Književne novine

vi

-

STRANA 4

} _Slauge vrdotne zem(je

| Jedan bogatiji srednjak, Kozarčanin, ovako mi je neđavno govorio: — Ja neću u zadrugu pa neka mi i rebra polome! | | Bilo mi je čudno, ; | — Čemu se nađaš? pitao sam. | — Evo čemu: ja znam da će me vlast lomiti porezom i otkupom, ali ja Ću da radim, Imam konje, imam kra"

|

; vu, imamo sina — radiću. Neka mi o-

bo ti i L"

stave samo jednu kokoš, opet ću da se borim. Ovako sudim: kako će da sne-

“se jaje, iz jajeta će da izađe pile...

Veliki je broj srednjaka koji se kolebaju. Jedan mi je pričao ovo:

— Ja sam se u ratu borio, hranio našu vojsku. dao sina u brigadu Ratovao sam za slobodu: ako mi se radi, ja ću da radim, ako mi se spava, ia ću da spavam, Hoću da budem svoj gospodar, Neću u zadrug:ı: tamo na-· gone na posao. Neću u zađrugu i zbog ovoga: ja imam „ćerku za udaju njoj treba miraz. U zadruzi nema miraza.. I neću u zadrugu zbog nvoga: ja sam domaćin, imam svoje konje; šest dana radim a nedeljom hoću da jašim, Hoću da idem u svatove a3aje-

sen, sa svojim Zekanom u svafnve..

· Ja sam ga pitao: — Hoćeš li, Tešane, moći da izvršavaš obaveze prema državi?

— Ja ću obaveze da izvy:šavam sve što se bude tražilo, Samo nega raae pošteno i po zakonu.

Opet sam ga pitao:

— Rade li pošteno?

Seljak me lukavo pogle;lao., nasmi juljio se pa je rekao:

— Rade i ne rade, kako se uzme Ponekad mi i prijete: »Ti si, Tešo, govore, — neprijatelj. Ti si — reakcija!« Neki iz'Mjesnog odbora hvale se kako će da mi odrube glavu raznim nametima, a pretsjednik Gojko govori po selu: »Rebnuću ja Tešana zbog toga što neće u zadrugu. Poslaću ga veli — u Grmeč na sječu šume«, Ovanko im kažem: ja, drugari, nijesam neprijatelj, to ćete da izvinite, I ja sam se borio za ovo i — dao sina, Pričekajte malo. Osnovali ste zadrugu, vama čast, a mene ostavite da pogledam kako čete da počnete, Ne bude li valjalo — džaba vam zajednica, pođe li dobro — eto i meneka tamo..,

Nedavno sam pročitao članak u kome jedan pisac raspravlja o klasnoj borbi na selu, Pada u oči piščev stav o tzv, kulaštvu, to jest o seoskim bogatašima. On ih je strpao u jeđen koš. Svi su neprijatelji i svi se grčevito bore protiv narodne vlasti, Čini mi se da je ovo shvatanje odveć mehaničko.

“istina je da seoski bogataši, polazs– ći od svojih klasnih pozicija, imaju najviše razloga da se odupiru,. Oni to i čine, ali — ne svi, Postoje, da ih tako nazovemo, i »mirni« seoski boga-

taši, » pošteno izvršavaju &voje c-– bave ema državi, Tako posmatra– ni, on korisni, Neki od njih prim-

ljeni su i u radne zadruge.

Naišao sam na jednoga od takvih i na Kozari,

— Kakav je M. C.? pitao sam zadrugare, — Dobar! odgovarali su iskreno, Radi kao mrav,

Njegov sin. oficir Jugsolovenske armije, rekao mi je:

— Drago mi je što se mo] otac odrekao eksploatatorskih tendencija. Mene je poslušao,

Na Kozari je borba za socijalistički preobražaj sela neobično oštra i napeta. To je borba za srednjeg seljaka. Srednjak je — glavni problem, Njega dobiti i prevaspitati, znači o&igurati pobjedu radnih zajednica. Naročito je složen proces prevaspitavanja. Duša srednjakova prepuna je starog trunja. On to trunje unosi. u zadrugu kao klice tuberkuloze, koje neprestano napadaju na zadružni organizam, ~

Bio sam u Devetacima. To je selo brdsko ! dosta siromašno, Zemlja je vrletna, stoka stradala u ratu, muške radne snage — sasvim malo, Pitam po selu za muškarce: - Gdje je Bogdan Vujnović?

