Književne novine

OBE: NUI NpabeospoovevoobayoapečsvjaWevtenvaNyaoakadvavooobav00MPa 00Wwajaha0vdoKqovovYŠ ...... egaaodoeyavedegopoebee eee ooeee ove eve baseoepepebaaoeoneeko ...... sesetiedebaeagbReabsoje seva obasbekeeebee eeenessevoeoveveReevee e Bee uu... .b9 ee e au ep ee eee 6699 ocene eevogoveovoeheeeeee ee apoeeeadeeoyageeeeeevavevee : | w :. - , | i • , · - . i ~ | | y J i :! i SRERJEG Q NEKIM PILTAN IMA NASEG . , · i 4 -Ž J . a ı \ s: e: | | Posle šest godina rada beogradskog y i / | ay , ea ! ; - Pe i naše kulture uopšte. Našim pozori| __Narođnog pozorišta koje je igralo dok · | ; a WA — šnim rukovodiocima ne može biti sve-. ___Bu 6e nedaleko još vodile borbe s oku- | ) SB NO O. IBa ; jedno hoće li prihod ostvariti time što _ „patorom i pet Sezona u mnogim dru- | | Oea. ; ! će ulaznice kupiti i RlodeU A JB i | gim pozorištima naše zemlje nje- i ' | Vi Coa : j : judi čiji je ukus izopačen ili tako ne"3 "VOB: O Oopoagnja, već se Rona a potrebama naših gledalaca. Tako već gradsko MHumorističko pozorište, Po- loženje za takvu »umetnost«? Kakva možemo gledati s uživanjem i bez re- MOO o »gutaju sve« — ili, time trenutak Saustaviti, osvrmuti na put 1048 u pozor.štima FNRJ imamo na «što je u p.ošloj sezoni izvođenjem Nu da buja«? jr volta — pod pretpostavkom da izvo- ~ što će našem radnom čoveku pružati _ koji emo prešli te proveriti da li ni- repertoaru 61 jugoslovenski komad, #šićevog »Dr« na način koji emo već Ovu sezonu otvorilo je to pozorište đači s njegovim delom ne učine nak- | zdravu i ukusnu duševnu hranu. A ___8amo zastranili i koliko smo se pribli- prama 43 ruska i sovjetska i 34 ostalh · mmairali za prevaziđen ı sahranjena | Je to sloboda alto ne sloboda »korova | nadno ono što Bu Blumentali već sami —· +takve hrane ne treba mnogo, Groznižili svojoj meti; jer to nije utaban narodnosti (engleska, francuska, itali- | amerižke burgije pod naslovom »Moja Dlumentalovom komedijom »Kod be- uradili u delu: da ne izopače stvar- čava užurbanost kojom neka pozoriput mi utvrđena meta, nego put koji djanska,itd.) 'hrš _ beba« obeležilo liniju svoga apušlanja, log kunja«, Šta je rukovodioce Humo- ~ nost dofterujući je prema idealu bur- · šta spremaju dvanaest i više premise krči idući njim i meta koja se iz- “Sovjetski uticaj, nekad toliko jak to pozoršle sada obećava čitav nz , nislićkog pozorišta navelo da obnove žoaske česlilosti, Niko razuman ne · jera za sezonu neopravdana je i ne __„građuje 'prilazeći joj, da 6mo | iz zapadno-evropske i ame- takvih »veselih, lakih i zabavnih“ ko- tu staru, preko pola veka stanu, a već | može biti protiv stavljanja na reper- ~ vodi cilju, Ako igde, u pozorišnoj U" Već &u prve sezone donele prekid sa ričke književnosti izvodili uglavnom mada, uz muzilu. | ] pri njenoj pojavi božvrednu, neknji- ·toar Labiševog »PFlorentinskog šeši- | metnosti se sa sodam dobrih hlebova Ni | _predratnim repertoarom, sastavljenim ono Što se izvodiio u Mo5kvi, postepe- Ne bi se moglo reći da za pozorište žeYnu i neumetničku koještariju? Sta | vra«, pa čak ni protiv toga da Beo- ~ u jednoj sezoni mogu nahraniti mnoge S

