Književne novine

(anT FAŠIZMU ST.O8ODA NATCVNU

INA 111 BROJ 45

Uredništvo Francuška 1 teL 28-098

dministracila' Prancuska 5 tel 9 4q0

BRBOGRAD, UTORAK 7 NOVEMBAR 1950 |

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

___GBNAJT —_|___OO OAıi are

LIST IZLAZI TEDANPUT NEDELJNO

PRIMERAK 4 DINARA

MEKE MNO(CIJACIJEVNA TEMU 0KTOBRA OBNOVA DELATNOSTI - E | SLOVENSKE MATICE

Prelistavao sam ovih dana nekoliko meni ličao veoma dragih knjiga ' koje i po svome sadržaju i umetnič-~

kom kvalitetu, po istinitom odraža-

vanju istoriskih zbivanja i života ljudi, spadaju u fakozvana klasična dela sovjetske literature. Sve te knjige, na ovaj ili onaj način, sa manjim

ili većim dometom, obrađuju jednu

istu temu, jeđan isti motiv — mo-

tiv „Oktobarske revolucije, njene

predistorije, njenih fokova, uspona i

padova i, konačno, njenog pobedo-

nosnog završetka. Kroz njih i, preko njih, bilo da nam daju sliku držanja i rašćenja infeligemcije uoči Revolucije i u samoj Revoluciji (kao

»Život Klima Samgina« od Gorkog ili

»Hod po mul:ama« od Alekseja Tol-

stoja), bilo da nam verno tumače i

prikazuju, i to u velikom sukobu i

vrenju i pojedinaca i čitavih kolek-

tiva, onu dvostruku 'seljačku dušu koju je tako genijalno u svoje vreme proanalizirao Lenjin (kao »Tihi Don« od Šolohova); bilo da nam daju sliku veličine partizanskog ratovanja (kao

»Poraz« ođ PFadejeva) ili kreta-

nja i učešća u. revolue:onarnim

bitkama čitavih masa (kao »Gvozdena 'bujica« od Serafimoviča); bilo da nam daju velike likove heroja-omla-

dinaca i revolucionarni doprinos u

pobedi radničko-seljačke . omladine

(kao »Kako se kalio čelik« od Ostrov-

skog) ili lik pojedinačnog heroja-rat-

nika (kao »Čapajev« od Furmanova)

— kroz sve njih i preko njih zrači

velika i na umetnički način uobliče-

na istira i slika o danima Oktobra. ' Svi ovi pomenuti pisci znali su i umeli đa nam u naveđenim knjigama ispričaju nadahnuto i uverljivo o tim đanima, da nam prikažu čitavu galeriju likova pa i čitave narode, pojedince i mase, kroz glavne i sporedne događaje. na širokom ·platnu i u Uume{fnički izabranom i obrađenom de-

talju. ; n

To što je rečeno za ova, Vec klasična, dela sovjetske proze, važi i za poeziju. U nekoliko revolucionarnih por ema Majakovskog, i naročito u nadasve dragoj poemi o Lenjinu, Uu

»Dvanaestorici« Aleksandra Bloka, u

divnoj poemi iz građanskog rata »Du-

ma pro Apanasa« od Bagrickog, u

nekim lirskim ostvarenjima Sergeja

Jesenjina, Mihaila Svjetlova i Mihai-

la. Golednog — kroz tu i takvu Ži-

voftno istinitu i duboko nađahnutu poeziju skoro opipljivo se oseća dah

' Oktobarske revolucije, revolucionaTni entuzijazam masa i revolucionarna

atmosfera. ..

Kad, čovek. đanas prelistava ili ponovo čita, po. ko zna, koji put, ove knjige ili pojediae partije u njima, ne može prosto da se otme. jednom. nenbičnom mnoštvu asocilacılja.