— U Borovu, odgovaraju, — udar-

— A Marko Šurlan? __— Na zanatu,

— Šta je sa Kostom

'— Služi kadar...

Otišlj su momci na sve strane: u fabrike, u škole, u vojsku. Jedni su oficiri Jugoslovenske armije, drugi šu u &reskom centru. u Banja Luci ili u Sarajevu.

Ovo malo selo od pedesetak kuća đalo je u minulom ratu devedeset žrtava, a nema porođice iz koje neko pušku nije nosio, Seoce je u ratu do temelia spaljeno,

· Onda nije čudno što su ovogodišnju proljećčnu sjetvu obavljale skoro samo žene, djevojke i dječica, Djevojke i djeca držali su plugove, To je dirljivo, Ima tu nečeg herojskog i — tra-

Oljačom?

| gičnog...

Gledao sam djevojčicu od 16 godina kako se muči sa nepokornim divljim plugom — obrtačem, „Upravljala je njime u brazđi „Plug joj se otimao;

njene ruke su drhtale. Plug je često.

iskakao iz brazde, ona je trčala za njim, &agibala se i pađala.. Ja sam je odmijenio na desetak minuta ali sam zatim otišao, a ona je ostala da ore,

Seljaci znaju da gunđaju i da viču, ponekad to čine iz zablude, ali znaju i vrlo dobro da rade. Nikad prije rata nisu Kozarčan: orali nedjeljom, Sad je to normalno,

— Treba ispuniti plan! govore, — Oraćemo i Prvog maja, i na Đurđevdan, Čat

'Devetačka radna zadruga nosi ime »Borac«. Osnovana je početkom 1948 #a jedanaest domaćinstava Sada je jača — 36 domaćinstava. 74 OM

Najveći broj seljaka stupio je u zadrugu dobrovoljno, a bilo je i onih koji &u stupili poludobrovoljno. ~·

Znam dva čovjeka koji govore:

— Navalio teret, brate. ne bih izdržao da sam — crkva. Kud sam mogao, priklonio sam se u zadrugu,

— Pa kako sada živite?

Odgovaraju dvosmisleno: Pt

— Bolje šija nego vrat! a Bi,

U ovim riječima nema neprijatelj-.

stva, Ima u njima najviše nevjerice i seljačke strijepnje pred budućnošću.

Ojačala je devetačka zajednica, Prošle godine imala je samo jednu kopačicu i tri para konja, a sada ima dvadese! zaprega. Dala je državi priličnu količinu žita. prebacila plan proizvodnje kukuruza, Ljudi su stupili u zadrugu u novi život — kako se to kaže — a novi život je još daleko, Učinjen je samo prvi korak, doduše najteži — zadruga je osnovana — a ljudi su skloni da po ovom koraku cijene vrijednost socijalizma.

Poneko ne voli planove ni perspektive. već govori: »Daj ti meni danas, a ono što će doći neka drugi uživaju«.

Naravno, ne govore ovako svi ljudi.

Dragan Vujnović, stari partizan ranjen u ratu. radio je prije ustanka u ru':niku uglja, Mušio se, gladovao. Sad je zadrugar, jedan od najboljih, član uprave, On je dobro radio u zadruzi: dobio je i žita i bonove i rakije. Cn kaže: _

— Ko rađi. dobiće. Što više radimo. više ćemo i da imamom, Ja prije rata nisam imao svoje rakije.

Dragan mi je rekao i ovo:

— Skoro mi je umrla žena. Nisam imao pokrova, da je pokrijem u sanduku, Trčao sam u srez da kupim nema ni za novac ni za bonove.

Dragan Vujnović zna zašto je teško, i da se tek vodi borba za socijalizam, Drugi to ne znaju i ne shvataju pa su nezadovoljni,

Jedan starac je ovako govorio o zadruzi: — Ova naša zajednica liči na novu kuću: postavljena je na dobre temeli» i pokrivena, ali nema ni duvara ni furune, pa kako čovje!: može u njoj da se ogreje, Treba vafru da založimo... Starac je govorio iskreno, kao zadružni prijatelj. On vidi da u našoj zemlji zadrugarstvo napreduje, ali osjeća i da nešto ramlje.,

Evo šta ramlje u devetačkoj zajednici, Moja majka ima preko 65 godina. U našem ratu nahranila je na hiljade partizana, Sad je zadrugarka. Ovako je govorila: .

