Književne novine
В По Х
Бон И СД
ул ДИ а
Анастас Јовановић
АДА СНАЖАН организам преболи тешку болест, изванредно брзо обнавља изгубљене сокове. Заостали народ када уклони препреке са свог пута, претрчава читаве деценије и векове да би се изједначио са осталима. Једна од најлепших манифестација револуције је у томе што, као вулканска ерупција, избацује најпотребнију рудачу на површину. Тако се- љак из Орашца постаје велики војни стратег, гонич туђе стоке, кнез и шеф државе, чобанин из' Тршића отац читаве једне књижевности и научник светског гласа.
Српски Деветнаести век пун је таквих примера. Њих неколико ипак се издваја засењујући остале, неправедно уосталом и штетно за целовито схватање једног времена и ње-
културе. Зато је често нужно _ одвојити од најјачих светлости ситније али не и мање драге вредности, да бисмо их боље сагледали. Као дивну копчу од раскошне одоре, детаљ од композиције,
тове
Посветимо, овом приликом, своју пажњу имену Анастаса Јовановића — словоливцу, бакроресцу, цртачу, литографу, акварелисти, и првом српском уметничком и документарном фотографу. Мало ко данас осећа дуг према њему уживајући вредности које су саставни део нашег културног живота, а које су постале то захваљујући искључиво Анастасу, Поред тога, његов случај је карактеристичан за народ који је силом прилика међ последњима стартовао за Ново доба.
Сироти дечак из месташца Враца, рођен 1817, у деветој години долази у Београд да би
РЕАЛИСТ МЕЂУ РОМАНТИЧАРИМА
што научио. „Али, уместо у школу мора на занат, јер је остао и без деде и без оца скоро истовремено. У својој петнаестој години конкурише за ученика Државне штампарије и словоливнице, и успева. У 1838 обавља један словорезачки посао кога се ни мајстори Немци нису смели прихватити. То му доноси следеће године стипендију за Беч, да би изучио резбу у бакру и челику. И тако је наш јуноша једним замахом избачен на арену на којој се веома трудно успева али лако пропада. У Бечу Анастас учи резбу, цртање, акварел и — одмерава своје снаге. Види захтев времена и уочава оно што њему недостаје. Масовни купац има великих потреба, али не и великих пара. Литографија задовољава оба захтева. И двадесетогодишњи занатлиски ученик баца се на њу. Народне песмарице продиру у сваку српску грађанску кућу, и не само српску; за њима би требало да иду и илустрације. Грађанска револуција у Србији слави пуну победу; свет се интересује за њене јунаке. Једно осећање прожима младу буржоаску класу у свим словенским земљама; треба та помоћи, или искористити, изменом ликова његових носилаца, Литографија, вештина епохе, свом том интересовању може
дати џевапа. И Анастас уметнички изванредно добро црта, литографски умножава у стотине примерака и шаље широм тог шароликот света Немању, Дечанског, патријарха Чарнојевића, Карађорђа, Вука Караџића, кнеза Милоша, владику Рада, Јелачића бана, патријарха Рајачића, Книћанина, кнеза Данила, — све оне што избију у први план било својом акцијом било разбуђеним интересовањем романтизма. Он покреће едицију Српских споменика, планира свесловенски Пантеон људи који су се мачим истакли, његов дом у Бечу постаје стециште слависта и славенофила,
Године 1840 проналазач Дагер излаже у Бечу прве своје фотографије (дагеро-типије). Анастас у лету схвата значај открића и корисност нове вештине. И већ следеће, 1841 године, он набавља један такав апарат. Био је то у свету трећи по реду објектив! Скоро несхватљиво. Занатлиски ученик са злехудом стипендијом усваја вештину и купује апарат пре толиких и пословних и ботатих мештана и европских фишкала. Овај практичар међ уметницима и реалист међ романтичарима удружује на истом послу све своје вештине црта, литотрафише, снима, радећи најчешће једно ради помоћи другом.
с инниининвниминшивтиттелилиетиаситтиве ваша навише и
„КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“
СТРАНУ | СВЕДОЧАНСТВИМА КОЈА ГОВОРЕ,
ПОСВЕЋУЈУ СВОЈУ ОСМУ
нЕПО-
СсРЕДНИМ И АУТЕНТИЧНИМ ЈЕЗИКОМ ДОКУМЕНТА, 0 ДЕЛИМА, ЛИЧНОСТИМА И ПОЈАВАМА БИТНИМ ЗА НАШУ КУЛХУРНУ И ПОЛИТИЧКУ ИСТОРИЈУ.
