Književne novine

~ - SMRT FAŠIZMU =" SLOBODA NARODU

\ )

PRIMIV;RAK 4 DINARA

·'GODINA IV Uredništvo: Prancuska 1, teL 28-098 BROJ 8 Administracija: Knrđeljeva 31. tel 24-001

BU. RSK MMMJBI _ PEDESETOGODISNJICA BURGMRSKI PISCI U SLUŽBI _ PEDESETOGODISNJICAL

Uže vreme, četrđeset pete, če- 55 BR RO OPOĆA a 1 taj Anton »Šilo«, .. rdeset šeste i sve do četrdeset |} | ako barem Kiril izlaže, objašnjava na anašnjem čitaocu Marka Milja- / i od tanafiih filigrana u koje je utkana osme godine, u nekorijko navrata, po- U ovaj način: ı D nova nije lako uspostaviti onaj Viao Lafković ljudska duša. Naša Hovodhe, junačka ·

setili su bugarski pisci našu zemlju, u »— Drugovi, kaže »Šilo«, ja sam i prisan dodir sa piscem koji je nužan pesma, na primer, Memoari prote -

grupama i pojedinačno. Kao i njihova ranije poznavao život druga Červen- da bi se potpuno uživeo u književno bine originala i na taj način donekle Mateje, Gorski vi jenac, Vukovi vlada i rukovodstvo, kleli su se i oni 1 kova. No sad razumem zašto nije rđa- · delo, i to uglavnom iz dva razloga. kao da bogatstvo književnog dela ~ istoriski ogledi, Smail Agina smrt i tada, i usmeno i pismeno, i rečju i pe- Tanasije Mladenović vo da se potsetimo na neke stvari. ada je taj prekaljeni borac pod sta- M. Miljanova okivaju u kakav sta- ~ tako dalje, pisana su krvlju naroda i rom, na večitu vernost i prijateljstvo, Najpre, i ja, kao i drug Cervenkov, · Yrost zamenio handžar perom, on jejoš rinski kovčeg kao začarano blago. krvlju pisaca. U ovu literaturu idu i na večitu zahvalnost i ljubav prema | treba da mrzim neprijatelja. Samo na uvek bio sav u shvatanjima one bor- Francuzi izdaju Rablea najčešće u o- „književna deja Marka Mi.ljanova. Mi

našoj zemlji i našim narodima. Nije- NIE . nekoliko koraka od nas naaze se ti- 5 iačk di kojoj je poni- priginaimom jeziku toga pisca, ali ima is iepivi, : še !storli 3 OLOLO ] RCOINLN U rimili u/oge ratnih provokatora. Oni i i ini i „ene seljačke sredine u kojoj je poni- 1! . {ER URK SAO La. BiSDO 'SEIViA Što Hapa" je PistOriJRI OBE dan epitet i kompliment nije im bio efajoo a DODAO La Ada svoje aici Svi znamo šta pretstavljaju i | kao i u čijoj je borbi zauzimao jedno i popularnih, adaptiranih izdanja za zla u krvi, a! kad je to već tako, ondovoljno jak i izrazit kad se rađilo O Tonjje izjave i data obećanja, nego se ta:,&u, sve. sposobni.« od prvih i najistaknutijih mesta, ako široke krugove današnjib čitalaca. da najdublju istinu o nama sadrže uzdizanju naše revolucije, Partije * ruve:da ne znaju ni za“istoriju..”Za Pošto je otsvirao prvu šovinističku ne baš i prvo i najistaknutije, ı ceo Trebalo bi jedno takvo izdanje M. Mi- reči krvlju pisane. : ea bea: Beo O alibovin O žiih\ne 53e zakoni dijalektike;(barećn O Oaat U) taa na SLU pa na- njegovo književno delo prožeto je ·OČAVe IH TAGOASG IREĆOKO (Da onf utvrđeni): kod njih se istorija po- VOG “ato i studčati i »narGde „vode |PkTGž,naskroz (im Shvatanjima, Ta nicama njihovih novina i časopisa, u wia.V-lj.8, Savo sad d' SVorh. 8Višečne, brigu o graničarima i šalju im pakete shvatanja su, međutim, odraz minustihu i = _Prozb u DOT DaTaRIn Č- »socijalističkom« vidu. Pa i raniji ve- i Pa y: kojima u svemu odobravaju lih vremena kad se »dovršavao periGOŠ Ld rarnim publikacijama. »Vi- likobugarski šovinizam »dijalektički je Djihov » ulturno-prosvetni rad« (»Vi od naših seljačkih buna i ratova, peeti Tita — to je događaj. Govoriti 8 ukinut«; sad je obojen novim, »socija–- bdite na granici protivu titovaca,ami „priod feudalizma, i počinjao državni nanjim — uspomena je za ceo života, lističkini parolama, te se i bugarski obećavamo da ćemo da učimo ...« ka- gcionalni život«, te su usled „toga za pisao je tada književnik Ljudmil Sto- Žžu neki studenti agronomije), pa za-. mnoge od nas, u ponekim pojedinosti- .

