Književne novine
· MAGMMDE VLADE MR NRBIJE KVJIZEVNICIMA
Povođom nagrađivanja zasluženih adnika na području nauke, kulture, metnosti i privređe Vlađa Narodne publike Srbije za književna ostvarenja i dobar prevodilački rad nagra-
ila je sledeće pisce: ; ___-Isiđoru Sekulić za knjigu »Zapisi o | mome narodu« — 50.000 din.; Tanasija | Mlađenovića za zbirku pesama —d 40.000 din; Desanku Maksimović za knjigu dečijih pesama »Reka pomoćnica« — 40.000 din; Mlađena Leskovca za knjigu »Članci i eseji« — 40.000 din; Mihalja Majtenjija za književni | rad — 30.000 din; Radu Flora za knji| ___ževni rad — 20.000 din; Esadđa Moku___lia za književni rad — 20.000 din; ___Borivoja Nedića za prevodilački rad ___— 30.000 din; Jelisavetu Marković za ___prevodilački rad — 30.000 din; Nataliju Lukić i Konstantina Stepanovića _za prevod i ređigovanje »Pošehonske starine« od Saltikova-Ščeđrina —
_ TRI INOSTRANA
i FILMA Blanš Fjuri
Uzimajući za osnovu OSL iz društvenog života Engleske u prošlom stoleću, inače zanimljiva fabula filma »Blanš Fjurl«, pruža mogućnosti da se unekoliko upozna 1! shvati u kolikoj meri nepravičnost pozitivnih pravnih normi i snaga nazadnih
x 'radicija i uverenja, može da buđe povod
- i ličnih tragedija ! katastrofa. Dete rođeno u nezakonitom braku, neosve„tanom lJudskim zakonima, isključeno je iz prava na nasleđe; više od toga: iz 5V društvenog reda, iz svoje klase, Filip To.,n, umesto da bude gospodar na posedu Kler Hol, postaje sluga na svome sopstvenom imanju; on se najzad pretvara u zločinca.
Al umesto da da prava objašnjenja O-
i woj pojavi zanimljivoj ı vešto građenoj i
vođenoj radnji, scenario je dao mistična Obeležja, koja sa društvenog plana odvode Mu apstraktni svet ljudskih praznoverica | sujeverja. 1
Režija Marka Alegreta, umela je znalački đa iskoristi građu i mogućnost koJe joj je dao Ovako postavljeni scenario Endri Linđopa i Sesila Mek Governa,. Gotovo svaka od scena marljivo je rađena, čime je znatno doprineseno umetničkoj strani OVOR tehnikolor filma. Međutim, često su očigledne težnje za čisto formalnim 1 slikovnim efektima, a montaža u svim slučajevima, čini se, nije sasvim uspešna.
Radnici na filmu »Blanš Fjuri« najviše su posvetili pažnje oblikovanju lica Filipa Toma, koga tumači Stjuart Grendžer, Kao Filip Tom, Stjuart Grendžer i u ovom filmu ispoljio je svoje nesumnjive glumačke kvalitete, On je, i kao pojava, a naročito izražajnošću lica, stavom 1 mimikhom, —— osobito kađa je bio zavatn u krupnom planu, — uspešno ostvarivao lik čoveka izgnanog iz svoje klase, ćudijivog, oslonog, ogorčenog, gotovo mistično vezanog za posed, čoveka koji na kraju postaje zločinac sa minimalno sačuvanim ljudskim u sebil, Valerija Hobzon, u ulozi Blanše, bila je njegov punopravni partneT. Rigoleto
Divna, klasična opera Đuzepe Verdila, »Rigoleto4«, prenesena na filmsko platno, prikazuje se ovih đana u nekim bioskopima u našoj zemlji. Njenim ekranizovanjem, još jednom su potvrđene bogate mogućnost! koje film ima ne samo u za-
" hvatanju i slikanju života, istorije, nauč nih i prirodnih pojava, nego i drugih dela iz umetničkog stvaranja.
Prilikom snimanja opere »Rigoleto« reBija i kamera pre svega, imali su pređ sobom Za rešavanje raznolike i složene zadatke. Poznato je da film ima svoje specifičme zakone u odnosu na scenu, dinamilcu radnje, dramatičnost situacija i scena, i tako dalje. Ovi zakoni, sasvim prirodno, često su drugačijeg karaktera od zakona koji važe za stvaranje drugih umetničkih dela. Sem toga, isto tako je poznato, da se prilikom izrađe jednog filma celokupna građa u vezi s tim priprema unapred, i prilagođava specifičnim zakonima filmske umetnosti. Prilikom ekranizovanja opere, međutim, mora se voditi računa da se zakoni filma saobraze sa zakonima opere, odnosno da se dovedu u harmoniju i sklad sa njima, Što, nesumajivo, pretstavlja vrlo važan 1 mnogo puta teško rešljiv problem.