· Trideset i. tri. godine je već prošlo

od onog dana kada su prvi pucnjevi

sa krstarice »Aurore« na Zimski dvorac najavili početak nove,ere u istoriji čovečaastva. Trideset,i tri godine je prošlo od čuvenoB . manifesta

»Svima, svima, svima«, koji je preko

etra poslala u svet radiostanica revo-

lucionar4, manifesta koji je obave-

štavao „međunarodni, proletarijat i

sve radne ljude da je vlast.na jednoi

šestini zemaljske kugle prešla u ruke sovjeta radničkih, vojaičkih i scljačkih deputata, da je, konačno, u Rusiji probijen lanac svetskog imperijalizma i da je pitanje pobede soc1jalizma u. svim zemljama '· prestalo

'da bude neki daleki san;i postalo

stvarnost tekućih, dana i godina -..

'Trideset i, tri godine u životu, pOojedinaca običao ne znače mnog80. To su one godine koje se, označava kao godine. sazrevanja, BRE OPS

i bilansiranja dotad stečenos IS (iš

stva, Ali, trideset i tri gođine TZNONE

jedne revolucije znače ul.pogledu. o:

kustava, proveravaaja i teorije i Pr

Grga Antumac:

Lenjin

kse, i reči i dela, neizmerno mnogo. U tom relativno kratkom razmaku i rasponu godina zbili su se tako čudesni i tako čudni događaji, da se čoveku, iole neupućenom u suštinu njihovu, u njihovu pravu i ničim zamaskiranu bit, može „da zavrti u glavi.

Ova asocijacija, ova misao o čudesnim a i čuđnim stvarima i pojavama u vezi sa Oktobarskom revolucijom, njenim značajem i njenim neocenjivim tekovinama, i daljom sudbiaom tih tekovina, nije se rođila u meni ni slučajno ni iznenadno. Tražeći u ove naše-mučne i teške, ali i časne dane istinu o toj Revoluciji, pod čijim su znameajem konačno i naši narođi poveli a i danas vode jednu neravnu i u istoriji neviđenu borbu; tražeći izvore i uzroke, tako reći prapočetke svega onog što sam nazvao i čudesnim i čudnim, nužno sam, pored klasika literature, morao da se obratim i jednom od velikih klasika marksizmia-lenjinizma — Vladimiru Iliću Lenjinu.

Prelistavanje već pročitanih knjiga nije sl-oro nikad neka jalova i uza-

ludna pasija, štaviše, io postaje jaka, ljudska potreba, naročito u današnje vreme koje nam

nameće, hteli mi to ili ne, hiljađe i hiljade raznovrsnih, novih i sve novijih problema. Kako toplo, kako prisno zrače velike umetničke slike i istine, likovi, reči i poetske figure klasika sovjetske literature! Kako je sveila, prodorna, plamena, duboka i nadasve istinita, proročka revolucionarna misao Lenjinova! Koliko istine i koliko poezije — a Dpoezija i istina su nerazdvojne — i u jednom i u drugom, i u klasičnim delima literature i u klasičnim delima Lenjina! ·

I, odmah za ovom, rađa se i jedna druga asocijacija: nije li do sađašnje truleži u mozgovima sovjetske · biroRkratske kaste, do sadašnje dekadencije i opadanja sovjetske literature, do revizionizma i do izdajstva po svim linijama došlo zbog izneveravannja istine, zbog izneveravanja poezije. ? Na prvu gođišajicu Oktobarske re-

volucije Lenjin je u svom govoru re-

kao: »Mi smo uvek' bili potpuno svesni ovoga: ako se desi đa mi počne· mo revoluciju koja izrasta iz svetske borbe, to se neće desiti zbog nekih · zasluga ruskog.proletarijata ili zbog toga što bi on stajao ispred drugih odreda; naprotiv, samo osobita slabost ,zaostalost kapitalizma i osobito teška vojnostrategiska situacija uči„nile 'su da: mi. usled toka događaja zauzmemo mesto ispred drugih, odreda, čekajući dok ti odredi krenu, dic4. Ni ičalšveora su skladu konirarevolu-

cionarne. teorije o prioritetu ruske

nacije i sovjetske države nad drugim narođima i državama sa ovim MWBenjinovim rečima? U kakvom su skladu

