Književne novine
KRATKE VESTI 7 IWONTRANNIMA
nog izrazito
(Crtež Bernara Migrea) Wulica Tamp! u Parizu, gledana sa prozora Balzakovog stana
BALZAKOVI STANOVI U PARIZU
Pariska opština otkupila ie kuće u ullcama Rajnuar i Breton u kojima je Balzak dzmeđu 1842 | 1848 godine napisao nekoliko čuvenih dela. U kući u ulici Breton, koja je pretvorena u muzej, može se i danas videti tajni otvor na podu kroz koji je prezaduženi pisac bežao ispred svojih poverilaca.
BALZAKOVSKI PEJSAŽI I SUDBINE
»Balzakovski pejsaži i sudbine« — to je naslov nedavno objavljene knjige francuGkog esejlste Ameđea „Ponsoa (Amedee Ponceau), U ovom ogledu je data čitava geografija Balzakovih dela, koja se pruža ođ Abusona do Geranda, od Kroazika do Orleana, Somura, Isuduma, Klamesija, Fontenbloa, Tura, U ogledu je takođe opisan narod Balzakovih junaka koji se susreće na ovom dugačkom putu po francuskoj zemlji.
POEZIJA U S.A.D.
List »Peblises vikli« objavljuje anketu o stanju poezije u S.A.D. Prema rezultatima dnkete među živim ' pesnicima u Americi majčitaniji su Džon Mesfajld, Edna Sen Vensan Milej, Karl Sendborg, T, S. Eliot i Robert Frost.
DARMSŠTATSKI RAZGOVORI
Početkom jula u Darmštatu (Zapadna Nemačka) održao se kongres na kome se raspravljalo o temi »Lik čoveka u naše doba«. Tim povodom otvorena je i izložba sa istim naslovom. Kongresu su prisustvovali književnici, umetnici i naučnici iz čitave Nemačke „(Baumajster, „Bekman, Trank, Hekel, Hofer, Iten, Klaint, Kunce, Matare, Majsterman, Štadler, Miler, Sigler 1+ dr.). Ni diskusija na komgresu, koja je bila veoma zanimljiva i živa, ni izložba nisu mogle da odgovore na pitanje da li apstrakima umetnost odražava lik čoveka u naše doba.
ZABRANJENA DELA KNJIŽEVNIKA I KOMPOZITORA U ISTOČNOJ NEMAČKOJ
U Istočnoj Nemačkoi zabranjeno je objavljivanje dela nemačicih pesnika Stefana Georga i Rajnera Marije Rilkea i francuskih pisaca Andre Žida i Žan-Pola Sartka. Također je zabranjeno izvođenje dela muzičara Igora Stravinskog, Artura Toskaninija i Ignaca Radđevskog.
IZLOŽBA EVROPSKE UMETNOSTI U CIRIHU
U ciriškom »Kunsthauzu« priređena Je velika izložba evropske umetnosti od XIII do XX veka. Tu su izložena đela francuskih majstora iz 1250 godine, dela Hansa Mulčera, Antonela đa Messina, Direra, Altdorfera, Rafaela, Holbajna, Brojigela, Rubemsa, Rembranta, Risdala, Fragonara, Goje, Davida, Koroa, Delakroa, Kurbea, Be-
. Manea, Dega, Sezana, Rodena, Renmoara, Rusoa, Van Goga, Ansora, Maiola, Burdela, Munha, Lotreka, Kanđinskog, Bonara, Matisa, Mondrijana, „Difija, Klea, Braka, Pikasa, Ležea, Kokoške, Modiljijanija i dr. Izloženo je preko 200 slika i skulptura.
OTVARANJE MUZEJA ISTORIJE UMETNOSTI U BEČU
4
„U Beču je ponovo otvoreno đevet velikih dvorana Muzeja istorije umetnosti, Među čuvenim slikama, koje su opet postale pristupačne pasetiocima, zapažene su »BOgorođica iz Krumana«, nekoliko dela holandskih primitivaca i zbirka Rubensovih crteža i slika.
| DOBITNICI NAJVEĆE TALIJANSKE KNJIŽEVNE NAGRADE
Najveću talijansku „književnu nagradu »Viareggio« dobili su ove godine Karlo Bernari za roman »Mala nađa« i Francesko Jovine za poslednju pripovetku »Obećana zemlja ,koju je napisao u aprilu ove FEodine ,mesec dana pre svoje smrti. Jovine je bio jeđan od najistaknutijih naprednih „pisaca Italije: Početkom 1948 godine poselo je s jednom delegacijom Jugoslaviju, te
do kraja života ostao veran „prijatelj e zemlje.