_. · fi x a ć

STRANA 4

| dobrim delom iz »bestendenc'ozn!h", _ ustvari reakcjionarnih komada, U tom | prvom pošleratnom periodu nema Vviše ni onih komada za »elltu« (na pri-

___mer dela Pirandela i njegovih podra· žavalaca), ni onih pretstava sa karak-

terom »revija«.-u kojima je bogatstvo spoljne opreme imalo da naknadi siromaštvo unutarnjeg sadržaja, ni koma

___da za zabavljanje i uveseljavanje širo-

ke publike (komađa tipa »Skampolo«) ni egzibicije starova... Još pre def.nitivne pobeđe nad fašizmom i neporedno posle nje, pozorišni rukovodioci Bu se trudili da stvore repertoar koji će našoj publici pomoći da sagleda istinu o krupnim događajima čiji je svedok i učesnik bila. U nedostatku podesnih domaćih, zapadnoevropskih ili američkih dela sa traženom tematikom, a možda i iz suviše kritičkog stava prema njima, a nedovoljno kritičkom prema delima sovjeiskih pisaca, naša pozorišta daju dela Lco| nova, Simonova, Gorbatova, Fadejeva, Katajeva, Kormejčuka, KEKrenburga i „drugih, dela čisto isključivo propa| gandističkog karaktera a sumnjive, ponekad i nikakve umetničke vrednosti, · Ne može se reći da je taj repertoar mnogo pomogao našim pozorišnim umetnicima da izraze, a našim gledaocima da prime i dožive umetničku istinu: nijedan lik, bar u beogradskom Narodnom pozorištu, iz komada spomenutih autora nije ostao u sećanju kao neka izvanredna kreacija, nijedna od tih pretstava nije ostavila trajam utisak. Ali uporedo s tim repertoarom „pojavljuju se dela klasičara, muških (Gogolj, Osiroveki, Tolstoj, Gorki) i drugih, ubrzo i Šekspir

· i Molijer, pored Nušića, Cankara, Kr-

. +

leže, dela u kojima i naši glumci slobodnije dišu i naši gledaoci neusiljeno uživaju. Zahvaljujući pre svega tim pretstavama, priliv publike je &ve veći. Obvaraju 6e nova pozorišta, repertoar se proširuje, izvode se Golsvorti, Pristli, Goldoni, oživljava Držić, Sterija, Sremac; oskudni domaći repertoar u počelku donekle dopunjuju dramatizacije. (Ćosića, Veselinov'ća), najzad, se pojavljuje-i, za razvoj, pozorišta „neopho:ma, originalna savremena drama (Horyat, Kulenović), Kao šŠto.se vidi, preovlađivanje Ssavremene sovjetske drame u našem repertoaru nije.bilo od velike kcristi ni za razvoj naše dramske literature. Međutim, dublje „izučavanje ruske klasike i težnja da se ona Scenski ostvari na nov način doprineli &6u uvođenju novih metođa rađa u našim pozoništima. A poređivanje sovjetskog dramskog stvaralaštva sa ruskim i našim kulturnim nasleđem (a ne prosto

| orijentisanje prema trenutnoj polilič-

yojoj konstelaciji) imalo je za posledi-

\e- ijspravnije ocenjivanje i odabira-

(sa dela prema njihovoji stvarnoj uoi= lWčkoj vrednosti i prema 6tvarnim

NW,

rasa paaa

meni most i | okuci druma i opet pedva 6 som,

— verovatno bivša škola, i · · i odbija levo, među klance,

o đan rominja. Moj drug

udima u Crnoj Gori.

“ov i zbrinemo

_- s —_ — — — Or —

Erih KOŠ

“ | o '— i to se zove mestom! Usamljen ka— ništa, nekoliko trošnih udžerica na

ništa, dvadesetak kuća koje se

aku, jedna veća, desno pod breMiLNMalaal | / — ništa. Reka se

drum je otišao za druge, \bolje krajeve. Zatvoreno u uskoj kotlini, tu, uz reku, ostalo je malo naselje koje — eto!

