Književne novine
vot šeoske školske dece
| nteresovanjem
STRANA 4
aaa
Malo Lovrak: ViIqk: u snijogu
(»Novo
Mato Lovrak obično opisuje život seoske i građanske školske dece | Omladine. On mahom prikazuje dečje »pobune• protiv ustaljenih formi porodičnop i društvenop života, protiv
konzervativnih shvatanja starijih: ži-
vo i zanim]jivo opisuje dečie društvene akcije. igre i zabave, zadrugarstvo, uzajamno pomaganje i dobročinstva, smele podvige i avanture „razne doga-
đaje i poduhvate u kojima ponekad deca nadmudre roditelje ili
se stariji uče od dece: »Stari su priznali da su ih djeca nnučila pameti ..,« To se ogleda u više njegovih crtica, pripovedaka i romana. (Djeca Velikog Sela, Družina Pere Kvržier“ Neprijatelj” br, 1, DiV« 1j1 dječak, Srećna zemlja i dr.), ; \
Vlak u obuhvata ži-
To je novi maslov predrafnog romana Djeca Velikog Sela, nešto popravljenog i skraćenog (izostavlienn ie uvodna glava »Cesta kroz Velikn Selo«), Po idejno tematskoj koncepciji više bi mu odgovarao naslov — „Zadruga Ljubanovac, ier se skora sve za nju vezuje i oko nje usre4dsređnie: a glav„ni nosilac radnie i događaja je Ljuban — po kome je zadruga dobila svoje ime.
Velikoselski osnovci su neobično razumn', hrabri i snažni u ofklanjaniu teškoća, u snalažljivosti, u rešavnnju raznih pitanja i u shvataniu školskih i vanškolskih dužnosfi. 1 njihov govor katkad više priliči govoru starijih. Ljuban, na pr., kaže: »Ala ste i vi za slobođu! Ovaj rnazredđ je dospin samo dotle gdjie šibom dijele rravđu po go· lim šakama. Ala ste me požastili što ste me izabrali! Pa mi treba da smo jednaki i slobodni...« On le i fizički jači od svojih vršnjaka. Noseći na rukama bolesnu drugaricu, »laktom otvara vrata. a zatvara ih nogom+. I ostala deca ove zadrupe znntno se ističu. Ono čišćenje snega, čime su doprineli da »vlak u snijegu« brže krene u selo. zaista ie idemlan primer dečje kolektivne svesti .discipline, požrtvovanja i istrajnosti.
Ovoj rano razvijenoj deci postavljaju se veliki zahtevi: „Treba izabrati domnćina. Treba da svi jednako rade. Da imaju jednake dužnosti i jednaka prava. Niko ne smije sebi prisvojiti veća prava ili nametnuti silu ...« Svakako, ovako veliki zahtevi prevazilaze snagu običnih osnovaca. Lovrak je ređe isticao potrebu učenja Na jednom mestu piše da bi deci u školi ugodno bilo »kađ bi uvijek znali zadaće i ne bi se plašili«.
Poznato je da se deca lakše i brže pridobijaju za neku ideju, 1Bikše se ođuševe i razočaraju. naljute i odljute, zapevaju i zaplaču, negoli odrasli i stariji. Kod Lovraka su ti dečji psihološki pokrefi tako brzi, da ponekad dobijaju filmski karakter. Dok je bio s člaie u snijegu«a, mala drugarica se razboli, dobije visoku temperaturu. Zadružni domaćin se zabrinuo i posle
snijegu
” gavetovanja s konđukterom, skida svo
ju košulju, umače je u sneg, oblači drugaricu, a preko nje stavlja suv rubac. I ona je odmah prestala da »bulaznic, počela je jače disati. Ali je trebalo menjati obloge. Ljjuban traži: od svojih zadrugara košulje za obloge. Kad im je pokazao svoja gola prsa — »za čas se naslagala čilava hTpa košulja«. Ma da ponekad psihološki neubedljivi i nerealni, ovi brzi pre okreti prijamo i sugestivno deluju na najmlađe čitaoce, izazivaju brže doživljavanje i potstiču na jaču aktivnost. Deca iz Lovrakovih dela često liče jedno na drugo, obično su s najlepšim osobinama — katkad uveličanim i iđealizovanim. Ali kod njega ima 1 individualisanih dečjih tipova. U ovoj knjizi su izrazito naslikana dva suprotina tipa: Ljuban je đete siromašnih rođitelja — razuman, „plemenit, pravedan, socijalan, hrabar, jak, snalažljiv i istrajan; Pero je bogataško dete — razmetljiv, sebičan, zavidljiv, radi protiv zadruge, ali u bezizlaznom položaju je kukavica...