Karmine Galone, koji je režirao film »Rigoleto«, uglavnom se uspešno snašao prilikom rešavanja ovih, kao i niza drugih problema. Očigledno, nesumnjivi kvaliteti Verdijeve opere drukčijeg su karaktera kada se ona doživljava preko filmskog platna; oni trpe od mnogih, često neizbežnih nedostataka. Ali s druge strane, kao nađoKnmadu za to, ovo delo dobija u tome što ____mu se divi đaleko veći broj gleđalaca ne-
o što je to slučaj kada se đaje na naroito za to određenim pozornicama.
Ne ulazeći u pevačke realizacije OVOg đela, film »Rigoleto« je đao ! vredna glumačka ostvarenja. Ovo se u prvom ređu odnosi na lik samog Rigaleta koji je iz-
dio Tito Gobi. Svu životnu složenost
43 etovog lika, utančanu osećajnost i ___raznolikost njegovih psiholoških stanja i _ _doživljavanja, Tito Gobi umeo je u veli-
koj meri 1 reljefno đa izrazi, U tragičnoj ulozi nesrećnog grbavca i dvorske lude, | prema kojoj je život bio surovo nemilosrdan, 1 koji jedino voli svoju lepu kćer, a ona, na kraju, zlokobnim uđesom,
i -
đa i ak najviše zbog njega i umire, Tito Goia đao 5 široku skalu raznolikih ljudskih osećanja 1 strasti,
. Francuz Džoni Film »Francuz Džoni« prikazuje život ribara sa obala Bretanje u Francuskoj i
rata, U međusobnim odnosima Brenje! i Kornuelci, ribari, dati su kroz film živahmo, neposredno 1 toplo. Atmos-
{era u kojoj oni žive, lako često puna sitnjih sukoba i čarki, srdačna je i prijaaje. čak, ponekad, idilična. Rat, na
se film veoma malo osvrnuo, još više
doprinosi poboljšanju tih odnosa, Upravo,
u njemu, obični mali Jijudi Engleske i ke, komuelški i bretanjski ribari, aze prave načine za istinsko prijatelj-
S jednih sa đrugima. Ta sli! odnosa,
š ikkao što je već rečeno, dosta idilizova–
#đdealizirana, lako ne uvek dovoljno
beđijiva, ukazuje na neke mogućnosti ispunjenje niza drugih uslova, — za
upomavanje i zbliženje ljudi,
a ravličitih đržava i narođnosti.
Radnja filma odmerena je 1 ujednačenš.
Tako u mjoj nema neke osobite đramatič-
____nosti, ona je relativno đosta interesantna,
J jer obiluje, pre svega,.nizom vedrih poje-
___dimosti i scena. Tome znatno doprinosi 1
| svež, neusiljen 1 meizveštačen humor, ko-
i; je protekao gotovo ceo film.
i 7 au filmu »Francuz Džonl« đati su
ı dosta uspeha. Dobrom glumom naročito _ se ističe Fransoaz Rezej u ulozi stare ribarke || ri. Tako 3 PLOT Taguia: | lački raspoložena, ona je, uglavnom, nagla| sila crte Trancuskinje: pronicljive, veđra _ đuha, optimistične, uvek borbene, ponos__ne na svoj uži zavičaj 1 Francusku. Petri__ ija Rok, kao Sju, deluje najviše realizovanom prostosrdačnom ođanošću, „mestimičnmo bezazlenom i ljupkom prirodnošću vojke iz naroda. TMdim je zanimljiv 1 zbog nekih. prikaza
| ja i običaja ribara sa obala KomueJa i Brretanje. Na jednom mestu on kao da | _Twani iođajnika. Petemna
Slobođan DŽZUNIGC
(r· · LA Y i Mihai Lalic »QVADBA« · ”
Novo delo Mihaila Lalića, pesnika Staza slobode i pripovedača Izvidnice, roman Svadba, tematski je vezano za jedan fežak i mučan period narodno-oslobodilačke borbe u Crnoj Gori, kada je obesna rulja četnika, po povlačenju naših snaga, orgijala na svoj izdajničko-plaćenički i zločinački način. Ta tema neljudske osionosti okupatora i njegovih slugu u pripoveđačkom radu Mihaila Lalića nije nova. Najbolja njegova ostvarenja iz prve knjige pripovedaka, po svom osnovnom životnom gradivu i psihološkom vidokrugu, iz te su oblasti naše oslobodilačke epopeje.