UMETNIČKA NAGRADA KARNSDŽ
Krajem septembra u Pitsburgu dodeliće | Be umetnička nagrada Kamedž. Na veliku izložbu u Pitsburgu dosađa je iz Evrope to 200 slika, Iz Amerike će se za izlo-
bu odabrati oko 150 slika. Žiri za dodđeljivanje nagrade sačinjavaju četiri slikara, cuga, Francuske i Amerike i jedan iz
! SNIMLJEN FAŠISTIČKI FILM
'U Milanu je završeno snimanje još Jedfašističkog dokumentamog filma o životu i radu Musolinija. Novi film
posi naziv »Tragična zora u Dongu« gde
BU, kao što je poznato, italijanski partizani
maja 1945 godine zarobili Musolinija. Svi
ci su Italijani, a. film su režirali biv-
Bi saradnici fašističke Winmematografske e, zahvaljujući finansiskoj pomo-
i jedne Holivudđske kompanije. Film će se
| | Mskoro prikazivati u bioskopima u Italiji,
pošto ga je italijanska cenzura odobrila.
i Psi i (Crtež Pranca Marka)
” ] · |
3 y
Mala pozornica nakladnog poduzeća »Glas radđa«, Zagreb 1950
Mala pozornica nakladnog poduzeća »Glas rada« izdala je dosada, u devet kola, niz pozorišnih djela suvremenih domaćih i stranih pisaca koja su pretežno namijenjena naprednim amaterskim pozorišnim društvima. Ovaj pothvat, vrijedan svake pažnje, omogućuje našim naprednim pozorištima da stvore svoj repertoar i da svojim intenzivnir radom što svestranije razviju jedan važan oblik masovne kulturno-prosvjetne djelatnosti,
I dvije komedije Lope de ·Vega (1562—1635) jednog od najznačajnijih komedđiografa klasičnog španskog teatra, zapravo tvorca španske komedije — »Vitez čudesa« i »Dosjetljiva djevojka«, značajan su doprinos našoj prevodilačkoj „pozorišnoj literaturi. Ove komedije „naročito »Vitez čudega« mogu sa uspjehom da izvode mno-
ga napredna amaterska pozorišta ako.
režiske postave ovih djela budu u rukama stručnih pozorišnih lica koja će znati da ih postave u duhu klasičnog teatra, Nestručna lica mogu svaku od ovih kodemija pretvoriti u burlesku, što se može veoma lako desiti, ako se Vegove komedije ne postave na scenu kao komedije karaktera i situacije, budući da djela ne nose jasan odraz protesta klasnih suprotnosti.
Lope de Vega nema snagu jednog Molijera. Njegov teatar ranog barok3 sav je prpošan, vedro razigran, živ i zanimljiv, ali bez jetkosti i satirične oštrine koja bi scenskim oblikovanjem pojedinih likova postigla da gledalac može stvarno osjetiti onu prodornu snagu iza koje se naslućuju revolucionarna previranja, U ovim komedijama (Lope de Vega je pisao i drame, romane, epske spjevove, pjesme) značajnu ulogu igra i ljubav. Ljubav za zlatom kod »Viteza čudesa«, ljubav za slobodom kod »Dosjetljive djevojke« su odraz strasti, htijenja i unutrašnjih nemira, Radnja njegovih komedija
treperi tom čulnošću ,a od te istinske strasti koje iskrsavaju kroz raznovrš=ne situacije, odlikujući ujedno i raznovrsne karaktere, stvara se živa fabula: u komediji »Vitez čudesa« tu je pustolov Luzman, kavaliri zaljubljenog srca Leonato i Filiberto, milosnice Oktavia i Beatriče, svodnik Lofranso i osvetnik Tristan koji se bogato naplaćuje na račun donžuanskih pustolovina svoga gospodara Luzmana, i ludih strasti Izabele, mlade žene jednoga starkelje, venecijanskog plemića Patrizia, čiji je lik jedan od najblijeđih, ali u odnosu na socijalna previranja klasnih suprotnosti, jedan od najznačajnijih u ovoj duhovitoj komediji. Naprotiv, komedija »Dosjetljiva djevojka«, koja zbog mnogobrojnih slika pretstavlja prilično težak i složen scenski zadatak za amaterska pozorišta, nosi sve elemente jedne interesanine i zanimljive komedije. Ova komedija nije toliko bogata kao »Vitez čudesa«, ali uporna borba za. postignuće individualne slobode sa kojom dosjetljiva Fenisa razvija radnju, to je ono bitno što ovu komediju Lope de Vega čini vrijednom, Fenisa je ta koja je usredotočila čitavu igru u znaku jednog rješenja u avanturističkim htijenjima ne samo kapetana Bernarda, već i svoje majke Belise i njegovog sina Lucinda. i
