Književne novine

GODINA IV BROJ 5

MATICA SRPSKA

ZARISTE KULTURE

POVODOM STO I DVADESET PETE GODINE

OD OSNIVANJA MATICE SRPSKE

okrajina, koja se poslednjih W&to~

tinu godina, ođ Mađarske bune,

naziva Vojvodinom, ustvari je već mnogo ranije bila pojam i imala sadržinu.

To je ona oblast u kojoj ođvajkađa nalazimo slovenska naselja stalno pojačavana prilivom našeg življa, U četrnaestom i petnaestom veku, kad delove današnje Vojvodine drže kao &voje feude despoti Stefan Lazarević } Đurađ Branković, Vojvodina je već naša. Pa i docnije, posle konačnog pada Srbije pod Turke (1459), sve do ugarskog „poraza kod Mohača (15926), ovi krajevi, a i ostali predeli severno i zapadno oko njih. pune se izbeglicama sa Balkana. To naseljavanje i stapamje priđošlica sa starincima produžilo se i kad su Turci osvojili Ugarsku i u njene slabo naseljene ili opustele krajeve počeli s juga dovodit: raju. Ali njeno definitivno potvrđenje kao srpske i južnoslovenske zemlje nastaje tek posle Karlovačkoga mira (1699), mira kad su Turci morali napustiti ove krajeve i kad su se u njih ko zna po koji put ulile nove maše srpskih naseljenika,

U osamnaestom veku, Srbi.su radom konačno osvojili Vojvodinu, isušili njeno tle, podvodno od mnogih razlivenih reka „iskrčili ritove i naplodili je zdravom i otpornom čeljadi. Korisni kao ratari, trgovci, zanatlije oni 6u bili dragoceni državi kao odlimi ratnici i graničari, i ma da su često lili krv i ostavljali kosti na svim razbojištima Evrope, tih nekoliko stofina hiljada duša imalo je snage me samo da se'sačuva, nego i da ojača i razvije 6evoju nacionalnu svest, prosvetu i kulturu.

Tek što se konačno ustalila granica ma Savi i Dunavu, Srbi, posle nekoli=

ho stoleća zastoja, opet počinju štam- „. hvaliti kao.naš,»Letonis« da je.prešao

pati knjige: „godine 1726 imlazi prva srpska modema knjiga, bukvar. A zatim osnivaju škole po zapadnom uzoru, stvaraju mođemu &rpsku literaturu, pokreću časopise i novine, zasnivaju movo slikarstvo, udaraju temelje pozorištu. Na početku stoleća nesređena i razbijena gomila koja živi u zemunicama, oni su na kraju osamnaestoga veka organizovan narod u uređe-

mim gradovima i selima, koji srpskoj"

kulturi daje Orfelina, Rajića, Dositeja· To je doba kad je Vojvodina mis&lila za eve nas.

Obično se govori o vitalnosti ŠSuma– ·dije, ali ie Vojvodina možda još vitalmija kađ se pomisli đa već od 1740 godine carska vlast naseljava po njoj Nemce i mnoge druge narođe da razbije kompaklnost našega življa u Vojvodini. U devetnaestom veknu fo se produžava svim mogućnim sw&redstvima, ali Vojvodina svemu odoleva, čak i rafiniranim šovinističkim metodama austro-ugarske · „aristokratije. I nije &lučaj što su ovi krajevi u oba svet= ska rafa dali vrlo veliki broj boraca za slobodu i jedinstvo južnoslo- mmskih naroda. kako, u doprovolj im korpusima na dobrudžanskom i ec}un&kom fronfu, tako i u odredima u Narodnooslobodilačkoj borbi, — omako isto kao što su našoj kulturi dali „Branka. Daničića, Jakš:ća, Zmaja, Lazu Kostića, a Srbiji i Crnoi Gori zajmili dobre prosvetifelje i činovnike.

Matica arpska naiboljie je sveđočantvo i potvrđenje te vitalnosti Vojvoime. .

Ona je njen izraz, verni čuvar njene kulture i njenih osobina, ognjište na kome se nikad nije gasio sveti plamen kulture i nacije. Ona je ujedno primer koliko je jači i trajniji svaki poduhvat kad počiva na kolektivu, a .ne na samosamom pregaocu.