»teorije« sadašnjeg sovjetskog ruko-

vodstva o državi i revoluciji sa O-

snovnim ·principima i učenjima Le-

njinovim, iznesenim u. njegovom kla sičnom delu »Država i revolucija«

Zar ima ikakve veze s marksizmom-

lenjinizmom. Se svetlim internacio-

nalističkim. idejama Marksa, Engelsa i Lenjina „sadašnja spoljnopolitička praksa ekonomskog i političkom,

porobliavanja čitavog niza naciia i

država u ime tobožnje yoslobodilaž-

ke« misije Velikorusa? Zar ima ikakve veze s mmarksizmom-lenjinizmom

i Imarksističkim \učenjem o ratu i

miru sadašnja ratnohuškačka prop:

aanda sovjetskih rukovodilaca 'i nji hovih poslušnih satelita? td

: S druge strane, u kakvom' rnogu biti sklađu klasična dela – sovjetske

literature sa' stanjem! koje vlada u

savremenoj književnosti SSSR-a? Zar

tradicije velike ruske književnosti iz perioda takozvanog kritičkog realizma, zar humanističke ideje Gorkoga treba da nastave takva tupa i za sve što je moralno, i pošteno otupela pera, kao što je Nikolaj Virta, pisac scenarija za film »Peti udar«, koji bi trebalo da »pokaže« Tita i Narođnooslobodilačku vojsku Jugoslavije kao nekakvu, fašističku i reakcionarnu petu kolonu? Ili zar takvi amoralni ljuđi . kao Tihonov, Frenburg, Mdivani i dr., koji su koliko do juče bili u našoj zemlji i pisali jedno o herojskoj borbi naših narođa, a sada, po naređonju, pokušavaju da sve to zablate? Ili zar Fađejev,. onaj isti Fadeiev koji je napisao »Poraz« a danas se svojim postupcima sam odriče svoje vlastite istine i svog vlastitog đela? :

»Mi smo. morali početi našu . Revoluciju — govorio je još 1918 godine Lenjin — u uslovima neobično. teškim, u kojima se neće nalaziti ni jedna. od docnijih rađničkih revolucija ...«

Ne obesvećujući nijednog trenutka ovu veliki Lenjinovu misao. od neocenjivog teoretsko-praktičnog značaja — razume se za sve one koji s v'esmo ne žele i neće o nju da se ogluše — moram da. kažem da ona meni u današnjim prilikama i nehotice zvuči kao sarkazam. Umesto· lakših uslova, o kojima je govorio Lenjin, revolucija narođa Jugoslavije. našla se, danas u neuroredivo težem · položaju baš zbog hegemonističke, beskrupulozne akcije ne imperijalizma. — sačuvaj bože! —, nego Sovjetskog Saveza, Na triđeset i treću godišnjicu Oktobarske revolucije licemeri iz Moskve uputili su, na primer, narodima Jugoslavije (za čije se oni »dobro« tako revno u poslednje vreme staraju!) sledeću »čestitku« i »pozdrav«: »Pozdrav narodima Jugoslavije koji vođe oslobodilačku borbu protiv fašističkog režima Titove klike, protiv lakeja imperijalizma!« To je sedma parola u nizu oktobarskih parola centralnog komiteta SKP(b) — valjda da nas potsete na onu iz rata kada su pozdravljali našu borbu protivu fašizma!

Koliko reči, toliko laži! Koliko »lepih« želja, toliko licemerjal „.. . .

Asocijacije na temu Oktobra?

Da. Čovek bi mogao na desetke.i

stotine da ih. nabroji, Ali, istina je tako opipljiva, tako očigledna da i sama sobom dovoljno govori. - Radi se o nesumnjivom i nepobitnom izneveravanju i marksizma-lenjinizma, i nauke, i literature, i istine, i poezije! Radi se, konačno, o izneveravanju Oktobarske revolucije!

