Književne novine

i: i

STRANA 4 ·

i |

PR PSđiriniA A Pao a OON 0 Čini mi se da je najteže napisati monografiju ili »romansiranu biogra-

fiju« o Dositeju Obradoviću, naročito | kad se imaju na umu mlađi čitaoci. Dositejev životni put od misticizma i verskog fanatizma do racionalizma, od banatskog šegrta do evropSški obrazo-

"i Londona izaziva divljenje i liči na - herojsko i plemenito umetničko delo, ~ na »pedagoški roman« — kako je neA ko nazvao njegovu autobiografiju.

28 i;

plašio tih teškoća. On je smelo pristupio tome poslu. Najpre je Dosite| _jevu autobiografiju Život i priključe| nija preradio u neku vrstu »romansi–rane biografije« i time ispunio oko

trećinu građa je uzeta iz drugih spisa o Dositeju. Tome je dođao i nešto naučnih činjenica, te je. delo done| Kkle i. monografskog karaktera. On je | ___sve to vešto povezao, sveo na šezdeset stranica, jašno. pregledno i književno |__ napisao i prilagođio uzrastu mlađih We italaca,,

__ Pa ipik Dositejev život i đelo na " ograničenom prostoru ograničeno su i prikazani. Meročito je nepotpuno pri-

| kazan mj+pgov moralni lik, njegove ideje' i peijagoška shvatanja, jer Ga-

ela niie iublje ulazio u analizu Do-

_ sitejevih el: i kao da je zaboravio

da su njegov život i dela, lične oso-

ı bine i ideje gotovo u potpunom skla-

e du ... Stoga je, eto, ovaj đobronamer.

| 'ni moralist i humanist, ovaj čoveko-

„liubivi i rodoljubivi vaspitač i pro-

svetitelj, ovaj blagi i ljupki lik na"likan viš»* kao portfet u uskom okvi-

w ru n"*go kao oživljeni karakter koji zrači svojom mudrošću i plemenitošću. Gavela se često služi citatima, naročito iz «ivota i priključenija. On te citate, iako pod navodnicima, jezički i pravopisno doteruje.prema savreme= nom književnom jeziku. Dositej, napr., piše: »Evo me međ kaluđeri; što sam tražio to ,e sam našao«. Gavela to popravlja; »Evo me među kaluđerima: što sam 'važio, to sani našao«. On ponegđe menja direktni u indirektni govor, i obrnuto. Dositej piše: »Pita me

Međutim, Đuro Gavela se nije u-

dve trećine svoje knjige, a za jednu

čitam li tako i» svake knjige i razu mem li šta čitam. Kažem da iz svake. ako je srpska ili vlaška, i da razu mem«. Gavela fo menja:

— Čitaš li ti tako iz svake knjige i razumeš li što čitaš? — upita „iguman. | — Iz svake ako je srpska i vlaška, ı razumem... j

Ovim doterivanjem i menjanjem knjiga je više prilagođena mlađim čitaocima i više doprinosi učenju srp skog književnog jezika, ali je izgubila "nešto od svoje naučnosti.

Dalje, neke verovatne činjenice u nete su kao sigurne: »rođio se 1730 (1742) — ma da se obično navodi 1742, a neki uzimaju i 1743 (Skerlić, nap?z.), dokazuje se da je Dositej došao u Beograd 16 avgusta — a topovi sa Grada oglasili su i pozdravili njegov dolazak« ... A B. Kovačević navodi da i» 'to moglo biti na Preobraženje — »nije isključeno da su se čule i prangije, ntoliko pre što je Preobraženje i {adya bilo beogradska crkvena slava«...

Neki datumi, katkad beznačajni, mogli su izostati: »15 aprila, iguman i njegov najmlađi monah putovali #u na manastirskim karucama«! »krajem juna ukrca se u »korablj« za Moreju«; »13 juna 1806 pred Dositejevim stanom 'Solarić se rastavi sa svojim učiteljem«... Tako su od naučne vrednosti, ovi česti đatumi i godine zamaraju i umanjuju zanimljivost knjig. S druge strane, letimično su dodirnute neke značajnije pojedinosti, kao napr.: Dositejeva misao o jedinstvu našeg narođa i o vrednosti jezika.

Pa ipak, ova mala knjiga o velikom Dositeju, ovaj smeli i uglavnom uspeli pokušai Dositejeve monografije i »romansirane biografije«, koristiće našim mladim čitaocima: ona će ih približiti največem srpskom piscu i prosvetitelju XVIII veka — čovekoljubivom Dositeju; u njoj će naći korisnih pouka, slobođoum»ih iđeja, mudrih shvatanja o školi, knjizi, nauci i znanju, n čoveku, narodu i otadžbini. .