. i “uveče od K.... po jesenjoj kiši koja BOE ije M3 je novi intendant brigade,

MESiĆ&Ghi) visok, spažan, vičan svim putevima O NO ROVEE Zurili smo da što pre nađemo

— nazivaju me:

konje, prešli u ka d kojim je hučala reka, nabujala

PT 8

no sve više slabi. Repertoar se bogati delima antičkim (Sofokle, Aristofan), Angloamerikanaca (Džonšon, Šo, Hel manova, Miler), Francuza (Bomaršs,

Rostan), Italijana (obilno zastupljeni.

Goldoni, Makijaveli), pojavljuju, se Tbzen i Strindberg, dotle zanemareni Nemci (Gete, Šiler, Klajst) i Španci (0 de Vega, Kalderon, Garsija Lor-

VN |

Poređ oživljavanja naših stamljih pisaca (Đura Jakš.ć, Laza Kostić, stari dubrovački dramatičari), i nastavka rada na dramatizacijama (Glišić, .]gnjatović, Ranković), svc više Be razvija savremena domaća drama (Božić, Pucova, Đokov'ć) i kod Makedonaca, i među našim Italijanima i Madđari_ ma (Rismonđdo, Debreceni), Be mora pozdraviti pojava originalnih drama u manjim pozorištima (Rijeka,

Split, Sarajevo, · Karlovac, Subotica),.

što pokazuje da nj'hova rukovodstva Imaju in:cijative i ispravno shvataju zadatak da mladim dramatičarima, čija dela još nisu mogla prodreli u centralnn pozorišta, daju prilike da se ogledaju i usavrše, .

Razvijajući se dotle jasno u pravcu otstranjivanja „svega neumetničkoy, naš repertoar je 1950 već 'bio sesvim očišćen i od slabe „propagandjstičke' drame, počela da bira šta če gledati, i otkako je i pozoriština preporučena štednja i nagovešten prelaz na nov mačin poslovanja, ponegde 6e zapaža skretanje sa dotađašnjeg pravca: povećava se broj premijera, smanjuje vreme spremanja (što neminovno povlači površnije obrađivanje i snižavanje njvoa pretstava) kako bi se obilnijim i raznovrsnijim repertoarom privukla što mnogobrojnija publika, Nekim rukovoćstvima kao dn ie poštno glavni zadatak ostvariti prihod, a ne ostvariti repertoar koji će zadovoljiti i .razv:jati kulturne potrebe, ps»dići razumevanje i ukus pozorišnih pošetilaca. Talija, koja je doskora, sveana svoje uzvišene misije, jodva „udostojavala pogledom primljene dotacije, sada je, stojeći iza tezge, počela dozivati mu šterije | brinuti kako da napuni ček-

. medže, Iz arhiva se izvlače prašnjave

knjige blagajne i merilo za stavljanje na repertoar postaje koliko je koji komad nekada donosio. Tako samo u pozorištima Srbije za ovu sdezonu šosi, njih predviđaju Spremanje »Kavlove tetke« od B, Tomasa, t?i Gecovog »Besnog Teofila«, a dva Nikodemijevog »Skampola«. Ovo ponovno nadimanje komađa koji iza bezazlene veselosli kriju pohlepu za zaradom, iza tobožnje bestenđencioznosti reakcionarnu tendenciju, i dela koja su više sposobna da zagolicaju nego da kulturno uzdižu (već 1948 je jedno pozorište opet stavilo na svoj repertoar Pirandela) ta pojava traži da se o njoj ozbiljn'je progovori i poveđe više računa, Izgleda da u tome prednjači beo-

drešio.

šićanin.

su preko mosta od poslednjih

Naročito

Međutim, otkako je publika'

— Jaaa! — odazvao se neko odozdo iz mraka,

— Bto ja sam...

— A što to?