Po upornoj volji i skoro bolesnoj potrebi, — koje su svakako znak in·tenzivnih stvaralačkih preokupacija, — da se neprestano vraća u taj krvavi košmar, moglo bi se zaključiti da dosadašnje pripovedačko delo Mihaila Lalića, bez obzira na njegovu težnju da pripovedački objektivira lica, događaje i atmosferu, pretstavlja ustvari, kad se psihološki sagleda, jedan akt oslobođavanja pisca od jezivog sveta okupacije, koji još uvek u njemu intenzivno živi i avetinjski traje, |
U pripovedačkom ostvarivanju svoga sveta Mihailo Lalić polazi od vrelih, đakle još uvek bolnih ličnih emocija. Ta subjektivna strast kojom pisac neodoljivo pokreće lica, usmeruje događaje i evocira atmosferu znak je visokog intenziteta pripovedačkog davanja. Na mestima gde ona ovlada piscem, zatreperi najdublja lirika, koja ponekad vodi i u subjektivističke deformacije, kao u grčevitoj romantičarskoj literaturi; gde pisac gospodari njome, ne sputavajući je, realističko pripovedanje sjakti kao najplemenitija kovina. Kod Lalića, dakle, još uvek nema vrhovne harmonije između subjektivnih poetskih impulsa i umetničke objektivacije, između sladostrasne emocionalne podloge kazivanja i formi i vidova u kojima se ona ostvaruje. Ta unutrašnja protivrečnost umetničkog postupka, baš zato što se Lalić daje na sasvim Visokom umetničkom planu, utoliko više narušava sklad celine, Teško je podneti grubu frazu i banalan izraz u jednom tkivu u kome je svako vlakno prožeto autentičnim emocijama umetničkog sagledanja stvari!
Kada bi to bio organski nedostatak Lalića kao pripovedača, bila bi to prava nesreća. Meni se čini da nije. Ako ispustimo iz vida neveštinu u komponovanju i nedostatak discipline u vladanju darom, — a fo su sposobnosti koje se stiču upornim radom i proveravanjem iskustva, rekao bih đa je Mihailo Lalić upadao u znatan deo svojih slabosti skoro voljno, po nekoj svesnoj težnji đa se, snagom svesti i savesti, otrgne ponekad od samoga „sebe, od onoga što ga, kao najgrčevitiji i najdublji doživHaj, stalno opseda, kinji i zanosi. Zar o tome rečito ne govori iz ranije i Slučaj Keroševića, za pripovedača Lalićeva kova tako štura pripovetka, očigledno pisana bez pravih doživljaja i intenziteta?
Pisac koji se u stojim mofivima slađostrasno daje i pesnički troši, svim čulima i celokupnim iskustvom, u jednom izlivu od sto muka, s bolom i gorčinom, Mihailo Lalić je uronio u unutrašnji svet čoveka i u njemu otkrio ispreturane taloge doživljaja, htenja, strepnji, zanosa i, ostajući i sam u tom vrtlogu, na dnu i u mraku, pristao je i sam da bude bez jasnih obrisa, mutan, i sa nanosima u kojima ima i morbidnosti. U trenucima kad se uplaši iog bezizlaznog kruga, on nastoji da pobegne od samoga sebe, od svojih doživljaja i svojih emocija, i onda ulazi u veštačke konstrukcije i mrtve šablone, srećom nikad konačno, nikad dugo, jer se potom, kao otkupljen vraća u svoj začarani krug: svojoj pravoj pripovedačkoj materiji,
I svojom prvom knjigom pripovedaka, Izvidnicom, i ovim svojim romanom. Svadbom, Mihailo Lalić je našoj savremenoj pripovednoj prozi otvorio dimenzije koje kao da su se bile izgubile: unutrašnji svet!
To je kvalitet koji ga čini jednim od najistaknutijih pripovedača mlađe generacije.
Eli FINCI
IVAN IVANJI:.
