Književne novine
Ћ ЈЕ у з
___ФЕДЕРИКО ГАРСИЈА ЛОРКА
__ Рођен 1899 године, у селу Фуентевакерос, Лорка се рано посветио поезији, сликарству и музици. Своје трво жњижевно дело „Утисци и пејзажи" публиковао је 1918. Затим следе дела: „Књига песама“ (1921), „Песме“ (1927), „Цитански романсеро“ (1928), „поема дел канте хондо“, „Плач за Игнацијом Сонћесом“ и „Шест гаљешких песама“. Од позоришних дела најважнија су „Јерма“, „Крвава свадба“, „Марија Пинеда“, „Дом Бернарда Албе“ и „Неудата госпођа Росита или говор цвећа“. — Овај велики шпански песник пао је, 1936, као жртва фашистичког терора, Стрељан је у његовом родном месту Гранади и гроб му се не зна.
~ „ ТАСЕЛА ОЧАЈНЕ ЉУБАВИ
Дањ не долази да ти не би дошла мени ч ја теби.
Алља ја Ћу ићи
ч кад би ми сунце шкортије г
слетоочнице.
И ти ћеш доћи са језиком опаљенњм сланом килцом.
Ноћ не долази да ту не би дошла мени ч ја теби.
Алт ја ћу ићи предајући жабама мој нагризли каранфил,.
И ти ћеш доћи мутним, прљавим олуцима мрака,
Ни дан ни ноћ не долазе да бих ја умирао за тобом ч ти за мном.
АНТОНИО МАЋАДО
Рођен у Севиљи 1875, Маћадо је заједно са Хименесом и Гарсијом лорком — један од највећих песника савремене шпанске лирике. Главна су му дела збирке песама „Самођће“, „Самоће, галерије и друге песме“, „Кастиљанска поља“ и „Нове песме“, Поред тога, са својим братом писао је позоришна дела: „Хауниљо Валкарсел“ (трагедија), „Аделфас“. (комедија), „жуан де Мањара“ (драмау и „Лола је о тишла на море“. — Увек доследни м пожртвовани борац за слободу, Антонио Маћадо, који се од првих дана Шпанског рата етавио У службу народу, по слому републиканских војних снага прешао је у Француску. Умро је 1989 године у концентрационом логору, од глади и туге за својом поробљеном земљом.
» МОЖДА ЈЕ У СНУ
Можда је у сну рука сејача звезда. додиртула заборављену музику
“ пробудила звуке бескрајне лире. И до наших уста долебдео је скромни талас малобројних
по шетинитих речи.
РАФАВЛ АЛБЕРТИ
Рођен у Пуерто де санта Марија крајем прошлога века. Гимназију завртлио У родном месту пишући много, највише песме. Поезија му је оригинална, прожета изиенађујућим мотивима и сликама,
Важнија су му дела збирке песама: „Морнар на суву“, „Љубавница“, = 6) анђелима“,
Борио се против Франка. Сада живи као политички емигрант у Аргентини. х
ДОБРИ АНЂЕО
Дошао је анђео кога волим и кога сам звао.
Не онај што брише небеса без одбране,
звезде без колиба,
личе без отаџбине,
спегове.
Спегове оне што падају из једне руке,
што су једно име,
један сам,
зедно чело.
"Не онај што је за своју косу везао смрт
Већ онај кога волим. Не повређујући ваздух, не рањавајући лишће, не крећући сталлља
Опај што је за своју косу везао ћутање.
. Дошао је нежно да у мојим грудима чскопа слатку реку светлости м“ да ми душу учана паовжом.
„2
5
~ у г | Г !
А, Г
НОВЕМБАРСКО _поподне 1982 године, У кући великог болесног песника Шпаније Дон Рамон Ваљ Инклана. Кошчат, без једне руке (као Сервантес) лежао је у свом мадридском, стану у љубокој усам“ љености. Говорио ми је о свирепости Шпаније њена историја — оса стотина година крваве реконквисте, триста го дина лудила инквизици је, не рачунајући смрт У Мексику и Перу. А остатак — ропство и побуна. .
Тако одјекује у мени његов глас. А ипак су та горка уста изговорила речи наде: у ХМ] веку комунеросе је цобедио тријумфујући краљ — у ХХ њихова деца прогнала су Алфонза
Краљ је отишао али су остали земљопосед ници, власници _ маслинових гајева и бродарских линија, рудних блага и стратешких сировина, висока бирократија и генерали.
Они су наново заробили Шпанију.