U Predgovoru izgubljenom dielu, M. Miljanov je kako je znao i umeo, nevešto ali vrhom sablje po granitu, izneo svoj književni program. »Ali rasudi, brate, — kaže on — je li pravo da se zaboravi sveti rad pravih junaka, a cvijeće i'rosa, potočić, ije-

ju, da vide jedan u drugom ono što je liko snaiažljivosti, koliko duboke lju- ·ćanje one majke čiji je sin nesrećnim

de Mužin, s dost:nom (tj. i mnogi dru-

· : : i ~ · : : ri . pot Ž s a jesma sla } janov, a zatim je dodao: »Pisci Jugo- rg ključuje: »Graničari pričaju o svojim ma i naročito po formama u kojima se a žensiB, OH ROAD JUG : :SdgU; &lavije i Bugarske treba da učine sve a S podvizima kao o običnim, svakodnev=~ ispoljavaju, teško shvatljiva. Danas i TLO TEA MN bi še O i LU), da bi naši narođi mogli da se upozna– > nim pojavama. A kolik osti, ko- i nije lako uneti u Ose- NR iva ČBE BOLO O 8 p M po) soliko smelosti, se, na, primer, nije 1 u : zarovjednicima, no Vule Neškov i Ra< :

ču 3 jeđan bugarski pisac, Georgi Karasla- Će v

čovečno, što zbližava ljude.« 'Nrugi bavi prema otadžbini i mržnje prema slučajem poginuo na dan svoje svadbe, ; e ; . Saba

| neprijatelju je potrebno za to!« pa ona to krije ceie noći od svatova Br o 1 diče io BBaYaD Si oka

vov, u trenutku, kako se činilo, iskre– OL 70 I da bi dokazao kako su bugarski “a ne bi remetila svadbeni obred i sjubođnori Stari 'VojVoda, Jid2 Jo bd * Avi Ž i OE | 27 ; aq 78 Mia RPS : iti SB Er i ano! St j} };

nog oduševljenja, napisao je sledeće: 4 graničari »snalažljivi«, snalažljivi neu . gostima prekratila veselje! Drugi umu ep:gonsku ZaphožerD Zoran t|a

»Onaj koji je video Tita svojim očima, onaj koji mu je čuo glas i osetio misao, lakše i potpunije može sebi da objasni zašto je taj čovek mogao da preobrazi jugoslovenske mnarodđe i da ih izveđe na široki i svetli put srećnog i slobodnog razvitka. Moći će da razume zašto cela Jugoslavija stoji nepokolebrjivo iza njega; zašto su nade svih položene u njega; zašto i mlađi i tari skandiraju njegovo ime u jeding#tvenom, moćnom, borbenom maršu.« Treći bugarski pisac, pesnik Mladen Isajev, u prvom pasusu svog članka »Slavna Titova omlađina«, konstatuje da je đuga i teška bila borba slovenskih naroda protivu hitlerovaca, pa uzvikuje:. »Ai četvorogodišnja borba jugoslovenskih naroda protivu nema-–

