Književne novine
ена 20
"БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 28 ЈАНУАР 1954
дит,
лист излази сваког четвртка
Неназначени |
сусрети
Патра АЖЉИВО ипстканом разлоту за) садаињу поставку изложбе По-• ла века југословенског сликар-
трашњи не:
ства може се подредити уну-) ир неслагања, рактеристике средишта добиле у протеклом времену значај који тај разлог чини наизглед неоспорним. У ретроспективи израстања, те карактеристи-' ке имају пресудну улогу, јер се са њи-, ма примљени потстицај, категорички, одређен телом за савременим, пре-, твара у високу способност самостале ног изражавања у коме је национални, моменат уздитнут и оплођен, . Па ипак, остаје жеља да се то кратхо раздобље сведе на додире уметника с којим би хладна поступност при-
јер су ка-)
казаног развоја на изложби била 38- |
мењена заједничком слутњом пута на почетку века и немиром борбе у њетовом трајању. Можда је садашња по ставка одређена и тежњом да се лак“ ште прати развој у средиштима и пружи могућност за разумевање прерастања или губљења идејних и фор-, малних особина карактеристичних за уже групе. По тој логици сам развој би у континуитету био мирно наста вљање кретања са местимичним ненаглашеним издвајањима. Линија која | у словеначком сликарству иде од импресиониста и разраста се до Ступи= це, Крегара, Седеја и других, једин= ствена у унутрашњој изграђености до мере која спољне елементе веже из ражајним особинама, кључиво техничка проблематика, укла-“ на се на неким местима са српским и хрватским сликарством У целини. Мо-= жда само по идејама и напору, али та•
ко пресудним идејама и тако озбиљ- |
ном напору да издвојеност на овој мизложби “= “ Сила О ла пирана, али с и језгровита; Рачићева платна можда највише дспоравају мишљење да је било потребе но повезати то сликарство почетка (Рачић, Краљевић = словеначки им пресионисти — Надежда) заједно, слику уз слику. Неоспорно је да бли« скост са Рачићем не постоји у мери, у којој је изражена код Надежде им Словенаца, зли је у намери и грчу стварања тако недвосмислено иста да ју је, само због немира и полета који су заједничком снагом унели У своју средину, било потребно повезати, За Надежду и словеначке импресио“ нисте, за оправданост замерке, њихоховом раздвајању, преломљена граница њима већ исто=
које нису ис |
отклања разумевање једне
може се узети иј|
риски одређеног места. Код Надежде | потпуније одређен пробој дофовизма, |
наслућен и дати код Словенаца, зна-
чи отварање путева за каснија стре- |
мљења „иако се рад млађих уметника |
на овој изложби не мора директно
везати за њих. У немиру који насту- ;
та иза импресиониста, Надежде, Рачића, Каљевића везе су уже и са више значаја, јер су У трајању незавршене, Да ли би у немирној личности Петра“ Добровића, том напору да се класичан) свет подреди визуелној опијености, мо-, гли сагледати _Тартаљину сложеност! привидни мир ствари у којима је унутрашњи немир срж и подлога. Или,' у Јобовој узвитланости један скоро неслућен потстицај за дела која су настала касније Издвојени центри У; земљи и рад у имнострансвву (лутања по Европи им задржавање у паризу) уколико одређују карактер не појачавају разлике, или бар не појачава“
ју до степена У коме би једна сре |
дина, у овом случају словеначка, хр. ватска или српска, била искључива у односу према другој. Време је крата ко, а међусобни додири су значајнији, од уобичајених поређења. стајале на истим изворима, а праћење, токова у развоју на привидној слици раздвајања. открива дубље разлоге блискости. Они су јасни У захвату им сигурности грађења сликарства. Скоро је немогуће у периоду између лва рата издвојити уметнике У један тесан круг им 360: случајних и дале“ ких. наговештаја. М. значење међусобних потстицаја неоправдано се занемарује. За једну генерацију мла-
Југословенско сликарство у „протеклој половини века треба схватити у заједничким напорима, и једном рах ном грчу. и жаснијим ,преламањима. Супротно од тога било би разматрања у ужим оквирима средина; потребно, али неоправдано у случају као што је изложба Пола века.
