Književne novine

|0ana

U Novom Sada svečano olvoreno Sterijino U

a Učestvuje (leset pajpoznantidih'*dramskih, angambln |. | cele zemlje. Sti PI Ožori„Ste „otišlo ma Turneju po 'Pivinskoj Maunkedomiji, red ~ | U Beogradn otvorena no - va „sala dečjeg pozorišta „Boško Buha“. .U Sarajevu bila premije a Davičove „Pesme“. ” Skopski umetnik P., Prli-' „čko proslavio 30 godina ra., da 'na sceni. og „ ULBadio studiju s m<pehom izvedena Anujeva „Antigoma“.

.JKONGRER:R PI. ; Češka filharmonija pire. dila „dva „vrlo uspela Kkoncćerta n Beogradu i jedan u Sabotici,

Heogradska, filharmonija izvela. ciklus novih pesama M. WVulkdragovića,

Na Hijeci izvedena nova kompozicija B. Papandopula: „Cakavska svita”. Splitska filharmonija ima

la Roncert posvećen Mocartu, U Beogradu održan kon-

cert ftro,ice franemskih mladih umefnika Mifeža, Londeksa j Barlenove. · Beogradski „umetnici

-· Marković i K. Aćimović mali koncert u Zagrebu.

IZLOŽBE

U Beogradu ofvorena iz. ložba kineske primenjene umetnosti.

U Zagrebu ložba slikara Hereegovine, Mario . Maskareli, Milun Mitrović, Sabahadin MHodžić

V. i-

otvorena iziz Bosne i

i Sergije Glumac otvorili svoje izložbe m MBeogradskim galerijama.

U Vrbasn otvorema izloŽba . vojvođanski slikara M. Nikolajevića, J. Soldatovićn, Boška Petorića i Graoveca,-

OPERA I BALET

Beogradska opera obnovi„Figarovu ženidbu“.

. D. Parlić postavio MBaranovićey balet. „Kineska pri-

ča“ w Zagrebu.

U Osijeku premijera o pere „Četiri. grubijana'" od Volf Ferarija.

U .Ljubliani podeljene Kidričeve nagrade.

Prima balerina: beogradskog baleta Anica Prelić proslavila 30 g. rada.

U Varaždinu premijera „Seviljiskog Dberberina“, RAZNO

Slovenački Kknjiževnici Imali sastanak na kome su

diskutovali o izdavačkoj delatnosti.

Uskoro, u našu zemlju stiŽe izložba američke ljtogra„fije. U Novom Sadu, na prefslavi „Glorije“, u sali koja prima 600 posetilaca, Mbilo — %0!

U Plovđivn irzveđena Go spođa”' ministarka. | "Naši mmetnici pozvani ma bilenale u Sjnsinaiiju, SAD, U Cirihq- otvorena 'izložDa savrememe sprske grafike. R. Čolaković ođržao predavanja o reformi školstva u Dubrovniku. i Nikšiću.

Grupa · beogradskih knjiŽevnika održala n Požareven književno veče. : MOOĆI *+73 Kreft vratili se 5a Svekineskog festiyala.

Odlučeno je da se mm Cethniu održi "Treći jugoslovepski Hadio-festival. U Opatiji uštanovljen stal

festival folklora, Nušićev „Dr” prikazan u Moskvi.

u Ljubljani počelo zaseđanie Akademskog saveta FNRJ.

U čast MIve Andrića društvo Franenska —a pJugoslavija priredilo n Parizu intiman prijem.

IZ STARIH DANA

BOŽIDAR KOVACEVIC:

»PARNAS — ZBORNIK LIRIKE SRPSKE I HR| VATSKE«

(oBratstvo-jedinpstvo«, Novi SAD, 1955) .