— Dosad su ljudi radilj pobaška, svako je kućio svoju kuću, pa je teško išlo. Bilo je nesloge, braća se dijelila, otac na sina potezao nož. Sad smo u zajednici — 36 kuća — teško je dovesti pod jedan konac.

Osjeća moja mati da su jedinstvo i sloga osnovni elementi zadružnog radnog napretka,

— Ne vjerujem zadruzi, priznala je, ona će se raspasti.

Rekla je to vrlo ubijeđeno,

— Kako, majko?

— Tako, slabo rade, Vidio si kako su naču stranu uzorali: sve same oplaze i neprevrnuta trava, a velika uzglavnica neuzorana, Bace li tu zrno. poješće ga trava,

Saznao sam na skupštini da su propale i zadružne slame. Uprava se dva puta sastojala i donosila odluke kako će da ih ogradi, a kiše su lile i volovi slamu raznosili na rogovima. Volovimz su pomogli seoski špekulanti: kradom su razvršili jedno sijeno da prokisne. I dok su članovi uprave vjećali i donosili odluke, bolje bi bilo da su sami pregnuli na posao. Sad im vrijednost trudođana iznosi 92 dinara, a da slame nisu propale. b:o bi veći truđodan.

Pitam strica Pavla:

— Zašto su konji koji leže u zadružnoj štali mršaviji od onih po privatnim štalama?

On kaže:

— Više rade. na poslu su dan i noć. a· hrane se slabije, Treba poboljšati ishranu zadružne stoke,

Drugi mi je seljak rekao:

— Ima u zadruzi »moga« i »tuđega«; ako zadrugar u plugu goni konja koji je nekad bio njegov. on voli da mu progleda kroz prste, da pucne motkom onoga »tuđega« a poštedi »svoga«. Nisu svi ljudi takvi, ali ima pojedinaca. Zato bih ja konje koje smo unijeli u zajednicu prodao i kupio nove — naše,

Tako je jedan zadrugar priznao:

— Vozim ja jesenas kukuruz pored kuće, a moja krmača, Zelja, rokće traži da joj bacim koje zrno, Dao sam joj nekoliko klipova, Sve je ovo naš kukuruz, velim...

Oćutao je pa je uz osmijeh dodao:

Nedavno su zadrugari »Borca« birali novog pr-tsjednika. Kritikovali su sta-

Pogled iz Zadranske dvorane kroz Buvina vrata na ciborij iz Bišća

(Zabilješke sa Kozare) ·

ru upravu, nije dobro radila. Za novog pretsjednika bio je predložen P. O. našto je Đuro Vujnović, vrijedan zadrugar, uzviknuo:

| — Dodijale su mi kandidacione komisije, 'ustite me đa predlažem sam.

Diskusija je bila burna, Ljudi su govorili slobodno i iskreno. »P. O, je — isticali su oni — dobar čovjek, ali nije radio u zadruzi. Bio je u srezu Neka malo radi s nama«, Predloženj drug nije izabran. Masa ga nije htjela.

Neki zadrugari govorili su protiv svoje savjesti. Poslije su priznavali prave razloge zbog kojih su „glasali protiv predloženog druga:

— Da je P. O. izabran, mi bismo na njivu morali da idemo u 6 sati, rano. Dosad smo išli u 9 sati, Zato ga nismo izabrali,

Rekao nii je stari pretsjednik zadruge, Dušan Šurlan, koji je mnogo radio, ali nije imao dovoljno autoriteta:

— Jedanput su ·lanovi stare uprave napustili sjednicu. Ustavljao sam ih i molio, a oni pobjegoše,

Jedan zadrugar. dosta lijen, značajno je rekao poslije skupštine:

— Karl Marks je predvidio da će radni učinak u zadruzi privremeno Opadati. dok se zajednica ne učvrsti i dok se ne razvije kolektivna svijest...

