Književne novine

сњижерђне.

ЧИ новине

ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ

Танасије Младеновић им Ђуза Радовић

РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ

Ото Бихаљи Мерин, Велибор

Глигорић, Радомир Константи-

вовић, Душан Матић и Ристо Тотовић

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА Француска 7, тел. бр. 21.000, број чековног рачуна 102—7Т—208

Претплата за тодину 1954 Дин. 900., поједини примерак Дин. 20.

Лист излази сваког четвртка

ства, гледа интензивно у једну своју слику, што она по ауторовим мндикапијама не ради, ипак јој нисмо веровали да ће паћи у стваралаштву пут У нови живот, без љубавника с којим се растала. Још мање смо веровали да је дошла из једне сасвим друге средине ми да не спада међу ове људе који је окружују У дому тоспође „Елтон, доброћудно (Лепосава Петровић) или избиљно (ирена Јовановић) забринуте што је у једном од њених најамних станова (одличан декор Душана Ристића) неко покушао да одузме себи живот. То није интелектуална, суптилна, духовита, фина Хестер жолилер, чији снови долазе у трагични сукоб са стварношћу. То је само жена хоју раздире бол љубавног разочарења и растанка. Отуда она у неким дијалозима, особито оним са мужем, сер Колијером (у тумачењу Божидара ДРрнића, наглашено господетвеном), где би требало да дође до пуног израза њен лик који је блистао у средини учених посетилаца њеног бившег, отменог дома, делује, напротив, неуверљиво, говорно монотоно и неприродно. Али У моментима у којима, више по редитељевој концепцији нето по писцу, избија на површину свом снагом унутрашња бура (и дотле слабо скривана) она испуњује сву сцену и преко рампе потреса срца оне још многобројне публике која тражи видљиве сузе и болне гримасе, чујне јецаје и жрике, а не само унутрашње зрачење емоције и пригушени крик као врхунац спољнет интензитета.

У оригиналу разлика између говорног стила Хестер Колијер и авијатичарскот жартона њеног љубавника, сФетреди Пејџа, упадљиво је велика. У треводу она се смањила, а у претстави је нестала.

Фрреди Милана Шузића био је сасвим одговарајући партнер хестер Колијер Невенке Урбанове; пун нерава, дат прејако као и она. Њихов дијалог на крају другог чина публика поздравља као виртуозни фортисимо израза једне страсне љубави на рубу живота и смрти. Фреди Северина Ђијелића (на репризи), знатно смиренији сем у сцени са пријатељем Џексоном (Јовиша Војновиђ) одговарао је мање таквој ЖХестер, а више оној из оригинала. исто су и мале улоге Филипа и Ен Велч (на трећој претстави) у тумачењу Мирослава Петровића и Гордане Прокић, деловале знатно 'умереније, без карикатуралних тенденција приметних на премијери у интерпретацијама Драгослава Оцокољића и Наде Борозан. Премијера је била сва у јаким бојама. Алтернације су почеле да откривају и друге могућности, у истом позоришту, са истим редитељем, али које због поделе улога, састава ансамбла и редитељеве претпоставке о ставу публике, нису могле бити 60ље искоришћене.

Треба истаћи да су редитељ ми ЉуБиша Јовановић успели да у нестварни. лик доћтора Милера унесу, и поред извесног подвлачења у складу са концепцијом целог комада, доста животног и да то животно расте из претставе у претставу. Али сама претстава остаје оно што је: успели превод новот на старо. Тешко је зато једноставно донети о њој позитивни или негативни суд. Могуће је само констатовати, наизглед парадоксално, да је то успех једног чеуспеха. Ефектна претстава модерне драме — без модерне

раме, МИ СТАНИСЛАВ БАЈИЋ

мило БАЈИЋ: ТЛАВА

Одговорња уредник Танасије Младеновић, Беотрад, Франтуска 1 Ф Издаје Удружење књижевника Србије, Ф Штампа „Подитика“,

(Наставак са седме стране) њено сликарско стваралаштво, Мако јој је Борозан дао, ради јачег идејног акцента, да на самом крају претставе, када одустаје коначно од самоуби-

о ФРАГМ р |

АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“:

КЊИГА НИЈ

| Акумулације повећавају цену КЊИЗИ _

Криза књиге је занста врло 0 збиљна, Она има два узрока.

Први је узрок што је претерано експериментисање одбило читаоце од домаће савремене књижевности која углавном | почива на лирици, приповеци по чланку, а нема романа, драма, есеја у већем броју, Дакле, у овом тренутку доста скромна књижевност, па још оптерећена херметичким и ултра-авангардистичким текстовима који данас преплављују часописе, новине, књиге, те је природно што не привлачи читаоце, Такво стање у нашој књижевности иде па корист страних литература, нарочито антло-америчких романа које обична читалачка публика највише чита, Па се онда чудимо што је Стеван Сремац још и данас најчитанији писац!