„Živeću uvek prolećem“ ·
Biblioteka »Mladost«, Beograd, 1950
Ivan Ivanji, još sasvim myad, tek što Je — kako veli u jednoj svojoj pesmi ~ puleteo sa starta i potrošio prvi ris nartije na stihove, saznao je — kako, da li lektirom da li unutrašnjim &vo-: Jim žarom — Uk, saznao je da posto Je neke novc poelsice ist.one Ovoga Ve. wa, Nije ga zbunilo štlo se oko njega još uvek pevajući zanosi pomalo na slarinski — kao da ovaj modemi, dim njivi i prašnjavi gradski život — makar što'je i socijal:st.Čki — nije dovoljno poetičan pa nam ga valja iskititi svakojakim pesničkim dinđuvama i ostalim barokn,m dekoracijama, Nije „o uplašio da se posluži iakozvan.., prozaizmima, da svaku ovozemaljsku stvar vrlo jednostavno oslovi pravim imenom, pa čak i snove, te tanane pletihje, da postroji kao obične vojniwe: Na desno ravnajs! Vi veliki snovi, stanite malo natrag na desni kraj.
I naravno da je u pravu: rašto bi se pesnik snebivao da za ciglu kaže cigla, a za beton — beton? Reči koje su nekada izgledale prozaične danas to više nisu. Još se Viktor Igo hvalio kako je na svoj stari rečnik navukao crvenu kapu, čim je začuo da duva vetar revolucije. Danas nam i ta romantičarska odežda već ne priliči više: pretesna je, i previše gizdava, Postoje, naravno, različiti putevi da stari rečnik ponovo prekrojimo prema svojoj meri, ivanji je pošao jednim od tih puteva (svakako ne i jedinim kojim se danas može ići), To nije jednostavan put, kao što na prvi pogled izgleda. Treba žrtvovati mnoge navike, lišiti se svih udobnosti stare patetične j sentimentalne frazeologije, odoleti svim iskušenjima romanti-
čarske retorike, Pisati gipkim, razau' vornim jezikom, u maio poteza nasli war} čitav jedan novi svet, pogoditi Ti tam novog života i ustoličit; nove Tvči, hteti da se slikuju avioni sa kamiouima i telefoni sa grafikonima.. Al kako postići da sve to poels&i vibri· ra? Da ne buđe proza — i da ne bude
pomalo i poza?* Nažalost, ima dosta
praznog razgovora u pesnikovoj zbir. ci, mlakih, malokrvnih tečenica i jalovih poetskih ekskurzija. pesnik kreće da vidi zadružni dom, ide, ide, potkrepio se usput i slaninom i beloin pogačom, stigao, a kad tamo — ništa.
Ništa nismo doživeli što bi bilo vredno
pomena, ni mi, ni on. I drugo što-šla što smo u knjizi pročitali — o lOgorskim barakama, o zidaru na građevini o noćnom bdenju nad knjigom — ne uzbuđuje nas mnogo. Sve to ne bi mnogo prelazilo okvir vežbanja na zadalu temu — da pri kraju Ivanjijeve zbinke nije nekoliko pesama (»Igra kraj Dunava«, »Snovi i bajonet«, »Poleteću«) koje u mnogome otkupljuju ove nedostatke. Tu ima svežih i čilih ritmova, lepog mladalačkog verva, ima i smelost, i mašte, i misao je krepka i pouzdana, iako je dečaki razigrana. Istina, uzan je krug doživljaja u tih nekoliko pesama, Ali pes-
nik već ima svoj put — 1 to je ve-
lika zaloga za budućnost. Vremenom će, svakako, Ivanji doći do dubijih saznanja o životu, do zrelijih po'sticaja od onih što mogu da pruže dečačke igre kraj reke i živopisne parade sno-
va, Zoran MIŠIĆ
* Nekoliko prigodnih pesama o izbor)ma Petogodišnjem planu itd., koje je Ivanji u poslednje vreme, objavio po listovima i časopisima (prigodnih jer nisu pravi Doetski odziv na događaje), poknzuju da pešnik već stiče svoj manir, pre no što je do kraja izvežbao ruku da piše stihove.
Mate Balota: »Stara Pazinska gimnazija«
»ZORA« — Zagreb, 1950
»Bilo je dobro nalaziti se, pokraj takva čovjeka, iz njega je izbijala ona posebna sigurnost koiu pokazuju ljuđi, koji dobro poznaju obradu neke ma-
terije«.
Ovim riječima karakterizirao je autor jedno lice — cipelarskog majstora Jovanina Lukšića, u gore spomenutoj knjizi. Zaista, dobro je biti u životu pored čoveka koji valjano poznaje obrađu neke materije, no isto je
tako dobro pročitati knjigu sličnih kvaliteta, Mate Balota dao je našoj jav-·
nosti upravo takvu knjigu.