U »Najvećoj kući« Lovrak opisuje težak život dece i njihovih roditelja: »Mnoga djeca koja imaju stariju braću ili starije sestre moraju nositi: sve što je starijoj djeci tijesno, A roditelji mnoge djece po cio đan su na poslu, zabrinuti su kad treba kupiti cipele ili kaputić, i kad djeca legnu. dugo se savjetuju prigušenim glasom šta da rađe .Djeca preko dana uđu u praznu, pustu kuću, pa ih samoća I-
pokolenje«
„Beograd, 1950) i stjera na cestu, među djecu•. Međutim. dok su deca u školi, u zadruzi
ili na nekom družtvenom poslu. to siromaštvo se vrlo retko primećuje, jer se kod dece jače oseća težnja za |zjednačavanjem | uzajamnim pomaga: njem i BtaIROjJe Hi »socija!ne lgrOženosti«. Ma da je ava.gge stil katkad iznad dečjeg shvatamja. om ima i nekih stilskih osobenosti koje privlače: slikoviti opisi, personifikaciie, metafore, poređenja i sl »Vani ie studen k'dala uši, ledjila nos. udarala po očima i davila pluča ..« »Pričali su, žagorili čavrljali, kao kad se pred proljeće sastane sabor od stotinu i stofinu vTabacn«. On ima nešto humora i ironije: „Bilo je ispisano ružnim rukobisom kao da su se slova iskrjvila od neke bolesti, ili da su pijana: Jagla sujem Za peru Kladarca«. Ironično je kad ovaj Pero, strahujući od optužbe zbog podlog napada na domaćina, pomičlja da otvori prozor i skoči kroza nj »Zgodnm zamisao kad rmazred ne bi bio na soratu i kad bi miesto tvrde zemlje dolje bilo đebelo meko tijesto«.
Lovyak ie narošito vešt u opisivanju i gotovo skiciranjiu dece u pokretu. u kolektivnim akcijama, igri | drugim pristoinim nestašlucima i smelim podvizima. On vešto upliće male epizode u glavne događaje... Najzad, on je majstor u owtimističkim završecima svojih često čuđao složenih i ispre-
pletanih pričanja, u izazivanju vedrog raspoloženja čak i u najtežim
situac'tama u odražavanju ljubdwi i uliudnog ponašania između. đece i roditelia, mlađih i starijih — čak i u prilikama kad mlađi rade nešto mimo starije ili se u' ponečem ne slažu sa starijim... I po fome Vlak u snijegu je zaaimljiva i korisna dečja knjiga i Sava RISTANOVIĆ
RADOVI NA 7AŠTITI MANASTIRA MORAČE
Komisija „strmučniača, neđavno obrazovana od strane Saveznog instituta za zaštitu spomenika MWulture, ispitala je stanje očuvanosti mamastira Morače u Crnoj G i donela predloge ?a preduzimanie izvesnih mera zaštite, Tai mamastir, nastao je u drugoj polovini XIIIY veka, lep je primer arhitekture takozvane »raške škole+, koja se krajem XII veka razvila kao đelo naših neimara, koji su stvaralački povezali e!emente vizantisko-istočnjačke, romanske ! gotske umetnosti, Na sabornoj crkvi, koja se nalazi u manastirskom kompleksu i koja spada u niz onih građevina «de dominira kube nad jednobrodnim crkvenim prostorom, izveđeni su već tokom samog ispitivania tog manastira, neke manje qpravke. Zbog neđovoljno osiguranog odvoda, kiša je dosad vlažila ziđove i tako uništavala freske u unutrašnjosti crkve. Same freske, koje su nastajale u rarznim vremenskim „razdobljima, sve do kraja NVII veka, biće početkom 1951 godine stručno očišćene i konzervirane.
(Crtež Ivana Sučeva)
(Crtež Joze dJanđe)
Zimovanje u Sebovićima
(Nastavak sa prve strane)
delje i bolesnik ozdravlja sasvim, ali ta pojava iziskuje od bolesničkog 0osoblja veliku budnost, jer u stanju šenutosti bolesnici hoće i da kidišu na sebe.