Na zadružnoj skupštini stari Marko Vujnović. kome je jeđan sin poginuo u ratu a drugi je kapetan, molio je da zadružne okućnice, ako je moguće, budu malo veće, Molba mu nije uvažena. jer bi se prekršila zadružna pravila, Rekao iskreno:

— Čas' zadruzi. "li je okućnica si-

gurnija. / Seljak je sklon da vrijednost svake pojave provjerava u praksi — pore=

đenjem. On. na primjer. viđi da su kcnii ranije bili debeli, a da su sada omršali. On shvata da ti konji više rade ali osjeća da bi mogli i bolje da se hrane... To je samo jedan primjer poređenja To znači da se pred partisku organizaciju i novu upravu postavljaju ozbil'ni zadaci unapređenja zadružne proizvodnje.

Novi pretsjednik. Cvjetan Šurlan, stari partijiac iz rata, koji je bolestan, rekao je:

— Daću život za zadrugu. +

On je to rekao ubijeđeno i ja vjerujem da će se buniti kad ga partiska organizacija bude slala na liječenje. Govorio mi je o tome kako će zidati novu zadružnu štalu, graditi kukuruzane, praviti nova kola. podizati mlin za selo, nabavljati ovce za zajednicu. Rekace je da je hitno potrebno osnovati stočarsku brigadu, koja će se brinuti za ishranu i negu stoke, Zato je uputio·' na kurs jednoga omladinca koji će. kad se vrati, biti stočarski brigadir.

Cvjetar Šurlan je rekao i ovo:

— Zimus smo ispekli u zadruzi 1500 litara rakije, Svu smo popili, Mogli smo popiti pola. a onu drugu polovinu prodati i za taj novac kupiti 50 ovaca. Imamo odlične uslove za ovce.

Takva je borba za socijalistički preobražaj koznrskih sela, Ona je grčevita, Ona potsjeća na 'rat. Tako su i partizan: išli u juriše: gladni, bosi i goloruki, ali su pobjeđivali,

Seoski špekulanti odvraćaju seljake od zadruga, organizuju kosidđdbe na svojim gazdinstvima. uništavaju zadružnu imovinu i — idu u zatvor.

S niima je — Informbiro. Cvijo Šurlan htio je da špekuliše i nije izvršio svoje obaveze u otkupu žita — sad je zatvoren. Dušan Stojnić, zatvoren je jer je kovao informbiroovske zavjree protiv svoje zemlje.

Ako sa Kozarčanima razgovarate o Informbirou. kazaće vam kratko:

— To je banda.

Tako su Kozarčani, za vrijeme rata, zvali fašističku vojsku i četnike.

Ovo mi je pričala tetka Marija Banjac: — Moj Lazar (komandir partizanske čete, poginup u IV ofanzivi) ovako mi je 1941 govorio o ruskoj pomoći »Uzdajmo se mi — veli u se. i u svoje kljuse, Spor je Rus kao jež...«

Kozarska omladina danas pjeva:

»Oj, Staljine, bio si nam dika, a sada si vođa klevetnika...«

Kozarčani znaju da kritikuju svoju vlast, jer teže da ona radi najbolje, ali su glasali za Narodni front sa 99,5 procenata,

Sluge vrletne zemlje rade s pjesmom: »U kolu je zapjevala snaša, pod Kozarom nestaje međaša...« ~

Razbuktava se borba za socijalistički preobražaj sela i napređak poljo-

privrede, teškoća ima dosta, ljudi se.

muški bore s teškoćama. Mlađen OLJAČA

· (Sa Izložbe jugoslovenskog srednjovjekovnog slikarstva u Par.zu)

Odgovormi urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? Me: Stampari!a »Burba« Beograd, Rardeljeva 3L i

"

KNJIŽEVNETMOVINE

| OPŠTE UPUTSTVO

a visi autorskih honprara 24 ohjavljivanja kmŽjiževnil, umetničkih i naučnih dela i naučmih radgya

I Opšte odredbe

1. Visinu autorskih honorara za objavljivanje književnih, umetničkih i naučnih dela i naučnih radova propisaće pravilnicima ministri za nauku i kulturu u sporazumu sa ministrima prosvete narodnih republika na osnovu i u okviru propisa i iznosa OVOB. uputstva. U Narodnoj Republici Crnoj Gori

'ovaj pravilnik propisaće Ministar prosvete.