СТОЈАН ЋЕЛИЋ
идеје су на- |
„
КЊИГА
кризи књиге
НИЈЕ САМО РОБА
АЛЕКСАНЛАР БЕЛИЋ
НОГО фактора утиче на поскупљивање књига; има их објективних, који од нас не зависе, а има их и субјективних, који се. налазе у вези с нама. На прве је тешко утицати, Ту опада хартија, графич-
ке услуге, пореза, апуптет и сл. Добро би било ла се у том правцу учине олакшице колико је год више могуће; али књига је свугде у свету поокупела, и од тога се не може много очекивати,
Друга је ствар — са субјективним факторима, тј, оним који од нас зависе. Ту улази квалитет књига, о чему ја нећу говорити, већ остављам увиђавности књижевника; по себи се разуме да и од тога зависи, иако је то врло сложено пи тање, како ће која књига проћи у продаји. Друга ствар је — растурање књига, Обично се то схвата као техничка страна којом управљају сами издавачи књиге како најбоље знају и умеју Мислим да се данас то не може оставити само њима, иако су они најзаинтересованији да се књига прода; али мислим да смо ми још
АЛБЕР МОРО; БИБЛИОФИЛ
више заинтересовани да се књига чита, да врши своју велику мисију у народу ради које је и рађена, са толико љубави и напора, а често мн са много пожртвовања. | Ја сматрам да је данас добро растурање књиге прави социјални и национални задатак. Књига треба да доспе у руке оних којима је памењена, да просвети и подигне смисао за добро 1 ваљано, да постане добар саветник, друг и џријатељ. Ту није довољно послати путнике-агенте са пуном торбом књига, нарочито оних које се слабо продају и од којих има великих заостатака, Не помаже ни објава да се књиге лају
О ___-- >
на отплате; не бар у већим размерама, смишљена организација. која
ништа да учини што је потребно ни срезу, ни ла селу. читалачке публике којој је потребна добра књига, А да ли смо покушали до данас да саставимо разумне прегледе одабраних књига које би биле на селу и у вароши, за најразличитије врсте, = Да ли смо покушали
добро пустити у граду, ни У
корисне за омладину њихове руководиоце затим и за остали свет»
да те каталоге, зналачки и солидно пружимо различним књижницама,
библиотекама да их проуче и претплате се на шта им је најпотребније2г Да ли смо говорили са просветним властима у гра“ ду, у срезу и свугде где их има да омогуће и народним универзитетима, и народним домовима, и културним удружењима, а да не говорим о народним 'читаоницама, књижни-
њих или одаберу
библиотекама,
цама, књижницама сеоских школа, свих осталих стручних школа = да набаве од што је корисно за поЗа све је то потредна организација која ће стално посредовати, саветовати се и договарати докле се не дође до Једном пре последњег рата сазнао сам забавни дечији лист имао у Словехиљада претплатишка! Позајемчава п данас, а тако је било п раније, могућност излапретплатом 1 И издавачка предузећа својим проспектима брижљиво израђеним, треба раније да објаве на које се књиге установе могу претилатити, наравно према врсти књига, На-
потребне литературе оно дизање младежи која се учи.
успеха. да је један начкој — деведесет
знато је како се у Словеначкој
жења многих књига сталном
оно што ће тек изаћи.
Иђо Андрић
е осећам се способним да говорим о привредним _ питањима — која овде играју важну У-
6
логу. Ограничићу се на неколи-'
ко оташтих напомена.
Исецао: сам из наше дневне штампе, за последње две године, све што је писано о књизи, о ширењу и прођи књиге, 0 књижницама итд. Кад данас листам те исечке, ја наипазим на разне, мање или више оправдане примедбе и критике, мање или више остварљиве сугестије и предлоге. Али при томе видим нешто што је зеједничко код свих аутора тих написа, а то-је забринутост због поскупљења књите п тврдо уверење да су ритам и начин нашег социјали“ стичког _ развитка у извесном смислу _ повезани са ширењем књиге у народ. Права и дужности која данас има радни човек у нашој земљи такве су природе да као неопходан корелатив
Ту треба. неће про-
Свугде ту има
састављене, читаоницама,
удео. Ја
ском књизи нашој.
гимназија. и
развитка.
слити, пре обухватити на
за њом чезну.
траже развијање свести и културно уздизање радног човека. Стога је књига у нашој земљи саставни део н неопходни чинилац друштвеног развитка, олржања револуционарних тековина и даљег. напретка на том путу. Књига у нас није луксуз, није нешто без чега се може бити, јер у нашој земљи, као што је речено у једном од ових псечака, „реални услови живо“ га и књига не искључују се. Напротив.“ Перспективе наше социјалистичке производње зависе, између осталог, по од тога. да ли наш радни човек чита, и шта чита.
