Književne novine
"ТОД. 1 ВЕ. 36 ж ЦЕНА 20 ДИН.
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 29 АПРИЛ 1954
"ист излази сваког четвртка
животу
АО одјеци неких давно постављених питања, ови Витменови стихови, јасни пи прецизни, враћају ми се из сећања готово увек у овикним чнеовима када животна радост преплави улице. Њихова једно“ ставност ми истинитост има толику сличност са свим оним што у тим
ЛА
гренуцима видим п чујем, да ми се"
чини да је све оно што је. овога песника Напојило животним здрав-
љем, снагом и људском — лепотом, уствари, узето с ових улица.
Јер сличност је толика да потврђује истину о томе да реч, која слави човека, пријатељство и живот, не признаје никакве границе, никакве конвенције-и законе.
Она је свуда где је искреност, где је одушевљење, смелост и вера у живот и у човека.
Она је, дакле. најпре овде, међу нама, на нашим улицама. Јер овде се ради о једном одушевљењу које пзбија спонтано из срца нашег. човека, спонтано по својој бујности и осећању с којим му се. предаје, али свесно по ономе што му је претходило и шта изражава.
Можда се овога дана све то н мора тако. осетити,
Људи, наши познаници и прија тељи, сви они многобројни, који су у току године били заокупљени сво: јим бригама ин пословима, у овим часовима, као да су опчарани неком чудном магијом, заборављају на невоље, умор; на ружне снове и пре дају њу. И оно што је, док су били занети својим бригама и пословима, изгледало готово незнатно, у општем билансу напора пи резултата, добија грандиозне размере, величанствену слику наше снаге и гордо“ сти. И још једанпут, у том свеопштем _ таласању, човек се напаја
НАГРАДЕ САВЕЗА НЊИМЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Комисија за награде Савеза књижевника Југославије, у саставу: др Братко Крефт, Густав Крклец, Танасије,. Младеновић, Димитар Митрев и Бошко Новаковић, донела је једногласну одлуку да се награда за животно дело у износу од 500.000 динара. додели књижевнику. Вељку Петровићу. Награде од 200.000 динара "додељене. су: Добриши Цесарићу за збирку песама Осветљен пут“ и Ранку Маринковићу за књигу прозе „Руке“, Награде од 150.000 динара додељене су Цирилу Космачу, за новелу „Пролећни дан“, Михаилу Лалићу 3а роман „Зло прољеће“, Петру Шегедину за. путопис „Ма
путу“ и Младену Лесковцу за есен-“
стичко-научни рад и састављање Антологије старије српске лирике“.
Комисија налази за потребно да каже поводом награде Добрише Цесарића да је првенствено имала у виду квалитет тих песама, без 06зира што су многе од њих већ ми раније објављене, а у случају 'Младена Лесковца инсистирала је на признању за озбиљне напоре и резултате око изучавања -тарије књижевности. У Београду, 28 априла 1954.
А ОА ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА
НАШ ИДУЋИ БРОЈ, КОЈИ ЈЕ ТРЕ БАЛО ДА ИЗАЂЕ У ЧЕТВРТАК, 6 МАЈА, НЕЋЕ ИЗИЋИ ЗБОГ ШТАМПАРСКИХ _ ПОТЕШКОЋА,. НАСТАлиХ У ВЕЗИ СА ПРВОМАЈСКИМ ПРАЗНИЦИМА. (ШТАМПАРИЈА „ПО ЛИТИКЕ“, У КОЈОЈ СЕ ШТАМПАЈУ КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“, НЕЋЕ РАДИТИ 1, 2 И 3 МАЈА). ЗБОГ ТОГА „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“ ИЗЛАЗЕ, СА ПОВЕЋАНИМ БРОЈЕМ СТРАНИЦА, КАО ДВОБРОЈ, У ЧЕТВРТАК 13 АПРИЛА ОВЕ ГОДИНЕ,
у
се потпуно овом одушевље:“
новим снагама и вером у себе и:у заједницу. _ Никад, можда, та свест
о' самом себи, о човеку и о њего-,
вом делу не добија такав конкретан и величанствен израз као овога дана када се слави пријатељство и рад, та два извора човекове гордости и лепоте. 5
С каквом радошћу, онда, откривамо себе' у тој лепоти!