Ove komedije zapravo nisu ništa izgubile od svoje književne vrijednosti, jer prikazuju, u čitavoj i zanimljivoj igri, duh feudalnog doba u kome su majstorski ocrtani rasnovrsni tipovi, počevši od pučana pa preko pustolova i milosnica do onih koji su tada Upravljali španskom imperijom, tu oštrica mača, kao sredstvo časti i odbrane, igra značajnu i vidnu ulogu, što je podvučeno i u dvjema pomenu-
tim komedijama. Srećko DIJANA
PESME NAZIMA HIKMETA
Centralni komitet narodne omladine Makedonije izdao je ovih dana zbirku »Stihova« i »Pisma Taranta Babui« od poznatog turskog progresivnog pesnika Nazima „Hikmeta. U knjigu su uneti članci iz naše štampe o Nazimu Hikmetu i o njegovom četrnaestogodišnjem tamnovanju. Kao što je podvučeno u kratkom predgovoru, ova knjiga velikog turskog pe· snika naići će na topao prijem kod pripadnika turske nacionalne manjine u Makedoniji koja pamti Hikmetove stihove još iz Narodnooslobodilačke borbe i iz vremena revolucionarnih manifestacija pre rata.
Motii Nazimove poezije su raznovrsni, ali njihov izvor je jedan: revolucionarna stvarnost sađašnjice, borba naprednih snaga za socijalnu i nacionalnu slobodu, borba protivu fašizma. i kolonijalnog. ropstva. U ovoj zbirci ima i takvih stihova koji govore o istoriskoj prošlosti turskog naroda, o njegovim borcima za slobodu i o Aziji gde narod ne živi kao što piše Pjer Loti. \
Posle dugog mučenja i tamnovanja po zatvorima i kazamatima Bruse, Čankiri, Izmira, posle teškog obolenja i štrajkova glađu. Nazim Hikmet nije izgubio snagu i veru u pobedu progresa. I niko nije mogao ućutkati srce velikog pesnika, veliko, plemenito srce borca za čovečja prava, Nazim Hikmet je poznat čitavom svetu kao nepokolebljivi borac, kao čovek koji ne -ofstupa i ne izdaje stvar borbe za narod. Otuda potiče njegova ogromna mržnja prema provokaciji i verolomstvu. U svojoj pesmi »Provokator« on izražava taj svoj gnev prema izdajniku.
Ništa nije moglo da pokoleba optimizam i odlučnost Nazima Hikmeta: ni teškoće zatvora, ni stezanje njegovih ruku okovima, ni debele rešetke ćelije-samice, ni glad... On je ostao veran sebi i narodu i narodnim
000200220000200000200002900020200002002000002220%%
Film je zaista zapažen i vredi se na njega osvrnuti iz više razloga, Na jednom sasvim beznačajnom događaju u sasvim beznačajnom gradiću, kojega i državni činovnici traže prstom po geografskoj karti, razviti toliko satire i pokazati čitavo jedno vreme u društvu, zaista je vanredna ideja i što je glavno, izvrsno sprovedena. Onako pokazati šta je to birokratija, njen unutarnji nesmisao, apsurd stihije koji vlada društvom u prividno dobro uređenoj državi, pa to je više nego dobro, Kako je pokazano »rešavanije slučaja Klošmeri« u kome su uzeli učešća građani, crkva, vlast i vojska, to je najjača satirično-idejna kičma filma. Kocka! Kocka između dvojice birokratskih pacova, koje je ceo svet zaboravio na tavanu, donela je odluku o opsadnom stanju u Klošmerlu. Šta hoćete više! Eto slike dotrajalosti oblika jednog društvenog stanja koje se zove malograđansko-buržoaska epoha,
Ko a&u lica u događaju oko »spomenika«? Svi, odozdo do gore. Od kaplara i mesnog ljubavnika, do biskupa, genegzala i ministra, A kako igraju glumci? Odlično! Svaki lik je donesen, pa makar bio na platnu svega pola minute, sa .punom biografijom. Zato što se igralo ozbiljno, sa imperativom i intenzitetom unutrašnjeg doživljavanja, Dokaz ie tu, da bez dobre glumačke pripreme, gde svaki glumac od početka do kraja zna šta igra, nema dobrog filma, Razume se, i bez proba i diskusija sa glumcem, gde se raspiruje njegova mašta za pronalaženje naičistijih i originalnih odluka umetničkog izraza, ”