IJE bez interesa pogledati i pregledati Kovačevićevu | antologiju, njegovo reše. nje jednog kompleksnog i od-

govornog posla, nezahvalnog koliko i zahvalnog. Bez obzira

na stvaralački potencijal kojim je raspolagao, ma solidno poznavanje tako sveobuhvatnog poctskog nasleđa našeg i naše literarme kulture. klime pod khoiom se ugibala i uobličavala, izvora i uticaja kojim se hranila Kovačevićev izbor i stav koji ta primarna antologiska radnja Dovlači za sobom, ne znači i me mora da znači rešenje prihvatljiivo zbog toga što smo sreće da je posao što ga je ona obavila prilično potismut, zapostavljen. U neđostatku antologila domaćeg pesništva, svaki pokušaji u cilju popunjavanja ove praznine dobro ie došao. »Parnas« B. Kovačevića zaslužuje zbog nekih specifičnih kva liteta (preglednost, klasifikacija, bogatstvo sadmžaja) priznanje. Ujedinjujući pozamašan vremenski period (od dubrovačkog ranog „pevanja do dwuge polovine ovog veka), seleMccionišući pažljivo (mađa ne i polpuno) ono „što je zaista najvrednije, obraćajući pažnju i na boeziju u Č# dijalektu, njegov zbormik ostao je dosleđan sVOjoi nameni. .

Možda bi defalinija amaliza otkrila više disproporcija nego ovai naš letimičan pregled. Pa ipak, ostaje pođosta „nerazjašnienih pitanja koja smo mogli uočiti. Kakav je kriterijum bio za Tiz pesnika koji su živeli i radili između dva rata ili „su aktivno stvarali sve do pre dve godine, bez obzira što su iz tog periođa uzeti samo preminuli (R. Ratković, J. Popović, I. G. Kovačić)? Zašto u ovoi Knjizi nema S. Panđurovića?. Dokle će živi biti . van naših antologija? „Nije bilo razloga da se u »Pamasu« ne nađe Crnjanski, Rastko” Petrović. M. Deđinac, O. UDavičo. ·Mnogi Kovačevićevi pogledi iz uvoda (»O pesništvu, našem 1 uOpšte«) dostojni su prođorniie analize, koju ovđe ne možemn mružiti. Ji Tm.

CA MARKO RISTIC:

»NOX MICROKOSMICA« (»Nolit«, Beograd, 1955)

VU Knjigu pesama «“ftreba

shvatiti kao sabranu zbir-

ku Ristićevih ostvarenja na poetskom planu za trideset proteklih godina. Zbirka je toi po sistemu &omponovania. i po odbiru pesama, a i bo ukusnoj tehničkoj opremi.

Marku Ristiću je prethodila

odnegovana· kultura, široka, sko-

· nost za njene

takve ·

ro kosmopolitska zainteresovan ıjene tokove i dimentije, za njene perspektive u š8+ ara di | Oaa pre je Ristić ra_ raznao i dokučio obale etsko šna, prala ih NA a Bom svoga intelekta, naslutivši večni karakter i večni smisao poezije. Čak i u prvoi polovini njige, čiju je relativnu spontanošt i izvormost podržavala i hrabrila mladost, pesnik se nikako ne približuje onoj grupi vulkanskih talenata, kojima je od davnih do' današnjih dana gasenjivano poetsko nebo. Tpak, tai deo knjige, koji se okončava ciklusom »Da condition humaine«, „obojen je stvarnim, mada ne jakim i neodoljivim poetskim doživljajima. Oni su transponovani nešto hermetičnim, malo elokventnim i dosta Baritmičnim katrenima bez #ĐWslikva. To su intimni, ljubavni, lirski dosađanji pasaži i .trenuci razračunavanja sa samim sobom. BHistić se tu prikazao pesnikom. tihe, iskusne senzibilnosti, liričarem koji s vremena na vreme uspe da ponese i iskrenošću priveže i mobiliše čitaočeve emocije. U drugom delu gčbirke, u pesmama kasnijeg perioda, Ristić je daleko nezanimljiviji, suvlji; u pesmama sa društvenom problematikom ”»deklarativan i neđoživljen; u insistiranju na potsvesnom “(polju čovekovog života, na snu, intelektualno „nepoetski i nepoetičam; u nekontrolisanim nadrealističkim stihovima bez ljupkosti i šarma.

U poslednjim pesmama, „»Familijarmoj« i »Labudu...s, Ristić se vratio onom svom uUuspelijem periođu kojim {e nastupio pre trideset godina. Zato one· deluju na čitaoce; jednostavne su; doživliene:; iza mjih je iskustvo pesnika i čoveka; u njima je opet blesnuo onaj stari, „zamišljeni, tiho uznemireni pesnik.