Sava RISTANOVIĆ

NOVA „PJESMA“ DORE GABE

(Nastavak sa druge strane)

„ima, koji je sit kavge i suluđog neprijateljstva s braćom — i prije, i danas, i ubuduće. Ali Dora Gabe, ipat, i pored svojih »čvrstih pozicija« u červengovljevskoj stvarnosti, mora osjećati onu poznatu pčelu za kapom čitajući ove gornje tužne redove. Baš Dora Gabe. Jer ako se ona, može biti, »ne sjećas< ružnih stvari, sjeća 6e valida lijepih — iz onog pustog... ovaj, borisovskog! Sjeća se, mora da se sjeća nosatog „Cara, i Jolande, i princa, i knjeginje — ta: s njima ije provela tolige »čudešne« godine! Ah, lijepog li onog dvorskogs života, ah onih bahanalija na padinama Vitoše, u Vranji — raskošnom carskom letnjikoveu na domaku gladne i preplašene Sofije! Onih pijanih orgija na koiima je, kako se pričalo, Boris ispijao šampanj iz Dorine cipele, možđa baš tada dok su njegovi »junaci« divliali po onoj bojničkoj livadi „,uzvikujući zvjerski: »Nema mjesta za titovce!a... Bojnik je gorio, i ljudi su pađali pod šnopliem kuršuma, i konji šu njiskali rastržući nevine liude ,a ona je ispijala pijane zdravice Caru i doglavnicima u ime »novog poretka«, u slavu krvi i požara, isto onako podvornički i ližisah'.r::ski kao što je ranije, pisaJa poemu u slavu kniefinjice i pjesmu novorođenom princu...

Ali ona »zna znanje«. Od dvorskog čovieka, od koburškog intimusa, liubimca i himničara Dora Gabe se lako presalđumila — samo kad je trebalo i kad se ukazala mogućnost. — u sooijalističkog »borca«! Već prema vjetru, T mora se priznati: veoma, veoma brzo se snašla Dora Gabe Brzo je napisala »Velu partizankua (!) i »socijali&tičke« »Pjesme« 1946. god. Ubrzo je

fe postala kulturni ataše u Varšavi (u rangu savjetnika), .još brže se iščaurila u vrlog kominformovca, »boreći se«, tako, za »višeć« ciljeve, za »interese« rarmičke klase, za „»Socijalizam«, a, kažu, 1 za »Komunizam«! Jednom riječju — za sve ono Ššflo se ukliužuje

; 9022200200000000000020000000000000000000000000020000000000000000000000%0% 19000000000002000000000000000020000000P0000000

%.

U svome članku \O potrebi popularisnnja nauke i naučnih rađova (vidi •»Knjiševne Novine«,br. 42, str. 3, od 17 oktobra 1950) piše Ivo Andrić slijeđeće: »Bez toga (ti da dnevna štampa redovito upozo-

i rava svoje čitaoce o važnijim publikacıija-

7i ma u našoj zemlji, op. p.) preti opasnost AP | da i važni 1 korisni, svima nama pristu4 pačni naučni radovi ostanu pokopani u

stručnim publikacijama, „do kojih dolazi - Samo uzak krug ljudi« A da se to ne doodi, potrebno je, kako. dalje veli Ivo ___ Andrić, da »naši dnevni listovi koliko mod __, im neumitni zakoni prostora dozvoljavaju,

___I periođični časopisl, a naročito »Kniižev"ne novine«... donose , kratke beleške, u el O Roan bi upoznavali svoje čitaoce bar sa | Yy ržinom raznih naučnih časopisa i pu5 blikacija...« i

ke Upravo le ova misao ođavna postojala u | meni, Ovom bli prilikom htio iznijeti nec— koliko misli o ovom Mažnom problemu.

i: Svjedoci smo ogromne izdavač&e aktiv-

sti koja se kod nas razmahala u vremeDu poslije oslobođenja. Za prvih šest.mjeseci izdano je samo u NR Hrvatskoj 539 knjiga, časop!sa i skripata (vidi •Slobodna Dalmacija«, Split, broj 17%, od 15 listopada 1950 članak »Pola gođine izdavačke dje-

latnosti u NR Hrvafskoj«. Ako se pretpo- '

| ____Stavi da će u toku drugoP polugodišta i____Zići Još toliko publikacija broj će se po-

| peti na 1078 Uz pretpostavku da će ovo#, liko publikacija izdati još pet federalnih _____jedinica „dobićemo cifru od 06468 publika– | ____ Cija. Ovo bi bio prosječan broj publikacı000 godinu u našoj zemlji. Za, reo „deset godina broji publikacıija bi iznosio 64.680 knjiga, Može li se pretpostaviti da će jedan čovjek moći za deset godina (a za to vrijeme će naša izđayačka djelatnost progresivno porasti imati u vidu

i sve ove publicacije „ili bar one koje se _ tiču jedne materije? — Ne! Uviiek će mu _ nešto izmaći. nošto će previdjeti. Zamisli| mo samo posa& bibliosrafa kojl će posllje | deset godina imati'zađatak da sastavi popis 'mjiga “u FNRJ,: da · kompletira jednu |; u biblioteku. Bez sistematski vođene a iografije to bi bilo nemoy/uče. TI, uzdrugi primjer. Kakav će pošao preti Disanje historije knlijževnosti u "Oslobođenja za deset godina?

ve a

'Sve. publikacije, knjige, pjesme,

đanns u poznati čudovišni mehanizam sovjetskog apsolutizma: „Informbiro. Uskočila je, dakle, i ona u to vrzino kolo sa svim svojim balastom sumnjive prošlosti, prošlosti koju ne prećutkuju uzalud, i bez neke, i sami Červenkovljevi vitezovi (u svim udžbenicima, istorijama književnosti ,antologijama i sl. zaobilazi se njena književna i društvena djelafnost u razdoblju od 1934 do 9 septembra 1044, valjđa po onoj nušićevs\coj: »Preskoči to, gosin Vićo!«).