Кад је тако, а сви се слажемо да је тако, онда замста никакав напор није сувише тежак пи чикаква жртва превелика да би се ширење добре књиге У народ, које је било узело велик замах, не само одржало на досадашњем вивоу него 1 повећало, Потреба натлих људи за
ОНОРЕ ДОМИЈЕ: ЛИТОГРАФИЈА
Ерих Кош
2 Решење зависи од, привредних органа“
5 ако се о кризи која влада на у књижарском тржишту константно пише и говори, у ма-
7 гацинима и подрумима издавачких кућа, односно књижара -—-
рекао је на почетку своје изјаве књижевник Ерих Кош — ле.жи сума између три ИМ пет ми-
лијарди динара. Напор да се издају добра дела, а да се спречи поплава петпарачке литературе, пије донео скоро "никакве или сасвим безначајне резултате. Џена књите је и даље у порасту, тиражи опадају независно од свих дискусија —- што ме наводи да на ову анкету гледам са скепсом. )
Јасно је да је књига скупа и да је скупа управо због скупе хартије и штампарских услуга, При томе, код нас постоји. неприродан однос између разних фактора који утичу на цену књиге. Пре рата, хартија је претстављала само 7 отсто цене књи“
ге, а данас прелази 95 отсто, У свету, међутим, хартија је _ и поред тога што је она критични артикал обично један од најнижих фактора. Управо због тога, због скупе хартије, велики тиражи се не исплате. Цена услуга, књижарског рабата, хонорара и трошкови издавачких пре“ дузећа — све је то мање-више једна константа која се. у случају већег тиража, прелама на више делова 1 мање се изражава у цени поједине књиге = што са хартијом није случај. Зато, ако 'мадавач данас штампа ињигу у великом тиражу, он се из лаже. ризику: улаже велика финансиска средства на која мора да плаћа камату, а цену књизи може да снизи миниматно, пли ни мало, Међутим — истиче Ерих Кош — ако држава из својих финансиских разлога не може да снизи акумулацију на хартију; боље би било ла она,
тим износима, оптерети штампарске услуге, а евентуално дам већим порезом с оптерети издавачка и књижарска предузећа и ауторске хоно.раре. |
Решење читавом овом проблему је по моме мишљењу, код привредних Органа, п сматрам да би удружење књижевника, издавача, књижара и других требало да код њих преду“ зму потребне кораке.
Увиђајући тешку ситуацију која
постоји па тржишту књите, Савезно
веће препоручило је предузећима п народним одборима да у већем изпосу одвајају средства за рад и пословање библиотека. Али, ова препорука није имала довољно ефекта, већ и зато што се њено спровођење препустило искључиво органима власти, а поједина удружења и синдикати — чини ми се — нису се повољно ангажовали, Мислим да су издавачи требало више да инсисти» рају На спровођењу ове препоруке.
Најзад, било, би важно и корисно донети уредбу 9 пословању изда вачких предузећа која би, намеђу
осталог, упутила предузећа да ре“,
шење кризе књиге траже и у другим правцима, а не само у издавању авантуристичке, детективске И других безвредних литература
послетку, и јавне библиотеке, п мале и велике, а свугде их има у нашој земљи — треба у нај“ већој мери да допринесу да се набавља све што је од књижевне вредности и ложење: читаоцима, организацији свег овог рада треба да имају свој
ставља, па распоУосталом „библиотекари У
нисам заборавио п купце-поједиице који треба. својом помоћу, ма и најмањом систематкуновином књига, — да помогну и себи п Ја знам да је њихова куповна, моћ у овом правцу малена, али ја такође знам и то, да они не би жалили и жртве у том правцу кад би бнап уверени опхолна, оно без чега се не може. Њихово сазнање, правнано по дубоко у том правпу један је од услова нашег даљег успешног културног
да им је добра књита не
Без означене организације, потпуно могућне и остварљиве, наша ће књига пунити магацине, без вршења своје праве мисије и без ноле знатнијег учешћа у отклањању материјалне кризе у којој се налази. што је наша мора се у оваквим случајевима мисвега, на колективни рад“ који ђе целу мрежу но крупних и ситвијих питања и на разумну колективну помоћ која би отклонила досадашњу једнострану материјалну помоћ, и која би, с Е фурну и духовну помоћ онима који често узалуд
У социјалистичкој земљи као
Ла
друге сураме, пл кул-
њига није луксуз«
књитом по с тим везана прођа књиге биле су до недавио та» кве и толике да су нам на том могле позавидети и земље које су иначе измакле испред нас, Ту тековину треба сачувати поправљајући је и усавршава јући, даље развијати удруже» вим _ напорима свих позвачих чинилаца,
Поред привредног проблема који лежи у основи овог пита ња н о коме су говорили дру= гови већ у прошлом броју „Књижевних новина“, чини МЕ се да би свакако требало гово рити и о другим темама које су у најужој вези са овим про блемом, а То су: 1) издавачки планови лашћњу предузећа; 2) стварање и одржавање што већег броја библиотека на селу у граду и могупности њихове редовне и правилне = набавке књига: 3) организација и при“ рода књижарске мреже за ра» стурање књите у народ.
___ СА ИЗЛОЖБЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ
СЛИКАРСТВА
ју
МИРОСЛАВ КРАЉЕВИЋ; МАЛА С лУТКОМ у