provokacijama nego u tobožnjem hva-– razlog je u jeziku kojim stari vojvoda tanju »agenata Udbe«, Kiril prikazuje piše. Kao po shvatanjima tako ni po tartarenski lik drugog svog stražara jeziku M. Miljanov se nije izdvojio iz — Ranđela Georgijeva., svoje sredine; jezik kojim on piše to »- Imam ja takav metod protivu je BOVOT njegovog užeg zavičaja, Da neprijatelja, — hvaiiše se Ranđel Ta- mena Kuča, a taj govor ima mnogu raskonac, — dočekam ga da dođe sa- specifičnih dijalekatskih crta koje ga svim blizu do mene, samo na dva-tri Udaljavaju od književnog jezika, a i koraka, viknem mu silno i — svrše- Or ev ae e OČI KOR Pr LOA ; :: SF. cici} ini poteškoće u čitanju. Aii, d – nous Mim ip Tako je bo i sa MOC vaj dragi uzrok, neobičan ježik, sva- Marko Milanov a ı dolinicu i siđoh brzo nadole. Legoh u im danom sve više udaljava književ- debi 3 SO teb ii 1 . Marko Miljanov je sam lično najjedan šumarak i dočekah ga dok ne „no delo M. Miljanova od nas, dotle je janova 58 Ne Abi w 1Bafb nudim 0 -divniji i najskladniji pretstavnik »čojdođe do mene Upravih automat i nedavna teška borba koju smo pretu- mentarima. e bi trebalo aPIOPa o stva i junaštva«..Celo njegovo Kmnilviknuh iz sve snage: »Stojle A on — ili preko glave učinila da mnogo du- RUO Pe O OE OSA SH UO 0 ževno delo prožeto je jednom duboko od straha pade na zemlju ...« blje, a i lakše, shvatimo ljude o koji- stupnim najširim ČR EA PONE ijudskom etikom, et:kom čoveka muToromanski se, međutim ne zadr- ma M. Miljanov govori, a još teže bor- „Jer POO ODA i elo i d iljanov Čenika! 3 boba sad? visolivdeBijWBlojb JM žava ni na tome, »Reportaža« mora da bč koje nam sva je prilika pretstoje nije egzotika u kojoj mogu da uživaju · de, prožeto, je jednim često surovim, dt da čine njegovo delo svestrano aktuel- književni gurmani, nego je lo verna ~ alj potpuno izgrađenim „moralom u

čarskih slihotvoraca svoga vremena, a prirodu i on sam oseća, a lepotu i on sam Voli. A,i, prirodu oseća samo u njenom odnosu prema čoveku-borcu (»Pusta je gora i planina ... prazna je Vitomirica, hraniteljka i spasteljka srpskijeh mučenika ...«) a lepotu viđi pre svega i iznad svega u čoveku a ne na čoveku, i to naročito u čoveku borcu.

čkih varvara i unutrašnjih ugnjetača ay RIO O a ani e nim, i po svojoj herojsko-borbenoj sa- slika našeg života, duboka istina Gaa kome su normirani svi ljudski odmoslobode ne može ni sa čim da se upo- goslaviju kao izazivača Ruth sukoba držini i po čvrstim, Visoko moralnim | ma, koju treba da saznaju po mOguĆ- ~ si koji su se u datom trenutku mogli redi.« Četvrti bugarski pisac, Kamen kao »napadača«&, Zato on ia drao principima kojima je prožeto, · nosti svi. ro dpOJ i... ispoljiti i to normirani prema idealu Zidarov, rekavši u uvođu svog članka | · ; Što se jezika tiče, meni se čini da Jedan krvavi isečak naše istorije najviše čovečndsti. Da! »čoistvo i ju-

mestu i kaže kako »titovci često iza- ~ :%% "ebalo Živi na stranicama Marka Mi:ijanova i zivaju provokacije, pucaju na čoban- bi trebalo postupiti odlučno. “Treb

| ___Nezaboravni dani« kako će zbog po___ sete koju su učinili Titovoj Jugoslaviji