— Napalo nag odomande.,, pa i on išao po patrolama,., Hej! Promješaj, što si zinuo! — brecnu se na Talijana, — A vi koji ste? ila

Rekli smo mu, Počelo je opet da rosi,

Čiča se počešao po temenu, — Biće teško bogami! Jutros su stigli ranjenici, a u nas je sve srušenmo,

Ušeprtljao se. — Pričekajte, sad ću ja ,,, — rekao

O NAVN,

kao što je Humozrističko nema polrebe. Već polsurek koji bi ono mogio pretstavljati za naše komedioprafe bio bi dovoljno opravdanje za Hnjeiuvo postojanje, Prebstave »Dr« i »Mojo

. .baebe« mogle su.proći.lao bepske bo-

lesti jedne ustanove koja još nije stala na svoje noge, Ali »Besnim 'Peofilom« detonce je već jasno pokazalo svoju ćud i svoj karakter. Nastranu to što jedna originalna komedija zaslužuje da se najpre istaknu njene pozitiyne osobine — a njih ima, ma da je spomo čijom zaslugom, nastranu i to što je autor, sasvim molljerovski, uzimao svoje blago gde gcd.ga je na:azio: i od Nušića i od Ž. Vukadinovića, ali taj pravedni palanački sudija; i taj načelnik, i ta viast koja štiti osiromašelu žrtvu od bogtog gramžlj:vca (kako je Nušić p.ikazao tu vlast, a kako:.je prikazuje :Gec) — sve {o navodi gledaoca na pitanje: Ako je u ono srećno

vreme bilo dovoljno da jeda. krotki

arhivar atane na rep jednom kučetu pa da se, zahvaljujući pravdoljubivim pretstavnicima vlasti, sve krivice 'isprave, čemu je onda: bila potrebna Te-, volucija? A ako nije tako bilo, čijem ukusu i čijim potrebama onda odgovara ·onakvo &likanje obrenovićcvske Jagodine? Kakvi pozorišni umetnici se mogu jzgraditi izvodeći, kakvi gradi•

'telji sogjalizma gledajući talvo izvi-

toperavonje istine? U ime kakve je slobode (mišljenja? „igsražavanja? u. metničkog stvaranja?), potrebno da se ceo jedan ansambl stavlja u pokret i ceo aparat jednog pozorišta na raspo.

KNJIŽEVNE NOVINE ·

osim činjenice da je ona nekad, u do· ba Pere Dobrinovića, punila kuću? Zašto je obnavljaju danas kad neman ni, Dobrinovića ni njegove publike? Možda zbog njenog »humora«? On je uglavnom u lome'io su prosjaci prikazani kao kućčevlasnici s kapitalčićem u banci, kao šereti koji pljačkaju bclećive· fabrikante na njihovom zasluženom odmoru pa za njihov pošteno stečeni novac poručuju pečenje u skupom rostoranu, Kome, čijem buržoaskom ulkusu odgovara i godi takva vedra »istina« o kapitalističkoj stvarnosi, »istina« koja olakšava kapitalistima da sami slade pečenje, i ono uz pečenje, i ono pre i posle pečenja, ne samo bez griže savesti nego | bez dosadnog drešenja kese radi davanja milostinje? |

Da še Yazumemo: nije mi ni na kraj pameti da budem protiv vedrog, zabavnog repartoara. Ali zar on mora biti neumcetnički, neknjiževan, lažljiv? Zar moramo gledati Blumenta~

la, Nikodemija, Tomasa, kad imamo

Nušića, Goldonija, Labiša,,,? Apropo Labiša. On je bio stopro»

·' contni građanin, sa građanskim shva>

tanjem i građanskim apetitima; ali je građansku sredinu svoga vremena, sav onaj košmar oko Luja-Filipa i oko »lumpenproletera na prestolu« Napo• leona III, slikao savršeno istinito, bez ulepšavanja, onako kao što je i Nušić, za razliku od Geca, istinito slikao obrenovićoevske i karađorđevićevske načelnike, ministarke, trgovce... Zato Labiša i danas, i bez Dobrinovića,

aamapyagBpe 686698 69PPR 489 09900### 9488 PER. apeeepesvee agsesavspevenekapopeoebebeoeeoeebe gee aa aaegsseetee ·

Branko Stanković: ZA KLAVIROM

OLI PTITITOTITTTOTOTTITIT TI eegee pbgkneppapggeseee BR PBBP ge eee RP.