Шта се то јавља у нама док осећамо додир рамена непознатог пријатеља» Познајеш ли то дизање руку према сунцу2
То певање живота које није само један клик радости, усамљено бачен с неког широм отвореног прозора према јутарњем свитању, већ чврсти један сплет руку ' пријатељских, једно грљење људско, прљење свих људи и речи на овим улицама које су постале потпуно наше»
Познајеш ли тај глас пробуђено: живота који се рађао у хладним ноћима, на бојиштима неким далеким и блиским 2
И као да је све оно што нам доноси овај. дан доживљено у сну неком, после кога се осећа најпунија сласт и најпуније задовољство, а које није само. осећање. нечег чео-
а Заир Си и ара ара
У НЕБО ТВОГА ТЕЛА
У небо твога теља, у лукове твојих груди
ући ће и мисао на мене ко топла радосна плима. (Ко једва чујни трепети гласнуће се.нешто далеко) И земљом кад лљегне децембар, ч када заувек застуди, засмејаће. се атрили ко звучни гласови рима.
Ал; доћи ће беле тишине после свих жеља и страсти, и празно ће нам бити без бола ц врелиг дрхтања. (У полутамном пејзажу умираће драгање меко)
Ко влати када свему под сунцем кад могу расти свенуће ц налша бића у магли мртвих раздања.
Доћи ће смрт ко сабљаст у неким ноћима вечним,
ко мутно загробно сећање, као узалудно трајање. (Из тужног тлавила месеца истливаће једино сене) И дани биће труљење под локвањилма речним, лежање под хладним звездама уз тамно тпасје лајање.
Доћи ће чете попаца с топевкама касног љета о свитци с белим лампама као гласници живота. (Ко паучина блљедеће, уокруг. И злодух бившег времена устаће ко сива сета
да, заједно уз јеку килиа, буде сам пљач тч корота..-
И у небо твога тела, ч у лукове твојих гриди остаће мисао на мене стврднута у земље грумећ, Јер, све ће бити земља, све прах када застуди,
и све сјај звезда мртвих, и месец сабласно румен.
ТАНАСИЈЕ МЛАДЕНОВИЋ
П рвомајски поздрави
„ОВДЕ ЈЕ: ДРУЖЕЉУБИВОСТ; ОНА НИЈЕ ПРЕТХОДНО СПРЕМЉЕНА; ОНА ЈЕ НЕПОСРЕДНА... ПОЗНАЈЕШ ЛИ ГОВОР ИХ ЈАБУЧИЦА ШТО СЕ ОКРЕЋУ>“
бичног, „несвакодневног и, пријатног већ пре свега .осећање оне непосредпости доживљавања живота који нам се, иако га. живимо 'свакодневно, ипак увек и свакодневно не
открива потпуно, ми:и не можемо да га изразимо речима које нису поезија.
Јер када бисмо. покушали да том доживљавању одредимо право значење једним чисто рационалним путем, ми бисмо „га осиромашили, а оно би, можда, у нама изгубило пуну лепоту своје људске непосредности. А. лепота је ова управо у том осећању да се живот и повезаност и пријатељство међу људима први пут доживљава у таквом свеопштем изливу животне радости у којој се заборавља све остало: све што није радост и што није радовање · због живота и у име живота!
Ненспрпљујућа светлост тога осећања брише све сенке, сва она, по-
некад ни нужна, тешка наша расположења, сав онај, па макар и тренутни, умор паш од живота, Јер
овде живот слави сама себе, а када живот слави себе он, пре свега, слави ту своју победу над тамним мислима п слутњама, слави је у име животне радости.
а
сутонске мреже)
В. Витмен
још у свету било
И маколико мржње, подлаштва и лицемерја, маколико још зла било међу људима, маколико било још извора слутње и неспокојства (никада се радости не смемо потпуно“ предати, никада до
самозадовољства!)
самозаборава и ућих Ко-
због свих прошлих и бу реја, Јасеноваца, Катинских шума и будимпештавских _ процеса, – овога мајскога дана, у овој радости,. радни људи, због тога осећања, своје лице, на коме је време урезало своје знаке, ипак окрећу према сунцу, извору живота,
„Јер. то осећање, у свако доба, н код свих људи, 4 оних најмлађих Као и оних старијих, јесте оно снажно уверење да људи морају и да имају снаге да победе подлост, сиромаштво, беду сваке врсте, мистику и заосталост, лицемерство но лаж, дакле, све што нас спречава да узмемо од живота све оно благотворно што нам пружа на својим опорим длановима.