o : COLI .naštvo«, to je taj moral, a,i »čojstVO« i ; bi, mislim, za široke čitalačke krugo- ·živeće dok je našeg jezika. Ima u na- iznad junaštva i pre junaštva, jer je ___da im »pozaviđe sasvim opravđano ne {5 O OVO šlova stada na VOJ te- ve, njegov jezik što je moguće više šoj književnosti visokih umetničkih · „za M. Miljanova junaštvo samo jedan, saws „savremneniei nege 1. buduća ~po- ——-—-- JJ ee a —— 0 VO Ro GKHSB6S Ba S a ak IT "prilagoditi ~kurjiževnom „jeziku -čuva~ - -dozišanuća, zaskošnih slika, likova pu — istina bitan" i važan. ali jeđan od ele kolenja«, odaje sledeće priznanje: »Mi OM e mekoliko OMAp i I i Bad dolazi jući, naravno, kad god je to moguće, nih života; ima virtuozno kazanih ta; roemata »čojstva«. Iznenadićete se, mosmo i ranije poznavali junaštvo Jugo- Pb HAG ia »reportaže« Posle Oopi- svežinu i specifičnost njegovog izraza. nanih OTO preliva i TOO a O- žda, ali pogledajte pažliivo pa ćete slovena, ali taj drski, pogibe:jni usta- Džumhur: T. Mlađenović sa »užasa«, koji, po Kirilovoj pameti RPostoje izdanja starijih pišaca za na- buhvatnih misli ,ima sjajnih ODE se uveriti, kako je ovaj oxoreli borac nak protivu najvećeg neprijatelja čo- i pagpeti njegovih gospbdara dada u * MMuy.a~ postoje i popurarna. izdanja. i blistave prože, ali to sVe Ono i ratnik u svojim klasičnim Primjevečanstva izazvao je divljenje i OduU- inženjeri ratnohuškačkih ideja prave ~ Jugosiaviji od njenog »prelaska impe- Već je Matavulj priređujući prvo iz- po SVOJOJ ab: aio „OTO rima isto tako visoko uzdizao kao ševljenje celog sveta.« Peti pisac, Ivan kao da su pronašli neki nov »kvali- „pwijalistima« (a aj »brelaz« ije, tako danje Primjeračojstva i ju- zaostaje za On!m šiO Je, SOpSLVEDO O podvig kad neko nije ubio a po dbi-

j šavaiući : e i inio i e korak krvlju pisano u našoj literaturi, a ı i e i : r ii Martinov, naglašavajući da »pred bu- ·+tet., nepoznat dosad u nauci i istori- je bar »dokazano« na Rajkovom pro- na VLUŠIN O e ana po oran SO oka Hi dosta, pa raka ovo bilo i če u 0 alo pi SO ii Ga Bi

garskim narodom i pred narodima noO- · ji, U ime tih i takvih izvrnutih ideja ~ „cesu,. izvrš Bi dava" nr u približavanju književnom jeziku, ali | uzdiže kad neko pretpostavi časnu ve Titove Jugoslavije leži jedan i isti *Objal Maca oni danas ponovo MOO M izvršen MiaVno, a pre Pata i na tome se stalo. Sva dosadašnja iz- grubo istesano. a POBag ) ISk smrt nečasnom životu! Iznenadićete put — put uzajamnog razumevanja i srcima bugarskog naroda mržnju, pod– (Nastavak na četvrtoj strani) danja inače čuvaju verno jezične oso- na zmija na guslama kazuje čak i viš se, možda, ai oslušnite pa ćete se uve-–

riti koliko je nežno srce i meko osećanje ovoga čoveka koj: nam priča o tako jezivim događajima.

večnog bratskog prijateljstva«, daje grevaju stare šovinističke aspiracije, zatim sedeći zadatak i zavet: »U tom podjaruju na rat i pripremaju nove pravcu, razume se, rađiće i ljudi na „zločine — kao da im je malo starih i uke i umetnosti, a u njihovom broju · još neokajanih! i književnici obeju zemalja.« Šesti bugarski pisac, Hristo Rađevski, osvrćući se samokritično — bar je to onda zvučalo tako — na mrsku i slugansku ulogu bugarskih fašista i šovinista u prošlom ratu, piše panegirik o herojizmu naših naroda, i na kraju, kliče: »I sad, kad govorimo o Jugoslaviji treba da skinemo kape!«

Slično, i sa ne manje oduševljenja i pohva:a, pišu tađa i Georgi Rajčev, Pančo Mihailov, Boris Delčev, Veselin Georgijev, Pantelej Matejev, D. Čavdarov-Čelkaš, a Marija Grubešlijeva objavljuje pesmu pod naslovom »Susret s Titom«, u kojoj kaže da je »zemaljski lik« Tita nadmašio i samu mjihovu maštu!