koga ranije nismo primetili, čiču u tamnom, debelom suknenom odelu, s dugim žutim brkovima i kožnom kapom na glavi, Crte lica, koliko se moglo videti na svetlosti plamena, bile su mu opuštene, a čakšire i Bete nabrane i srozane kao da mu se svitnjak raz-

— Kamo ti stražari, odborniče! — pitao je Nik-

šta će ti! — Čiča 6e nije dao

zbuniti. Primetio je da nismo kuriri. dodao mekše. Tamo su.,.. u patroli! — i pokazao prstom u mrak. — Ko ti je onaj gore? Pi — Odbornik.,. jado ko i ja!,., Tri noći nije

. životinje dale su

iša, i poterali konje kroz DOO na drumu koje je pod

itima prskalo na sve strane, .

OON 'amo pred nekom kućom, levo od druma,

e je, kao i pred svim odborima, stojalo nekoliko ih mršavih konja, vezanih za ogolelo drveće, i

| no drhtalo na kiši. S naših se dizala-para; umorne

votir poslednju snagu, osećajući da je

zu. fie iy Pra FP , li '

lj smo u dvorište na. drvenu kapiju. Pozadi ku-

ma ledini, goreo.je oganj pod kazanom. načinjenim | ri ojvijabd8" benzinskog bureta. Nezaklonjena od

trenuo okom. \ je, gurnuo pod kazan još jednu cepanicu i nestao u

pomrčini, Čuli emo gde je udarila kapija za njime. Stojali smo u lepljivom, vlažnom: blatu i pomerili se bliže vatri, ;

Mislim da smo čekali pola sata. — Slabo ćemo se noćas provesti, — rekao intendant i pošao da obiđe konje. U pomrčini je zapeo, udario o neku gredu i vratio se psujući. Rešili smo da: uvedemo konje u staju pod odborom i legnemo. u. seno, .na. pod, na. sto.ili. na klupu, onako pokisli i prozebli, kad čiča najzad izbi iz mraka, “ ·

— 3 —

Čiča. se opet izgubio u kapiji neke kuće s čijeg je provaljenog oluka stalno kapalo. Ušli smo i mi, napipnli u pomrčini vrata ispod kojih se nazirala svetlost, i pokušali da ih otvorimo. Uspeli smo samo jednim delom — \ouzana prostorija, iz koje nas je odmah dočekao topao, ustajao vazduh, pun isparenja, bila je puna sveta koji je ležao svuda po podu. Na stolicama, oko peći, sušili su se šinjeli. Jedna mršava žena stojala je prema vratima, u razgovoru s odbornikom, Ni ovde nije bilo konaka — sobu su zauzeli ranjenici i bolesnici koje evakuišu iz neke brigadne

bolnice,

Produžili smo da gacamo kroz noć i blato, a čiča je opet počeo da psuje Anđu Perovu i onog koji ga je postavio za odbornika. Vratili smo se na drum, prešli preko nekog mosta — desno, na jednom uzvišenju nazirala se škola, i ona bez prozora i upola porušena -— izbili na okuku gde drum već počinje da 'se penje i levo, nekim puteljkom, prošli pored retke, klimave drvene ograde, dok mismo ugledali neku kuću, pojatu i svetlost 8a prozora, tamnožutu i treperavu — s petrolejke u kojoj nema dovoljno gasa pa

u njoj fitilj gori.

Čiča je opet nestao, razabrali smo njegov i Oopor ženski glas, izgledalo je kao da se prepiru i najzad

: Ušli smo, dakle, na neka niska vrata u to odđeljenje koje je starica zvala kamarom. Pokazala nam je rukom s vrata — Eto vam tu pa lezite! — i više se nije za nas brinula, | Nikšićanin je šibicom' osvetlio uzanu prostoriju. | Tu je bilo svega što je potnebno šeoskom domazluku | 'i mnoge druge stvarčice koje nikom više ne trebaju,

se vratio k nama.