TI zaigrala je Gabe. Zaigrala &itno kolo kominformsko... Začuo se, eto, i nien glas u bezumno; i jalovoj hajci. »Nema 'mjesta!« — krvožedno kliče Dora. Znači li to — ima hBoinika? Šta priželjkuje zapravo Dora Gabe, na kakvu to zdravicu ona računa? Da li je zbilia totalno zaboravila svoju mutnu prošlost koja nije tako daleka, borisovsko prijatelis*vovanje koje nije bilo mršavo? Tli računa na zaboravnost drugih? Ali ostavimo pitanja. Dora Gabe našla je opet svoju pravu mjeru, svoj »izraza. Ovo blagočestivo informbiroovsko vrijeme vraća uporno i konzekventno izgubljeni »Sjaj« koburške Bugarske. Povratilo je ono i staru, onu pravu, onu infimnu riječ

Dere Gabe: »nema mjesta«... zaista naprednom, „8zaista demokratskom, zaista “socijalističkom, koje se u-

prkos svega i preko svega sigurno probija i razvija, Nema mjesta — da, kod njih, u njiihovom taboru. A to je logika stvari: kominformovcima je bilo potrebno da ih brani i takav »borac« kao što ie Dora Gabe — Roja, zna se, ne pjeva džabe; đa i ona svojim sipliivim altıom »doprinese« tužnom i žalosnom horu. Potrebni su im govornic', što više govornika. Potrebni su im amoralni advokati lažliivci, intriganti, račundžije, trgovci đomovinom, prevaranti, Potrebne su im riječi ravne postupcima. Jer »ko može sve da kaže, počne sve i da činia. To je rečeno, mislim, kod Balzaka. Dušan KOSTIC

ZA NINTEMATSIN

proza, književne kritike, ako ne budu negdje registracije i na' taj način pristupačne svakome „čovjeku ostati će kao zapretano blago. I upravo danas, kad se naša ekonomsko-kulturna stvarnost ne odvija po zakonima stihije, kad je sve uravnoteženo, kad sve služi svojoj namjeni, potrebno je provesti | sistematsku bibliografiju. To je uglavnom i provedeno. U skoro svim republičkim centrima postoje bibl:ografski mjesečnici, u kojima je ubilježena izdavačka djelatnost u pojedinim republikama za svaki mJesec. U NR Hrvatskoi postoji hibliografski časopis »Narodna knjiga« koji se vođi veoma, pregledno. U njemu je registrirana svaka, pa i najmanja pubiikacija u NR Hrvatskoj. Jedino je zapostavljena dnevna i tjedna štampa u kojoj se štampaju vriieđne publikacije: politie (govori, ekspozei, rezolucije itd. naših najv:ših državnih rukovodilace), naučni radovi i razni književni sastavi. Upravo ovaj naučni materijal ostaje zapretan i često zaboravljien. Da se ti rađovi pronađu biće potrebno mnogo muko1irpnop rada i napora. Najbolji smo svjedoci koliki napor pretstavlja sabiralački rad naučnog materijala iz ranijih godina. Mlađi nataštaj u Hrvatskoj t-ško će znati šta je sve izlazilo u Srbijl pređ Prvi svjetski rat i obratno. Ovakav kaos u” bibliografiji mi ne smilemo ostaviti poznijim „generacijama. MI moramo svakl važniji sastav, rad i publikaciju učiniti pristupačnijim svakom čovjeku. Traganje po starim anhivima i perlodikama pretstavlla đanas veliki posao. A to je mehanički napor koji ne bi smio naučnom radniku pretstavlintj ni maimanju zapreku u naučnom radu. Zaista je potrebno postaviti pitanie :kako da se O-

„vaj posao uprosšti, đa' se omngući snalaže-

nje u tom moru publikacija.