Otuđa toliko istinski ljudskog života na tako nevešto pisanim stranicama M. Miljanova. Nevešto pisanim ali samo u smislu uobičajene književne tehnike, jer je pravo čudo koliko je života nabijeno na svega nekolikim stranicama ili čak u svega nekoliko redaka, U pogiedu tehnike i umetničkog uobličavanja uopšte pisci i nemaju čemu da se nauče kođ M. Miljanova. Danas smo u tom pogledu daleko, daleko odmakli; ali doživeti M. Miljanova, osetiti onaj život koji pulsira u njegovom književnom delu, nađahnuti se visokim ideaiima njegove čovečnosti, to je velika dobit za svakog čitaoca pa i za svakog pisca, Ovo, za= ista, nije jednostavno, nije nimalo lako. Čovečnost M. Miljanova, kao i svaka prava, istinska čovečnost, ima u sebi mnogo opšteljudskog, ali se is= poljava u posebnim oblicima, društveno-istoriski uslovljenim. Ponekad je zaista teško u tim posebnim, neobičnim postupcima čovekovim uočiti ona večno živu sadržinu opšteijjudske čo= večnosti, no, ona je uvek +u i treba je naći. Jer M. Miljanov nije smišljao, on je samo posmatrao, odabirao i ocenjivao; jedno raznovrsno, velikoi te- ~

0 NAJMLADJOJ GENERACIJI KOMPOZITORA

; Piše: su u novim us:ovima našeg društvenog Bilo bi preuranjeno ako bi se već e i kulturnog života šire mogućnosti za sada davao neki određen sud o ovim

rešenje ovog problema. Sistem vaspi- budućim umetnicima koji su, više ili tanja budućih kompozitora istaknut manje, tek u formiranju. Dvojica OvO-– je kao jedan od najvažnijih zadataka. godišnjih apsolvenata, Dragutin GoJasno povučena idejna linija i uporno stuški i Vasilije Mokranjac, pojaviće zalaganje odgovornih činilaca za o- se uskoro sa većim instrumentalnim stvarenje postavljenog cilja dali su radovima. Gostuški pokazuje vrlo raubrzo vidne rezultate. Danas je u I znovršnu invenciju i gipku tehniku odeljenju Muzičke akademije, u otse- pomoću koje ostvaruje razgranate forku za kompoziciju, okupijeno preko me. Napisao je više solo i horskih pe20 studenata. Iako se još osećaju sama, zatim Sonatinu i Sonatu za krupni nedostaci u pogledu ideološke klavir i Skerco za simfoniski orkestar, doslednosti, metoda primenjivanja a kao apsolventske radove Klavirski programa, radne discipline, naši naj- trio i simfonisku poemu za orkestar mlađi kompozitori postepeno ovlada- »Beograd«. Mokranjac ima Varijacije vaju kompozicionom tehnikom, a te- i Sonatu za klavir i apsoiventske rameljnim izučavanjem klasičnih uzora dove GuđačMAi kvartet i Dramatičnu upoznavaju principe forme i stiču is- uvertiru za orkestar. U njegovim komkustvo za diferenciranje stilskih pro- pozicijama ima puno jedrog muzičkog blema. sadržaja i zrele kompozicione tehn'Aktivnost naših najm/ađih kompozi- Ke. Izrazitu sposobnost za izgrađivanje tora pokazuje težnju da pređe uske razvijenih i složenih oblika klasičnog (Crtež Džumhura) | okvire škole. Mnogi njihovi radoviiz- tipa sa reljefnom tehnikom i snažnim