Други је узрок што је процес и8давања књиге оптерећен многим наметима, Акумулације и разни прирези почев од израде хартије, па ре-

ФРАНС МАЗЕРЕЛ: РАДНИК ЧИТА КЊИГУ (дрворез)

Антоније Исаковић: „Велика деца'

У последњим тодинама У пашој савременој литератури појавило се не» колико дела (која несумњиво значе крупан корак напред. После Лалићеве „Свадбе“, која остаје као позитиван датум, дијаграм успона осетно се диже с Ћосићевим романом „далеко је сунце“, затим са Ћопићевим »Проломом“ и Давичовом „Песмом“, МИ последња година обогатила је нашу књисжевност с две лепе књиге: „Ратним путовањем“ Митре Митровић, у коме је јарко „блеснула панорама револуције“, и Лалићевим „Злим прољећем“ — у коме је „опет, поетским доживљајима, потресно и искрено, осветљено једно узнемирено време из атмосфере првих ратних дана.

Најзад, на самом концу године, јављају се Исаковићева „Велика деца“.

Цела Исаковићева књига обухвата девет приповедака, чије је мотиве писац нашао у суровим данима нашега рата, У револуцији, Стварајући, из тих дана, литерарни свет својих ликова Исаковић није пошао једним устаљеним конвенционалним методом, карактеристичним за мноте савремене приповетке и романе којима је та велика тема — рат и револуција — послужила за уметничко обликовање, У исаковићевој књизи нема скоро ништа од оног стереотипног хроничарско-при“ поведачког начина сликања људи и догађаја. У његовим приповеткама ско-

ро нема анегдоте; она се изгубила и.

од ње је остао само оквир. Топови и митраљези, јуриши и напади, попаљена села и збегови, „хронологија дотађаја“ — све је то стављено у други план, иако се све одиграва на попришту рата. У први план је исажовић ставио човека, његову личност која своје животно право тражи у пожарима револуције. То је свет бдраца чији се карактери челиче у узбурканим догађајима епохе, али који дубоко осећају све болове и ране које им доноси рат као своју неминовну последицу. Талерија Исаковићевих личности није тако широка. Она је првенствено уоквирена у једној чети бораца са командиром, комесаром, водником, десетаром, болничаркама и оним често малим и нвезнаним људима — борцима о којима се ретко пише, Искрсавају У Мсаковићевим приповеткама ови љу-“ ди са њиховим унутрашњим животом, понекад у тренуцима кризе и колебања, а каткад и у подвизима, савлаБујући себе до краја и жртвујући се за опште добро. Отуда је и поента пишчева _ најчешће на психолошким внализама његовиж ликова,

БОЖИЛАР КОВАЧЕВИЋ

дом кроз све перипетије док од целулозе не изиђе готова књига, — све је то у толикој мери тешко им толико повећава цену књизи да је свако издање уствари четири до пет пута скупље него што би стајало кад ом било ослобођено тога. акумулационог давања.

Требало би дакле у писању осло-

бодити се комплекса „ромт браће је рећ ромтвојк“, а у материјалној припреми књиге пореских, и њима сличних намета, па би књига поста“ ла приступачна читаоцима, јер би се лакше читала и јер би била јевтина,

Наравно, ово се ослобођење 0л памета не би односило на. „Дубровачког гусара; и. „Гричку вјештицу •

СТОЈАН МИЛЕУСЋЕ =, књижар.

Наше књижарство не одговара правим задацима

Највеће оставке У калкулациј и оштампане књиге — каже Стојан Милеуснић — износе харт“

ја и материјал за опрему књиге, затим _ штампарске и књиговезачке услуге, рабат који добивају књижаре од издавача, трошкови издавача и најзад ауторски хонорари, који су понекад већи од трошкова издавача, Пођимо од било које ставке, видећемо да ће искрснути низ проблема који онемогућују снижење цене хартије, штампарских услуга, књижар ског рабата или трошкова издавача. Значи, остаје једино то да држава да регрес за материјал и услугу производним предузећима. или дотацију издавачу. То би у буџету претстављало позамашну суму, јер се код нас, и поред омањене продаје књига и њене високе цене, издаје доста и лоших дела,

Чак нако би се постигло неко мало снижење цена било у материјалу, или У тропзводњи књиге, то би било толико мало да се не би осетно одразило. Ако хоћемо књиту да. појевтинимо и да је на тај начин приближимо читаоцима, онда ми морамо снизити цену књиге за 30 до 40 процената. О томе би се могло дискутовати на заједничком састанку претставника фабрике хартије, штампарских издавачких. предузећа, претставника привредних установа и културно просветних. институција.