U napred citiranom članu, Ivo Andrić predlaže da ovaj posao treba provoditi preko naših dnevnih listova. Ovo stanovište EIORGU pisca je opravđano, ali samo u jednom slučaju; ono se odnosi na

| Udgovorm) urcdarW, Jovan Popoy10,

— KNJIŽEVNE NOVINE ·

_ Dum Gave:Dositei Obradović

vo Dokolenjes — Beograd, 1950)

Tine Ios: Kosač

\

na značajna zbirka

kulturno-dokumentarnog

materijala u

našoi zemli

oyInformativni priručnik o Jugoslavi ji«, izdanje Jugoslovenske knjige Beograd)

Dir Woija za informacije Vlade IWWMRJ već dve godine publikuje podatke o svim pitanjima našeg političkog, privrednog. socijalnog, kulturnog i prosvetnog života u dobro opremljenoj i dokumenftovanoj eđiciji, »•info:mativnom pr:ručniku o Jugoslaviji«. (55

»Informafivni priručnik o Jugoslavi-

ji već je ioneo generalne informacije o gotovo svima područjima našeg javnog života. Materijal objavljen u »Informativnom priručniku o Jugoslaviji«, po dovoljnom broju podataka i njihovoj autentičnosti, neophodan, je za upoznavanje pojedinih pitanja iz političkog, ekonomskog i kulturnog “ivota naše zemlje. ?

Svako pojedino pitanje, ili čitavo jedno područje našeg javnog života, izloženo je u priručniku prvo istoriski, to jest data je njegova pojava i razvitak, zatim su izložene sve prilike u vezi s problemom koji se obrađuje u toku rata, a ev eje upotpunjeno posleratnim pođacima i izvršena kompara-– cija sa prilikama pre rata.

Potreba za jednom publikacijom u kojoj su sakupljeni ovakvi podaci opravdala je plan Direkcije za informacije o izdanju »Informativnog priručnika o Jugoslaviji«, koji u našem životu po svojoj va*nosti pretstavlja jednu značajnu publicističku tekovinu• Već danas skoro 6e ne može zamisliti svestraniji rad na studiji ma kojeg na-

šeg problema bez autenfičnih i potpunih podataka ove publikacije. Sadržina »Informativnop priručnika o Jugoslaviji« upotpunjena je preglednim grafikonima. Pored toga. on sadrži više posebnih prilo#a koji služe kao naročifo sređena svedočanstva pojedinih r zultata. Takc je leksikograf-

sko-dokumentarni karaftter publikaci-

je, koji se dosledno sprovodi, upotpu-

„m. Priručnik nema suvišnih fraza, njegov su sadržaj pođaci o ciframa, dati pregledno i sistematsti,

Publikacije po svojoj dobroj tehničkoj oprem.i, na solidnoj visini, i u načinu ompletiranja svezaka pretstavlja potpunu novinu u našoj publicistici, »Informativni priručnik o Jugoslaviji« doneće, dalje, materijale: o Jugoslovenskoj armiji, o našoj &poljnoj politici, listu naših narodnih heroja sa biografijama „istoriske đatume iz vremena rata, kao i posle rata, našu likovnu umetnost, književnost, elektrifikaciju, :tđd. Poređ toga, pojedina, već obrađena pitanja, upotpunjuju se godišnjim pođacima, tako da se publika–cija proširuje uvek novim materija" lom, što njenoj aktuelnosti daje po=sebnu važnost.

M. D.

SNBooiOjenja na idaćem juačiloja

(Nastavak sa prve strane)

Igrao je i ljubavnike sa velikim. uspehom, ali je sa istim uspehom kreirao i svaku drugu ulogu. On je bio Beograđanin ... Na žalost umro je vrlo mlad, od tifusa ... Mnogo koječemu lepom i korisnom naučio sam se i od nezaboravnog glumca i još ne= zaboravnijeg čoveka čika-Mite Spasića, koji je u početku igrao ljubavnike, a kasnije karakterne uloge ...

— Režija i reditelji?

— Na prvom mestu Isajlović je imao uticaja na mene: svojom disciplinovaoošću i pedantnošću. I posle dve god. pretstava koju bi on režirao ne bi popuštala, a to će reći ni mi koji u njoj učestvujemo ... Izgledalo je kao da je on još pored nas ... Pa onda Jurije Rakitin koji je bio majstor da koristi glumcu i da razvije do maksimuma njegove pozitivne lične umetničke osobine. On je prosto znao da ih izmami ..,

U razgovoru sa Mvgenijom Pinterović

Evgenija Pinterović-Gena nije pobegla na pozornicu kao mnogi naši stariji glumci, nego je, posle svršenog Liceja u Zagrebu, završila tu i Konzervatorijum, pa onda okhtišla dalje na studije, u Beč, gde je provela četiri godine. Ali, pre odlaska u Beč, ona peva u Zagrebu u »Rigoletu« i »Manonu« dve manje role sa uspehom. To je kao neka vrsta audicije za stipendiju u Beču. Godine 1919 vraća se u Zagreb, a 1920 već počinje svoju glumačku i pevačku karijeru u Beogradu. đ

— U svojoj tridesetogođišnjoj pevačkoj i glumačkoj karijeri vi ste imali prilike da se «sretnete i da igrate sa mnogim našim i „stranim umetnicima?