Tanasije MLADENOVIĆ

1864 preuzela je. na području

slovenačke kulture iste zadatke kao i njene stanije »posestrime« među Srbima i Hrvatima, Matica srpska i Matica hrvatska. Njena istorija mogla bi da bude odraz najviših nastojanja siovenačke literature i nauke, naročito za decenije pre Prvog svetskog rata. Nažalost, ova istorija nije još napisana, Joka Žigom obradio je samo početke Slovenačke matice u raspravi »Veliko pismo wWlovenske duhovne združitve« (Ljubljana 1935), a Janko Šlebinger postavio je spomenik njenom radu svojom bibliografijom Slovenske matice (za godine 1864—1930, Ljubljana 1930). Doba do Prvog svet=skog rata svtkako je najsjajnije u istoriji Slovenske matice. Njen Letopis i Zbomik imali su funkciju prvog slovenačkog naučnog časopisa. Među njenim brojnim edicijama nalazimo mnoga popularno-naučna dela domaćih autora, koji su time prokrčili puteve slovenačkoj naučnoj publ:cistici i posebno domaćoj terminologiji iz svih grana nauke, a naročito iz prirodnih nauka. Pored toga, izdavala je Sloven– ska matica u prevodu klasičnu beletristiku slovenskih autora, a domaći pisci imali su u njenoj »knezovoj knjižnici« zadužbinu jednog ljubljanskog Mecene, značajnu zbirku u kojoj je izlazila proza najboljih pisaca krajem XIX i početkom ovoga veka. Uoči Prvog svetskog rata izdala je Sloven= ska matica roman J. Maselja -Podlimbarskog »Gospodin Franjo«, danas već zaboravljeno delo sa socijalnom i nacionalnom tematikom iz života Bosne, žestoku kritiku okupatorskog sistema u Bosni i Hercegovini. Zbog Ovog TOmana austriske su vlasti Maticu raspu stile i onemogućile joj rad sve do 1919 godine. Između dva rata izdala je Slovenska matica više dela velike naučne vrednosti, u prvom redu »Zgodovinu slovenskoga slovstva« Framce Kidriča, »Zgodovinu likovne umetnosti«, Izidora CangKara' i »Sloveniju« Antona Melika. Nažalost, ova temelj-

GQ pa matica, osnovana g.

„na dela slovenačke naučne literature

nisu još potpuna, dok se Kidričeva »Istorija«, Sog autorove &mrti, neće nastaviti (Slovenska matica sprema novu istoriju slovenačke literature, na široj osnovi uz saradnju najboljih mlađih stručnjaka), Cankarevo i Melikovo đelo biće uskoro upotpunjeno novim sveskama. Od svetskih autora izašla su u izdamjima Slovenske matice »Rat i mir«, Lava Tolstoja, »Don Kihot«, Servantesa, Rejmontovi »Seljaci« više Šekspirovih dela u prevo-

Jubilei dva istaknuta umetnika

Božidar Borko

du Otona Župančiča, dela Sofokla, Kalderona, Šoa i drugih.

Za vreme okumacije, Slovenska matica obustavila je svoj rad dobrovoljno, da bi posle oslobođenja nastavila u slobodi ostvarenje svojih zadataka. Međultim, poratne prilike sa strukturalnim promenama čitavog društvenog i ekonomskog života, nova organizacija izdavanja i rasturanja knjiga, a zatim poteškoće s hartijom — sve Ovo ukočilo je njen elan. Za poslednjih pet godina Slovenska matica izdala je samo nekoliko knjiga, među njima Župančićev prevod Šekspirova »Koriolana«, »Predsokratike« Antona Sovre, »Matevž Visočnik«, roman Antona Ingoliča, »Kranjske komedijante« Bratka Krefta, izabrana dela jedne od, žrtava nemačkog okupatora Tone Šifrera »Kmet in stvari« i pesničku zbirku Frana Elera »Koroške pesmi«. Ne samo stani prijatelji Slovenske matice, nego i đanašnji poliltički i kulturmi rukovodioci želeli &eu da ovo naše zaslužno đruštvo nastavi s intenzivnijim radom i da u novim prilika jače istakne značaj svoje tradicije ,u skladu sa potrebama slovenačke izdavačke delatnosti.

