupštine i Petogodišnjeg plana išao je put razvitka naše narodne vevlasti i njene borbe za socijalističku Jugoslaviju. Prikaz te delatnosti narodnih odbora koji, ustvari, sačinjava daleko veći deo izložbe, ovde sasvim nedodirnut, koristiće našem istoričaru, prav“ niku, ekonomisti, umetniku koji traži građu, omladini koja je uvek željna
· svetlih primera, svakom našem čove-
ku koji je navikao da često baca pogled:na ono što je već savladano i urađeno i da iz toga crpe novi elan i snagu, i
Takva je ova izložba — zaista uni-
verzitet, »
Njegova ekselencija ministar umutrašnjih poslova Mađarske Jamoš Kadar podmeo je ovih dama, zapravo 8
· maja, Parlamentu zakonski predlog o
narodnim savetima. Tako javlja zva” (Nastavak. na trećoj strani)
|
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
LIST IZLAZI JEDANPUT NF.DELJNG
SUDBINA JEDNE ISTARSKE BASTILJE.
Viktor CAR EMIN |
_ Kroz talaše šovinističkog ludila, što još &veđer uji Italijom, uzduž i poprijeko, često izbijaju nazivi: Fgida, Kapris, Justinopolis, Kapodistria, la Džentildona del Istria — imena, što su ih u raznim istorijskim razdobljima nadijevalji istarskom „gradu . Kopru.
· Varoš nevelika, zbijena na osrtvcu, što
se u moru pružilo nalik na štit, a povezalo sa kopnom — uskim jezičcem zemlje, .
Istorija mu seže. u davninu prilično duboko. Pod kraj XIII vijeka dolazi — iako preko volje — pod Mletke. Bujni život Kraljice mora živo se je odražavao i, na malom koparskom ostrvcu. Dobxa renesanse bilo je i za nj
doba cvata i napretka, što se i danas
može razabrati i na gdjekojim dobro sačuvanim i spom.ena vrijednim građevinama «kao i na remek djelima 'Karpačija i drugih čuvenih majstora.
U Kopru ugledala je svijetlo čitava plejada slavnih muževa, među kojima i onaj Petar Pavao Vergerije, biskup apostat, vrlo tijesno povezan sa hrvat= skim protestantskim pokretom, što se i u Istri bio razmahao 5& očitom svrhom, da prekine sve veze sa rimskom
· crkvom,
Međutim čim je sunce Republike na lagunama počelo da 6kreće k zapadu, stao je i Kopar sve dublje da tone u mrak i nevolju, Mnogo je stradao od uskočkog rata, a najviše od kuge, što je naročito u godinama 1631 i 1632 strahovito bjesnila. U gradu je ostalo samo 3000 živih, Poslije se taj broj tako sporo penjao, da je god. 1945 iznosio u svemu nešto oko 6000... Grad je inače padao u sve mračniju čamotinju, iz koje ga nije digla ni kasnija francuska ni austrijska, a najmanje fašistička uprava, Pučanstvo živjelo je dijelom o tvrdom mornarskom hljebu ili pak od onoga, što bi s mukom stekao obrađujući zemlju, većinom gospodsku, plemičku, Talijanska vlastelay plemići i »sinjori«, postupali su sa svojim kolonistima Talijanima kao i s težacima hrvatskim i slovenskim: tvrdo, surovo, neljudski. Otuda i krajnja zapuštenost koparskih pučana, ali i njihova mržnja protiv svoje gO5pode. Đuzepe Kaprin priča o svojim »Istarskim marinama« o jednoj gradskoj četvrti, »najsiromašniioj i najprljavijoj«, gdje u neopisivoj bijedi živi oko dvjesta ribarskih porodica. Među njima je, veli, našao veći broj staraca, »koji za svog života nisu stupili na gradski glavni trg«. Zacijelo samo za to, što nisu htjeli da dođu u blizinu svojih ugnjetača, A od trga ih je dijelila tek koja stotina koraka!