Danas sam obišao našu bolnicu koja je smještena u manastirskom konaku kod Lovnice. Bolesnika je toliko da su i tavan morali iskoristiti za njihov smještaj. Teško mi je bilo kad sam vidio tavan pretrpan rekonvalescentima koji su ležali jedan dđo dru goga na suvoj paprati, jer slame nije bilo dovoljino ni za ranjenike. Sjeo sam kraj njih na tavansku gređu da ih malo razgovorim, ali oni su bezvoljno ćutali i tupo gledali u stranu, Tavna ođ bolesti ispijena lica, oči koje izgubljeno gledaju, mršave ruke čiji prsti nervozmo čupkaju pokrivač ili prebiraju po paprati. Ali još je teže kad neki progovori. .
Jeđan mlađić, Sremac, naglo se digao na svom ležaju i počeo da priča. To je bio monolog luđaka, u kome je bolesnik razgovarao s nekim poznanikom svoga oca koji je došao da mu javi da je »tata stigao da ga obiđe i donjo mu kobasica i štrudle«. A onda je odjednom počeo da se smije i da plješće rukama kao dijete koje se nečemu obradovalo. Kao što je počeo, tako je isto naglo i prestao bulazniti, i bacio se nauznak na svoj ležaj.
Ustao sam i izašao potresen a oni su ostali Ježeći nepomično u toj hlađnoj, neprijaznoj prostoriji u kojoj se nije moglo učiniti ništa da bi bar malo ličila na sobu za teške bolesnike.
Pratila me bolničarka, dobra naša drugarica, koja je izdržala mnoge napore u ovom ratu. Sa suzama u očima govorila je:
— Nikad mi nije bilo teže. Nisu mi bile strašne ni rane ni glad, ali ne mogu đa ih gledam kako luđe. Žao mi ih je, plačem poređ njih, korim samu sebe zbog suza, sramota je plakati, ali ne pomaže.
Među ranjenicima bilo mi je lakše, iako je bilo među njima i teških ranjenika. Baš tog dana rješavalo se pitanje života i smrti jednog ranjenika koji je dobio gangrenu, Trebalo mu je odmah amputirati ruku. Ljjekara nije bilo, „imstrumenata nismo imali.
Prišla mi je bolničarka Vuja, sarajevska radnica, i predložila da ona izvrši operaciju.
Jesi li ti to ikada radila? upitao sam je.
— Nisam, ali sam jednom pomagala pri amputaciji ruke i mam kako se to rađi.
— Pazi, život je druga u pitanju.
— Znam, ali ako ga ja danas ne operišem on će umrijeti noćas.
— Dobro, operiši ga.
I Vuja je operisala ranjenika, služeći se kao instrumentima malom bravarskom festerom i nožićem za brijanje. Operacija je uspjela; nekoliko dana docnije Vuja mi je sva srećna saopštila da se ranjenik dobro o-
·sjeća i da rana lijepo zacjeljuje.
(Odlomak iz neobjavljene knjige »Zapisi iz Oslobodilačkog rata« IV)
SREDNJOVEKOVNA
| ZBIRKA
slovenačke Narodne paleri;e
u Narodnoj galeriji u Ljubljani otvorene su 22? oktobra 1950 g., u okviru stalne Izložbe, dve sobe slovenačke srednjovekovne umetnosti. Time je ljubljanska galerija, u želji da posetiocima pruži što potpu-
. niji pregled razvoja slovenačke umetnosti,
srećno ispunila prazninu koja je dosad poBiojaja u njenim zbirkama, utoliko pre što srednjovekovna dela pretstavliaju „glavno bogatstvo slovenačke „umefničke imovine. Zbog nedostatka izložbenih prostorija, đosad su se srednjovekovna umetnička dela
omilala u sklađištu koje je posetiocima
ilo teško pristupačno. Među tim rađovima ima i dela koja imaju veliku naučnu vrednost, jer osvetljavaju, pa čak 1! rešavaju neka još uvek spoma pitanja, đok su za kultumi lik Slovenije u srednjem veku ta dela od neocenjive važnosti.