Управо зато што смо тога свесни, овај дан, у нашој земљи, и за нас, постао је одушевљени поздрав нашим тобедама над бедом коју нам је оставила прошлост. Јер колико год у том нашем изливу животно одушевљења има. радовања _ због живота уопште, ова наша радост је нешто више од тога, јер је у њој сједињена та жеља 3за животом с нашим „рационалним _ осећањем и свешћу да смо; "напокон, постали његови градитеља као слободни људи који га цене зато што су слободни и што су га стога и достојни.
Разумљиво, то не.бисмо ни чини ли да у социјализму не Бидимо 0о• стварење пуне животне. , лепоте и људског достојанства. МИ мада смо свесни и свега онога што у себи носимо као оптерећење. прошлости, мада, идући напред, све више осећамо последице наше _ заосталости, У нама су та осећања увек непомућена, А искуства су нас научила да се у животу ништа вредно не може постићи на лак начин и без потпуног давања себе. Можда то управо песници најбоље и осећају. Зар оно напорно; ·оно- грозничаво тражење праве речи која“ открива скривену лепоту живота, није пстина' о лепоти свесног жртвовања и лишавања због једног племенитог и људског циља»
„Ако, дакле, и.,ова наша радост није дошла лако, већ после тешког рада, онда је то. она права лепота која наговештава бујну „светлост.
РИСТО ТОШОВИЋ
1. М. ЦРЕГЕЉ; ПРОДАВАЧИЦЕ КОКОШКИ (дрвореа)
„јављен.
· каза, да јој шаљу своје
наше читалачке
СЕЋАЊЕ
МАРИО МАСКАРЕЛИ:
Прикази књига – проблем наше књижевне и дневне штампе
Биће награђени најбољи приказ објављени у „Књижевним нови“ нама, у мају ч јуну ове године
ОТРЕБА за приказима књие
га, ивформативним али ли
терарно писаним, која да•
ју основна обавештења о
књизи и тако је прибличитаоцу. веома је жива п ак• данас, Сви књижевни часо» писин и листови, углавном, осећају. недостатак приказа те врсте. Пита ње актуелности културних рубрика, тачног обавештавања читалачке пуч блике п, пре свега, буђења интереса за књигу, на тај начин, још увек је отворено питање које непзоставно захтева своје решавање, макар“ делимично.
Али није проблем само у томе како пробудити интерес за књигу, данас, кад је тај интерес код нас сигурно далеко од тога да бисмо могли са спокојством да мислимо о књизи п њеној прођи, о духовном животу и активитету оних који би са књигом (у првом реду омладина) морали да имају живљи и садржај“ нији однос. Проблем једне конструк“ тивне књижевне и, најзад, издавачке политике, _ можда је у овом часу најважнији и најконкретнији _ проблем. Јер, ако читалачка публика не може једном брзом акцијом да се прошири до жељених размера, извесво је да је могуће предузети пеке мере које би омогућиле да се пнтерес за књигу, код оних који га,већ поседују, упути у жељеном правцу, У правцу добре, истински уметничке литературе. То је уосталом веома битно данас, кад у нашој пздаванкој делатности — некад из 'необавештености, а много више из. чисто комерцијалних разлога, туђих социјалистичком духу наше стварности —— рђава књига не претставља само изузетну појаву. На последњем Пленуму ИК СКЈ ово питање није слу= чајно изнето у рефератима и диску“ товано., .
Из тих разлога редакција _„Књи= жевних. новина“ одлучила је да распише неку врсту конкурса; од приказа објављених у нашем листу за два следећа месеца, у. мају и јуву. ове године, биће одабрани најбољи за две награде:. једну од 15.000 и другу од 10.000 динара. У обзир за награђивање ући ће само текстови од две до три стране, откуцани на писаћој машини са нормалним проредом. Жири ће бити накнадно с6-
жуЈу туелна
Редакција позива све професлоналне писце, а попе који. имају интересовање за писање оваквих притекстове, са уверењем да ће се на тај. начињ бар донекле, учинити нешто 'за правилније 1 потпуније _ обавештавање јавности. У обзир такође долазе, поред приказа“ нових књига, ји прикази о писцима и важнијим културним појавама, ја,