U osamdđesetgodišnjoj istoriji Slovenske matice ova godina znači važam korak u novi život. Novi odbor s pretsednikom dr. Antonom Melikom, rektorom ljubljanskog ~ Univerziteta, pristupio je odmah rađu za obnovu izdavačke delatnosti. Oko odbora Slovenske matice sakupili &u se, Kao saradnici ,gotovo š#vi produltivmi književnici i naučni radnici. Ohrabren interesovanjem koje pokazuje za delatnost Matice Ministarstvo za kultumi i nauku Narodne Republike Slovenije, i potporom koju pruža Matici Državni nakladni zavod Slovenije, odbor je na svojim sednicama u tančime proučio njen program za 19501951 godinu. Predviđeno je da do je&eni iduće godine Slovenska matica izda sleđeće knjige:

Novu, bogato ilustrovanu švesku »Zgodovina likovne umetnosti« od Izidora Camkara, delo značajno i Originalno po svojoj analizi umetničkog stila i u sintetičkom obrađivanju velikih epoha u sligarstvu, vajarstvu i arhitekturi Evrope, — Prvu knjigu izabranih. članaka i eseja literarnog i kultumog istoričara Ivana Prijatelja. Ova će knjiga, u ređakciji Prijateljeva učenika i današnjeg naslednika na

Ljubljanskom univerzitetu prof, dr, Slodnjaka, pored drugih dela, obuhva= titi i raspravu »O kulturnom značenju slovenačke reformacije«, „vanredno dobro sastavljeni esej »Duševni profili slovenačkih preporoditelja«, studije o Prešernu, Stritaru, Aškercu, eseje o pesniku Murnu-Aleksandrovu i Cankaru i do danas neštampano predavanje o Otonu Župančiču, — Izbor pesama Silvija Strahimira KranjčeVića, sa originalnim tekstovima i prevodom pesniga Alojza Gradnika i sa uvodom i komentarom dr. E.,nia Štampara. — Iz slovenskih književnosti sprema se velika biografska studija o poljskom pesniku Mickjeviču od Jastruna, priređena prema najnovijem izdanju ovog dela. — Kao sledeća knjiga izaći će na slovenačkom »Uspomene« profesora Matije Murka, jednog od najistaknutijih slavista današnjice, koji će u februaru iđuće godine dočekati svoju devedesetogodišnjicu. Ove su »Uspomene« zanimljive i zbog obilnog materijala u slovenačkom životu i kulturi za poslednje tri decenije XIX veka. Iz svetske Književnosti sprema se u prevodu Frana Albrehta Geteova »Ifigenija« sa uvodom i komentarom dr, Frana Koblara. Ova swe knjiga nalazi u štampi i ona će, sticajem prilika, jedina izači još u toku ove godine, — Predviđeno je takođe da se izda nastavak »Zgedovine likovne umetnosti« od Izidora Cankara i druga knjiga monumenta}ne monografije »Slovenija« od Antona Melika, dalje »Istoriju Slovenaca« od Milka Kosa, zbornik u vezi sa četiristogodišnjicom prve slovenačke knjige, Danteovu »Božanstvenu komeđiju« u prerađenom prevodu Josipa Debevca, izabrana dela biologa Pavla Grošelja „drugu knjigu eseja Ivana Pri1Btalja s člancima strane literature, 1ta,

U izdanju naučnih dela, Slovemska matica zauzeće mesto između Slovenačke znanosti i umetnosti i ostalih nakladnih zavoda koji izđaju popu= larnu naučnu literaturu. Njena nauč-

' na izdanja biće pristupačna širokom

krugu intelektualaca, ali neće biti populama u običnom smislu reči, Iz pesništva, dramatike i lepe proze izdavaće Slovenska matica u prvom redu velika klasična dela, oštajući u tom pogledu verna svojoj tradiciji.