2. Visinu autorskih honorara za objavljivanje „književnih, umetničkih i naučnih dela i naučnih radova određuju slobodnim ugovaranjem autor dela (nosilac autorskog prava) | izdavač u granicama iznosa predviđenih ovim uputstvom odnosno pravilnicima narodnih republika.

3. Visina autorskih honorara određuje se prema vrsti dela, i to: ·

a) za sve vrste književnih, umetničkih i naučnih dela i naučnih radova u prozi po autorskom tabaku (30.000 znakova sa belinama) ili paušalno za celo delo;

|| Visina autors

A. honorari za književna, umetnička i

— Va —___—_.

b) za poeziju — po jednom ređu pesme; v) za sastavljanje antologije poezije i proze i za sastavljanje bukvara — paušalno za celo delo; VN:

E) za objavljivanje muzičkih dela — DO prodajnoj ceni pojedinog primerka:

d) za snimanje kinematografskih dela: za filmski scenario, filmsku režiju i snimanje — paušalno, a za snimanje muzičkih dela — po jedinici trajanja muzike u filmu. i :

4. Prenošenje autorskog prava u smislu čl, 1 Zakona o zaštiti autorskog prava na celokupno delo ili na pojedine njegove delove na druga fizička i pravna lica, u celosti ili delimično, vrši se slobodnim ugovaranjem. ? F

Ugovori o prenosu autorskih prava moraju se zaključivati pismeno, uz tačno naznačenje prirođe i uslova korišćenja autorskog prava. . ed

Prenošenje autorskog prava može se VIšiti najduže za 10 godina.

kih honorara ;

naučna dela i naučne rađove

Autorski honorari za objavljivanje poje- dinih vrsta književnih ,umetničkih i nauč-

nih dela i naučnih rađova iznose:

VRSTA DELA

1. Umetnička proza:

a) pripovetke, novele, ničke ~ crtice, dnevnici sa vrednošću itđ

b) eseji, drame,

2. Filmski scenario 3. Umetnička pripovetka,

kritike itd,

honorara

po autorskom ta-

Tiraž u hiljada ma do

kova sa belinama) Misina paušalnog

baku (30.000 zna- honorara za celo delo

Visina

DINARA

umetromani, književnom

nove-

la, esej i kritika ako nisu

više od polovine tabaka 4. Poezija 25—0 dinara

Za pesme koje su 'u celini većim delom pisane Kratki stihom (i ispod 6 slogova) jedan red se može računm. od 15—30 dinara

autorskog

2.000—5.000.—

za jeđan red pesme

ba 15 za dečju poeziju ili im za ati

Za pesmu od 30 štampanih re-

di koja

ima naročitu knji-

ževno-umetničku vrednost ho-

norar može đa iznosi 5. Pesme u prozi, basne i sl 6. Dečja umetnička proza

2.000—4.000.m 500-—2.500.—

5. 15 2.000—8.000.=

“. Originalna naučna dela i nauč-

ni radovi iz svih oblasti nauke

83 3.000—8.000,.

Za naučna dela i naučne rađove od naročite naučne vrednosti može se ugovoriti i veći

honorar, 8. Naučna građa: a) objavljivanje

b) objavljivanje đe u prepisu

naučne

sistematski izložene nove nauč. građe 3 gra-

2.500—4.000.—= 1.500—3.000.—

v) objavljivanje novo prona-

đene i kritički građe 9. Naučno popularma i dela 10. Propagandno-masovna tura znanja i delatnosti

obrađene

3 3.000—5.000.—

stručna

15 2.000—7.000.—

literaiz svih oblasti ljudskog

40 1,500—5.000.—c

11. Udžbenici za univerzitete (fakultete), visoke (velike) škole

i umetničke akademije a) stalni udžbenic1

3 2.500—7.000.—

Ako udžbenic ima karakter naučnog dela važe iznosi honorara predviđeni za originalna naučna dela i naučne radove,