Pošto je ns&kon napoleonskih ratova zaposjela Kopar Austrija, njezina je
prva misao bila, da u gradu »zamjer-= ·
nih spomenika venecijanske starine« udari i onaj svoj pečat. I udarila ga je, Na najljepšoj točki grada, otkud je pukao divan pogled na more, što se u veličanstvenom krugu gubi u daljinu, digla je glomaznu zgradurinu od nekoliko katova, sve u stilu tadašnjeg Meternihova policajnog doba. I tako ono, što su za Veneciju bili zloglasni »Piombi«, to je za naše krajeve imala da bude ova tamnica u Kopru: strah
|K K———~
ODBLJESCI SA DURMITORA
U iasnom danu uzdiže se Bobotov Kuk i bistre visine para. . Kraj mene, na &tazi, oborena leži bukva crvotočna, a&tara.
U Crnom Jezeru, uokvirenom jelama, tanki se vrhovi njišu
i ovce iz krda, kao biseri,
po obali se nižu.
U vodi se odbljeskuje
sa njima Medvjed sijed,
i ronci sa stijena, u vrućem danu, kao da skaču u utrg, u anijeg..,
Iz suve krlje brbuk vode snježanice, da ne sastaviš zub, Na širokoj livadi pokošenoj igra futbalski klub.
Vesele pionirke takmiče se uz smijeh berući jagode kroz gust šiprag
koje izdaje crvenilo ·
skriveno u bilju kroz šumski hlad...
Djeca se čuju u mrčavi
kao da to nije divljina no grad, Harmonika pod stoljetnom bukvom slavi svoju zemlju i život mlad!
. 3,3 Pod Medvjedom u osami krnje veslo siječe vođu
i uznemiruje u dubini tišinu i beskrajnu slobodu.
Poc čamcem se ruši kamena lil il u pukotini usamljen grm
iz koga sma i divokoza skaču
i gube se nekud niz vrlet strm..,
Dođosmo na ovaj čieti val,
u ovu šamoću prezrelu od stoljeća, ispod ljutaza i širaka
što ne pomnaše proljeća,
Stablo se samo od starosti kršj
i na istom mjestu gdje je niklo — vene, a lišće na dnu jezera ko rđa
dočekuje svojom tugom mene. '
Tu je tišina zapljusnuta dahovima sa vrhova iglastih jela
i mirisima kratkoga ljeta
iz travnih površi i &ela,
Tišina je puna bilja i zvoncađi
i naše krepke pjesme 8 časa na čas. S kamena udica vreba pastrmku koja vijuča kroz providan talas...
O, kupaču mladi, pljuškaj se njim da bi ti život bio vedar i jak. Kaylljicama na tijelu sunce nudi i diši duboko ovaj gorski zrak!
8. Predveče kađ porastu 6ejenke i u vodi Medvjed ostane 6&4m i nag, još dugo jezero u vrhovima jela ljulja crven &unčev trag.
[ kameni džinovi u vođi drhte kao da su od r učine
i iznad njih letnjeg neba beskrajne, beskrajne širine...
A kada s visova siđe noć otisne se u jezeru zvjezdani tekst. koji omlađina, uz logorsku vatru, upredđa u &voju poviješt!
\ Janko ĐONOVIĆ
CC era ee ea ea
i trepet svima! Svakako: etrah i trepet, ali i svemu ovom lijepom, što šu gradu namrli vjekovi — najmrskija šaka u oči!
Po vremenu še je uporaba koparshe sužnjare protegla i na Dalmaciju, tako da su se i odanle teži'osuđenici &lali među njena četiri zlokobna zida, da tu otrpe svoje kazne. Ti su nesretnici bilj u većem dijelu žrtve &VOjih krutih upravljača — prije Mleča= ha. poslije Austrijanaca — koji su ih držali u nečuvenoj zaostalosti i neukosti, Pored političkih i drugih raznih »zlih djela« ispaštao se u Kopru i jedan više manje nježan grijeh: živa,
' vragometna ljubav, koja vrelu, južnja=
čku krv nerijetko nagoni i na teže, nepromišljene čine,
Svi su ti uznici u kažnjeničkom, nekakvom prugastom ruhu izlazili na neki rad i ja sam u svojoj ranoj mla• dost, imao često prilike da ih vidim. Mnogo su me zanimali, i onako blijedi i izmučeni budili u meni iskrene osje= ćaje žaljenja, Stanovao sam u blizi ni, pad kad bi se za burnih noći more uz mukli šum rušilo na obalu pod tamnicom, bilo mi je, kao da mi pred oči izlaze negdašnje mletačke robija= ške galije, na kojima je možda i koji njihov predak završio svoj život vječitog roba zgrbljen nad veslom ili pod udarima krvničkog biča. .