S reorganizacijom Slovenske matice kulturni život u NR Sloveniji dobija ne samo novo izdavačko preduzeće, nego i novi centar svoje umetničke i naučne delatnosti.

SNBopiOjonja na iQućem jubileja

va eminentna člana „Narodnog pozorišta u Beograđu: Božidar Nikolić, član Drame, i Evgenija Pinterović, član Opere, proslavili

'su ovih dana svoj višegodišnji plo-

dan umetnički rad na sceni: Nikolić — pedesetogođišnjicu, Pinterovićka tridesetogodišnjicu,. Nikolić ·'ima' za sobom dugu i raznovrsnu listu vrlo značajnih „uloga, ali i „pozornica; Pinterovićka ima takođe šaroliku listu istaknutih uloga, ali njen umetnički život »odvijao se« uglavnom na beogradskoj sceni, |

PORN!

(Crtež Džumhura) Evgenija Pinterović

Boža Nikolić proslavlja svoju pedesetogodišnjicu u komađu »Posao je posao” od Oktava Mirza, u ulogi Isidora Leša „Evgenija Pinterović u operi »Pikova dama« u ulozi fice, Ove uloge su slavljenici izabrali, kako sami k u, zato što su mogli u njima da dauu računa i kritićči i publici o celokupnom svome Josadašnjem umetničkom radu i šf ih oni lično mnogo vole i sa neumanjenom ljubavlju uvek igraju.

U razgovoru sa Božom Nikolićem — Ovu ulogu je nekađa igrao vač

učitelj: Pera Dobrinović? pitao sam

ovih đana, između proba, Božu:

— Da, igrao je Pera u Novom Sa. du, a i Ja sam tada igrao u istom tom komadu . .' Bilo je to 1907 godine

"Samo tađa ja sam. igrao sina Isido- ~

rova,

. sam Kasija u »Otelu« Ova

· žandarima

gro-

Sımša Paunović

— Kakva je razlika u tumačenju? — Teško je to reći. Veliki Dobrinović igrao je tako da je na svakoj pretstavi donosio poneki novi detalj, ma da mu je osnovna postavka bila uvek ista. „Razlika između moga i

Dobrinovićevog tumačenja je u tome .

što je Dobrinović, na vest o SinOv-

· ljevoj smrti, postajao sasvim parali-

zovan, dok ja samo dobijam mali šok i trenutno gubim dah.

— Kađ: ste počeli svoju glumačku karijeru?

— Pa vi: stariji novinari to znate kao i ja. Ali, hajde da ponovimo još jednom, kođ Mike Stojkovića, u Kragujevcu, 1900 godine 10 januara. Igrao: sam Milana u »Ljubavnom Dpismu« od Trifkovića. Mislim da je i Dobrica počeo svoju karijeru tom ulogom. Posle mesec i, po dana igrao druga uloga popela mi je platu od 30 para dinarskih, koje sam dobijao u vidu »kost-gelta« na 50 para, a malo ka-

„snije i na jeđan dinar. Posle šest

meseci otišao .sam iz Kragujevca kod Dragoljuba Simića-Keče, koji je Dutovao sa trupom po Srbiji.

— Kako ste se našli u Vojvodini?

— Bilo je fo 1902 godine. Jedna starija glumica dala mi je preporuku za čuvenog člana dorćolskog kvarta u Beograđu, Vasu Đemu, da mi omogući prelaz u Zemun. On je to učinio, pošto sam mu pređ pisarima i izrecitovao i producirao čitav svoj komični mlađalački repertoar: da ga uverim da sam »glumac«! »Preko« sam stupio u putujuću trupu Miše Miloševića. Putovali smo po sremskim selima, ali sam ubrzo Ppromenio trupu i stupio kod Fotija Iličića sa, kojim sam prokrstario sve naše prekosavske. i prekodunavske krajeve, koji su onđa potpadali pod Austro-ugarsku. Godine 1905 igrali smo u Petrovaradinu. Odbornici Srpškog narodnog pozorišta Matice srpske videli su me na sceni, zaintereiovali se zašto nisam konkurisao za Srpsko narodno pozorište ... ZaŠo? ... Rekao sam im da nisam imao