Skromno, jednostavno i toplo govori ova knjiga o nastavnicima i đacima stare Pazinske gimnazije — ali ne samo o njima. Na širokom planu oko tog
Izgled Beograđa u XVI
veku. Bakrorez.
Publikacija „Beograd u starim gravirama“
Singiđunum, Taurunum, Alba „Greca, Alba Bulgarica, Nandor PFejervar, Griechisch Weisenburg — Kako je sve od sVvoOga osnivanja do naših sana nazivan, Beograd je bio antimurale christianitatis bedem koji je čuvao Zapad od islama i o koji su se skoro puna četiri stoleća Osman– lije žestoko borile sa Zapadom.
Umetnička dela inspirisana temom iz te borbe bila su dosad široj javnosti neđovoljno poznata. Zbog toga publikacija Muzeja građa Beograda »Beograđ u starim gravirama« ima vrednost i kao zbirka često vrlo autentičnih dokumenata i kao zbirka dela koja premašuju u velikom broju slučajeva, obično zanatske proizvode kakvih je, u periodu kada su nastala đela reprodukovana u ovoj knjizi, od XVI do XIX veka, bilo veoma mnogo. Trideset gravira reprodukovanih u ovoj publikacıji, čine mali deo velike zbirke grafike koju poseduje Muzej građa Beograda.
Najstariji rad, u ovoj publikaciji reprodukovan, to je drvorez iz XVI veka, na kome je prikazan izgled Beograda 1521. Isti takav drvorez ,ali sa tekstom štampao je 152 u Nirnbergu graver, štampar i izdavač Volfgang Reš koji je radio u Nirnbergu od 1515 do 1537 godine, pa je verovatno i naš drvorez iz njegove radionice. Po toj slici Beograđ je dobro utvrđena varoš, tip građa koji se deli na gornji grad i tzv. podgrađe kaže u predgovoru ove publikacije Dejan Međaković. Iz ovoga se vidi da je interes za sudbinu Beograđa sudbinu ovog antimurale „cgchristianltatis, postojao u velikom delu Evrope. I u knjizi »Cosmografia universalis« koja je ođ 1543 (ili 1544) do 1650 (ili 1651) doživela 46 izđdanja, postoji Jedna gravira sa sličnim izgleđom Beograđa, koja je, takođe u ovoj zbirci reprodukovana. Dok se na ovim kao i na još nekim hronološki starljim gravirama iz ove zbirke obraća više pažnje na tačnost izgleđa grada, u nekim se kasnijim, za ljubav pitoresknosti, zamemaruje tačnost ambijenta u kome se đogađa]j deša–va, Tako jedna od najlepših gravira ovde reprodukovanih juriš Austrijanata na Beograd, pokazule nam njenog autora Romen
đe Hoga (1645—1708) kao vrlo Vveštog crtača koji Je na bakrorezu formata 62 X 49,3 cm. napravlo kompoziciju sa više stotina ljudskih figura. „Brojgelovska po opštoj koncepciji, ova kompozicija može da bude odličan uzor i savremenim slikarima. Ćinjenica da Romen de Hog nikađa nije bio u Beogradu 1 da nije dao autentičan izgled građa nimalo ne umanjuje umetničke kvalitete ove izvrsne gravire,
Istom linijom kojom je išlo slikarstvo iz XVIII i XIX veka — prikazivati što istinitije — slikane objekte — išla je i grafika. Taj put grafike se viđi i na reprođukcljama u ovoj publikicaji, Na tablama XXVII 1 XXVIII, obe iz druge polovine XVIII veka, Beograd Je prikazan sa zemunske strane, te se na njima viđi 1 deo Zemuna. Na obema se vide vojnici iz zemunskog garnizona — gravera Je podjeđnako interesovao a možda 1 više, prikaz života u garnizonu, prikaz žanr-scena, nego li opšti izgled Beograđa, koji je tu trebao da posluži samo kao slikovita pozađina, A na poslednjoj gravuri iz ove zbir ke, iz sredine XIX veka /u prvom planu su naslikani lađari koji levom obalom Save vuku uzvodno neku deregliju; ovde Je autor želeo na prvom mestu da pokaže svakodnevnu scenu na obalama Save dz života beograđskih lađara sređinom XIX veka,
Pored dve već objavljene publikacılje Muzeja građa Beograđa — »Katalog galerije« 1 »Vodđić kroz Muzej« obe propraćene dosta opširnim komentarom, ova ukusno opremljena knjiga omogućava šlroj javnosti đa se upozna sa grafikom kojom je lIlustrovan jeđan deo istorije Beograđa,
Mile KUTUNDŽIC
BIBLIOGRAFIJA
A. S. Puškin: Boris Godunov. Preveo s ruskog Božidar Kovačević. »Prosveta«, izdavačko preduzeće Srbije 1950, ćirilicom, str. 110. Cena 120 dinara,
Jovan Jovanović-Zmaj: Pesme o đeci i za decu. Uređio Mladen Leskovac. Beogradska »Prosveta«. Ćirilicom. Str. 282, cena 80 dinara. :
Mirko Banjević: Zemlja na kamenu, pesme, Beograd, »Prosveta«, 1950 ćirilicom str, 134, cena 62 dinara.