U celom filmu nijedna karikatura. Moglo bi se možđa reći za apotekara. Pa.on je i u životu karikatura, patološki tip, filistar koji bi se prvi zgro-
i 00. Odgovorni mredmiki Jovan Popovi, Beograd, Franouska broj 1 == Stamparla sBorbas Beograd,
}
idealima. Posle dugogodišnjeg tamno= vanja on piše: »Lepe ćemo dane videti, deco,. lepe dane... Vozićemo motore po nebeskim plavim širinama vozićemo deco... U Nazimovoj poeziji delo »Pisma Taranta Babui« spada u ređ najlepših dela. Ovu poemu Nazim Hikmet je posvetio francuskom progresivnom piscu Anri Barbisu. Kako sam Nazim Hikmet veli, ovo delo je pisao na osnovu pisama koja je jedan napredni abisinski student iz Italije slao svojoj ženi Taranta Babui u Abisini-
ju. Prevodeći ova pisma na .turski jezik, Nazim ih je pretvorio u poemu protivu fašizma.
Ova zbirka od velike umetničke vrednosti odigraće ulogu #ivaspitača mladih Turaka u Makedoniji i razviće kod njih ljubav prema istinskoj naprednoj poeziji. w _
Mustafa Karahasan
M 3
HW DVIJE KOMEDIJE DOBRI STARI HOMER |
Povođom »Odiseje« — izdanje
U homoerologiji još nije rešeno pitanje autorstva »Ilijadđe« i »Odiseje«. Neki misle: da su ta dva speva delo slepog pevača sa ostrva Hiosa, možđa najslavitiijeg, svetskog pesnika. Drugi tvrde da oni pretstavljaju ciklus pesama raznih autora od kojih je neko napravio celinu. Treći, pak, brane tezu (v. predgovor Stojiljkovića) da ti spevovi nisu postali odjednom i na jednom mestu, »nego su nastajali i razvijali se u dužem vremenskom periodu i u raznim krajevima«, i da su oni narodna tvorevina, »u čijem stvaranju učestvuju i različite oblasti i
različite generacije«.
| Pretpostavkama da »Ilijadu« i »Odi-
seju« nije mogao ispevati samo jedan
"pesnik, dale su povođa. mnoge protiv-
rečnosti u njima, u geografskom, jstoriskom, pa čak i u logičkom smislu.
Pitanje autorstva ovih spevova, međutim, nimalo nas ne sprečava da ih uzimamo kao celovite, završene i savršene epose, koje nijedno delo u svetskoj književnosti nije premašilo bogatstvom ljudske istine i lepote. Pri spomenu Homerovog imena, mi odmah pomislimo na te granđiozne poetske tvorevine, a u vezi sa »Ilijadom» i »Odisejom« setimo se onog slepog pevača koji je, po Platonu, »vaspitao i podigao Grčku«, a to u krajnjoj liniji znači — postavio kamen temeljac poetskoj kulturi Evrope.
I pored toga što razlikuje prirodno od natprirodnog, homerska mitologija miri nebo sa zemljom. Ona unosi u prirođu bogova puno ljudskog, a ljudima dopušta neke odlike bogova. Ljudi konačno zavise od njih, ali se i mešaju s njima, razlozi i smisao postojanja i jednih i drugih međusobno se ukrštaju. Oba speva odišu obiljem ljudskog života, njegovom borbom, pobeđama i porazima, i punom, neokrnjenom · „zemaljskom radošću. Naročito je »Odiseja« krcata tom blistavom i pristupačnom stvarnošću. U njoj se divno peva u Odisejevim lutanjima posle razorenja Troje.
»Sva ta lutanja morima — kaže se u predgovoru — ustvari su pesnički
M o
· idealizacije društvene
»Prosvete« Beograd 1950
odraz realnih događaja iz prvih vremena grčkog moreplovstva, otkrića i kasnije „kolonizacije „najverovatnije zapadnog dela Sredozemnog Mora ...«
Ali i pored svih mitoloških motiva i stvarnosti, u »Odiseji« ima realistički izraženih likova, Stvari i situacija čak i slika ekonomskog položaja najamnih radnika proviruje iz ponekih kratkih opisa, kao na primer:
»Šest dana i šest noći plovili smo, a sedmoga dana stigosmo u kršni Lamov grad — Telepil lestrigonski tamo gde pastir, vraćajući se sa paše, doziva drugoga pastira koji mu, čuvši ga, isteruje drugo stado, te tako ko nije spavalica može dve plate da vuče, čuvajući i goveda i belorune OVce, jer čim se dnevna paša svrši, počinje nodćna«.