— Da, bilo ih je mnogo, kao što je bilo i mnogo mojih uloga. Godine 1920, aprila 14, počela sam svoju karijeru na beogradskoj sceni u »Trubaduru«, Igrala sam sa umetnicima iz dramskog faha, Dragom Spasić, koja je kreirala Leonoru, i drugima, pa onda sa prvim operskim pevačima Brtlom, koji je igrao grofa Lunu, zagrebačkim fenorom Kamarotom, koji je pevao Manrika ... pod dirigovanjem Staše Biničkog. Ja sam igrala

Pjero 4 abak

kolnboraciju među štavanje unutar. savremenog kulturnog stvaranja. Medutim, potrebno Je ovaj problem još više produbiti, dati bibliografskoj evidencijl trajniju vrijeđnost. Ovai je problem najbolje osvijetliti na primjeru. U istom broju »Književnih novina. izišao je članak u duhu sugostija Ive Andrića: Dušan Puhalo piše o sadržaju časopisa »Republike« br. 8—9/1950 g, Tkogod bude čitao ovaj broj »Književnih novina« doznati će 1 za sadržaj i pisanie književnog ča-

sopisa »Republike« broj 8—9, znati će da'

je u tom broju izišao značajan članak Petra Šegeđina »Povođom članka R. Nikolića: »Nešto o partijnosti i kniiževnoj kritici«, da je Šime Vučetić pisao o odrazu

republikama, obavje-"

U BiBLI06G

folklornog stvaranja u.,našoj dnijiževnosti,

da TI. Mihovilović piše o tršćanskom piscu S Slataperu itd. I svaki čovjek koga jed-, na. od. ovih tema: zanima „zabilježiće je ili

će kupiti broi 8—9 časopisa »Republika«. · Sađa se postavlja pitanie: hoće li znati za ~

te članke 1 onaj koji posle pet' godina bu-'

de htio pisati o istoj temi, ili pak o' književnom rađu Petra Šegedina? Iz kolih će

vrela pozniie generacije doznati đa je Ta-,

nasije: Mlađenović obiavio pjesmu »Venecijanski motivi«, u «Hrvatskom · kolu« br. 2 iz 1950 godine, a đa je revija »Mladost«, na primjer donijela u svome broju T7—8 iz 1950 godine esej A. V. Lunačarskog »Blok' 1 revolucija« itd.. itd. Da: bi se to pronašlo biće potrebno prelistavati godište po godište' poiedinog časopiša. A ranlie smo na-. glasjli da takav posao ne smije oduzimati

intelektualnom radniku mnogo vremena,

Sugestija Ive Andriča duhovita je!l ko-. risna. Nju bi trebalo da proveđu sve naše”

revije 1 novine ,ali bi trebalo učiniti još nešto više i trainije. Trebalo bi sve publlkacije, koje izlaze po mperiodikama iedne

republike, evidđentirati u, iednom biblio-

grafskom časopisu i time bi se omogućilo,

1750

: lo« đobilo više prostora za čisto pr

Acučenu, posle koje sam odmah anga=– žovana,

— Zašto ste izabrali baš ulogu grofice u »Pikovoj dami« za ovu svoju proslavu? i j

— Zato šte je sve moje znanje pevačko i glumačko u njoj skoncentri= sano.

— Prvi vaš veliki uspeh?

— Moj prvi uspeh vezan je za iz= vanrednog reditelja Teofana Pavlov= skog, muža koloraturne pevačice Neonile Volevač koja, mislim, danas ima svoju školu u Parizu. Sa Pavlovskim „sam spremila Ljubišu u »Carskoj nevesti« i Marinu u »BOorisu Gođunovu«, baba Rihu u »Caru Kaltanu« i Maru Nikšinu u »Sutonu«, ako se ne varam, i tako dalje, Od njega sam «se naučila scenskoj spretnosti, a zatim on nas je učio i svim finesama oko izrađivanja role. Posle Pavlovskog, radila· sam· sa Heclom, nemačkim ređiteljem. Sa njim sam spremala ulogu u »Veselim ženama«, »PFalstafu«, i u »Četiri grubijana« On je režirao i prilikom obnove »Pikove dame«, a kasnije bio je moj ređitelj i u svim ostalim ulogama do rata. Značajne uloge u »Salomi«, •Soročinskom sajmu« i »Koštani« izgrađivala sam sa rediteljem „Josipom Kulundžićem. Rad sa njim je i danas za mene vilo koristan i veliko zadovoljstvo.

— Vaš najveći umetnički ljaj? 7

— Susret sa ·velikim Georgijem Baklanovim u »Faustu« »Hofmtnovim ppičama« i »Demonu« ĐU Rsve tri ove opere igrala sam i ranije, ali ono što sam sada doživela kao umetnik, nikada neću zaboraviti, Baklanov je na mcne učinio skoro #veći utisak nego i sam Šaljapin, sa kojim sam takođe igrala. Bio je usto i daleko skromniji od Šaljapina. Nije imao one Šaljapinove nadmenosti u odnosu sa umetnicima. Drugi moj veliki doživljaj umetnički bio je kadgod sam igrala sa Miloradom Jovanovićem, a naročito u »Borisu Godunovu. Moje su uloge nekako uvek vezane za njegove uloge, i to je za mene, kao i za većinu učesnika u tim operama, bilo veliko umetničko zadovoljstvo. Kad se on pojavi na sce= ni, mi se ponekad skoro i ne vidimo. Toliko je on vladao scenom i pevač-