Mate Balota: Stara pazinska gimnazija, Izdanje »Zore«, Zagreb 1950, latinicom, strana 149 cena 54 dinar, )
· MUZEJI NARODNOOSLO-
BODILAČKE BORBE Ja; SRBIJI: 232
Beograd: Vojni muzej na Kalemegđanu. Muzej »Seđmi juli«, Bogićeva 5. ~
Novi Sad: Pri Građskom muzeju otvoreDOLJE odeljenje Narodnooslobodilačke rbe.
"Titovo Užice: »Muze} narodnog ustanka 1941«.
Subotica: Pri Gradskom muzeju otvoreno je odeljenje Narodnooslobodilačke borbe. |
Bremski Karlovci: Pri Gradskom muzeju otvoreno je odđelenje Narodnooslobodilačke borbe.
Leskovac; „»Muzej borbe&,
narođnooslobodilačke
školskog zdanja, pisac nas upoznaje s ekononiskim, kulturnim i političkim prilikama Istre u godinama koje su prethodile Prvom imperijalističkom ratu.
Ova Knjiga ne pretstavlja ostvarenje značajnih književnih kvaliteta (premda ih fragmentarno nalazimo napose kod opisa pejzaža ,nekih situacija i ocrtavanja brojnih karaktera), Njezina konstrukcija nije bez vidnih nedostataka (osmo i deveto poglavlje koja su neobično vrijedna — presjecaju oštro narativnu lin:ju prethodnih odjeljaka). Ali i pored svega {oga kad dočitamo knjigu, mi je ne možemo odložiti a da još dugo ne razmišljamo o onome što smo pročitali, I čini nam se — prije mnogo godina neki je putnik napustio Istru i pazinski kraj, a evo sada; skoro slučajno navratio je u našu kuću i ispričao nam zanimljivu priču. No pored jednostavnih riječi mi smo ipak osjetili da u onim školskim klupama stare pazinske gimnazije živi djelić i naše mlađosti. I ne samo to. U nesreći onog života mi smo nazreli naše vlastite predratne tuge. U ljudima koje susrećemo u toj priči, prepoznali smo stare znance i prijatelje, i svi oni, i kuće, i sela, i cio taj istarski svijet, javili su ; odjednom u numa kao sastavni dio našeg života, kao nedjeljivi dio rodnoga raja. .
U danima kad talijanski iredentisti ponovno zameću kavgu, mi smo, zahvalni autoru na ovom poklonu. Svedočanstvo putnika premeće se ovoga puta u svedočanstvo jednog života, koje ovoj knjizi daje izvanredan značaj.
Joža HORVAT
Oto Šolc: „N O Ć“
Mala biblioteka »Zora« Zagreb 1950
Poema je, u smislu književne vrste, kombinacija epsko-lirskih elemenata. Cim umjetniku nedostaje epska komponenta izgleda da on ne može. stvoriti nijednu poemu. Formalno, u osnovnoj postavci (apstrahirajući posve suvišno VI pjevanje) autor »Noći« riješio je dosta dobro odnos lirsko-epske građe. To znači da je do izvjesne mjere pravilno izvršio formalni raspored pjesničke materije sa centralnim mjestom u poemi: klanjem u Glinskoj crkvi. Ali mnogo dalje od toga pjesnik nažalost nije pošao. Oto Šolc nikako ne uspjeva kad tu maferiju treba pokrenuti u poetski život. Osim rijetkih izuzetaka njegovi stihovi lišeni su poetskog kvaliteta, No što je još gore ,veoma često ti stihovi pokazuju nepoznavanje osnovnih zakona ritmike, te za to i ne mogu izdržati ozbiljniju formalnu i estetsku analizu.