'U predgovoru ovog prevoda »Odise= je« Stojiljković je naveo Marksovo mišljenje o starogrčkom umetničkom stvaranju: |
»Čovek ne može da postane ponovo dete, sem da se podetinji. Ali zar ga ne veseli naivnost deteta, i zar ne mora i on sam da na jednom višem stupnju stremi za tim da reprodukuje njegovu istinu? Zar u detinjoj prirodi ne oživljava u svakoj eposi njen osobeni karakter u svojoj intuitivnoj istini? Zašto ne bi istorisko detinjstvo čovečanstva, tamo gde se ono najlepše ispoljilo, imalo svoju večitu draž kao stupanj koji se više nikad neće vratiti? Ima nevaspitane dece, a ima i starmale dece. Mnogi od skarih narođa spadaju u ovu kategoriju. Ncr malna deca — bili. su Grci«.
Otuda kod njih normalno shvatanje vrednosti i stvaranje normalnih pojmova lepote. Otuđa skladnost linija u njihovim veličanstvenim umetničkim
ostvarenjima. Risto RATKOVIĆ
Značajan konzervatorski poduhvat u Makedoniji
Harmonično završavajući siluetu Ohriđa, na omanjem visu, nalazi se stara crkva »Sv. Klimenta«, podignuta 1295 gođine i prvobitno posvećena »Sv. Bogorodici«. Vrlo dobro sačuvana arhitektura ovog spomenika u grupi crkava sa upisenim krstom, izdva-– ja se donekle harmoničnim proporcijama spoljnih masa i preciznošću vrlo ukusne keramoplastike. Povodom fresaka ove crkve, međutim, činile su se prilično neargumentovane pretpostavke. Ispod vekovnih naslaga lakova, čađi i prašine, koji su stvorili tamnu i neprovidnu prevlaku, mestimično se jedva nazirala poneka glava svetaca iz prve zone ili delovi neke kompozicije u priprati. Ovakva situacija onemogućavala je svaku pravilnu umetničku analizu ovog zidnog slikarstva koje je i po jedva vidljivim delovima obećavalo značajne umetničke kvalitete.
Danas je u crkvi »Sv. Klimehta«, za nepuna dva meseca rada očišćeno više od 150 kvadratnih metara zidnog slikarstva. U naosu crkve očišćena je cela donja zona — sveci u punom rastu i kompozicije treće zone — scene iz života Hristova.
Rezultati ovog čišćenja prešli su granice naših očekivanja kako u pogledu podataka za istorisku „nauku, tako i u pogledu afirmacije ovog konzervatorskog metoda koji je kod nas prvi put primenjen.
Potpuno čišćenje do originalne boje omogućilo je da se otkriju i pročitaju imena autora ovih fresaka. Mihailo i Rutihije poznati su iz prve polovine XIV veka u manastirima skopske o-
„Klošmeri“
zio nad »moralom« filma. A njega i ono društvo vodi u ludnicu kad ga otkrije, Ili su možda usedelice karikatura? Pa njih ovaj apotekar uspavljuje i »umrtvljuje«. Satira, a ne karikatura kojom se pokazuje pravi lik uglednog »normalnog« građanina. 'Apropo tipičnog: zar nije tipičan demagog — ministar — sugrađanin?, onim mahanjem rukama i cilindrom? Pa onda pitanje za diskusiju. Dobroćudni debeli župnik je jedino pozitivno lice, Razuman, dobronameran i antiklerikalan, zadovoljan „životom. Sigurno nisu svi župnici i svagde takvi. Možda je on čak jedini, pa ipak je ubedljiv. Ubedljiv jer su mnogi po-
deblji ljudi dobroćudni, a što imaju.
mantiju — bože moj, — živom čoveku se svašta dogodi, Njegova molitva ko-
jom završava film nije .farisejska, ra.
di sveta. To dobroćudno lice, koje sedećki uz čašu dobrog vina, moli intimno boga da mu učini po volji, da ga ostavi još malo da poživi uz punu ča-
šu, to lice u mantiji — pa to je &me-.