đoživ-

PIJU

da se najšira Javnost upozna sa svim vrstama tema, naučnih i književnih radova, publicistike itd. koji su objavljeni u pojedinom mjesecu i pojeđinoji godinl, a ujedno bi se poznijlm generacijama pružio najširi pregled bibliografije kroz ranija razdoblja i na taj način olakšao načni rad. Pređa:. mnom je, konitretno, bibliografski časopis »Narodna knjiga«. U njemu se nalaze eviđentirane sve publikacije za svaki mjesec, Uz kratak opis knjige, dodani su i kraći pođaci o piscu knjige i njezinoij vrijednosti. To je provedeno mahom za sve samostalne radove-publikacije. Za.revije je provedeno suhoparno nizanje sadr\žaja, Dnevna i tledna štampa nije uzeta u Obzir. Pri koncu su dodane bilješke i feljton. Na ovaj način »Narodna knjiga« ispunjava dolično naučnu mislju na području bibliogratije u NR Hrvatsicoj, samo bi bilo potrebno unositi 1 pregled važnijih publikacija dnevne i'tiedne štampe, Zatim bi trebalo pisati opširnije o sadržaju pojedinih revija, a u feljtonu se ne bi smelo ograničiti samo na problematiku knjižarstva i bibliografija, već bi trebalo dati reviji širi zamah i više usmieriti rad u duhu članka Ive Andrića. Umjesto što bi u dnevnoj (periodičnoi) štampi izlazili nesistematski pregledi poiedinih naučnih rađova, u ovakovom bi mjesečniku imali izlaziti sistematski pregledi kako svih 'publikacija, tako i svih članaka iz svih novina, svih' tjednika i svih revlja, koji izlazi na području jedne republike. U bibliografskom časopisu bl se iznosili samo informativni pregledi pojedinih radova, ddčim bi se u dnevnoj štampi vodili kritički 1 polemički osvrti na pojedine publicirane radove. { |! Dozvoliti će mi se još 1edna primljedba. »Hrvatsko kolo« donosi redovito kraće osvrte sadržaja pojedinih revija. Ovi su Osvrti informativni. Mislim da bi ovakovi osvrti mogli izostati, Trebalo bi ih donosati kako je sada predloženo. Tako bi »Koodukti- van-naučni rad, Revija principijelno tre-

ea. i

Beograd, Fraauuska bio) 7 — Šlampari A »L.rbae Beograd, Mardeljeva ŠL ,

ki i glumački, naročito svojim izvan. rednim umetničkim likom. Drugi veliki umetnik koji je ostavio na mene izvanredan utisak bio je Rus Georgi Smirnov, koji je igrao u »Pikovoj dami«, pa onda francuski bariton Marsel Žurne, pa Italijan De Luka, pa tenori Rijavec, Šimene, Solari, Birdino, Tomić, Zinovjev, Rajčev i drugi. Ako me pitate o umetničkom doživljaju u đođitu sa umetnicima rekla bih da je najveći moj umetnički doživljaj bio kad sam pevala sa Ađom Poljakovom u operi »Mađam Beterflaj« i sa Ksenijom Rogovskom u »Pikovoj dami«. Od Ade Poljakove truđila sam se đa primim i njenu impostaciju koja je bila idealna,

— A šta biste imali da poručite publici? upitao sam slavljenicu,

— Doviđenja na idućem jubileju!.. Ja mislim đa pevam. još deset gbdina, Da posle da se posvetim pedagoškom rađu. Ja i danas gledam da Sve Ono što mislim da je dobro kod mene predam svojim mlađim drugovima i drugaricama i pevački i glumački. Jer i meni su drugi pomagali i učili me, pa zašto da i ja tako ne činim.

— Tajna vaše guspeha?

— Nisam nikađa dopustila đa moje ambicije premaša moje moći, Volela sam bezbroj uloga ,ali sam igrala samo one koje mi zaista odgovoraju, svejedno što po tekstu nisu bile najveće. Nisu bile najveće, ali sam se ja truđila đa ih dignem na rang prvih rola i čini mi se da sam u tome često uspevala, oprostite za moju malu neskromnost. Uostalom, ko ne veruje, neka pročita kritike o meni za ovaj dugi niz godina, a najzad +u je i publika ... njena reč ... Ali doviđenja na idućem jubileju, jer sad moram na scenu da probam još malo sa ovim mladima koji učestvuju na mejoj proslavi — završila je slavljenica uz glasan, dobroćuđan smeh.