Velika izložba jugoslovenske sčednjovegkovne umetnosti u Parizu skrenula je paŠnju imostranstva na naše istorisko bogčatstvo. Zato se strani posetioci sa sve većim zaustavljaju pred našim
ovekovnim delima koja su za njih utoliko privlačnija što slovenačka srednijoSO plastika uopšte nije izlagana u rizu, te se tako dobio utisak da je Slo-
'# | OL uopšte nisu ni imali. Movija ispitiva=
kazala su ne samo to da se u Sloočuvalo oko 700 srednjovekovnih las ičnih dela, već i da se neka od tih
dela mogu uspešno takmičiti sa umetnoŠću omih zemalja kojima je istorisiza sudbina bila naklonjenija nego što |e bila Slovencima. S druge strane, treba u prvom redu istaći da je slovenačka sređniovekovna plastika, kao i slikarstvo, formirala svoj vlastiti, pokrajinski a delimično i nacionalno: -diferencirani,. umetnički izraz koji je uspešno odvaja od plastike susedn'h naroda, tako da delo nastalo na slovenačkoj teritoriji možemo poznati, ako na nie?a naiđemo u kakvom berlinskom, bečkom, minhenskom muzeju, gde se ugtvari i nalaze, ma đa više puta sa pogrešnom oznakom.
U ovom uvođu namerno smo se:zadržali kod plastike zato što je ona na izložbi naTočito istaknuta, jer obuhvata 56 originalnih dela u drvetu | kamenu. Preske n" DpOkazuju vlastiti razvojni dijagram; zato u galeriji nisu tako bogato zastupljene kao plastika, jer to ni prostor nije dozvoljaVao. No uprkos fragmentarnosti, freske koje obuhvataiu 7 originalnih eksponata i 19 uspelih &oplia, daju plastici značajnu stilsku analogiju.
Plastički materijal obuhvata spomemnilce od početka 13 do sredine 16 veka. Najstarije delo ie romanski nađahnuto Raspeće
· iz okoline Cerknice kofe potiče iz prve če-
tvrti 18 veka, Četmmaesti vek pretstavlja Madona Iz Maremberga u sftoječem stavu i provinciski nađdahnuti kip biskupa iz Drav-
Odgovorni arednik; Jovan Popović, Beograd, Pranouska Droj 1 — Btamparj a sP„rbae Beograd, Rardeljeva 5L
ske doline, dok vitešku feudalnu daqpninantu u umetniMxom izrazu otkriva najlepši, u klasičnom »mekom stilu« izrađeni, kip sv, Ožbalta s Jezerskog koji spada među dela svetske važnosti. Sredinom 15 veka kulturna inicijativa u Sloveniji sve više prelazi u ruke građanstva kako nam to i u plastici lepo pokazuju dela Ljublianske i Škofjološke klesarske radionice• prva je sre-
dinom 15 veša ostvarivala još u konzerva- *
tivnoj blagosti tradicije »mekog stila« i to, uglavnom, kamenu plastiku, đok, druga. Škofjološka, u poslednjoj četvrti 15 veka, u svojim drvenim plastikama sve jače teži realizmu. Među poznogotskim delima severoistočne Slovenije (Štajerska) najznačajnija je grupa oko Mure s kipovima sv. Ane Samotreće iz Radgone i Bogorodice iz Regoščevaca, kao i niz lokalno obojenih dela koja u svom slikovitom raspoloženju lepo ističu prelaženje u poznogotski baroš, Početak 16 veka ima najlepše prime»ke u nekim plastikama Moruške proizvodnje koja icš pokazuju uteai renesanse i dunavske škole. Tako galerija čuva dela obe najznačainije khoruške radionice. Beliačke i Šent• vidske. u statuama sv. Florijana iz Kotlia, u apoštolima :z Mislinjse doline i u reljefima Bogorodičine smrti iz Fužina (Bele Peći). Treba naročito upozoriti i na poznormotsko Raspeće iz Dvamelia koje se SsVOjom ekspresivnošću može takmičiti sa Grinenvaldovim na TIsenhajimskom oltaru. Izložena dela, povezana sa onima koja zbog nedostatka prostora još uvek leže u skladištu, pružaju nam vrlo dobar pregled razvoja sredniovekovne plastike na slovenačkom flu. Onaj ko bude hteo da obrađuie problem srednjovekovne umeftnosti istočnoalpskog predela ne sme prenebregnuti tu specijalnu slovenačku varijantu, koja ima ne samo lokalnu nego i svefsku vrednost. Želeli bismo jedino da se ova zbirka upotpuni primercima nekih vačšnih spomenika sa ferena za koji su pre toliko vekova bili izrađeni, Tu u prvom
· KNIIŽEVNE NOVINE
-—.
A. N: TOLSTOJ:.
e ee ae aa a
„Petar Prvi
(Izdanje »Movoyg pokolienja«, ćagveb 1950}
Nije lako dati fačnu i potpunu or.enu dela Alekhseja Nikojajevića Tulsto|a, tog značajnog pigca koji se oglerlao u romanu pripoveci, drami film"Rom scenariju, bajci, poeziji i publicistici — i koji Je ponekad pisao &natno ispocć svojih mogućnosti.