M. D. A

SLOBODAN NOVAK: | »IZGUBLJENI' (Matica Hrvatska«, Split, 1955)

"PSESIJA prohujalog detinjstva, onog ~ najnevinijeg, Čistog, dalekog, mučila je mnoge. stvaraoce, Neki od njih, doprvši do poslednjih spratova intele&tualne nadgradnje, Uuviđali su lek i spas u povratku detinjstva, dolazili mu na, pokajanje, đajući sebi i Svetu izveštai o svojim putovanjima, »Izgubljeni zavičaj« Slobođana Novaka badije se' čita zbog 0noga što očekujemo od. takve teme, nego zbog onoga što fa neđavno nagrađena, novela, stvar no donosi. A očekivanja su mno gobrojna i mnogostrana. Čitalac se nađa prostoj, oplemenjenoj lirici &utentičnog doživljaja; savremenom ~ osvetljavanju naših silaženja sa brda u gradove; baše nostalgije za onim što smo bili i što nikada više ne možemo postaM. Čitalac, još, traži: nekakav mit, mit povratka ili oproštaja, za koji je tema Hzgubljenog zavičaja više nego. zahvalna. Na kraju, iako je reč o prozi, nije slučajno i očekivanjie iednog asentimentalnog, izgaranja, jednog sećanja, ohog. vulfovskog, plemenitog i nežnog. POd-svega toga ova novela .Slo a Novaka sadrži vrlo mao o je knjiga sastavljena iz pet odeljaka, knjiga u kojoj piBac, povratnik iz rata, gost iz »jednog drugog sveta govori O nekadašnjem životu ma rodnom Otoku, o sebl-dečaku.. Jasno, realističko pričanje, tu i tamo sa pokojim naturalističkim obrtom, kome jedino Dpiščeve intervenoije na kraju svakog poglav lja daju nešto od draži, smisla i dimenzija vremena. „Da nije poslednjeg odeljka, novela »Izpubljeni zavičaj+ bila bi još pro

mašenija i dalja od onoga šta je trebalo. da bude prvobitni piščev. stimulus.

Gledana kao prozno ostvare-

nje, knjiga „Slobodana Novaka je u svakom pogleđu osrednja. Bez iole wWdinamičnosti, sa tek naslućenim mogućnostima dijaloga, sa leksičkom bojom suviše, suviše lokalnom i nameravano lokalističkom da bismo je bez naprezanja usvojili. M.D.

VLADAN DESNICA:

»SLIJEPAC NA ŽALU«

(DKH, Zagreb, 1956)

ESNIČINA. lirika je plod

onih retkih trenutaka kon-

templacije u kojima je proznmi pisac napuštao kreiranje svojih likova i vraćao še, najprečim putem, vrelu svojih intimnosti. Ona je sva takva, međuprostorna, stvarana između dva prozna poduhvata, odmor i spontana, reč jednog duha, jedđnog subjekta koji, ipak, najsvećnije ostvaruje „sebe u proznom tekstu. Blaga, mediterantska svetlost koju nazire slepi pevač na obali mora njeno je najtačnije, iako metaforično, obeležje. Opori, gorki i gorštački stihovi, prigušeno melodični, imaju nešto od 'Nazorove ustreptalosti. . Desnica je lirik Woji peva sebe, prokletstvo sVOje egzistencije, previđajući, skoro uvek, ono najveće, rođenol, poeziji dostupno, apsolutno pro kletstvo.