MILENKO ŽIVKOVIĆ vode se ne samo na javnim časovima dinamičkim poletom, pokazuje VlastiAkademije, nego i na drugim javnim mir Peričić, koji je napisao, pored so-

1] vaspitanju i stručnom izgrađi- priredbama (na koncertima, rađio-emi- lo i horskih pesama, Sonatu za klavir

U istu »Literaturen fromf«, svom organu, iz broja u broj, iz neđelje u nedelju, bugarski pisci, a naročito oni koje smo gore citirali, prihvatili su se zadalka da »osvetljavaju« borbu naroda Jugosavije iz svih »uglova« i sa svih strana. Oni aktivno pođdupiru sve akcije i sve praktično-političke mere svog satelitskog poglavara Červenkova. Pošto su preko tri pune godine falsifikovali našu revoluciju i »uspešno« nas prebacili »u tabor imperijalizma«, sad iz petnih žila pokušavaju da ubede bugarski narod kako mi, a ne oni, pripremamo i vršimo pogranične provokacije; kako mi, a ne oni, ubacujemo :diverzante i banđite; kako i d i a ii mi, a ne oni, pripremamo rat, preteći ara aa pota Breni napadom a velje 1 brate So-

Izgledalo je đa će tako večno Oosta– LI ONE i njegov siroti i nezati. Izgledalo je da se više nikada ne- ičeni biol ž će ponoviti poznata priča o »večnom« Vredno je da se osvrnemo malo poprijateljstvu koje su, u svoje vreme, bliže i konkretnije na tu propaganđu &klapali razni Kjoseivanovi i Stojadi- matnog huškanja bugarskih pisaca. novići. Bugarski pesnik Lamar, u. re- Evo kako se, na primer, vrši kroz portaži »Od Beograda do Sofije«, na jednu »literarnu« reportažu, koja je sledeći način opisuje stanje koje je ta= wobjavljena u »Literaturen frontu« br. đa vladao na bugarsko-jugosloven= 16 od 21 đecembra 1950 g., takvo

Sal VR

&koj granici: ! »obrađivanje« bugarske javnosti. Re- vanju kompozitora mora se sijama i sl.). Oni zatim organizuju po- i Gudački kvartet (nagrađen nedavno ško iskustvo, najneposrednije doživlje= »Drvo koje pregrađuje put kod Ca- portaža nosi patetičan naslov »Grani- proći dug i složen proces teoretskih vremene sastanke na kojima prikazu- na međunarodnom konkursu u Itaijji). no, ne preko škole i knjiga, omogućilo ribrođa bilo je okićeno cvećem. . čari republike«, a napisao ju je neki studija i praktičnih vežbanja, koji se ju svoje radove sa diskusijom. I pored U radovima Bore Ilića, od kojih se 1S- mu je da. sagleda život bez predube=- | — Šta je to, pitamo, — Tu je bila Kiril Toromanski, »specialen prate- || bedagoškim iskustvom „kroz stotine toga što ovim diskusijama često nedo tiču solo pesme, horovi, Sonata za Vi- đenja, onakav kakav je bio zaista u | ranije granica. — A sada? nik« »Literaturen fronta«. Ovaj »spe- || godina ustajo na određene discipline staje šire zahvatanje problema, boga- Oolinu i klavir i Duvački kvintet, pre~ || njegovo vreme u njegovoj sredini, a — 1 sađa je tu, ali je niko ne čuva, cialen pratenik« je, razume se, đobio i metode rada. Do slobodne kompozi- tija argumentacija, jasnija preistava ovlađuju lirski akcenti i nežno raspe- prirodna inteligencija, čvrstina | či Dobro došli s fronta!« i »specijalni zađatak«: treba ođ vuka cije dolazi se tek pošto se temeljno o stilskim elementima i njihovoj prak- vana melodđika sa narodnom intonaci- stota njegovih pogleda da pravilno o-