šno, 6atirično, Da, ali uloga crkve je pokazama kroz onog pravog, glavnog,
biskupa koji je više državnik i figura
ljubavnika-bika, nego biskup kakav se da videti u procesijama, Nema šablone, razume se. Da li je kroz lik grofice data ona poznata šablona aristokratkinje koja sve gleda »fon oben« ukrućena i degenerisana. Ne, ona je čak simpatična, okretna, gizđava. starica hoja pokazuje sklonost ka liberalizmu u moralnom pogledu. Nije u obaveznom »sukobu« sa,nižim .svotom, Pa ipak. doneto je ono glavno, ona ima uticaja na biskupa, možda i
radi svoje nekadanje lepote i ljupkosti, ona rešava da kaplar mora da uzme »Marijinu kćer« koja je ostala u blagoslovenom stanju i rešava pitanje mfraza. Često lice društveno karakterišu postupci, a ne uvek karakterne osobine. 'Grofica nema ni zašto da bude obavezno opaka, kad je ugodno i zabavno proživela, a i sad joj u tom društvu niko ništa nije uzeo, a oni koji.su joj podložni ne postavljaju pitanje zbog čega je ona njima gazda, Svu njenu »dostojanstvenost« reditelj je skinuo jednim kadrom, kad grofica pada: u automobilu. Ovakva. kakva je ubedljivija je i za svoju klasnu pripadnost kao: opšti i konkretni lik tipična, A šta da kažemo o muževima rogonjama? Zar se može dati kondenzovanija slika o rogonjstvu, no što je ona kad rogonja insistira da ]jubavnik dolazi u njegovu kuću baš kad on nije, tamo?, Satirično je što je moguće dovedeno do apsurdnog. Pa &ve su u gradu rogonje besne na krčmara što je ubeđen da on jedini nije rogonja.
Ismejan je moral malograđanskoburžoaskog društva, aparat državne vlasti, crkva koja blagosilja vanbračna začeća, a ovamo igra ulogu moralizatora, dok je ustvari opasan zakulisni politički intregant. Pokazan je apsurd postojanja i frajanja jednog društva u kome je stihija zakon. Sa' mo je slučaj hteo (što je zahtevao i žanr filma, komedija) da ne bude kobnih posledica, Žafir filma je satirična komedija čija je osnovna ideja kricika malograđanskog morala plaštično i veoma duhovito ispoljena, Kritika je to buržoaskog društva i državnog uređenja. Verovatno da je u drugim
blasti. Njihovi potpisi na jednom spomeniku iz XIII veka u Ohridu, svakako je pođatak od važnosti za istoričare. Ozbiljna smelost sa kojom je mladi konzervator Zdravko Blažić pristupio rešavanju ovog problema zaslužuje
svaku pohvalu. Boris ČIPAN
OBAVEZE ENJIŽEVNIKA ZA UPIS NARODNOG. ZAJMA •
U Udruženju književnika Hrvatske održam je 22 avgusta plenarni sastanak na kome je o značaju drugog narodnog zajma govorio tajnik Udruženja Petar Šegedin. Književnici su zatim uzimali obaveze za. upis zajma. Miroslav Krleža obavezao se da će u-– pisati 100.000 dinara zajma, a Jure Franičević 50.000 dinara. Ervin Šinko, Mirko Božić, Joža Horvat i Marin Franičević upisaće po 30.000 dinara, a Ivan Dončević i Marijan Matković po 15.000 dinara.
Članovi i kandidati Društva knjižewnika Bosne i Hercegovine obave= zali su se đa će upisati 250.000 dinara zajma. Išak Samokovlija, IL. Kecmanović, N. Miličević, M. Marković, A. Humo, M. Selimović i S. Nazečić upisaće po 20.000 dinara zajma. Vera Delibašić obavezala se da će upisati 30.000 dinara zajma, E. Petrović 15.000 dinara itd.
Članovi Povereništva za Crnu Goru obavezali su se da će upisati 40.000 dinara zajma. Janko Đonović će. upisati 15.000 dinara zajma, Mirko Banjević 7.000 dinara itd.
zemljama film izazvao skandal i zabranui, ali polazeći sa pozicija negacije buržoaskog društva kod nas je dabro primljen, jer je naše društvo već da. leko od toga. A ako je kod nekoga i izazvao sumnju ili možda čak zgražanje, onda je to nerazumevanje ili Ostatak filistarskog moralizatorskog u njemu. Moglo bi se možda primetiti da ima tu i tamo prekoračenja u pogledu mere ukusa, što je inače u ovom
filmu zaista svedenmo na minimum, O-
sećanje mere kod režisera i kod glumaca je vrlo razvijeno kad je reč o načinu igre kao i o građenju smešnog i satiričnog.