Jedino V pjevanje ove poeme pokazuje izvjesne lirske mogućnosti njena autora. Atmosfera ljetne noći puna profinjena lirizma, psihologija odahnuća nakon proživljenih muka, reminiscencije prošlosti, osjećanje radosti života i slobođe, te slična raspoloženja adekvatna sa raspoloženjem čovjeka, koji se sluajno spasao iz ponora najneljudskije smrti. Ali, i obe lirske partiture nejednake su u intenzitetu kvaliteta, dok ih stalno prate ritamske distonacije, nepoštivanje metrike i gomila nepotrebnih riječi. Nesreća je ovih stihova i u činjenici što izazivaju živo sjećanje na neke strofe iz X pjevanja »Jame« kao i na neka Matoševa lirska ostvarenja.
No kađ smo već pomenuli Goranovu »Jamu« {ireba kazati i ovo: Ne znamo zašto jeautor »Noći« na kraju VI pjevanja upisao oznaku: »1943—1949«. To znači, prema ovom vremenskom podaiku, da je djelo »Noć« započeto prije Goranove »Jame«. Nije li pisac imao namjeru da opčini i zaveđe i kritičare, i čitaoce, i istoriju? Može biti da je autor zaista započeo svoje djelo 1943 godine. Skloni smo da i sami povjerujemo u piščevu sugestiju. No usput ćemo reći, jer se nama tako čini, da citirani podatak o vremenu autor nije trebao navesti iz takta prema Goranu i »Jami«, dok iz »Noći« tako jasno proviruje nesavladana literatura Goranove »Jame«.
Vladimir POPOVIĆ
Sie 1—-___ Na — _ Ol ee RANOM · ~
Milivoje Nikolajević: Crtež
. nu nevestu.
eee —
GODIŠNJA SKUPŠTINA SRPSKE KNJI. ŽEVNE ZADRUGE — U Beograđu je održana četrdeset četvrta godišnja skupština Srpske književne zadruge. Na skupštini mu usvojena nova pravila i odlučeno je da se
sagradi nova, reprezentativna zgrađa Za-
druge. ya
MUZMNJ PESNIKA K. RACINA — U Titovom Velesu pre kratkog vremena otvoren ie muzej Koste Racina, naprednog makelonskog pesnika koji je poginuo u Narodnooslobodilačkoj borbi. MuzeJ je otvoren u pesnikovoj rodnoj kući,
..•”
OTKOPAVA SE JEDAN VELIKI MOZAIK U RISNU — Učenici gimnazije Škole za primenjenu umetnost u Herceg Novom i Pomorskog tehnikuma u Kotoru formiraJi su omladinsku radnu brigađu koja će u toku ovoga leta rađiti na otkopavanju jeđnog velikog mozaika u Risnu (Boka Kotorska). Ovaj mozaik datira iz vekova pre naše ere, a đaci likovne umetnosti će istovremeno praviti odlivke značainijih pređmeta koji se buđu našli u blizini starodrevnog građa kao i razne kopije mozaika,
•.•.
RULTURNO-UMETNIČKA SMOTRA U CRNOJ GORI — Uprava kulturno-prosvetnog saveza Crne Gore odlučila le da se, radi boljeg izvođenja i orgamizovanja, ovogodišnja republička smotra izveđe po granama umetnosti. Od 11—14 jula mastupiće horovi, a u prvoj polovini oktobra folklor. ne grupe, orkestri klubovi mlađih pisaca i kružoci likovnih umetnika, a u drugoj polovini nastupiće dramske grupe i folklorni 1 instrumentalni solisti.
..•.•
KONGRES KULT URNO-PROSVETNIH DRUŠTAVA MAKEDONIJE — U okviru nedelje nacionalne kulture u Makeđoni, ji, u Ohriđu je održan kongres kulturnoprosvetnih društava.
•..
PRVI NARODNI UNIVERZITET TURSKE MANJINE — Turska nacionalna manjina Bitolja i okolice dobila je neđavno svoj prvi Narodni univerzitet. Univerzitet će raditi 1 na sakupljanju turskih narođnih pesama.