Kvaliteti Desničine lirike, i pored ovih Pparafraziranja, neubedljivi su da bi se moglo govoriti o dobrom pesniku, . Ne želimo đa pravimo · kompromis

· sa svojim ukusom i. svojom sa-

vešću samo zato što poznajemo i onog drugog Desnicu, bogatog pripoveđača. Gleđana izdvojeno, zbirka »Slijepac na žalu«, i DpOored nekih „uspeliih pesama (Bubica«, »Otrežnjenja«, »KMišobrani«, »Svaan«), ispod proseka je poetske reči koja dđanag.dđominira. Nema tu zamaha, nema visokih uzleta. „Desničihu lriku treba shvatiti kao jedan vid piščevog izražavanja, shvatiti je kao manifestaciju jednog

duha koji. na dmuigom, proznom planu, „mnalpotpunije ostvanuje sebe. M. ·D, NJ

ALEKSANDAR TIŠMA:

»NASELJENI SVET« (»Matica srpska«, Novi Sađ, 1956)

'ESME A... Tišme nose u

svojoj suštini pre, i posle

svega vpiščev stav prema raznovrsnim ji najsvakidašnjijim pojavama i predmetima oko sebe. I o tome stavu, toj doslednosti da bude određem, a kao takav da se kreće u oblasti majraznolikijih „raspoloženia od :zajedljivog „do melanholičnog, potištenog i bezbrižnog, moglo bi se govoriti više" nego „o.samom pesniku. Nekoliko, početnih rukoveti (Star „svet, Uteha, Gubici) najpotpunije ' ilustruju Tišmin stav prema sVvVoOjoj okolini, njegovu , osnovnu literarnu preokupaciju. Tu se moramo zajedno sa onim koji je i napisao te redove smešiti · konvenćionalnoj ovekovečeno-

nosti isprašene skupine trideset

osam mladih ljudi na' školskom tablou, · snishodljivo razmišljati o bivšoj lepoti precvetalin dđevojaka, tapkanju podlaca iza neispijenih čaša vina, O utesi Osta'janja u malom građu gde smo rođeni, o:svom razvoju od Kejn

Majnarda do frenutka kad. mi-

'slimo na daleka iščezla lica, sva ona smešna stara lica, lica

ćutljivih mladića 1 starijih že-

na koje živahno vode nezaBite razgovore, itd. I niz sličnih motiva na isti način obrađeno. Od lakih, nehajnih poteza đo zanimljivih | Rhamemih ostvarenja, malih, poetizovanih pantomima, "Tišma preludira sa abaratom

:pesma

· prustovskih,

savremene pesničke tehnike (no vije francuske OSI akaıh Nevitost u izraz sto se m otvorenom Pov ošću, 'Tišm manje istražiy koji nas upoznaje. On oda kroki vrlo usp'

iti se glas. poezije prali samo wu jeđnoi svojoi modđulaciji. pobuda koja nas ili i dalje vuče za sobom ili nas dostavi pri dominira kođ Tišme. I već pre„ma tome. kakvog je stepena ta mo pesmu dobiti. Možda bi se ipak morali manje povoditi. za

čeg studiozniieg nema. Je#žgroČ a više BV, Bt M ionre nije sav poziv pite: Motiv je pobuda, prevashodna prvom utisku. Taj prvi utisak impresivnost, znamo kakvu ćetrenutnim raspoloženjima?

IVAN V. LALIC: Td A »VETROVITO PRO; LEĆE«

(Društvo .književnika Mrvatske, Zagreb, 1956)

VA Knjiga stihova još jednom potvrđuje nesumnijivu obdarenost mladog bpbesnika Ivana V. Lalića, No put kojim se on penje u ostvarivanju trenutaka nadahnuća ujedno je i interesantan i opasan, Interesantan utoliwo što pe snik ima samelosti da piše ujednačenim, strogim „dvanaestercem, stopom koja, posle mođernih poetskih tekstova, mora posedovati težak sadržajini ekvivalenat ako želi da bude zapažena i priznata. Lalić, usto, peva o nekim ne baš vrlo poetskim temama. Niegova je često psihološka određene atmosfere, određenog štimunga, u kome se, lepo i slobodno, „astanjuju “i ljudi. Eto. ruba, tipične prozne preokupacije (naočito u pesmama ·»Ofelija«, »Susret«, »Sala za #iseciranje«, »Jutarmija pesma g. Olivera«, »Preludij..o.. Čarliju«, prvi put: zbufhjen« »Covek u belom odelu«). · Ono što, ve lirike, · ono. što je esencija knjige, dovoljno je senzibilno i vranatski izgrađeno da bi bilo lep doživljaj. Okrećući se oko lirskog, mita uvek novog' i uvek vetrovitog · proleća, pesnik. je TRŽRTEDVO svoja interesovanja u dva pravca: lepa pesma »Februar« i sadržajna, odlično uhvaćena »Provincija«. No i pored tih nekoliko ·pesama,. tih doživljaja :koje nikako ne motemo osporavati, tih istančanih poniranja u- lirsheu .bithost, tih analiza , poetskih 'uznemirenja, Ima nešto 'što La+ liću još uvek. međostaje da bismo ga sagledali KO određenu poetsku ličnost, ostavljenu u pglobove ovoga vremena, liče nost čija. misija _ ima: određeni