b) privremeni udžbenici oznakom »štampano rukopis«

v) skripta

(umnoženja pređa-

sa

kao

3 2.000—5.000.—

vanja) priznata od nastav-

nika 12. Udžbenici za srednje ško 13. Udžbenici za (osmogodišnje) škole 14. Udžbenici za 15. Bukvari

osnovne škole 100

3 1,500—3.000.le 30 2.500—6.000.—

50 2.000—5.000.2.000—4.000.— sedmogodišnje

30.000—50.000

16. Beleške O enciklopedijama i

leksikonima

17. Članci u enciklopedijama leksikonima

18. Beleške, ocene i prikazi

100—700.—

1.000—5.000.od priloga 200—3.000.—

i

19. Komentari uz zakone i druge

pravne propise ukoliko nisu

sistematska naučna dela Ako su komentari

1.500—6.000.—

uz zakone i

druge pravne propise siste-

matska naučna dela važe nosi honorara predviđeni

izza originalna. naučna dela i na-

učne radove.

20.Objašnjenje i napomene uz za-

kone i druge pravne propise

21. Sastavljanje zbirki zakona drugih pravnih propisa

22. Izrada stvarnih registara

23. Rečnici

24. Specijalni rečnici loški, terminološki, stručni i

25. Kompilacije džepnih

26. Sastavlianje antologije metničke literature

27. Izbor umetničke i naučne

rečnika

1.000—3.000.–

400—1.000.1.500—4.000.— 30 2.500—6.000.—K

5 4.000—8.0D0,30 1.000—3.000.—

i

(dijalekto-

dr. u-

v 15.000—30.000.—

terature koji nema karakter

antologije

28. Sastavljanje drugih zbornika” hrestoma-

(školskih čitanki, tija i dr.) 29. Prevodi:

500—2.000.—

10.000—25.000.—

a) klasična, književna i umetnička proza i naučna proza

sa specifičnom terminologijom bb) ostala nička i naučna proza v) prevodi propagandno-političke cističke literature g) klasična poezija po re 20—45 dinara m d) ostala poezija po 15—30 dinara.

30. Kod prevoda sa jednog jugoslovenskog jezika na strani jezik iznosi honorara iz tačke 29 povećavaju se za 10—20%.

31. Kod objavljivanja dela domaćih autora u prevodu sa jednog jugoslovenskog jezika na drugi jugoslovenski jezik autoru originalnog dela pripada honorar kao za sledeće izdanje. :

32. Za dela koja se objavljuju u školskim čitankama, kao i za dela gde se pojavljuje država kao nosilac autorskog prava plaćaće se za prozu od autorskog tabaka 1.200 dinara, za poeziju od reda 10 dinara, a za basne i pesme u prozi 300 dinara za svako izdanje bez obzira na tiraž

U izuzetnim slučajevima za dela gdđe se pojavljuje država kao nosilac autorskog prava ministarstvo za nauku i kulturu odnosno ministarstvo prosvete narodne republike može odrediti i manji honorar ili potpuno osloboditi od plaćanja honorara.

33. Redigovanje književnih, umetničkih i naučnih dela i naučnih radova honoriše se po autorskom tabaku od 300--1.500 dinara, a izuzetno teško redigovanje do 2.000 din.

Za jezičku i opštu stručnu redakciju honorar iz prethodnog stava pripada samo za prvo izdanje, a za naučno-stručnu redakclju za svako izdanje.

B. Honorari za objavljivanje muzičkih dela

34. Autorski „honorari za objavljivanje muzičkih dela iznose:

a) za dela velikih formi (opera, balet, oratorij, kantata, simfonisia poema, odgovarajuča forma za kamerne sastave itd.) od 20—35% ;

b) za dela manje forme od 15—30%;

i novom

2.000—5.000.1,500—4.000.— književno-umet-

popularno-naučne, publi-

600—2.000.du ređu

v) za masovne pesme od 18

8) za dela zabavne muzike Odi VEO) od prodajne cene pojedinog primerka. :

35. Tekstovi upotrebljeni za kompozicije plaćaju se kao poezija nezavisno od auto. skog ZioBOrara kompozitora. e

. Za obrade i prerade muzi. brađivaču odnosno prerađiyačo a dela ee mašnosti i bitnosti obrade odnosno brenade, pripada do 50% od autorskog DObHEROR predviđenog u tački 34 od a) do [:2 za aranžmane od 20—40%. · ira a