. hrabrosti, jer Srpsko narodnog pozo-

rište, u mojim mlađalačkim umetničkim očima, izgledalo 'je za mene nedostižno ... A usto nisam imao ni po-

trebnu civilnu garderobu . Rekao sam im to sve, ali su me oni ohrabrili i savetovali da se javim za idući konkurs. To sam i učinio, U Novom Sadu igrao sam za vreme staža od mesec dana svakog drugog dana novu ulogu. Pojavljivao sam se najčešće u ulogama staraca, ma da sam dotle igrao skoro uvek ljubavnike. Posle te jednomesečne, igre primljen sam za redovnog člana:

— Najuspelije i najdraže uloge iz toga doba?

— Romeo u komadu »Romeo i Julijas i Robert u komadu »Čast« od Sudermana, Hljestakov i slične uloge. — A u Zagrebu?

— Tamo sam bio 1910, 1911 i početkom 1912 godine. Direktor Drame bio je veliki pozorišni stručnjak Bah, muž Nine Vavre. Tu sam igrao, pored svojih starih uloga iz repertoara sa drugih scena, i nove uloge. Među

(Crtež Džumhura) Boža Nikolić

njima i ulogu Ivana Gnadea Zrinjskog u. komadu »Poslednji Zrinjski«, sina u komađu »Kakav otac takav sin« (sa starim Grunđom, velikim zagrebačkim komičarom). U to vreme

bio 'je na zagrebačkoj sceni i najbolji realistički hrvatski glumac Boršnik. Sa njim sam igrao u komadu »Izrael«. On je kreirao Izraela, a ja njegovog vanbračnog sina — Tiboa.

— Dolazak u Beograd?

— Posle Prvog svetskog rata, godine 1921, gostovao sam u »Ljubomori« od Arcibaševa. Igrao sam glavnu ulogu — Sergija Petrovića. Partnerka mi je bila Lidija Mansvetova. U istom komadu igrali su i Pera Dobrinović, Dobrica Milutinović, Aleksanđar Zlatković, Žanka Stokić i drugi naši veliki stariji glumci.

— Najkarakterističnije uloge?

— U Kosorovom »Požaru alcaabje: Ada. Dobrica je igrao oca Gušu, ja Mina — Ađu,

— Prvi vaš značajniji uspeh u Beogradu? — Kao Neko u »Ivkovoj slavi«. U ovom komađu igrali su u isto vreme i Ilija Stanojević-Čiča i Dimitrije Ginić-Čika Gina. Gina je i režirao komad. Posle ove uloge ređaju se druge: Žan u »Gospođici Juliji« od Strindberga, Rozmersholm u istoimenom komadu od Ibsena, Petručije u »Ukroćenoj goropađi« Bulen u »Buridanovom mlagarcu«, avko u »Đidi«, Sava Savić u » kciji- i niz drugih. Svoju dvađesetopetogodič_ nicu proslavio sam u |»Đavolovom učeniku«, od Šoa, u ulozi Ričarda Dadžna ...

— Koliko ste ušaoO, KORI aloa u svom glumačkom radu ~ — Za trideset gođina na beograđskoj sceni 150 do 160. A ranije u putujućim pozorištima i drugim još mnogo više.

OtOG kojih „glumaca ste najviše naučili, i šta?

— Na prvom mestu od Pere Dobrinovića, dok sam bio u Novom Sađu, gde mi je bio i reditelj, ali mnogo sam naučio i gledajući njegove genijalne kreacije tađa i kasnije. On mi je bio najbliži svojim realizmom. Ali moram da vam pomenem i jednog drugog velikog glumca, koji je na mene imao izvanrednog uticaja: rano preminulog: dramskog umetnika Andru Stojanovića, On je bio &tariji od mene desetinu godina. Igrao je razne uloge, jer je imao neobično širok

dijapazon. Bio je usto vrlo lep čovek.

(Nastava na četvrtoj atrani) |

VINE