Kad su Đorđe Magarašević i njegov izdavač Kaulicija naišli na teškoće u

izdavanju »Letopisa«, jednog od prvih srpskih velikih časopisa, književnik Jovan Hadžić sa šest patriotskih trgovaca osnovao je Maticu srpsku 26 januara godine 1826 ne samo zbog »Letopisa«, nego i da pomogne »rasprostranjenije književstva i prosveštenije naroda srpskog« uopšte, »da se

knjige srpske na svet izdaju i ras- ~

prostranjuju«. Osmovao ju je u Pešti, zato što je tada u Budimu bila jaka srpska elita i što je univerzitetska štamparija imala srpska slova, ali će Matica Srpska docnije preći u Novi Sad kao središte srpskog kulturmog i javnog života u Vojvodini.

Tako je u početku uspevala samo đa izdaje »Lefopis«, njena je delatnost docnije znatno proširena blagodareći dobrotvorima koji su osnivanjem raznih zađužbina umnožili sredstva i zađatke Matice srpske. Tako ie Sava Tekelija svojim velikim zaveštanjem omogućio učenje visokih škola mmogim generacijama dobrih siromašnih đaka, Petar Konjović je ostavio iza sebe toliko novaca da je godinama izdavana korisma zbirka »Knjiga za nnrod«, a niz drugih dobrotvora pomogao je te.je Matica srpska za posledđnjih sto i dvadeset pet gođina kao izdavač književnih i naučnih dela, kao pomagač školske omladine, kao osmivač velike biblioteke i muzeja, — jednom reči u raznim „oblastima našeg kulturnog života bila zaista žiža i središte ne samo Vojvodine, nego je zračila i u druge naše krajeve, Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Primorje, — 6vuđa gde je naša reč. e -

Rađiti i trajati sto dvađeset i pet godina bilo bi značajno i u mmnogo Većim građovima nego što su naši. Koji se časopis danas u Evropi može po-

što dvadeset i petu godinu izlaženja? Koja se kultuma ustanova ovalcve Vrste može dičiti ovako dugom i besprekidnom delatnošću kao »Matica &rpska«, i to gotovo čitavo stoleće pod tuđinskom vlašću, bez ikakve pomoći države i vlađe? Ko može da pokaže trista šezdeset tomova časopisa i katalog odabranih izdanja kao Matica Srpska? i Da je taj njen rad, to mjeno stalno izvršavanje zadataka, zaista đobar primer, svedoče nam mnmoga slična društva koja su i u nas i u drugim slovenskim narodima ponikla pođ imenom Matice: Matica ilinska, koja će se docnije nazvati Maticom hrvatskom, pa Matica dalmaftinska, Matica Slovenačka i još jedna Matica u Dubrovniku, Matica Slovačka u Turčanskom sv. Martinu u Čehoslovačkoj Matica Lužičkih Srba u Budišinu itd. U današnjim svojim mogućnostima kad je Matica srpska s »Letopisom«, 8 »Naučnim zbornikom«, s nizom svojih izdanja, sa svojom bibliotekom, arhivom, muzejem, knjižarnicom — u punom razmahu delafnosti, ona: je više nego ikad svetište kulture u Vojvodini, a time i u Jugoslaviji, više nego ikad izraz i tumač života, ne samo Vojvođine, nego i svih krajeva i narođa! Razvijajući se zajedno s našim narodom, prolazeći kroz sve faze našega narodnoga života, Matica srpska u &vom današnjem napredovanju i usponu još jednom dokazuje vitalnost Vojvodine i one njene osobine koje joj oduvek daju značajno mesto među ji noslovenskim pokrajinama. Vojvi dina i cela Jugošlavija ponosni su što ova kulturna ustanova postoji, to daje plodove, što ne zastaje nego se stalno razvija i napreduje, Božiđar KOVAČEVIĆ

Petar Lubarđa:

Studija za kompozi ciju »Bitka na Vučjem Dolu« ~

BEOGRAD, UTORAK 30 JANUARA 1951

Nisto Toš

ić

LIST ZA KNJIŽEVNOST I KULTURU

Uredništvo: Francuska 7, tel, 28–008 Administracija: Karđeljeva 31, teL 24-001

tad So

M oj će te brižni šapat u snu dugo,

dugo zvati,

a ti ćeš, s djevojčicom našom u naručju, teško zajecati.