U savjetskoj književnoj egičiol taltvu ocena .De posštoji: Tolstoj je u zavr šnoj fazi} svog stvaronja bio hvuijen skoro bez ikakve rezerve, uz &msbiUDO prečutkivanje slabijih dela, kao po *ckom dogzsoru. Vjnčeslav Šiškov tvr* dio ie, na primer. da je jezik romana »Petar Prvi« »sočan, muzikalan, otmen j, u isti mah, ubedljivo. jednostavan« Ukoliko je reč o jednostavnosli Tolstojeva jezika qa tom delu tvrđenje Vjačeslava Šiškova je netačno. Tolstoj je i sam osećao da je na nekim mestima svoga romana bio odveć mnogorečiv i da je zapadao u prekomernu jezičku gizdavost i šarolikost. z,ato je prilikom redakftiranja romana posvetio veliku pažnju otstranjivanju svakojakih jezičkih »šljokica« koje u suštini samo opterećuju delo. Tolstoj je dosta postigao u smislu jezičkog samoograničehja, ali nije priveo taj posao kraju. Neosporno, on je majstor stila, veliki znalac ruskog jezika, i fo ne samo savremenog, nego i onog kojim se govorilo u doba Petra Prvog. Ali na mnogim mestima njegova romana to znanje teži da se uzdigne i izdvoji kao nekakav samostalan cilj.
Hvalospevi sovjetskih kritičara zaklanjali su ona Tolstojeva dela koja po svom nivou nisu bila dostojna njegova falenta, kao što je, na primer, drama »Caričina zavera«.
Očigledno je da je taj panegirični ton učinio rđavu uslugu književnom nasleđu A. N. Tolstoja, koje, nepristrasno ocenjeno, ima po svojim najvećim dometima krupan značaj. Taj se značaj najjače ogleda u romanu trilogiji »Hod po mukama« i jstoriskom roman »Petar Prvi«.
Temama iz epohe Pefra Prvog Aleksej Tolstoj se obraća prvi put 1917 godine, u pripoveci »Iskušenje«. Tokom dvađesetih godina on prikuplja i proučava izvore za veliki roman iz te epohe i daje nekolil:a manja dela o njoj. Zatim pristupa pisanju romana »Petar Prvi«, na kome je radio sve do smrti (umro je 14 februara 1945 godine).
Roman je ostao nezavršen i pretrpeo bi, vrlo verovatno, niz stilskih i kompozicionih '\izmena da je Tolstoj stigao da ga završi i obavi još jednu redakciju. Ali i onakav kakav je, pored izvesnih suvišnosti u jeziku i stilu, i pored mestimične kompozicione glomaznosti, ovaj roman znači široko i mnogostrano osvetljavanje epohe Petra Prvog — tadašnje Rusije i, naročito, borbe protiv njene strahovife, vekovne zaostalosti. Zanimljiva je i sama stvaralačka evolucija Alekseja Tolstoja u odnosu na temu o kojoj je reč. Dok je 1917 godine prikazao Petra kao čoveka koji je bio kađar da sam, bez ičije pomoći, nezavisno od istoriskih uslova, preobrazi Rusiju, A. N. Tolstoj u romanu »Petar Prvi« pra-
vilno prikazuje Petrovo delo i njegovu zavisnost od tih uslova. Petar je dat kao nužna i istoriski opravdana pojavna u vremenu u kome je počelo lomljenje dotrajalih kalupa i okvira, u kome se velikom snagom osetila potreba izbijanja na širi i značajniji put. U Tolstojevu delu Petar je oličenje snaga koje se suprotstavljaju dotrajalim oblicima živofa i spremne su da se bore protiv svih faktora učmalosti i tvrđokorne bojarske konzenrvativ-
thosti, Kršenje korena svega Što pretstavlja staro prikazano je u romanu onBsko kako je u stvarnosti teklo kpo vrlo dug | složen proces, koji je na mahove prelazio u ogorčene sukobe. Taj proces. dole često. prikazivan u nekakvom 'Đmayadnom sjaju, kao niz uspeha koji se ređaju skoro bez predaha. dobio je u Tolstojevu đelu obuhvatan realistički odraz. Bilo je to doba jasno ocrtanih suprolnosti, doba u kome se aa. mržnju odgovaralo istom merom, u kome su svaki čas padale glave i nije se znalo za milost — i taj vihorni, teški dah epohe Petra Prvog sa svom njenom oporošću i SsUurOVOšću prožima stranice 'Polstojeva dela. Ima u njemu, doduše,i mesta koja bi sažimanjem i jasnijim sklopom mnogo dobila. Nađe se i poneka stranica koja se ne uzdiže iznad majstorski prepričanog istoriskog materijala, ali u celini (ukoliko se o jednom nedovršenom romanu može govoriti kao o celini) ovo delo umetnički snažno daje epohu i ljuđe.