Снажан бик у зрени овог времена, то је Република Шпанија, Око тог бика обиграва издајнички генерал дивљим гестовима, машући својим мачем и главом љигасте сипе, крвљу натопљеним плаштом тореадора. Он би животињи да зада смртоносни ударац, а њих је хиљаду удараца, хиљаду рана. Бик стење, крвари, али не савија своја колена... Пикасо је инспирисао ову слику.
Са узвишене трибине своје цивилизације Европа гледа ову чудну кориду смрти. Механички клавир дипломатских _ фраза и потмула моћ злата и атомске грмљавине Ив“ љује инјекцијама империјализма бруталног Еспаду.
Зар није читав
развој | итанске
културе борба између духа и тамне
силер., и па аи нешоја
У дубини времена гледам хаџилук уметности, патње и прогонства поезије, Хуан Руис де Хита писао је прво класично дело кастиљанског језика, књигу „Добре љубави“, У црквеној тамници у Толеду. У затвору је формулисао Хуан де ла Крус магиско-поетске проповеди за сиромашне и понижене. Луис Гонгора, творац профаних комедија, нестао је у казненој ћелији једног манастира. Тирсо де Молина, за кога се сматра да је зутор прве драме о Дон Жуану,; био је заточен а затим прогнан из Мадрида. У затвору У Севиљи започео је шпански геније Сервантес свога „Дон Кихота“. Писац који је у шпанској култури нај-
Боље пиваре
СРИ
_Рџе5а.
РУТИБРЕС СОЛАЊА: РАЖО
Џо
(НЕ
“
с!
ТОЈА: УЖАСИ РАТА
х ближи _ Сервантесу, Франциско де Квеведо, творац „Суењоса“, у својој педесет и деветој години осуђен је на дугогодишњу робију јер су његови стихови о неспособним мини“ стрима увредили Филипа ТУ када их је владар нашао под својим тањиром. Велики штански лиричар Фрај Луис Понсе де Леон, професор Универзитета у Саламанки, кажњен је од инквизиције на три године затоцења јер је превео библиске текстове на шпански језик, Враћајући се
О. Бихаљи-Мерин
из затвора, он је своје прво предавање започео овим речима: Рџез десјатоз аует — дакле, као што смо јуче рекли...
На том истом Универзитету у Саламанки десило се да је триста година касније Мигуел де Унамуно тре-
„бало на свечаном дочеку да поздра-
ви трупе насилничкот генерала Фран ка, Унамуно је рекао: Ви можете победити, али не можете и убедити,
Унамуно је припадао „генерацији од деведесетосме“ која је веровала да ће свешћу преорати Шпанију. Дух протеста и бунтовништва про. жимао је дела Азовина, Рамиро де Маезту разбијао је својим есејима лажне традиције, Пред алгебарским јасним стилом Пио Барохе распале су се старе баналне илузије колонијалне Шпаније. Ваљ Инклан привлачио је омладину визијом овог духовног пејзажа слободе, Генерашја деведесетосме откупила је свој протест против краља и диктатора
насиљем и изгнанством, Са дубоком скепсом она је испитивала прошлост ла би одгонетнула узроке изгубљене игре. Била је ношена мишљу грађанске револуције и грађанске републике. Генерација од 1996 ишла је у рат против фашистичких генерала за једну социјалну републику. У њену одбрану подигао је свој глас песник младе Шпаније Гарсија Лорка и зато био стрељан,
(Ово су свирепи отисци стопала којвма корача време Шпанијом, од златног века до данас. Мпак знам да је реч Сервантеса трајнија од његових тамничара, да је звук Лоркине гитаре продорнији од Франкових метака у срце поезије. Верујем да ће једнога дана — који можда није више тако далек — шпански народ, после свих тамновања и инквизиција прећи и преко ове последње страховладе генерала Франка речима песника Понсе де Леона: џез десјатоз аует..
ЛУИС СЕРНУДА
Рођен 1902 године у Севиљи где је завршио правни факултет, Био је лектор на универзитету у Тулузи. Живи од својих књижевних радова.
Важнија су му дела збирке песама;
„Профин ветра“, „Три поеме“, „Свака река једна је љубав", „Забрањена Уживања“. Сернуда се у грађанском рату борио против реакције. Сада живи у Мексику и активно сарађује у свим анвифашистичким часописима и листовима, хм
НЕВАДА
У државт Невади Места поред труге имају птичја имена. Поља су од снега џ сати од снега.
Прозрачне ноћи,
отварају сањиву светлост над водом ч крововима оденутим за празник.
Сузе се смеше, туга има крилља, а крила, већ знамо, носе топлу љубав.