Ime Kapodistrija zvučilo je u Dalmaciji kao neko strašilo, pa i sam na= ziv Istrija izazivao je u dušama 1j'idi misao na neku jezovitu tamnicu. Ponekad bi došlo i do nemilih nešpora• zumaka: kad bi koji naš stigao u Dal= maciju i kazao. da dolazi iz Istre, već bi se našao netko da ga ispod glaša upita: — A koliko ši tamo odležao godina? \
Nakon sloma Austrije ušla je u Ko-• par Italija, Najprije ona Orlandovay koja je već prvih dana okupacije na trpala onu habsburšku nakazu Hrva= tima i Slovencima — samim »sumnjivim« i »nepoželjnim« licima, Kad je pak u svoje ruke uzeo vlast Musolini, koparska se kazniona prometnula u pravu sredovječnu Bastilu, Dostajala bi prijava bilo kakvog doušnika, ili da neki denuncijant pokaže prstom n& nekog antifašista, Slavena ili Talija= na, da se vrata užazne kuće zatvore za žrtvom, koju je čekalo ili olovo u leđa ili lagana, kadikad prespora smrt na kakvom puston., malaričnom ostrvu. A koliko je nesretnika istru~
·nulo među ona odurna četiri zida! Ko-
likima je njihov zatrovani mrak ispio mozak! Naročito u dane, kad su faši-
&tičku neman hvatali poslednji trzaji! .
I na kraju pojavili se naši. Kao pobj. dnici, lovorom ovjenčani heroji. I kao izvršioci dugo željkovane Pravde!
Grad se na ostrvcću topi u zanošu, Njegova &e oba glavna trga crne od mnoštva, Prvi gest Komande: svi politički kažnjenici nek se puste na &lo= bod?! Bastilska še vrata otvore i sku= povi do tada zatočenih Hrvata, Slove• naca ij Ttalijana grnu kličući prema oslobodiocima, pridružuju im se, 5 nji-
„ma se grle, ljube, utvrđuju bratstvo
prekaljeno na robiji i na ratištima, Sve je u deliriju. Međutim oslobodioci su već na djelu ,da ispaćenom narodu pruže što hitniju pomoć. U tu se švrhu objelodanjuju odluke o podjeli zemlje, što su je dotadašnji vlasnici pred mnogo vjekova oteli narodu. Sad se ta zemlja vraća onima, koji se nad njom znoje. Uporedo & time stvaraju se i uslovi za novi bolji život — i 6ve
| tako redom,
S viđa se ne pušta ni ona mrska Ba= stila, Ona habzburško-fašistička &ra« mota treba da nestane, da joj se za uvijek zametne trag. Nju će novi ljudi razrušiti do temelja, ali ne rušenja radi, već u cilju, da se na njenom tlu sazida itav niz zavoda kulturnih, prosvjetnih, otkud će se na grad, do tada od svih odnemaren, rasipati gotvorna svjetlost znanja i umjeća, I sve to po već utvrđenim planovima!
Nato je nastupilo ono zaista čude“ sno lijepo: čitave brigade bivših bo» rac iz udaljenijih i bližih stran ispremiješani sa drugovima Talij ma, ribarima iz one najbjednije i nais zapuštenije gradske četvrti — na dB“ nu se zapovijed penju na krov omyaš žene tamnice, rnzbijaju stare zidine u komade i spuštaju ih dolje, Što je Vri5 iednije, upotrebit će se za građnju no vih, narodu korisnih objekata, dok se
ostalo odncsi na druga mjesta.. Svi.
se naprežu, žure i rade još aa abu alenom, A sunce sa svoje Visine za ii njeno gleđa, kako ona crna zgrađu!i:
na, još prije kratkog vremena grob+ nica živih mrtvaca, postaje od časa do časa 6ve manja i manja, dok je jednog dana na mjestu, gdje se malo prije dis zala kao neka „mračna avet, puklo proštranj zemljište — novo jedno glja= dilište! | Divna li i duboka simbola! — reći će istorija, _ A mi dođajemo: kolike li ljepote u švemu \omu! | I kolike neodoljivo primamljive na« basti za pješnika, 6likava, \ajwral
1