A. N. Tolstoj nije nameravao, kako izgleda, da prikaže celu epohu Petra Prvog. Glava koju je napisao pred smrt slika opsadu i zauzeće Narve, tj. jedan ođ događaja iz Petrove mladđosti. Prema autorovoj zamisli, roman bi trebalo da se završi bitkom kod Poltave ili pohođom na Prut.
Počevši od Petra, koji je naslikan u svim glavnim „aspektima njegove graditeljske, smele i snažne, ali okrutne i neobuzdđane prirode, ljudi u Tolstojevu delu oživljeni su u onom tipičmom, svojstvenom ne samo vremenu i sređini, nego i njihovim staleškim osobinama i pogledima na svef. Kao i u svojoj povesti o Ivanu Groznom, Tolstoj je u »Petru Prvom« posvetio naročito veliku pažnju likovima bojara ponosnih na poreklo, vezanih za »svetu starinu« 1 ubeđenih u svoje pravo da vode prvu reč u zemlji samo zato što pravo nije osporavano njihovim dedovima i »radedđovima.
Iz stare prestonice s njenim dvor=cima, mučilištima, nemačkim kvartom, bojarskim domovima i prljavim krčmama radnja se svaki čas prenosi na brođogradilišta i bojišta, u bedne izbe seljaka koji vekovima trpe i pate, na drumove gde vrebaju razbojnici, na obale širokog Dona, u Arhange]lsk, Carigrad, Hanover... Sva snaga oluje, koja je rušila staru dotrajalu »vizantisktui Rusiju«, odražena je u Tolstojevu delu, a pokazano je da su novome u mnogom čemu bili dati samo spoljni oblici koji još nisu zadirali u srž i koji su nailazili na vrlo jak otpor. Tako na primer, smrt Leforta, Jednog od najbližih Petrovih saradnika, izaziva među Moskovljanima veliku radost: »Crče prokleti savetnik«.
Zagrebačko izdavačko preduzeće »Novo pokoljenje« poverilo je rađ na prevođenju »Petra Prvog« Stjepanu Kranjčeviću koji je savlađao mnoštvo teškoća vezanih za složen, pun refkih reči stil originala.
Lav ZAHAROV
| | __|_____________________________________
Voče savinmene lirika
U Beogradu, na Kolarčevom univerzitetu 16 decembra uveče održano je uspelo veče savremene jugoslovenske lirike.
Veče je otvorio književnik · Dušan Matić. koji je istovremeno u svom dužem i uspelom izlagamju istakao značaj pesnika i njegov dug prema narodu.
Posle uvodne reči Dušana Matića članovi Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta čitali ·su pesme devetorice naših savremenih pesnika.
Mata Milošević pročitao je odlomak iz poeme »Dušica Stefanović« od Desanke Maksimović, Raša Plaović pročitao je odlomak iz poeme »Id-
redu mij&limo na vanrednu Ptujske Gore.
'Što se tiče slikarstva, na izložbi je najstariji ekeponat fragment freske Poklonje. nja 5V. Tri Jerarha iz Vrzdenca (početak 14 veka) koji je interesantan i u neMoliko retuširan negativni otisak originala koji je još očuvan na prvobithom mestu; malter kojim je freska bila kasnije „prekrivena skinuo je prilikom rastaurisanja toliko boje, da je bilo moguće sa nekim konturama
plastiku sa
Detalj »Ramenite Marlje« — iz crkve SV. Tri Kralja nad Vrhnikom
obnoviti na njemu negafivan otisak originala. Iz iste crkve su i fragmenti fresaka furlandskog pravca Moji ie sa svojim djotovskim formama preovlađavao u Sloveniji krajem 14 i početkom 15 veka, Kranj~
ski slikar iz sredine 15 veka, majstor Ja-
barska balada« od Jovana Popovića, Marija Crnobori pročitala je pesmu ' Skendera Kulenovića »Pred zume i tapan«, Mata Milošević pročitao je pesme Dušana Kostića »Volio bih« i »Tiha pjesma«, Marija Crnobori pročitala je pesme Oskara Daviča »Balađa o robu«, »Odlazak« i »Neznana sen«, Ljiljana Krstić pročitala je pesme Riste Tošovića »Zavičaj« i »Cvijet u zgarištu«, Raša Plaović pročitao je pesmu Tanasija Mladenovića »Venecijanski motiv«, Ljiljana Krstić pročitala je odlomak iz poeme »Mrak nad našim krovovima« od Ljubiše Jocića kao i pesme Stevana Raičkovića »Gazimo po lišću« i »Bez naslo-
va«.