Дрвета се грле, песма љуби тесл. Железничком тругољ иду бол и радост.
Увек има снега заспалог на снегу, тамо у Невадт,
ПЕДРО САЛИНАС
Рођен 1892 у Мадриду. Завршио је правни и филозофски факултет са докторатом у Мадриду. Био је про» фесор упоредне књижевности на универзитету у Севиљи, Од 1914—1917 лектор на париској Сорбони а од 19201923 на универзитету у Кембриџу. По повратку у Шпанију био је директор „Центра за историске студије“ и професор књижевности мадридског уни“ верзитета, 2
Борио се против Франка а по завршетку грађанског рата емигрирао и био професор на универзитету у Монтевидеу 'одакле је на позив њујор-
НЕ ВИДИМ ТЕ...
кад будем замишљао
да ст ту, крај мене,
ч да је довољан позив с који ти јуче, нисам утутио. 4 "Зваћу те сутра... иза танког зида ветра, неба ч, година.
= _ Не видим те. А добро знам да су ту, иза танког зида од цигле м креча, на домаку мога гласа кад бих те зва0. Али те нећу звати. Зваћу те сутра хад ње будеш ту,
“
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ У ЧЕТВРТАК 15 АПРИЛ 19
критиком. Виља је један од првих мо~ | мерниста у новијој шпанској поезији, Главна су му дела: збирке песама __ „Гарба“, „Путник“, „Борбе туге и ра-. дости“", „„Еволуције“, „Карамбас“, ма у У прози: „Комедија стидљивог чове» ка". Виља се“ борио против «Рранка да време грађанског рата. Сада живи у | Мексику где са Мануелом Алтолргире | уређује борбени антифашистички часопис „лас Еспањас“, ( а
С “4 КАРАМБА 85
Открио сам у симетрији корењ дубоког нитковљука |
Алм татролџије су глуве а у два сата по поноћи, дубока је пукотина света.
Коме да, се обратимг
У овом месту нема слепих мишева на људи који пију лимунаду. · Зато двори стоје нетакнути
ч високо, на стубу,
Безобразлук се хлади летезом.
и
ФЕРНАНДО _ ВИЉАЛОН
Рођен у Морону де ла «Рронтера МА тодине. Умро је 1925. Главна су му дела збирке песама; „доња Андалузија“
и „Старе романсе“, У Мако племић био је слободоумен из
сац и човек. – х А
БЕЛА КРИЛА
Бела крила, надувена платна,
мосе ме на небо. Лете она а ње ји. И нађох се пренет у познате ц предела које сам једном видео а не знам __
Зелени и бели лабудови поздрављају ме клањајућт се (ИН ч причају ма зашто постоје звезде. __ Успоном једног белог облака, У илцао је погрбљен просјак Аб са круном од малих звездица, са литаком ц тиквом.
МАНУЕЛ АЛТОЛАГИРЕ
“ Бг Рођен у Малаги 1908 године. По 324 вршеним студијама на Севиљском у“ ниверзитету (доктор је права), научио 6 је типографски занат и сам штампао _ своје песме. Живи искључиво од својих књижевних радова. Главна су му дела збирке песама: „Љубав“, „Један дан“, „Узори“ и „Удружене самоће“, За време рата борио се против фа« . шиста. Сада као политички емигрант живи у Мексику, где заједно са песником Хосе Мореном Виља уређује | најбољи књижевни часопис штанске емиграције „Лас Еспањас“. |
х МОЈ БОЛ ЈЕ БИО ВИСОК
Мој бољ је био толико висок да си ми врата куће
у којој сам тлакао
стизала до појаса.
Како су изгледали сићушна, љиди који. су ишла са мном! Порастао сам као висок пламен од белог латна и косе.
Када би срушили моје чело, тојирили би дивљи биковт — жалост у нереду — избезумљенњ јурнули би на људска тела,
"Мој бол је био толико висок да сам гледао свет · . треко рамена сутона.
шкот универзитета отишао у Сједиње“ не Америчке Државе где је умро оЕ• тобра месеца прошле године, У Главна су му дела збирке песама; уСлутње“, „Басне и знаци“, „Уочи за довољства“ Поред тога дао је на са временом штанском језику национале ни ел „Поеме о Сиду“ и најбољу сту« дију о поезији Мелендеса Валдеса. Превео је бриљантно сва дела Марсе ла Пруста. ћ ; Слободсуман и племенит, песник Салимас борио се у грађанском рату И“, са истим одушевљењем бранио сло» боду све до своје смрти.
- ~ .
кад будеш тама
(Песме превео Миодраг Љ, Тардић)
Е