Poučno u ovom filmu za nas je to da je građen minimalnim sredstvima ume{iničkim i tehničkim. Umetnički stvoren je. vanrednom realističkom igrom. glumaca i inventivnošću režisera i scenariste i njihovom idejnom jasnoćom. koja ne proizlazi samo iz knjiga, nego i iz dobrog osećanja života. Iz beznačajne i sumnjive po ukusu teme, napravili su dobar film. Život filmu je .dala gluma velikog broja likova, ali kod svakog je data punoća karaktera, njegove individualne osobenosti i opšta društvena karakteristika, Opšte-karakteristično u ovom filmu je to da se u njemu jasno sagleda život palanke u Francuskoj, a pri tome prosto se nameću poređemja sa palanačkimi ambijentom ma gde drugde, pa u ovom slučaju možemo slo-
bodno utvrditi izvanrednu sličnost i dodime tačke sa palanačkim životom, | kako ga je kod nas video i dao Nušić
u &vojim komedijama. Čak po vrsti humora, po: njenoj satiričnoj osnovi moglo bi 46 reći da bi vrlo verovatno Nušićeva komediografija imala ušpeha u francuskom prevodu.
_be# Braslav BOROZAN
·Karđeljeva 88%,
Vo M
LIKOVNA IZLOŽBA „HRVATSKIH U. METNIKA — Na festivalu dubrovačke re-
.nesanse, Udruženje likovnih umetnika Hr.
vatske priprema izložbu slika, skulptura „keramike i umetničke fotografije. Oko sto slikarskih. 1 vajarskih radova savremenih
· autora iz Zagreba, Splita i Dubrovnika bi.
će izloženo u Umetničkoj galeriji, a kera-
mički radovi i umetničke fotografije u no-
vom salonu likovnih umetnika. Po zavr.
ORS festivala izložba će biti preneta u sijek.
POZORIŠNI ŽIVOT U MAKEDONIJI Pozorišni život u Makedoniji „razvija se sve snažnije. Pored Skopskog pozorišta koje je bilo jedino u ovoj republici, stvoreno je po oslobođenju još jedanaest pozorišnih ansambla, Svoja pozorišta imaju đanas: „Bitolj, Titov Veles, Štip, Prilep. Strumica, Kumanovo, Ohrid i Đevđelija., U Skoplju je ove godine otvoreno i prvo manjinsio pozorište sa turskim i šiptarskim ansamblom. U Skoplju i Bitolju rađe, po. red toga, građska pozorišta lutaka. Vrše se pripreme za otvaranje Gradskog pozorišta u Tetovu i prvog radničkog Ppozorišta u rudniku Zletovo. U prošloj sezoni kolektivi makedonskih pozorišta dali su trideset jednu" premijeru,
TEČAT ZA INSTRUKTORE DRAMSKIH SEKCIJA — U Rabu je pre nekoliko dana završen dramski tečaj, koji je vodio član Narodnog kazališta iz Osijeka, Stjepan Dobrić, Tečaj je trajao četmaest dana. Na tečaju je osposobljeno osam dramskih sekcija.
TAT.IJANSKA BROSURA O VLADIMIRU NAZORU — U Rimu je pre kratkog vremena izašao iz štampe u posebnoj brošuri esej o Vlađimiru Nazoru — rad talijanskog slaviste Karla Bime. Pored prikaza o životu i rađu »velikog hrvatskog pjesnika i prijatelja Italije« (podnaslov brošure), u knjizi su objavljeni odlomci iz mnogih Nazorovih pjesama kao i prepjev posljednje pjesme »Rusijo majko“,
...
NUŠIĆEVO »OPČINSKO DIJETE NA TALIJANSKOM — Rimska izdavačka kuća »De Carlo« izdala je talijanski prijevod djela Branislava Nušića »Općinsko đdijete«, Knjiga je objavljena u kolekciji prijevoda poznatih svjetskih književnika. To je prvi prijevod Nušićevih djela na talijanski jezik. a
·
SMOTRA NARODNE PJESME I PLESA U ZAGREBU — U Zagrebu će se 3 septembra ove godine održati trađicionalni festival, koji ovoga ljeta zajednički priređuju glavni odbori »Seljačke sloge« i Srpskog kulturmo-prosvjetmog društva »Prosvjeta«, Na ovoj smotri narodne pjesme i plesa nastupit će 15 najboljih ogranaka »Seljačke sloge« pet pododbora »Prosvjete« te nekoliko narodnih guyslara.