937. Za obrade muzičko; a predviđen u tač. 34 od a) e dpoEoa celini obrađivaču, Wrpada d

38. Za priređivanje muzičk. ća se priređivaču honorar i 8: ROSI Vid 40/ honorara predviđenog za kompozitora, ukoliko nije drukčije ugovoreno. ' 39. Za priređivanje izdanja muzičkog fol ora PO de POTEGIVAČ sam prikupio pla a se w od prodajn Ž primerka. j e cene pojedinog 40. Proizvođači gramofonskih ploč, ča ju u E BM a gramofonskih BOB aj „50%/a rodajne utorskog honorara. ~ RO. HE A

V. Honorari za snimanja kinematografskih ela

41. Za snimanje kinematogri,

plaća,se: alvin a a) autoru scenaria: a — za umetničke

move — za „dugometražne, dokumentame filmove preeko 1,500

filod 80.000—140.000

· 16 decembra 1%6 godine

metara dužine) . od 20,000— 60,00) — za nastavno PDpro- i svetne i kratiometražne dokumentarne filmove

režiseru umetničpw kog filma koji nije u stalnom radnom odnosu sa pro đačem filma . od 80.000—160.,000

visina ove premije određuje se prema vrsti, obimu i vremenu snimanja filma (laki, zabavni, muzičkci, OON 101 sa velj} statista ao i prema ob PIRITOJOni umetničkih problema

: od 5.000—380.000

jektivnoj složenosti pri realizaciji filma.

Režiseru filma koji je u stalnom radnom odnosu sa proizvođačem filma i za posao režije već dobija mesečna primanja, sma-, tra se da je honorar za režiju sadržan u njegovim mesečnim primanjima. i

v) Režiseru umetničkog filma koji nije u stalnom radnom odnosu sa proizvođačem filma pored honorara pod b) može se daOL premija za kvalitet režije; i

— premija za uštede u vremenu i mate

rijalu, . |

Premija za kvalitet režije daje se u izmosu od 50.000 do 100.000 dinara, a njena visina određuje prema postignutom kvalitetu režije. Kvalitet ıežije ocenjuje posebna komisija. -

Premija za uštede u vremenu i materijalu daje se u iznosu ođ 10.000 do 50.000 din.

Visina ove premije određuje se prema uštedi u vremenu i materijalu (ušteda film ske pantljike, dekora, građevinskog materijala itd) i može se đati samo u slučaju ako ušteda u vremenu 1 materijalu nije išla na štetu kvaliteta režije filma,

g) Snimatelju filma: ako je u stalnom radnom odnosu sa proizvođačem filma i za posao snimanja već dobija mesečna primanja, smatra se da je honorar za snimanje sadržan u njegovim mesečnim primanjima, a ako nije u stalnom radnom odnosu sa proizvođačem filma — pripada mu honorar u visini mesečnih „primanja koja bi mu pripađala po postojećim propisima da je u stalnom radnom odnosu sa proizvođačem, filma.

d) Autoru muzičkog dela po minutu trajanja muzike u filmu:

za naručenu muziku: Dinara

— za sve vrste filmova i

filmskih reportaža ođ 1.500—3.000 Za nenaručenu (gotovu) muziku: . — za sve vrste filmova i

filmskih reportaža ođ 500—1.200

U honorare pod a), b), E) i d) ove tačke uračunat je i honorar za pravo prikazivanja. ž

III

Ostale odredbe

1. Najviše stope honorara predviđene ovim uputstvom za prevode mogu se platiti samo za odgovorni prevod tj. za prevod spremljen za štampu kome nije potrebna nikakva redakcija,

Ukoliko je prevodu potrebna ređakcija honorar za redakciju zajedno sa honorarom za prevod ne može ni u om slučaju preći najveću stopu honorara predviđenu za prevod.