stuđija

'smer i smisao, Čini nam se, nai

me, da Lalić mnogo višepoetski da misli

nog što je važnije: đa poetski. uzbwudi. M,

DUŠAN RADOVIĆ: »POŠTOVANA DECO« (»Dečja Nnjiga« Beograd, 1955)

VO jedne zajsta odlične E knjige za decu o kojoj.j

· mnogo manje pisano „m Bto ona zaslužuje.

zna od o-

s6 D;

Prošlogodi-

Bnja. nagrađa pesniku MRadoviću

Prvomgjski zapisi o Disu i Dušanu Popoviću

Vladislavu Petkoviću Disu obično se misli da je bio »apolitičan dekadent« i da ga se nije mnogo ficao narodni život,

njegov napredak ı njegova .

budućnost. Oni koji ne posmatraju celokupnoga čoveka suviše su bukvasIno shva=tili, bez veze s ostalom njegovom poezijom, stihove ko=je je napisao jednm prilikom »pour epater le bourgeois«: Volim oblak, cveće kad cveta i vene

Al' nikako ljuđe što ropču i pište:

Sto drugoga boli, ne holi i mene: Mene tuđi 1 ni o ne _ iđi jad malo "ište.

Ovi stihovi, ni u kojem smislu osobito uspeli, deo su jedne pesme u kojoj Dis pretpostavlja svoj unutarnji. duševni život svakidašnjici, i više su pesnička metafora nego politička deklaracija i društveni stav.

Njegov odnos prema društvu, njegova načela treba tražiti u drugim „njegovim pesmama i gestovima, u njegovom druženju s ljudima određenih političkih pravaca i u saradnji s izvesnim političkim listovima. Doista, Disova prava misao, mnogo je više sadržana u pesmi »Naši dani«, u kojoj je izra-

zio svoje nezadovoljstvo nad.

društvom svoga vremena:

/ mrčina pritisnula naše đane, Ne vidi se jadna naša zemlia nhuđa;

na Sve strae,

wuđa ćemo od svetlosti i od suda!

Pomrčina pritisnula naše đane..,

'Al' kad požar poduhvati

— pesmi,obavljenoj u, socijalističkoj štampi, i. u· njegovim ·patriotskim ciklusima »Veliki dani«, »Krvavi dani«, »Bol i slava«, inspirisanim našim ratovima, koje je objavljivao organ liberala.

Pritom valja imati na umu da se Dis najbolje osećao i najčešće bavio u društvu onih svojih drugova koji su pripadali levici i Kkrajnoj građanskoj opoziciji, a to su, u njegovo vreme, između 1903 i 1912, bili sociialna demokratija i nacionalna stran ka. Socijalisti, sa svojim Vvođima Dimitrijem Tucovićem i Dušanom Popovićem, i ekstremno krilo liberala, koje ie pod svojim vođom Stojanom Ribarcem _ doživelo preporod i naprednim. Dprogramom prilično se približi-

·lo socijalistima, ostajući u i-

sti mah vermo nacionalnim idealima. starih liberala.!) Dogodilo se, u onom malom, ali živahnom ~ Beogradu, gde su se svi znali i svakodnevno viđali, da se: razvile jedno drugarstvo između mlađih ljudi iz ovih dveju... grupa, da se: složio ijedan kružok koji je bio više nego kafansko i izletničko društvo. Nekoliko umetnika dali su tom drugarstvu još više života. Tako se. po kafanicama i po . domaćim

1) Kad je ovaj članak već bio otov, Trida Kaclerović mi je jubazno dao nekoliko podataka o Disovom školovanju u Zaječaru i o njegovom pripadamju socijalističkom pokretu U to doba. Pre nego Bto će Dpostati liberal, Dis je bio socija-

' list, o čemu ćemo govoriti dru-

gom prilikom.