Страна, преводна литература, нарочито „шлагер-књига“ крчи некако себи пут и налази купца. Због тога

ГЕ

НОВЕ КЊИ

;

(„Ново поколење“, Београд, 19583)

"Треба се само за тренутак сетити осамнаестогодишњет Зоће и његове трагичне смрти од глади далеко од завичаја, у великој планини, удаљеног и заборављеног поред котлина кајмака, од којега није окусио ни једну једину кашику, свестан да је та храма неопходна друговима у чети. Треба се сетити командира Зекавице који завршава свој живот чувајући тешке рањенике; Потресно делује слика ових четрдесет рањеника који свесно одлазе у смрт, пошто им болничарка Бранка не може више помоћи.

У „Великој деци“ Исаковић је дао неколико незаборавних скица и портрета људи-бораца. Мако ови ликови нису споља довољно осветљени м индивидуалисани, они су дати у својим унутрашњим сукобима и карактерима. Исаковићеве скице и епизоде јесу оно што је најбоље у његовом литерарном стварању. Колико реалности и истине пружа онај вешто компонован детаљ о сусрету студента Дамња»

Антоније. Исаковић: Велика деца, приповетке. Издање београдског издавачког предузећа „Нопок“, Београд 1958, ћирилицом, стр. 229, цена 100 дин.

Михаило Лалић: Зло прољеће. издање београдског издавачког предузећа „Нопок“, Београд 1958, стр. 379, цена 240 дин., повезано 300 динара. ·

Бранко _ Гавела: Хрватско гтлумиште, Издање Државног издавачког подузећа Хрватске #30ра“, Загреб 1953, латиницом, стр. 120, цијена 300 дин, (илустровано).

прежихов Воранц: Ђурђевак. Превео Ђуза Радовић, Издање из-

' давачког предузећа „Дечја књига" Београд '1958, ћирилицом, стр. 78, цена 50 дин.

х. де Балзак Блишм ин беда куртизан. Преведел Владимир Левстик. Издање Државне заложбе. Словеније, Љубљана 1953 латиницом, стр. 644, цена:

Теофил Готије: Роман мумије. Превео Д. Смичиклас. Издање Државног издавачког подузећа Хр-

"ватске »Зора“, Загреб: 1958, латиницом, стр, 167, цијена 280 дин.

__ БИБЛИОГРАФИЈА

већина издавачких предузећа, у сво“ јој политици, иду том линијом. Много је теже са домаћом литературом. Поред малог, тиража (2.000—93.000 примерака), књига домаћег писца доста је оптерећена п ауторским хонораром. За ову литературу, издавачи добивају дотацију, па ипак, и по» ред спижене цене за 20-—30%, — те књиге имају слабу прођу и морају да леже у магацинима. ..

Поред високе цене, узрок слаоој прођи књиге јесте и наше, књижарство, односно књажарска мрежа. Овакво какво је данас, наше _ књИижарство не одговара правим задацима књижара. То је изванредно озбиљан проблем, па се ипак преко њега олако прелази и не приступа се његовом решењу, Већ је крајње време да стручно и културно образујемо књижарски кадар. Путем стручне школе, курсева и семинара, као и посебних књижарских продавница за стручно образовање стручно оквалификовати и културно образовати књижарски кадар, у чему лежи гарантија бољег пласирања издања. Без овог решења, нема решења продаје књиге и њеног популарисања, па макар цене. Јер, постојећи аквизитери продаваће оно што им буде доносило највећу зараду — то јест такозвану „пилагер-књигу“. Број добрих аквиз зитера могао би се на прсте избродати. Остали су само нужно зло, које би отпало када би се створно солидан, стручан и образован књижарски кадар. |

на с непознатим партизаном над бистром водом Сутјеске („Три плава цвета“.

Слике сећања одведу мисца понекад у чежњиву мносталгију прошлости, У свет успомена, у детињство. Он се сети града, родне куће, мајке, звукова клавира. У Исаковићевој књизи нема широких дескрипција и разрађених дијалога. Ту су мисли каткад оскудне, недоречене. Цео опис своди се на неколико реченица које су местимично дате у литерарном надахнућу. Али су оне богате подтекстом, пуне живота и уверљивости.

Овом књигом приповедака Антоније Исаковић је, ван сваке сумње, обогатио нашу савремену књижевност, дајући уметничку прозу од неоспорне вредности. Ово је тек почетак његовог литерарног стварања који треба поздравити, јер овакав почетак није честа појава код нас,

ЈОВАН ВУЛЕВИЋ

Натсуме Сосеки: кокореа. Превео Мирко Паут, Издање Дрисавног издавачког подузећа Хр-

ватске „Зора“, Загреб 1958, латиницом, стр. 240, цијена 330 дин.