Tješiću te ko pticu što je izgubila krila,

i reći: to si, draga moža, san ružan usnila.

Zaspaćeš opet mi na ruci, | preplašena mati,

a moj će te brižni šapat u snu dugo, dugo zvati.

Još iz naših snova vjetrovi nisu hladna zgarišta omeli,

a gavrani su opet sa njih poletjeli.

I još u našim nježnim srcima pjesme \ nisu zaboravile klanja,

a već plamen slute naša nemirna svitanja.

O reci, šta ću ako gavran opet grakne sa streha moga srca

i svojim kljunom staru ranu takne?

Reci,

šta ću ako mi se vjetar učini u krošnjama mokrim sanjivih topola

ko uhoda mrski u pomrčini?

I kad mi poslije one smrti tvoja pjesma

donese

šum plahoga mora,

šta ću ako mi u san đođe opet hladna Zelen Gora?

Da li đa odem daleko, u Košutnjak, u fravu

i među vlažne dlanove stegnem vrelu glavu?

O šta ću onda ako mi se s grane javi zlosretnica kreja a srcu šapne mrazna jeza:

u plamenu grca daleka Koreja?

Mogu li, o reci,

mogu li tada

preko tih dalekih rana

s tobom biti miran

i brati srećan osmjehe

naših rascvalih jablana?

PROSLAVA MATICE SRPSKE

Na dan 27 januara održana je u Novom Sadu proslava povođom 125-godišnjice osnivanja Mafice srpske, .

Svečanoj akademiji prisustvovali su: potpretsednik Prezidijuma Narodne skupštine PNRJ Moša Pijade, pretsednik Vlade NR, Srbije Petar Stambolić, pretšednik Saveta za nauku i kulturu FNRJ Rodoljub ČolaMović, potpretsednik Vlade Narodne Republike Srbije Jovan Veselinov, ministar Vlade Narodne Republike Srbije Mitra Mitrović, pretstavnici Saveza književnika Jugoslavije i Udruženja književnika svih naših republika, kao i mnogi drugi kulturni i javni radnici.

Tom prilikom drug Moša Pijade u

KWJIŽEVVOST U RADIO-EMISIJAM

Piše:

(Crtež Džumhura) ĐUZA RADOVIC |

rzinom kojom radio-talasi pre-'

i sveta i čine je pristupačnom sva– kom čoveku, bez obzira je li on pismen ili ne, učinila je đa i za književnost radio dobije veliki značaj. Književnost i muzika, više od. drugih umetnosti, od slikarstva ili vajarstva na primer, dobile su u radiju moćno sredstvo za svoje širenje. Pored sve masovnosti savremene štampe i štampane ili na koji bilo drugi način umnožene ljudske reči, rađio-emisije su ne samo brže, nego i pristupačnije od ma kojeg dosadašnjeg načina za saopštavanje ljudskih misli. Tu vejiku tekovinu čovečanstva danas s ušpehom koristi i književnost. Radiotalasi omogućuju književnosii đa prodre do najširih „narodnih masa, da priđe ljudima koji su bili lišeni mogućnosti da uživaju u tekovinama kulture, da pomoću književnosti, najpotpunije od Svih umetnosti, ljudski najšire i naipristupačnije, oplemenjuju svoj duh i razvijaju svoju misao na jedan način koji od njih zahteva najmanje napora i najmanje utrošene enengije.

Ali baš u tome leži i velika odgovornosti Pa i pred ljudima kojima on prenosi odl]omke književnih dela i pred samom Književnošću. I ne znamo gde je opasnije pogrešiti: ili ogrešiti se o književnost, ili ogrešiti se o

| Bu: ljudsku reč u sve krajeve

ime Prezidijuma Narodne «ekupštine FNRJ za zasluge u organizovanju književnog, naučnog i umetničkog života, za predan kulturni rad u izgradnij socijalizma predao je prefstavniku Matice srpske doktoru Milanu Petro-

„_viću Orden zasluga za narod I Toeđa,

kojom se odlikuje ova značajna kulturna ustanova. .

O značaju Matiće srpske i nienom razvojnom putu govorio je književnik Mladen Leskovac.