2. Honorari predviđeni za objavljivanje književnih, „umetničkih i naučnih dela i naučnih rađova (II — A) plaćaće se za prvo šzdanje. Za drugo izdanje plaća se 60%, a za treće i sva ostala 50% od honorara pred viđenog za prvo izdanje. - Ako kod prvog izdanja tiraž objavljenog dela pređe predviđenu visinu preko polovine, višak će se smatrati drugim izdanjem, a ako je višak ispod polovine predviđenog tiraža smatraće se trećim izdanjem. Odredbe prethodnog stava neće se primenjivati na honorare za književna, umetnička i naučna dela i naučne rađove kod kojih nije predviđen tiraž (II — A tač. 3, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 26, 27, 28 1'20),

3. Kod ugovaranja autorskih honorara u granicama predviđenih iznosa u ovom Uputstvu uzimaće se u obzir umetnička 1” naučna vrednost dela koje se izdaje. U fom ćil}u izdavači treba da prethodno pribave mišljenje „književnog, „umetničkog, stručnog ili naučnog „saveta koji postoje pri izđavačkim preduzećima ili mišljebje odgovarajućih umetničkih odnosno naučnih ustanova.

4. Za sabrana ili izabrana dela jednog a» utora plaćaju se honorari predviđeni za prvo izdanje, |

5. Kad autor dela preradi svoje delo i prerada „sačinjava 25% obima i sadržine prvobitnog dela, autorski honorari će se platiti kao za prvo izdanje.

6. Za sve literame vrste i naučne rađove objavljene u listovima i časopisima važe iznosi honorara predviđeni pod JI) ovog uputstva ako tiraž ne prelazi 50.00 primeraka. Za objavljivanje ovih dela u listovima i časopisima sa tiražom većim od 50.000 primeraka predviđeni iznosi honorara povećavaju se, i to: ; '

a) u listovima i časopisima sa tiražom preko 50.000 do 100.000 za 10%; _

b) u listovima i časopisima sa. tiražom preko 100.000 do 200.000 za 15%; i

v) u listovima i časopisima sa preko 200.000 za 20%. . i

Za članke do polovine autorskog tabaka od naročite vrednosti objavljene u listovima i časopisima, honorar može da iznosi od 2.000 đo 5.000 dinara za ceo članak.

Pri određivanju ovog honorara uzimaće se u obzir vrednost članka i mesto članka u listu odnosno časopisu.

7. Od ugovorenog autorskog honorara na osnovu OVOE uputstva plaćaće se 60% kad se delo primi za štampu, a ostatak kad delo izađe iz štampe.

Dozvoljeno je davanje akontacije honorara i pre OVOE roka,

B. Autorski tabak izračunava se na sleđeći način: broj] znakova sa belinama tu najpunijem ređu množi se sa brojem redova na punoj strani i sve to pomnoži sa brojem punih strana u knjizi i podeli sa 30.000 Praznine na stranama u Knjizi ne ulaze u obzir pri obračunavanju autorskog tabaka.

Pod belinama u smislu ovo. uputstva podrazumevaju se praznine ietday Seči,

9. Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaju đa važe Opšta uputstva o Vvisini autorskih honorara za jknjiževno-umetnička dela i naučne rađove br. 5455 Oč „OSlužbeni 1 FNRJ« br. 106/46) Ugovori zaključeni po propisima tih uputstava mogu se spora• zumom stranaka «ymreviđirati u gramicams propisa ovog uputstva.

10. Ovo uputstvo stupa na snagu danom objavljivanja u »Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije«. DO donošenja pravilniza ministara za nauku i kulturu u sporazumu sa ministrima Drosvete narodnih republika primenjivaće se leta O OD OvOF uputstva na cei9

|| ra e Joce) vne Narodne Repub u Br. 10560 26 maja 1950 godine Beograd

tiražom

Ministar vlađe FNRJ

Pretsednik :

Saveta za nauku i kulturu, · TRtođoiljub Čolaković s. TT,

PNRJ broj 38 od 31 maja

- "—––- –J _.—__ _____ ___ __Redakcioni odbor

Jovan Popović, Ceđomir Mindđerović, Marijan „Jurković, „Ivan Potrč,

nmslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev

(Službeni list

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE i aku zemlju na 3 meseca 35 dinara, meseci 70 dinara i na godinu dana Za inosti 140 dinara. nostranstvo: na 3 meseca 50 dinar» na 6 meseci 100 dinara i na gođinu danš Š 20 dinara ukopisi se ne vraćaju, Broj čekovnog računa 1-9060378 Poštanski fah 617