А. М. Кронин: Шеширџијин за Мак, роман. Превео Михаило Ђорђевић. Издање издавачког предузећа „Рад“, Београд 1958, латиницом, стр. 600, цена 600 дин. -

Мирко Вујачић: Гавран на звонику. Издање Издавачког предузећа „Народна књита“, Цетиње 1958, ћирилицом, стр. 263, цена:

Никола Лопичић: На камену, издање Издавачког предузећа „Народна књига“, Цетиње 1958, ћирилицом, стр. 452, цена:

Јован Јовановић Змај: Крилат коњиц. Избор песама Сима Цуцић, илустровала Нада Дорошки. издање издавачког предузећа

„Братство“јединство“ Нови Сад 1958, ћирилицом, стр. 98, цена7

Јакуб жЖадри Караосманоглу: Туђинац. Превела Т. тривунац. Издање Издавачког предузећа. „Братство—јединство“, _ Нови _ Сад 1958, ћирилицом, стр. 246, менећ

ми и снизилиј

ЕНТИ

Е САМО РОБА

КОНЗЕРВАТОРИЈУМ МЛАДЕ МУЗИКЕ ожан Луј Баро м Мадлен Рено. руке

водиоци и глумци чувеног париског театра „Марињи“, малу салу свог поч

зоришта желе убудуће да употребе — како пише недељни лист „Ар = као концертну дворану, у којој ће се искључиво изводити дела компом зитора потпуно досад непризнатих и од критике и од публике. У ред де вих дела спадају чак и извесне коме позиције неких корифеја музике, и то само због тога што су била, им о• стала све до данас, у раскораку са укусом времена. Еволуција укуса, ту и тамо, исправила је понеку од тих историских неправди, али је још много ремек-дела остало у тами зач борава. Организацију музичког програма у театру Марињи преузео је композитор Пјер Буле, музички директор трупе Жан Луј Варо — Мадлен Рено, познат иначе у музичким круговима у свету због бурних полемика које су пратиле скоро свако извођење његових дела, Међу досад непознатим и „неизвођег ним“, или ретко извођеним, ауториг ма налазе се на програму имена Штокхаузена, Ноноз, Мадерне, пусеч ра, Кажа, Брауна, Волфа, Беракеа, Филипоа, Месијана, Фаноа, а од пог знатих композитора, као што су Јо= хан Себастијан Бах, Клод Дебиси;. Равел, Стравински, мМонтеверди, Барток, Варезе, Шенберг и Албан Берг. Нека од њихових „игтнориса» них“ дела која, како тврди „Ар“, „че• сто фигурирају међу најлепшим де« лима свих времена“. У ову групу не“

читавот овот

признатих или заборављених компог

зиција спада такође и једна врло значајна селекција из дела Антона фон Веберна. Први концерт у „Ма• лом Марињију“ заказан је за 13 ја• нуар и имао је на програму „Музички поклон“ од Баха, „Контрапункл“ од немачког композитора Штокхаузена, „Рон отса тлопофа е кИтписа“ од ита» лијанског композитора Луиђи Ноноаг, „Концерт за девет инструмената од Антона фон Веберна и „Лисица“ од

Стравинског. Дириговао је Херман Шершен, а мизансценска решења имао је Жан луј Баро. ж УСПЕХ

ГРЧКОГ КЊИЖЕВНИКА

Пре извесног времена у Грчкој ја објављено најновије дело истакнутог грчког књижевника Николаоса Казане закиса „Капетан-Михалис“ То је и« сториски роман, једно поглавље борбе

лија. Иначе, Казанзакис се прочуо сво» јим романом „Алексис Зороас“,

ди се да је овај роман прошле године у Америци био најчитанија књига,

|“ ДЕЛА РИГЕ ОД ФЕРЕ

Ових дана је у Грчкој пуштена књич та под насловом „Рига од Фере“, У овој књизи је сакупљено – целокупнд хњижевно стварање познатог органи» затора устанка у Грчкој против О сманлија и ватреног поборника федеч рације балканских земаља.

Тамни звук

ва песма нема оштрих зубе све је у њој голо ћутање

С ц, мм

% спори долазак до последњег руба тстод кога мами сладан дубок ви,

Ова песма, пису тешке реч.

народа са острва Крита против Османе ·

ј који је преведен на једанаест језика. Твре -

ма да мало опор звучи густи 3898

у њој нема кати која главу лече ц% болне руке згрцчене у лук.

Ова песма можда личи на долину у којој се болно скаменио вук ова песма споро улази у ТМИЊЈ

ја не видим вилце од ње помрчиту

1 « осећам само тешки тамни 38ук

како моје руке вуче у даљину. СТЕВАН РАИЧКОВИЋ

Цетињска 1,