»I sađa je tu, ali je niko ne čuva« „nmapraviti jagnje, od pravih izazivača — kako to danas zvuči kao sarkazam! ratnih provokacija miroijubive ljude i Bugarski pisci — svi oni gore pobro- +— cilj je postignut. jani odreda — nisu održali svoja obe- Već u uvodu ovaj Kiril nas odmah ćanja! I pohvale, i zavetovanja, i sVe– i neposredno prebacuje — šta tu ima čane reči, i svečana zaklinjanja — sVe ~ da se uvija! — na bugarsko-jugosloje to bačeno pod noge. Večno prija ·vensku granicu. Pošto je prvo opisao teljstvo, po koburškom receptu, OpTO- ambijent i stvorio »lirski« štimung, banom u dva svetska rata, pretvori:o autor, odmah »iz prvih stopa«, prelazi . se opet u »večno«, taman kao i u VTŠ ·»na stvar« i Objašnjava: »Tu je grame Borisa i Petra! Bugarski »inženJe- · „nica između dva sveta.« Prvi, bugarski ri duša«, pa i sam Ljudmil StojanOV · gsvet je, razume se, »miran« i »srećan«, koji im je svojevremeno »davao zdđ- | a drugi, jugoslovenski, to je svet »ropdatke«, potbuno su »zaboravili« da im „&tva« i »bede«. Na straži stoji, u maje dužnost da propovedaju istinu, da gli tog jutra — a za vreme magle trerađe na zbliženju naših narođa, da · ba biti naročito »buđan« —, bugarski »zbližavaju ljudđe«. Umesto toga, Oni vojnik i njegovo verno pseto »Vitoš«, su. danas najgrlatiji bukači u orkestru · (Na priloženoj fotografiji — na kojoj, velikobugarske šovinističke i ralno- · „dodđuše, nema magle — viđi se bugar– huškačke propagande, u orkestru sO~ · ski vojnik, u poznatoj uniformi iz vrevjetskog hegemonističkog i imperija- mena Koburga, sa nemačkim šmajselističkog propagandnog aparata! rom u ruci, nemačkom ručnom grana-

»Kud će čuma nego u svoj rode — =| tom za pojasom, i psom »Vitošem«).

Sa bugarske granice — kao i sa Kasnije saznajemo još da graničari

anica ostalih, ranije hitlerovskih a |F da moskovskih, satelita — ponovo sprovode intenzivan »kuiturno-pro-

odjekuju pucnji, gomilaju se ratne svetfni rađd« i da se taj stražar-vojnik

provokacije, ubacuju se diverzanti i „zove Anton Knčev, đa nosi nađimak .

špijuni, širi se Dandi dZau eV NH »Šilo«, zato što je sposoban đa se pro-

ime »odbrane mira«, sve u : o |:

i plemenitih ideja i ideala socijalizma. bije i »promuva« svuda i na svakom Bugarski književnici svesno su 8Č mestu, Suštinu pak celog tog »kultur-