nez Ljubljanski, MirkOnidć le nizom kopija, a njegova radionica velikom kopijom freske sv. Nedelje iz Crnogroba, koja je značajna po nizu prizora iz svakodnevnog života srednjovekovnog čoveka, Primorsicogorenjski pravac iz sredine 15 veka reprezentuju kopije fresaka iz Prilesja kod Soče sa svojom karakterističnom grafičkom notom, dok poznogotski realizam najlepše odaje kopije fresaka s Jezersko# i s Križne Gore iznad Škofie Loke. Preskce sa sv. Primoža iznad Kamnika već prožima renesanski prizvuk, U galeriji su zastupliene sa dvema kopijama iz ciklusa Bogorodičin život.
Na taj način današnji posetilac liublianske Narodne galerije može da ima lep nregled razvoja slovenačke srednjovekovne umetnosti, ma da je izložba, zbog oskudice u prostoru, sabilena samo u dve sobe. Naročito treba istaći da je takva izložba vanredno važna i za stvatanje naše nacionalne svesti, jer mam ona sveđeči da su naši daleki preci, uprkos pritisku stranog gospodara i ropr&ih patnji, čuvaiući južne granice Evrope protiv fturskih napada, živeli punim kulturmim životom i u svolim bolovima često davali čak i maistore koji su umeli izraziti lepotu sm istom iskremošću kao i umetnici čija imena ceo svet izgovara sa najvećim poštovanjiem. U tom vremenu koje nam, sem oskudnih molitvenih obrazaca, nije' očuvalo nijedne slovenačke· pisane reči, možemo slovenački duh
poznati baš po tim spomenicima umetnosti čijl izbor svojom lepotom danas ispunjava dve sobe slovenačke Narodne gal!lerije. I ako ova izložba postigne to da posetilac oseti boštovanje prema našoj proššlosti, koja je bila veličanstvena baš po svojim patnjama, ona će postići ne samo svoj naučni nego i svoj moralni cilj. Emililan CEVC
ar Ce arci
„vene
LL
050 1
o
PREMIJERA »VUĆJAKA« OD MiPHOBL.hl VA WRLEŽE U HRVATSKOM NARODNOM WAZALIS111 IJ ZAGRERU — Pre nekoliko dann romski ansambl hrvatskog Narodno kazališta izvee je petu premijem u OVO. god:Bšnjoi sezoni — »Vučjaka« od Mirosla, va K.rleže. <rležinu dramu režirao je Branko Gavela a glavne aloge tumačili su Vik, Podgorska, Sonja Sirek, Borivoj Šembera, Mato Grković, Drago Krča, Emil Kutijaroj Sven Last» i drugi članovi drame. .