U okviru proslave Novošadsko narodno pozorište dalo je svečanu pret-

stavu Trifkovićeve »Izbiračice«, a Matica srpska priredila je izložbu slika.

one milione ljudi koje u jednom trenutku preko radio-talasa udružuje ista misao ili isto osećanje koje im sugerira glas iz radio-stanice. Upravo tu i ne postoje dve stvari, jer ogrešiti se u jednom konkretnom slučaju radjio-emisije posvećene književnosti, &labim izborom ili čime sličnim, to u istom momentu znači ogrešiti se i o šve ome mnogobrojne ljude koji tu emisiju slučaju. •

Za izbor književnih tekstova koji će biti preneti preko radija traži &e, pre svega, pouzdano poznavanje široke oblasti književnosti, čak i do najsitnijeg detalja, kao i razvijen ukus i pravilan kriterijum. To istovremeno znači i pravilan kriterijum u određivanju onoga što treba dati slušaocima, onoga što će njih zanimati i što će im pomoći da se što bolje orijen= fišu u pogledu našeg i opšteg književnog nasleđa, a talo sto i u pogledu savremene književnosti.

Teškoća, međutim, ne leži u tome. Pravilan kriterijum i potrebno poznavanje i savremene književnosti i književnosti uopšte pretpostavljaju se sami po 6ebi za one ljude koji su odgovorni za taj posao, Teškoća leži u onom što je, moglo bi se reći, tehnička strana toga problema. Vreme koje radio može dati iednoj emisiji pDosvećenoj književnosti ograničeno je. "To vreme je čak i fiksirano na određeni broj minuta. U književnim delima zbog toga treba fražiti ono što bi bila relativna celina, ni manja ni veća od te vremenske dužine. To je katkada za izvesna književna: đela teško postići. U takvom slučaju ređaktor emisija primoran je da &ebi da &lobodu koju ne bi smeo imati prema Eknjiževnom delu i da sam, skraćujući, {zostavljajući pojedine delove, rečenice lili pasuse, kombinuje celimu koja vrememski i inače odgovara radioemisiji od toliko i toliko minufa.,

U vezi & time :skrsava ceo niz drugih pitanja koja ovom prilikom ne možemo ni dodirnuti,

Jedno od tih pitanja, koje mi &e

· čini najaktuelnije, pa čak i najvažni-

je, moramo ipak ovde posebno izdvojiti i makar najkraće podvući. To ie pitanje dobrog, umetničkog čitamja književnih tekstova u rađio-emisijama. Čitanje, dobro, umetnički adekvantno čitanje književnog teksta zahteva ne samo ođređenu vežbu i iskustvo u fom poslu, nego i

''Dobrice Milutinovića, Raše Plaovića,

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

PRIMERAK 4 DINARA

_ _O EDNOJ —_KULTURNOJ EDICIJI

Nta izdavačka preduzeća uspola su da izgrade svoj lik, da svojim

izdanjima daju pečat mačajniji od inicijala i zaštitnog znaka preduze–ća. Prijatelji knjige koje neodoljivo privlači svaki knjižarski izlog, koji pažljivo razgled..ju sva izložena izdanja, mogu sa skoro nepogrešivom sigurnošću pogoditi čije je koje izdanje, Tome je mnogo doprinelo razgraničonje izdavačke delatnosti između pojedinih preduzeća, kao i stvaranje raznih serija-i biblioteka koje čitaocima olakšavaju orijentaciju. Pored toga, kod mnogih izdavača ispoljava se sve svesnija težnja da se svaka knjiga pojavi u opremi koje je u skladu sa

Ilustracija Ljubice Sokić za »Pripovetke«e L. Lazarevića

njenom sadržinom i namenom. Sve je to dovelo do izvosnme jedimstvenosti u spoljnom lilu izdanja jednog preduzeća, jedinstvenosti koja nije ni jednoličnost ni jednoobraynost, već — mo-

linstveni stil, For-

glo bi se reći mat, pove, teksta, čifol olet cbicktivnih •lemenata koj uju ]}ik jedne publikacije može i nizu publikacija da udari pečat skladne celine jedinstvenog stila. Takav stil freba negovati kao jedan cd uslova kulturnog izdavanja knjiga. Prefstojeća izložba knjiga jugoslovenske izdavačke delafnosti, koja se otvara 1 februara u Beograđu, pružiće veoma bogat pregled razvitka kvalitativne umetničke opreme knjiga