KNJIŽBVNE NOVINE

sedeljkama mogao videti taj zanimljivi skup mladih ideologa, pravnika, revoluciona– ra, pesnika i novinara, koji su cvetali mladošću i nestrpljenjem da zamene »ovaJj život prosti« novim, opasni jim ali višim životom. To su bili pesnici Sima Panduro-

Pred kraj života — Dis u kavani

vić, Vlada Stanimirović i Dis, publicisti Dušan Popović i Luka Smodlaka, slikaPopović, ri i vajari Sava ( Đepo Segvić i Bruno Kri-

ščinski. Oko njih su se okupljali i drugovi njihovi prijatelji i srodnici, i ovaj Veseli roj kružio je po noćima i danima Beograda, stižući da u isti mah stvara dela i uživa radosti života. Ne uvek, ali dosta često i revolucionari — Ljubomir Jovanović-Čupa, Ciganović. Gaćinović uvećali bi ovaj kružok. »Bilo. je lepo prijateljstvo Dušana Popovića i Disa«, ka·vivao nam je. Sima Pandurović, koji je, takođe, bio intimni Disov drug više od de-

va života. Bubuljičav, suvonjav, malo izmučena lica od misli i oskudice, iako mlađi gotovo čefiri godine od Di-. sa, Popović je izgledao da mu je vršnjak i nečim nemerljivim u liku sličan, blisi srodnik. Tome su doprinosili i nemarnost u odeva' nju, poduže kose, sličan stil u izražavanju. Neki duhovni afinitet koji je u dubini postojao između njihovih, na prvi pogled tako različitih karaktera, misli i zanimanja. 'Ali to prijateljstvo Disovo sa Popovićem bilo je nešto drukčije nego sa Panđurovićem. )fs flegmatičnim i pomirljivim Simom u svemu slagao. 8

'ti. Svaki čas. počinjali su se prepirati ili su se vraćali da ospore jedan drugom neko tvrđenje, zapažanje, zaključak. Nekiput su danima zauzimali protivne stavove, a ipak se ispod svega opažalo njihovo prišsno prijateljstvo i osečalo se da ne bi mogli bi-

set poslednjih godina njego-

.pirke, Sava Kovačević,

Dok se sa filozofski .

Popovićem 'se voleo prepira= ·

protest

ti jedan bez đrugoga ni dvadeset četiri časa. Kad bi nji-

ove prepirke dostigle vrhu-

nac, kad se činilo da će preći u sukob, odjednom je nastajala progala i oni se danima ne bi rasfajali. Sve su kao imali jedan drugom da nešto osobito kažu i zato su se usred društva usamljivali i predavali jedan drugom. »Kad čoyek vidi ovu dvoj'-

cu, pada mu na um ona pe~

sma:

Koliko se braća milovala, Pod njima se dobri konji ljube,«

rekao je. jednom sarkastično, ciljajući na njihove .preJe- dan od urednika »Radničkih novina«. Na to je Dis pokušao da zabašuri ovo.pobratimstvo šalom, rekavši da oni jašu jedino na perima, a perima mogu: jedan drugom samo izbosti oči..

Ali se to nije dogodilo. »Među svima socijalističkim novinarima za poslednju četvrt veka, pisao je Jaša Prodanović godine 1928, Popović je.imao . najviše duha,

bio najbolji stilist, x uspevao

je da načini prijatnim. ?Za čitanje: i najteže probleme 0.

kojima je Dpisao«. Razumlji-.

vo je, dakle, što je takav umetnik. pisanja imao razumevanja za: Disa, njegovu poeziju: i njegovu celu ličnost. Suprotno Skerliću, SOcijalistička štampa viđela je

u Disovoj zbirci, u.»Utoplje-.

nim dušama« izraz očajanja

"i nezadovoljstva zbog lošeg

društvenog poretka i njegovu poeziju · shvatila kao "osetljiva i darovita

»Haron,.