HRVATSKI KNJIŽEVNICI U ZONI Be SST-a — JIrvatski književnici Vjekoslav Kaleb, Šimoe Vučetić i Slobodan Novak bo. ravili su prošlih dana u Zoni »B« Slobodna Teritorije Trsta. Njima se iz Rijeke prie družio talijanski književnik Pietro Rismon= do, Jirektor Talijanske drame riječkog Nas rodnog pozorišta. Oni su zajednički nastupili na Književnim večerima u Materadi (9 XII) u Bujama (11 XIUD, gde su Čitall svoja književna dela, Kaleb, Vučetić i No. vak na hrvatskom, a Tismondo na talijan“
'om jeziku. Rismondo je čitao i radove još dvojice talilanskih književnika iz Ju. goslavije: Frosa Sekvija i Lucifera Mars tinija. Hrvatska i talijanska publika pri. mila je veoma srđačno književnike i toplo pozdravila njihov zajednički nastup. ;
GRUPA PISACA IZ SRBIJE GOSTUJB U HRVATSKOJ — Književnioi iz Beograđa Drsanka Maksimović, Oskar Davičo, MIhailo Lalić, Tanasije Mladenović i Eli Finci gostuju u drugoj polovini meseca decembra " „vatskoj. Oni će u Zagrebu održati dve književne večeri, jednu u Domu Jugoslovemske armije i drugu u koncertnoj dvorani »Istra« Zatim će gostovati u Splitu i Šibeniku. v
PRVI MUZIČKI ČAS U NOVOJ SALI UDRUŽENJA MUZIČKIH UMETNIKA SRBIJE POSVEĆEN BAHOVIM DBLIMA — Svečano je otvorena koncertna sala Udruženja muzičkih umetnika Srbije na Topličinom vencu, muzičkim časom posve» Čenim stvaralaštvu Johana Sebastijana Baha. Posle wvodnog predavanja Petra Bingulca. izveden je koncertni program, Prof, Fmil Hajek izveo je na klavičembalu, između ostalih Bahovih dela i čuveni italijanski koncert. Violinistkinja Margareta Nuri-Andrić istupila je sa jednom solo tačkom, a članica Beogradske opere Anita Mezetova otpevala je nekoliko Bahovih pesama. Otvaranje koncertne dvorane pretstavlja značajam događaj u kuiltumom životu Beograda. U ovoj sali negovaće se prvenstveno kamerna muzika izvođenjem onih dela koja me spadaju u standardne kompozicije ' svetske mužičke literature, ali koje imaiu ogroman vaspitni značai. Istovremeno Udruženje muzičkih umetnika Srbije vodiće preko ovih muzičkih časova stalnu borbu za kvalitet izvođenja, putem raznih audicija pred muzičkim stručnjacima i drug!m formama rađa, Udruženje će u ovoj sali stalmo pratiti razvoj svojih člamova. Kros ovu salu proći će i naši mladi muzički
umetnici.
OSNIVA SE MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI SRBIJE — Vlada NR Srbije donela je uredbu o osnivanju muzeja pozorišne umetnosti Srbile. Muze} će raditi na prikupljanju, proučavanju i izlaganju materijala od značaja za razvoj pozorišne umetnosti. On će sadržavati štampana i plsana pozorišna dela, spise o rađu i razvoju pozorišta, scenske skice i kostime, makete pozorišta i scena, i materijale o rađu i životu istaknutih pozorišnih umetnika u
Srbiji.
NOVO POZORISTE U LJUBLJANI — U Ljubljani će uskoro početi rađ novo Građsko pozorište, čiji ansambl'sačimjavaju uglavnom mlađi glumci ljubljanskog i mariborskog pozorišta, kao i nekih amaterskih scena. Ovaj dramski kolektiv, sastavljer od owo triđeset članova, pretstaviće se ljubljanskoj pozorišnoj publici premijjerama nOluje« od Ostrovskog, i »Tirkare« od Lesaža. Pozorište će posle toga osto vati na Slovenskom Primorju.
BIBLIOGRAFIJA
Bogdan Ciplić: Lekarska poseta, pripovetka. Jzdđanje »Matice srpske« Novi Sad 1950, ćirilicom, str. 19 cena ?
Vojin Jelić: Ljudi kamenjara, DTipOVUĆE ke. Izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb 1950, latinicom, str. 189, cijena 43 din, ·
A, S. Puškin: Bajke. Preveo Đorđe Šaula, Izdanje »Noyog pokoljenja« Zagreb 1950, latinicom, str. 41, cijena 31,50 din,
J. B. S. Halđane: Moj prijateli gospođim Learey. Preveo Teodor Peičić. Izđanje »No Vog pokoljenja«, Zagreb 1950, latinicom, str. 116, cijena 31 din,
Brazđa — časopis za književnost 1 umjetBOS br. 9 i 10, Saralevo 1950 god. cijena 50
»Letopis matice srpske« Novi Bađ, de cembarski broj 1950.
»Lumina«, časopis iz književnoeti 1 umetnost, Vršac, na rumunskom jeziku, br, 11 — 1950. cena 20 din.
Redakcioni odbor
Fran Albreht, Jovan Boškov-
ski, Joža Horvat, Dušan KRo-
stić, Tanasije Mlađenović, Jo-
van Popović, Mebmed Seilmović ı Mtiisto Tošović.
PRETPLATA ZA HNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemliu na 6 meseci 100 dinara | DA godinu dana 200 dinara
Za inostranstva na 3 meseca 65 dinara, nš 6 meseci '"r "inara .n godinu dana 260 dinara
Broj ć.kovnog računa 102-00320?0 Pošt. fah redakcije 61? Poštanski fah administracije 629
Rukopisi se ne vraćajn