određene &posobnosti za po-

8ao. ) Naše radio-stanice to pitanje čitanja književnih tekstova rešavaju uglavnom pomoću glumaca. To je i prirodno. Glumci su još uvek jedini ljudi u našoj sređini koji taj zadatak mogu izvršiti s odgovornošću i s potrebnim umetničkim kvalitetom. Ali i pored vrlo uspelih čitanja, recimo

taj

Mate Miloševića, Ljubiše Jovanović i još nekolicine drugih naših dramskih umetnika, mi još uvek imamo veliki broj „emisija u kojima se književni tekstovi, naročito pesme, ne čitaju dovoljno dobro. Čitanju književnog telsta mora se obratiti ista ona pažnja koja se zahteva pri izvođenju jedme muzičke stvani· Ceo taj tekst u radio-emisiji zavisi od njegovog voka]lnog interpretiranja; slušalac je tu upućen samo na' reč, samo na zvuk, na ton i boju te reči bez ikakvog drugog efekta koji bi izgovorenu reč mogao dopuniti i poduprehti. Na .pozornici, na primer, to je drukčije. Tamo reč prati gluma, mimika, jednom rečju cela umelnička ličnost izvođača, pa čak i celog kolektiva. Ovde je sve samo reč, Stoga je to ovde i mnogo teže ostvariti. Zato i dobni i odlični glumci ne moraju uvek biti i dobri čitači, Sem foga i najbolji čitač ne može čitati s istim uspehom sve vrste knjjževnih tekstova, onako kao što i najbolji glumac ne može igrati sve vrste uloga. Ni u tom pogledu ne vođi se uvek dovoljno račuma. Ttd.

Smatram, zato, đa bi bilo meophodno da jedna radio-stanica sama mora imati svoje čitače, kojima bi to bio glavni, ako i ne jeđini posao. Takav čitač bi onda, u zajednici &a ređiteljem ili urednikom emisije, imao moEgućnosti da se za emisiju priprema, da odabrani tekst, studira, amalizira i čitalački obradi, a ne da pošle jednog ili dva čitanja ma brzu rum izlazi pred mikrofon, što ređovno ide na štetu i teksta koji se čita i umetnika koji tekst interpretira. Samo, dakle, ša sopštvenim sfalnim čitačima to DbDitanje će, po našoj oceni, moći uspešno biti rešeno u našim književnim rađio-emisijama,

A šta da kažemo za ono anonimno objavljivanje u štampi emisija posvećenih književnošti, koje &ve idu bez obzira koji je pisac — pod eti. ketom »književni prilog« ili slično? Zar je svejedno slušaocu šta će. naći iza te etikete? ·

kod nas čemu ranije izdavačka pre= duzeća nisu posvećivala dovoljnu pa” žnju. 1: Ovde je reč o izdavačkom preduze=ću »Jugoslovenska knjiga« koje u velikoj meni zadovoljava sve zahteve kulturnog izdavanja knjiga kao faktora u službi našeg kulturnog preporoda. Izdavačko odeljenje »Jugoslovenske knjige«, osnovano 1948 godine, postavilo je, od samog početiza svoga rađa, dva rukovodeća principa: kvalitet i solidnost u izboru i pripremi teksta dela naših klasika i starijih pisaca, i grafička oprema izdanja. U tom cilju je »Jugoslovenska knjiga« okupila veći broj stručnih saradnika izi cele zemlje, naučnika i umetnika, Njihova saradnja omogućila je Izda= vačkom odeljenju da izda uzorno ure= đenu biblioteku jubilarnih izdanja nas ših starijih pisaca. Opremu dela vrši li su akademski slikari Dušan Ristić Ljubica Sokić, Pera MilosavljEViP Olga Heker i drugi poznati naši slikari, dok su u umetničkom savetu za umetničko-grafičku opremu jzdamja. »Jugoslovenske Knjige« akademski slikar-majstor Milo Milunović, knji ževnik Oto Bihalji-Merin i umetnile BEBduand Stepančić, Član ovoga savefa do svoje smrti bio je i poznati umot= nik-grafičar Dušan Janković, E: Prošlo je više od' dve godine otkako je izišla prva knjiga ove biblioteke jubilarno izdamje »Gorskog vijenca«. Uskoro zatim izdato je na slovenača kom jeziku »Sto pesni« Otona Župan< čiča prilikom pesnikove sedamdeseto« godišnjice. Sledeća dva izdanja su i-* zabrane pesme Đure Jakšića i Silvis ja Kranjčevića. Godine 194 izišle u »Pripovijesti i pričanja« StJepana Mi frova Ljubiše povodom 125-godišnjice , nejgova rođenja. Iste godine Za Pproslavu 1?5-godišnjice rođenja Jakova; Ignjatovića objavlien je »Večiti mla= doženja«, a za 50-godišnjicu smrdi 'Svetolika Rankovića izdat je njegov roman »Gorski car«. Proslava Tvama Mažuranića obeležena je izdanjem njegovo epa" »Smrt Smail-age Čengi« Ća«. Tzdata su »Pisma iz Italije« I,jw»