Siniša PAUNOVIĆ

2090000000000 00000000000000000000000200000002000%900220000000%04

ba da: buđe zbornik naučnih. radovhB: na primjer, »Književne novine« su direktivan tjednik po pitanju kulture i umjetnosti, a bibliografski mjesečnici bi imali zadatak đa vode evidenciju o svakoj publikaciji, o svakom radu |I da obavještavaju čitalačku publiku o novoizašlim radovima po novina– ma, tjednicima 1! mjesečnicima. Dnevna bi štampa mogla donositi kraće informa-– cije o važnijim člancima, koji su od veće naučne vrijednosti ili aktuelniji, ali bi bi'bllografski, mjesečnik morao donositi pregled svih naučnih i publicističkih članaka, kao što sada donosi preglede izđanja samostalnih radova.

Međutim, čitav ovakav rađ bio bi izlišan, ako se ne bi, na koncu svake godine u bibliografskom mjesečniku sačinio registar imena i predmeta. Tek tako bi dobili u ruke sistematski pregled cjelokupnog intelektualnog rađa i napora za jednu godinu dana u poledinoj republici. T tako bi svakom čovjeku, naučnom radniku, književniku, bilo sve pristupačno, pregledno. I ne samo da bi takav mjesečni koristio današnjim HMwulturnim' radnicima, nego i svima onima koji su đanas u školskim Kklupama, a i onima koji dolaze...

Ovo bi praktično značilo: ukoliko je nekom kulturnom radniku potrebno da piše o likovnom stvaranju u PNRJ, on bi iednostavno segnuo za bibliografsikim mjesečnikom. Tamo bi u dvanaestom broju našao registar imena i predmeta i pođ slovom »l« (likovna umjetnost) našao bi strane na kojima se govori bilo šta o likovnoji umjetnosti, a, te bi ga uputile na literaturu. Time bi otpalo ono mukotrpno traganje i prelistavanje. po periođikama i „gubitak dragocjenog vremena...

Ovaj predlog ne pretstavlja veliki problem. Bibliografski su časopisi tu. U popleđu bibliografija urednici ovih časopisa maju dosta iskustva. Treba samo bproširiti djelokrug rađa: donositi pregled važnijih člannka iz dnevne štampe, puoširiti opseg informativnosti sadržaja poieđinih

revija 1 na koncu. godine, dvnnaestom broju dođati pažljivo izrađeni registar imena 1 pređmeta. Trebalo bl proširit! feliton. T to Je sve. A za čitalačku publiku, naučne radnike i buđuća pokoljenja — mnogo,

BROJ 45

RIJLTURBME VESTI DISKUSIJA U UDRUŽENJU KNJIŽEVNI. KA SRBIJE POVODOM PILMA »CRVENI CViT« — U Udruženju književnika Srbije u sredu ı novembra, održana je diskusj ja povodom našeg najnovijeg umetničkog filma »Civeni cvete za koji su scenario napisali Oto Hihalji Merin i Sima KaraoBlJNHUV.C. Na WD.iuarnmonmı sasianku knjiŽeva ka na kume su prjsustvovali i neki filmski radnici, među njima i sam režiser filma Gustav Gavrin, održao je refe-

iuat književnik Aluasandar Vučo. U svom rcferatu Vučo se uglavnom zadržao na .roblomu bpisnnta scenarija. na ulozi pisca u ovom važnom književnom radu. Na te. melju Vućovog vclerata razvila se plod.

na diskusija o mnogim problemima koji se uvu filmske umetnoslıi kao i pitanjima sa< radnje scenarista-pisca sa ostalim stvarao. eima filmske umetnosti.

NOVO POZORISTE »KROMEMDIJA« U ZAGHNIBU — U Zagrebu je nedavno osnuvano novo pozorište, koje je nastalo likvidacijom, odnosno spajanjem dosadašnjeg Zagrebačkog draniskog kazališa i Kerempuhova vedro kazališta. U novom pozorištu radiće nekoliko darovitih glumaca iz bivšeg Dramskog kazališta kao i članovi Kerempuhova vcdrog kazališta. Uz njih je angažovano i nekoliko poznatijih glumaca iz ostalih jugoslovenskih pozorišta. Novo pozorište, koje je dobilo naziv »Komedija« davaće uglavnom vedar program: klasične i savremene komedije iz domaće i strane književnosti, manje muzičke komedije, satiričke RWomade itd. Dramski ansambil novog pozorišta počeo je s pripremama uvežbavajući Nušićevu komediju »Dr« kojom će otvoriti sezonu 29 novembra, na đan Republike.

JUBILEJ! REDATRNLJA PFMRDE DRBLARKA — Redatelj Hrvatskog narodnog kazališta Ferdo Delak proslavio je, 2? oktobra ove godine, izvođenjem ' Božićeve drame »Povlačenje«, dvadesetpetogodišnjicu svog umetničkog rađa. FPerdo Delak delovao je u toku svoje uspešne i požrtvovane pozorišne karijere u Ljubljani, Mariboru 1 Trstu, a povremeno i u još nekim gradovima. Zato su mu prilikom njegove proslave, bored pretstavnika zagrebačkog kazališta i zagrebačkih glumaca, čestitali i delegati slovenačkih pozorišta iz Ljubljane, Maribora i Trsta. Ferdo Delak primio je na proslavi svog jubileja i mnogo pismenih čestitaka i darova.