— Bto, tu ćete! Tu vam je pojata pa smjestite konje, — Čuli smo gde otvara i zatvara kapiju na ogradi i gaca drumom kroz mrak,

Niko nije izlazio pred nas da nas dočeka i pri-

· hvati konje.. Sami smo otvorili vrata pojate, uveli ih, kresnuli šibicu, s tavana im položili sena, rasedlalj ih

i pošli u kuću.

gradsko dramsko pozorište svoju sezonu otvori takvim vodviljem (ma. d9 je i to znak vremena, simptom koji ne treba prevideti), Ali svako ko ne smntra da je kazivanje neistine licen= tia artistica mora biti protiv toga da se košmarska stvarnost pretvcri u snevani ko/mar, kao što je to učinilo Beogradsko dramsko pozorište, Labiš nam svojim vodviljem veli: Vidite ka=> ko su strahovito smešni, glupi i nekulturni ljudi, kako je nakazno dru= Štvo u kojemu živimo! Beogradsko dramsko pozorište je tu Labiševu sliku čudovišne stvarnosti Drugog capstva premazalo i prepravilo tako da je moglo reći: Bto kakve fantastične besmislice čovok sve može da sanja! Ono nije prezalo od toga da i izrično demantuje autora dđođavanjem jedne pojave u kojoj gledalac te pristojne, pametne i simpatične građane vidi kakvi oni »zaista jesu», bar za reditelja, i za čoveka koji se osvestio 1 probudio iz onog fantastičnog sna, sna koji je Jukavi autor hteo da proturi kao sliku stvarnosti.

Otkuđa te antirealističke tendencije kod naših pozorišnih stvaralaca? Kod jednih one verovalno izviru iz malograđanskog straha od stvarnosti, kod drugih iz nedovoljne svesti o pravima i dužnostima umetnika, iz neobuzda– ne težnje za efektom i za isticanjem svoje originalnosti i svoga {alenta koji reditelj Soja Jovanović neosporno ima), ma.i ma račun istinitosti,

Izvesno je da su se te tendencije, doskora još prikriveme i suzbijane, pojačale otkad se, s pravom, teži da se naš repertoar dopuni delima iz savremene zapadnoevropske i američke literature. U jednom delu te literature, iz razumljivih razloga, antirealističke tenđencije bujaju. A kod nas ponegde već ima znakova vraćanja rđavoj predđratnoj praksi da se nekritički prenosi i prihvata ono što je »nn Zapadu imalo uspeha«, ne vođeći računa o sasvim drukčijem sastavu i polpuno različitim potrebama naše publike, Bar ja ne mogu inače đa objasnim zašto: neka našn'pozorišta hoće da izvedu američki šlager » Tramvaj nazvan žudnja«, komad sa tako tipičnom za fu literaturu mešavinom kriminala, prostitucije i psihopatije,

Neosporno je potrebno upoznati na= šu publiku sa savremenim stvaranjem drugih naroda; ali to nas nipošto ne oslobođava sopstvene od 'ovornosti va delo koje smo izabrali i koje prikazujemo, Komercijalna pozorišta na Zapadu svoj repertoar ne sastavljaju prema stvarnim potrebama pozomšne publike, nego prema profitu koji se nilme može postići. Rukovoćsliva naših pozorišta, međutim, imaju sasvim druge i neupoređivo veće obaveze i odgovornosti, kako prema publici, tako i prema izvođačima i prema razvoju naše pozorišne umetnosti

nam je prišla.

ste ni dolazili!

'obrnulo zidu.

BROJ 4.

hiljade,

Naš put nije put velikog obrta, naša meta nije puna kasa. Naše pozorište ne mora ni da proizvodi luksuzne artikle za povlašćenu elitu, pojedine kreacije ili pojedine »kvalitetne« preistave sa sjajnom opremom i raskošnim kostimima ili samo virtuoz-

nim izvođenjem, pretstave kojima SO

može paradirati (i pred strancima); ni da liferuje jevtinu i rđavu robu za široku potrošnju, tzv. »komade za narod«, Sve preistave naših pozorišta treba da budu i umetnička ostvarenja i pristupačne što većem broju radnih ljudi, pristupačne ne samo po Ccenama ulaznica nego i po prikazanim delima i po svom umetničkom jeziku, po onome što kažu i kako to kažu. Prema tome, naš repertoar mora našim rediteljima i glumcima dati prilike da izgrađuju i usavršuju taj svoj umetnički jezik, a pozorišta dramskim piscima mogućnosti i potstreka da doprinose stvaranju takvog repertoara. Ni u toj oblasti naša pozorišta nisu ni izdaleka učinila sve' što mogu i sve što bi trebalo,