· bomira Nenadovića, kao i roman Am

te Kavačića »U registraturi«., Svake cd ovih jubilarnih izdanja popraćemo je predgovorom, koji je ustvari /ite= Tarno-istoriska i kritička studija iz pe• ra najistaknutijih poznavalaca jugo

slovenske književnosti. Tako je »Jugoslovenska knjiga; služeći kulturnim zadacima, izdala wu

umetničkoj opremi dela naših pisaea, koja i.u inostranstvu i u zemlji pret» &tavljaju novu jugoslovensku knjiguy

U štampi se nalaze i uskoro će izid Ći još nekoliko dela naših starijih pis &aca, i to: Pripovetke Laze Lazareview ća, Ivana Cankara i Stevana Sremca\, izabrane pesme Hranka Radićevića & na slovenačkom jeziku, pesme Franc3/ Prešerna. Iz memoarske literatur& »Uspomene iz detinjstva« Imre Tkal ca i »Memoari« Prote Matije Nena«dovića, kao i romani »Poslednji Sti pančići« Vjenceslava Novaka i »Seljaa čka buna« Augusta Šenoe. Na makes donskom jeziku »Jugoslovenska nja ga« izdaje »Antologjju mahkedonsi:6 lirike«. ii

Iz dramskog nasleđa, koje je ožive. lo na našim pozornicama, objavljujd se komedije Sterije Popovića i Držis ćev »Dundo Maroje«. |

Poređ ovih dela, knjiga« publikuje i dela sa reprodđuk« cijama mašer likovnog stvaralaštva, Dosad je objavljena iluštrovana knji ga »Srednjovekovna' umetnost Srbije i Makedonije« na 6rpskohrvatski

ruskom, engleskom i francuskom jezMi .

ku, a u pripremi {e »Skulpfura nari da Jugoslavije u XIX i XX veku« »Grafika« Ljube Tvanovića. Ove knj Fe štampaće se na našem i na meko' liko stranih jezika, što će stranim na<' učnicima i umefnicima olakšati upo= znavanje našeg likovnog &tvaranjay' Za oba ova dela napisao je predgova j re i izvršio izbor radova za reprodu ciju Kmjiževnog Ofo Bihalji-Merin. „Pored ove grupe izdanja »Jugosl Venska knjiga«, na isto tako vi kvalitativan način, oprema i sva os; la Svoja izdanja. Naročito se pažnj posvećuje izdanjima naših dela, ka umetničkih tako i političkih, na st; nim jezicima, } na stranim jezicima dosada ai

časo!

koji od prošle godine izlazi u naročitd ulusnoj i bogatoj opremi. ||

Do obrazovanja Bibliografskog imstiwtuta FNRJ »Jugoslovensika Imjiga« i davala je i bibliografsku dolkumehtaw' ciju. Tako je, završno &a 1950 rodja nom, izdala 30 svezaka Bibliogra?fskod mesečnika i bibliografije za OSIM 1946, 1947, 1948 i 19409. U štampi je Ju "oslovenska bibliografija za 1945 gd đinu., |}

U imdavačkom planu »Jugoslovens. ske injige« za 1951 godinu maročito je predviđeno izdavanje naših raznih književno-umetničkih i političkih ma terijala ma raznim stranim jezicima Ova literatura treba da upozna sv 6ku javnošt sa našom socijalističko štvarnošću i borbom naših naroda. Izgradnju socijalizma. ei)

sžmo ije KRSMANOVI

|! »Jugoslovenskef ž