BOGATSTVO ZIDNOG SLIKARSTVA U ISTRI — Konzervatorski zavod na Rijeci registrovao je oko 50 objekata sa prilično očuvanim freskama i slikarskim rađovima starih istarskih majstora. „Istarsko zidno slikarstvo razvilo se istovrememo Kkađa i u Makedoniji, Srbiji i đrugim krajevima naše zemlje. Najuspellji rađovi datiraju 1z petnaestog i šesnaestog veka.
TZLOŽBA SLIKA PAJMP, JOVANOVIĆA I UROŠA PREDIČA U NIŠU — U Nišu Je otvorena izložba slika Paje Jovanovića i Uroša Pređića. Izložbu su priređili Gradski savez kulturno-prosvetnih društava i Dom Jugoslovenske armije.
•.t...
IZLOŽBA MLADIH UMETNIKA U LJUBLJANI — Na završetku školske godine, Alxađemija likovne umetnosti priredila je izložbu rađova svojih stuđemata.
Pripravni 1 prvi razređ Akađemiie izložili su u prvom ređu crteže i plastiku, Đaci viših razređa izložili su ulja, skice 1 freske kao i plastiku (skulpture 1 skice). Bogato je zastupljena i grafika skoro u svim vrstama.
NOVI FAKULTETI NA SARAJEVSIKOM UNIVERZITETU — Ove jeseni na Sarajevskom univerzitetu otvoriće se Filozofski i Veterinarski fakultet. Sa njima će Sarajevski univerzitet imati ukupno šest fakulteta.
OTVORENA JE TT, TNJA POZORNICA U SKOPLJU — U građskom parku, u Skoplju, otvorena je lefnia pozomica za 1.150 gledalaca. Pozomica je otvorema prikazivanjem najnovijeg domaćeg umetničkog filma »Jezero«.
•.•.•
OPERA »MATIJA GUBEC« NA SCENI NARODNOG KAZALIŠTA U SPLITU +Koncem mjeseca juna data je u Narodnom kazalištu u Splitu kao zadnja ovogodišnja operna premijera, opera Tve Lothke-Kalinskog, suvremenog hrvatskog kompozitora, »Matija Gubec«. Glavnu ulogu Gubca vrlo uspjelo pjevao je mladi pjevač, đak Muzičke škole Frano Lovrić. Muzičko rukovodstvo bilo je u rukama đirigenta Viđa Kuzmića.
NARODNI TEATER IZ SKOPLTIA GOSTOVAO JE U OHRIDU — U Ohriđu je gostovao Narodni teater iz Skoplja gđe je prikazao »Koštanu« i druge pozorišne ko-
mađe. •...
MODERNA LETNJA POZORNICA U SUBOTICI — Ovih dama u Subotici je gostovala beogradska opera, gde je ma mođernoj novootvoreno] letnjoj pozornici na Paliću izvela dve opere: »Traviatu« i »Prođa-
»
NOVI BIOSKOPT U NR MAKEDONIJI Tokom ove gođine u NR Makedoniji biće otvoreno 15 stalnih bloskopa. Dosađa je otvoren veći broj bioskopa, uglavnom u seljačkim rađnim zađdrugama u JLazaropolju Kumanovu, Tetovu i Debru.
...
NOVI SLOVENAČKI UMETNIČKHRI FILM »TRST« — Pređuzeće za proizvodnju filmova NR Slovenije »Triglav-film« E! novi umetnički film »T'rst«, koji će prikazati borbu slovenačkog i italijanskog nnBrođa protiv fašizma. Scenario za film na pisao je književnik France Bevk, a režira ga France Štiglle. Glavne uloge tumače Potokar Lojze, Sever Stane i Bedenk Mira.
DOKUMENTARNI FILMOVI »TRIGLAVFILMA« — Pređuzeće »Triglav-film« snimilo je više dokumentarnih filmova. Po scenariju Ivana Šinkoveca a u režiji Ernesta Ađamića snimljen je film »Vođe nam bođo pokorne«. Ista ekipa snimila je i film »Za novo zemljo in kruh«. Režiser Zvone Sintič snimio Je po scenszliju Katje Špur dokumentarni film »Prekćmurje«,
Redđakcioni odbor
Pran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Ko-
stić, Tanasije Mladenović, Jovan Popović, Mehmed SelimoVo aeBa Šegredin, Risto Toović, PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 (Mnarš,
na 6 meseci 70 dinara i na gođinu dna 30 dinara,
Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, ua 6 meseci 100 dinara | na gođinu dana 20 đinara Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa 101-9060378 Poštanski fah 6?
Odgovorni arednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 1? — Stampa ri's »Eurba« Beograd, Kardeljeva SL CM
| 3