izuče harmonija, kontrapunkt, oblici tičnoj primeni itd., na ovim sastanci jom. Dušan Trbojević pokazuje u svo- ceni pojave. Time je bogalo nadoknaorkestracija itd. Hoće li se kompozici- ma mladi kompozitori stavljaju na jim kompozicijama, solo pesmama, i- đena njegova neumešnost u tehnici ona tehnika savladati u školskim klu- izvedene kompozicije svojih drugova grama za klavir (koje je izvodio Ken- pisanja; njegovo pripovedanje je, na pama ili van njih, svejedno je. Mišlje- kritičke primedbe, a s druge strane dal Tejior u Londonu), Sonatin: i So- rodsko, Jedro i živo:!Uazed toga ja.nje- DM · nje da je za muzički stvara!ački rad” privikavaju se da trezveno primaju nati za klavir, naklonost za blistav i govo književno delo mnogo više nega dovoljno imati samo Rkompozitorskog kritiku svojih radova. krepak instrumentalni zvuk i smisao rečit dokumenat o životu; to je život, talenta i poznavati osnovnu notnu pi- Učestvovanjem na konkursima (o- za dramski uspon u razvijanju forme. pun život zanimljive sredine koja je smenost, besmisleno je, i to ne samo mladinskim, filmskim, na radiju i dr.) ae e a air BOLNOJE OH u tom doelu Drikazana. : danas, u vreme mođernih konzervato- nekoliko kompozitora iz ove generaci~ ostvaren je Vrlo složen ritam 1J-. ka | y : rijuma.i akađemija, već nam i istori- je zabeježilo je i uspeh. Međutim, s nom dinamikom, svojstvenom snažnim, MO DOJE ak, ie Miljanova. ja pruža bezbroj primera da su kom- obzirom na neke negativne pojave o- muzičkim temperamentima. Dušan ži ka ču jenih, skladno 1 GiOT pozitori odvajkada izučavali svoj »za- vakvih konkursa {rebalo bi ovo pita- Radin komponovao je Svitu, Varijaci- TOR ompozicija, ne oseća se ta: nat« kod čuvenih i iskusnih majstora nje pretresti u jednoj široj diskusiji. je, pet preludijuma, Sonatinu za Ga onaj često vrlo „plodonosni napor muzike. Nesumnjivo je, dakle, da ~ gJušanje dobre muzike u dobroj iz- RlaVir i dva komada za viorinu i kla- la se nađe SiuBngiran: izr:1aB jedno | izbegavanje sistematskog izučavanja „edbi (na koncertima, radiju, u operi) Vir u kojima se ispoljava živa slva- osećanje, da se pronikne u ftančine muzike vodi u jalovi diletantizam, ko- pretstavlja jedan od najneophodnijih ralačka fantazija i težnja za novim i ljudske duše, nema borbe za izraz i ji je našoj muzičkoj kulturi naneo to- činilaca za razvoj mlađih muzičara i neobičnim harmonskim rešenjima. stvarazačkog grča -— materija koju olike štete. šaFf proširenje njihovih vidika. Nažalost Aleksandar Obrađović služi se, u vo- brađuje nije 10, najzad, neophodno ni Kod nas (u Srbiji) sve do prošlog naš muzički život nije naročito bogat kalnim kompozicijama, Varijacijama IRVEIB. Ali, s druge strane, to je rata nije posvećivana dovoijna pažnja i raznovrstan da bi u dovolinoj meri 728 klavir i u nekim orkestarskim ko- Cotta ZBOIDR SEA GDS Dia sistematskom ođabiranju i Vvaspita– mogao pružiti korisna iskustva mla- madima, probranim izražajnim sred- ee KOjIh nema umetničkog le nju mladih kompozitora. Stručnjaka dim kompozitorima. stvima, tako da njegovi rađovi poka- la uopšte, ma kako virtuozno bilo izza ovaj posao bilo je malo, tako da su ~ Na inicijativu studenata kompozici~ ZUju Već izvestan stupanj brižljive LO BUĐORO O siguran Oe i mladi i za muziku obdareni ljudi od- je (od kojih su meki kandidati Udru- Stilizacije. o Gola (ubih, IP OMO-H ODL VOR NS? lazili u pretežnoj većini u inOstran- ženja kompozitora Srbije) uprava Mu- | Najmlađoj generaciji kompozitora, u ljubav Drama. Var SEO IVOVN Petaa, stvo na studije, gde su se, ne uvek zičke akademije prirediće krajem fe- Pojoi ma:dbrazitiH talelath, roba 50 OrRORSR UOL IM MI id ip p Ga sa pouzdanjem, opređeljivali za kom- bruara i početkom marta, veče njiho- RR: OON a" u što ljudski živi i pati. Toga ! poziciju. Ning | vih kompozicija u Beograđu, Zagrebu SVetiti još veću pažnju i kao budućoj || M. Mi/janova ima u izobilju, a, kako · · Prilikom reorganizacije Muzičke a- i Ljubljani, na kome će se prikazati avangardi naše muzike dati joj pot- IE eta 0 AV OBN kađemije u Beogradu 1945 g. pružene izbor najuspelijih rađova. strek za dalji stvaralački rad. nito, V. L.), ono pišem; a kako umi- i :_

IIIa a ——0——–—––—5—0—0–—00:–z0. === jem, tako klikujem..

\ | · - S DRETOJAP PAPPDBHK“ | . (a ' i JOVI

! MN ; Se, \ - aaa OE aCAOa T| Oca _