...
TURNEJA ZAGREBAČKOG PIONIRSKOG KAZALIŠTA — Na prolazu za festival u Dubrovniku Zagrebačko pionirsko kazalište gostovalo je 292 augusta u Opatiji, a dan kasnije na Rijeci. Na programu su bile recitacije, plesovi i pantomine, Poslije ovih nastupa Zagrebačko pionirgsko kazalište nastavilo je svoju tumeju po Dalmaciji (Split i Dubrovnik).
IZLOŽBA UMJETNIČKE FOTOGRAFIJE NA RIJECI — Na Rijeci je prošlih dana
otvorena Druga savezna izložba umdijetnič- .
ke fotografije. Izloženo je, u povećanom formatu, preko stotinu radova najboljih fotomamatera iz cijele države. Osobit interes pobuđuju neki radovi iz vremena Narodnooslobodilačke borbe, Ostali, veći dio izložbe „prikazuje „motive iz naše izgradnje, likove najboljih radnika, prizore rađa u gradovima | na selu, prirodne ljepote naše zemlje itd. ...
PROSLAVA 400-GODIŠNJICE, PRVE SLOVENAČKE KNJIGE — Narodna prosveta Slovenije počela je pripreme za dosada najveći festival koji će se održati povodom 400-godišnjice prve Knjige na slovenačkcom jeziku. Ovaj festival će se ođršati iđduće gođine u Velikim Laščama, rodnom mestu osnivača slovenačke knjige
Primoža Trubara. ...
IZDAVAČKA DELATNOST RUMUNA U
VOJVODINI — U toku ove gođine Rumuni u Vojvodini razvili su bogatu izđavačku delatnost. Izđata je zbirka pesama »Put ka istini« ođ Mihaila Avrameska, a uskoro će izići iz štampe zbirka »Pesme svetlosti« Rađu Flora. Od dela rumunskih klasika štampane su »Skice« i novele J. L. Karadžalea i »Uspomene iz detinjstva« Jona Kreanga. Među objavljenim delima prevodđne literature ističu se zbornik »Velika godina« i »Mati« M. Gorkoga. Objavljen je niz pozorišnih komađa: »Veliki korake MJ. Caće, »Mati« M. Klopičića, »Krv ključa R. Pilipovića, »Puške gospođe Karar« B. Brehta đr. Pored dela lepe književnosti na rumunskom jeziku je obiavljen veliki broj političkih brošura kao i školskih udžbenika i strumih Knjiga.
BIBLIOGRAFIJA
Moša Pijade: Izabrani govori i članci. Izdanje.»Kulture«, Beograd 1950, latinicom, str. 256, cena 63 din.
M. Gorki: Djela, Knjiga XI. Izđanje »Kulture«, Beograd 1950, latinicom, str, 635 cema 93,50 din.
Georgi Abadžiev: Izgrev, pripovetke. IZ-. danje »Nopok«, Skoplje 1950, str. 127, cena? .
Kole Čašule: Prvite dni, pripovetke. IZzdđanje »Nopok«, Skoplje 1950, str. 104, cena? Žil Vern: Petnaestgodđišniot kapetan. Izdanje »Nopok«, Skoplje 1950, str. 330, cena?
ISPRAVKA
'U prošlom broju »Književnih novina« u članku Tanasija „Mladenovića »Školski zađaci Hrista Radđevskog i Angela Todorova«, potkrala se greška: ilegalno ime »Viktor« odnosi se na general-lajtnanta Šteriju Atanasova a ne na Vasila Kolarova, kao što piše u članku.
BSAOPSTENJE ADMINISTRACIJE
Obaveštavamo čitaoce, „pretplatnike i revizore »Književnih novina«, da će od idUćeg broja cijena našega lista biti dimara 4.
i
Redđakcioni odbor
(Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Ko-
stić, Tanasije Milađenović, Jo”
· van Popović, Mehmed Selimo-|| vić, Petar Šegedin, Risto Tošović. PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 2 meseca 35 dinara,
na 6 meseci 70 dinara | na godinu dan 140 dinara.
Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dinar, na 6 meseci 100 alni | Da godinu dana 20 dipars
Rukopist n) vračaju. Broj čekovnog “čuda 101-903305 Poštanski fab 617