Još većim zalaganjem za sopstvenu dramsku literaturu, i za dramatizacije savremenih pripovedačkih dela; čvršćim povezivanjem naših centralnih pozorišta između sebe i ostalim pozorištima u zemlji; boljim upoznavanjem dramske literature i pozorišnog života u drugim zemljama; blagovremenim pripremanjem repertoara očišćenog od neumetničkog korova, utvrđenog prema stvarnim potrebama publike i mogućnostima izvođača; staranjem da se taj repertoar ostvari tako kako bi pretslave i bile pristupačne i privlačne za gledaoce i ostale verne delu i autoru ji, nadasve, čoveku za koga stvaramo i delu koje on stvara — tim putem se moramo truđiti da steknemo i sačuvamo pozorište dostojno naših naroda: pozorište koje ne laže, koje ne uspavljuje ! ne zastupljuje razun,. ne izaziva neiskrena i perverzna osećanja, ne zadovoljava nezdrave i nesocijalne prohteve, ne odgaja rđav. ili nastran ukus, ne stvara štetne navike; pozorište koje neće skrenuti sa svoga pravca i neće poći putem onih Talija što ih moralna beda kapitalizma ili slepilo samozvanih »gospodara ljudi« nateruje da svako veče, na najprometnjjim mestima gradova, s Izvceštačenim osmehom na našminkanom licu, sačekuju prolaznike i da im izviače pare iz džepa, nudeći im »laku zabavu«. —. < ——

VAM

—–- ——---- D„U„"--— IR KT—.

zorima, mahom otvorenim, bez stakla, pa 1 bez i prozebli. Na limenoj peči, koja je buktala ' -

— Traže te kuriri!.,, Ovo vam je odbornik! — GLUPO koliko velikih modđrih lonaca, ROJai0 se voda, rode rekao je i vratio se u sobu da legne. i — Nijemcei!,., prije sedam mjeseci! — rekao mi — Dobarveče! — pozdravili smo.

Dole, kod vrata, našli smo sitnog starijeg čoveka je drug, Odgovorila je samo mršava zabrađena žena koja

— Nećete ovde noćiti! — rekla Nikšića koji je ćebad i sedla spustio na la ao Opa — Zašto? — pitao sam. Mislio sam da se plaši da smo vašljivi, pa neće da nas pusti na krevete, Ovde ćemo, na podu... | — Nećete ovde u sobi! — ponovila trala nas tvrdim pogledom, stisnuvši usne. . | — A da gdje ćemo, stara? — ljutnuo se intendant. — Gdje god vas je volja, samo ovde, vala, nećete!,,. Eto vam kamara ili pojata...

je i posma-

a bolje da ni-

Intendant je planuo, sav• je porumeneo od krvi koja mu je udarila u glavu. Hteo sam da izbegnem svađu. — Kamo ti ta kamara? — upitao sam jer je pojata prokišnjavala, :

Niko od čeljadi nije se pomerio, Crni bolešljivi moma jednako je bezizrazno za nama, Starica je pošla napre: i, dok sam izlazio poslednji, zatvarajući iza sebe vrata, video sam kako.se pomerilo ono čeljade što je ležalo na krevetu i ugledao devojačko, gotovo detinje lice, zarumenjeno od vrućine, okruglo, seljačko, uokvireno plavim kosama, kako se okrenulo za nama i opet

S1SdBo u nas ili u zid ı, da nam pokaže put,

a seljak ih se teško oslobađa. Neka burad, naćve, gvožđarija, alat, Morali smo da to raskrčimo da bi- | smo imali gde da legnemo, pa ipak nije bilo mesta

yremala se Večera. odboru i mesnoj štraži. Dva jena Talijana nalagali su cepaniće. : zeći kroz blato prošli smo do drvenih stepenica