дил рт е рита и у Рина
делте мн ти
За неколико следећих тодина Анастас ће сачекати у Бечу или. Београду, или ће срести на путовањима, све знаменитије своје савременике, воде-
ће људе тадашњег нашег друштва, И на један од својих на-
чина снимити им ликове.
Срећне су околности хтеле да се скоро сав тај Анастасов рад сачува. Он се данас налази у Градском и Народном музеју. углавном. Тако имамо оно што се зове атеље од првог уметника · обновљене — Србије, што се неће догодити скоро ни с једним доцнијим.
Циљ нам није да оцењујемо квалитет Анастасовог рада, који није мали. Желели бисмо да нагласимо каква би празнина настала без његовог дела. Нарочито без његових дагеро и талбо-типија (прве на металној, друге на папирној плочи), Кадгод бих гледао какав уљани портрет Његошев или Вуков, питао бих се: шта је све сликар на њима видео а шта превидео, јер сваки човек и свако време имају своје погледе, своје интересовање и своје игнорисање .за поједине карактеристичности, Нарочито када је реч о историским личностима. Анастасове талбо-типије ми помажу да се снађем. Зар је игде сем код њега дата на Његошевом лицу она туга последње године живота7 Или жар Вукових очију г Схватљивији нам је и трибун, демагог и џелат Тома ВучићПеришић. И газда Миша Анастасијевић. Ти документи говоре јасним језиком, и речито. Они нам, поред нашег осталог сазнања, употпуњују причу о једном значајном времену, у којем светли и име Анастаса Јовановића,
М. ПАНИЋ-СУРЕП
ВУК СТЕФАНОВИЋ-КАРАЏИЋ,
ве итттттЊ
БЕТИ ај ГОДИНЕ 1840 ПРОНАЛ ПРВЕ СВОЈЕ ФОТОГР.
СТАС У ЛЕТУ СХВАТА сност НОВЕ ВЕШТИНЕ,
ч ДАГЕР ИЗЛАЖЕ Аз а (ДАГЕРО-ТИПИЈЕ).
Ј НЕ СЛЕДЕЋЕ, 1941 ГОДИНЕ,
%Ж
У БЕЧУ АНА-
ОТКРИЋА И КОРИ- ,
%«
ПАРАТ. БИО ЈЕ ТО У
БАВЉА ЈЕДАН ТАКАВ А у Оту. ТРЕЋИ ПО РЕДУ ОБЈЕКТИВ. скоро НАСА ТЉИВО, ЗАНАТЛИСКИ УЧЕНИК КУПУ пословн.
толиких
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ ,
панка ЛУКА ЛАЗАРЕВИЋ
их и БОГАТИХ ЕВРОПЉАНА.
УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ
Ото Бихаљи Мерин, Александар Вучо, Слободан Галогажа, Велибор Глигорић, Радомир Константиновић, Душан Матић, Танасије Младеновић, Ђуза Радовић и Ристо Тошовић (одговорни
уредник) УРЕДНИШТВО Француска 7, тел. 21-000 АДМИНИСТРАЦИЈА
Француска 7, пошт. фах 133
х
Претплата за годину 1954 Дип
900. поједини примерак Дин. 20 Број чековног рачуна 102—7Т—208
х
Лист излази сваког четвртка
ДВА ПОРТРЕТА ЉУБЕ НЕНАДОВИЋА: СЛИКА
ТОРЕ: У ЦРНОГОРСКОЈ НАРОДНОЈ НОШЊИ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
: Љ. НЕНАДОВИЋ У ЕВРОПСКОМ ке ОДЕЛУ | · ~ ТОМА ВУЧИЋ-ПЕРИШИЋ, МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ фишиисини | дио пшикпетстннте о иннининниннвииим петсто – им == еегре гена киле ет
Одговорни уредник Ристо Тошовић, Београд, Француска 7 је Удружење књижевника Србије Ф Штампа „Политика“, Цетињсна Ф
у
Му љесрм а