REPISRTOAR NARODNOG KAZALISTA U SPLITU U SEZONI 1950 — 1951 — Prva dramska premijera Kazališta u Splitu je drama Rasima Filipovića »Zasjeđe«, prikazana krajem oktobra. Ovogodišnji reDertoar obuhvataće i sledeća pozorišna dela: Šekspir, »Na sveta tri kralja«; Goldoni, »Lažljivac«; StrindlerP, »K-arlo XTII«; Gorki, »Malograđani« i Nušić, »Gospođa ministarka«, a iz prošlogodišnjeg repertoara biće uglavnom obnovljeni svi komadi.

Opera će postaviti na scenu: »Trubadur« od Verdija, »Soročinski sajam« od Musorg= skog, operu domaćeg savremenog hrvatskog kompozitora Antuna Dobroniča, »Go-, ran«, i druge opere iz ranijih sezona. \

.-.ž

SMRT AKRADEMSKOG SLIKARA ANTE · PETRIČIĆA — U Splitu, krajem oktobra,' umro je akademski slikar 'Antun Petričić, rođen 1902 godđine. Umetničku akademiju završio je u Zagrebu. Živeo je dugo u Parizu gde je sa uspehom radio na primenjenoj umetnosti. Izlagao je u Splitu, Zagrebu i Parizu. Poznat je kao dobar akvarelista i fini liričar, a slikao je uglavnom mrtvu prirodu i pejsaže pod uticajem impresionizma. Bio je član Udruženja likovnih umjetnika Irrvatske.

FILM „ »HIGIJENSRO-TEHNICČKA ZASTITA RADA« — Završen je najnoviji nastavni film »Iiigijensko-tehnička zaštita rada« koji prikazuje napore i mere za obezbeđenje radnika u fabrikama i rudara u rudnicima ođ eventualnih nesreća. , Na predlog Savezne inspekcije rada reditelj filma Stjepan Velić, nagrađen je sa deset hiljada dinara, a snimateli Zđravko Mihelčić sa pet hiljađa dinara.

DRAGOCENOSTI RIZNICE MANASTIRA STUDENICE — Redakcija »Književnih novina« primila je od Zavoda za zaštitu i naučno ispitivanje spomenika NR Srbije sledeću ispravku:

»U »Književnim novinama« od 31 oktobra o. 8. objavljena je beleška o dragocenostima riznice manastira Studenice. Tačno je da se u Studenici čuvaju mnoga umetnička dela i dokumenfi naše prošlosti, ali es među njima ne nalaze predmeti naveđeni u pomenutoj belešci. Štaviše, takvi spomenici kao šte su: ikona iz X veka, srebrna kadionica sv. Save, putiri iz koji hjie pričešćena srpska vojska uoči Kosovske bitke, krstaš-barjak Boška Jugovića — ne samo da se ne nalazi u Studenici, već ih uonšte nema, nisu se sačuvail do naših dana. Predmeti koje navodi pisac beleške mlađi su po nekoliko vekova. Pisac je verovatno uzeo legendu o stuđeničkoj riznici kao istinu, ali ona, na žalost, to nije. Našoi nauci je poznato doba postanka studeničkih. dragocenosti koje i bez legenđe imaju neospornu veliku umetničku i istorisku vrednost«.

Beleška o kojoj je reč napravljena je na osnovu članka »Manastir Stuđenica — Veliki spomenik srpske kulture« koji je objavljen u biltenu »Panjuga« 1 u kome su nabrojani svi ovi podaci.

BIBLIOGRAFIJA

e era eeair are ea ruae ar ora aoeriEa aaa aa ——

Vlado Maleski: Gurgina Alova, pripovetke. Izdanje »Nopoka«, Skoplje 1950, str. 57, cena?

Radoslav Petkovski: Ribarot Klime, pripovetke. Izdanje »Nopoka«, Skoplje 1950, str. 44, cena?

Srbo Ivanovski: Lirika, pesme. Izđanje »Nopoka«, Skoplje 1950, str. 96, cena?

Dubrovačka poezija, zbomik. Izđanje »Prosvete« Beograd 1950, ćirilicom, str. 279, cena 80 din.

M. Iliin — E. Segal: Rako čovekot stana džin, knjiga IIL. Izđanje *~+Nopoka Skoplje 19B0, str. 253. cena?

Redđakcioni odbor

Pran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Morvat, Dušan Kostić, Tamasije Mlađenović, Jovan Popović, Mebmedđ Selimovicć ] Risto Tošović.

ONO PR

PRETPLATA ZA WNJIZEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 6 mesoci 100 dinara | na godinu dana 200 dinara

Za Inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara, na 8 meseci 130 dinara i na gođinu dana dinara

Rukop!si #e ne Vračajoa Broj čekovnog račana 101-903305 Poštanski) fab 617

aas liaie ai idi ega dar aaa aan sali alija eda o aka ani aa iiruyoGiinaa odiiju igi dop bukiib.