Moglo je biti oko devet časova — u ovo doba i u

Psovao je onog koji ga je poštavio za odbornika. ovakvom mestu vreme da se legne, Kuća je, koliko

Ne znam Šta ću noćag s vama. Pogorjeli' smo brate,

večere, Mršava, zabrađena, ljutitog izraza, Desno, na sanduku, okrenuta nama leđima, sedela je druga, ogrnuta maramom kao da je sad tek došla ili se spremila da ide, Za stolom se podnimio dug momak: -· crna kose i žutog lica, u pletenoj vunenoj majici koja je nekad bila bela. Ni on se nije podigao i gledao je

Ima i u nje poveća soba... Ma kud ste našli baš

| me, nisu imali gde da nas smeste, ni čime da nas povečeras da dođete.,. da ste bar ugrabili prije mra»

nude, Ali da me ovako presretnu, da se niko i ne obrne za nama, da nam ne prihvate pozdrav i ne upitaju odakle smo, kud idemo, koji smo, — da mi kao psu, onako 8 praga, rukom pokažu »kamaru« to mi se nije desilo. Nikšićanin je jednako pšovao i

} ejl Odbornici! Ima li iko živ? :.; ir

: !Niko ge: nije odazvao. Nikšićanin iS Ad šibi—1 našao nekog čoveka na krevetu, izvukao' ga, ispod a-iKpivača, razbudio i poveo k meni — bio sam .izišao a glepenište da vidim ima likoga u dvorištu. Čovek klatio se kao pijan, odgovarao samo

1 TROO ONE a Ode ina čosnjhiboj t—"na" | pa to ti je... Hajte! se u pomrčini moglo videti, bila mala, između. varo~" da se sagvim opružimo. Neprovetrena, prostorija je ia O o ie a Becjni dj Bayahan koliko Poveo nas je na kapiju, pa kroz neko blato, čas ške i seoske. U sobi, u kojoj je igrala EO O bio je zaudarala na neku trulež, | Nikšićanin je otvorio oba 7 i videti u mraku, Iz uzanog mračnog hod- | levo čas desno, kao da i sam ne zna kud nas vodi. limeni šporet tankih nogu, dva kreveta, jedan po- prozorska krila širom, opsovao i tresnuo. o pod onu -P | | J Usput je myrmljao nešto sebi u brađu i jednako pso- red vrata, drugi uz zid do šporeta, dva poveća san- ćebad i gedla, |

OV i pušila se petrolejka .na stolu, skucanom vao neku Anđu Perovu što nikog neće da primi na duka, sto i dve KIODŠ OM RO bilo 8Ve, _Za dve i po godine rata nisam naišao na ovakav je janih čamovih dasaka, “i ia a | konak, — Da vidimo kod Joke Radove — rekao je, — |, Pošla nam je u susret žena koja se bavila oko prijem, Bivalo je da su domaćini oklevali da nas pri-

ka... fužiću vala Anđu Perovu sutra sreskom od-

boru... niti koga gWluša, niti od čega zazire, Pogledao sam druga. Čiča je bio šeret ili lud 1

mogli smo pola noći provesti Jutajući ovako po

| | lo je nekoliko vrata. U jednom :odeljenju | |

napuštene, nigde se nije 'mogla nazreti svetlost u pro- , . bilo suviše vruće, neprijatno, iako smo bili pokisli

Vojin PORA _—- . a,..B?,...—~KcK i trljao lice dla · blatu. | : put nas tupo i bezizrazno kao da smo pa „sad pro- gunđao „kako se ne vredi boriti za taj marod »koji ti Moima OI: Prešli smo drum, prošli pored kuća na drugoj, | ·budili iza sna. Na krevetu, u dnu sobe, činilo mi se neće reći ni hvala«, a meni nije bilo do objašnjavanja y” O! Marko! — viknuo je i nagnuo se toliko da strani i videli što nismo primetili ranije, — bile su | da leži neko čeljade pokriveno preko glave, U sobi je ia imao ni volje da razmišljam o celoj stvari, ZOO ga morali prihvatiti da ne bi pao 'preko 'ograde. | Ž o sam' umoran.

ma VI

—-_—

——e—