pak, čini srž, Laliće-:

{ ja PAteru Milanoviću poslu-

žila n je kao potstrek da je penovo potražimo i obeležimo u

ovoj rubrici. Jer, ako je ikoja vreme, opravdana | neopozivo zaslužena, onda je lo priznanje učinjeno ovoj slikoynici, koja je u knjižarama skoro sasvim iscrpena. n Radovićev&š Knjiga je sastavljena iz desetak pesama, podiednako savišenih u jednostavnosti izraza, podjednako duhovitih i od duha, podjednako dobro ilustrovanih. Bez ,didaktičkih izliva visokomudrenih učitelja, puna liubavi prema detetu, poštovanja prema malom čitaocu, maštovita, dečja poezija Dušana Radovića pretstavlja, bez imalo sumnje, jedan lep | pnačajan domet naše savremene literature uopšte. Ne radi se o talentovanom pesniku «kojl, s vremena na vreme, piše i za dedu: reč je o talemtovanom dđečiem #5Spesniku. U pobpularnom »Lavu«4, ritmičnom »Plavom rečiću«, slobođnom, malo »đrskoma »Pozivu« uživa i onaj čitalac. koji je svim silama gođima i ozbiljnosti udaljen od dečjih vizija.

Jllustracije Đorđa Milanovića samo u dva slučaja ne dostižu kvalitet stihova „Car Jovan« ji

•Molba«), M. D. A Žž. ZAKS i A. ANDREJEVIĆ:

»DOK SU ONI SPAVALI«

(Dečja Kajiga“, Beograd, 1956)

ISATI za decu, onu majmanju, posao je koji, za : . nas, pretstavlja ne samo ozbiljan stvaralački napor, nega i humanost svoje vrste. Dečjem piscu, — stvaraocu, dakle, sa najčistijim pobuđama i namehra– ma, ošigurena je čitalačka publika koja. često prelazi stotine hiljada dečaka i devojčica. Ali, problemi koji se: ovđe javljaji vrlo su oštri i ozbiljni. Kako prići? šta ispričati? Kakvim jezikom? Kojim stihom? Slikoynica 'Ž.. Žaksa i A. Andrejevića jedna je od mnogobroj nih sveščica kojima su obo,jeni desni ižlozi mašjih knjižara. Ona je, ovoga puta, slučajno odabrana. šesmaestak sfranica, peđesetak stihova. , Odlična zamisao: dok dva mališana špavaju, napolju je napađad sneg, mnogo snege, i železnica je jeđna. zatrpana. Omlađinci · pročišćavaju put. JTlustragije tople, u. mekoliko boja. Obrađa? Ni uspela, ni neuspela, Upravo: pesma, sama za, sebe odvojena o dilustracija, celovitija je i ritmičnija, U samoj slikovnici, gde šest stihova „nose“ celu stranicu, kriterijum je drugi. Krupna slova, počasno Yazmeštena, zalfevaju puncću, sađvržajnost. Nema tu mesta svakoji svakakvoj reči, ni prvoj rimi koja padne, napamet, Naimanja omaška bođe oči. Oslušnimo tercinu:

„I kraj puta ove noći po tom snegm i hladnoći baš zapimjn svi.“

x: . Le

Mlađom čitaocu možda “eć aći ofio\ „baš zapinju Vi

tu i njegov prvi nesporazam sm,

jezikom, sa smislom , jezika i fraze. „Baš zapinju svi“ i „zapinju baš svi” su dve suštinski različita sprega, Da je' više poštovao prostor i karakter svoje misije, „pesnik me bi. ostavljao tragove ovakve \rste., ~

No, ova slikovnica, ·uzeta kao primer jednog viđa mneše savremene 'Književnosti, nosi sa 8#Obom 1! jednu činjenicu vrednu

- svake" pohvala i ozbiljnog razgo-

vora: mlađi ljuđi sve više rađe 'na literatuni za đecu. A to je napor koji, pod pretpostavkom darovitosti i nekomercijalnog mo menta, mera uroditi plodom,

M. D.

Dušan Popović

umetnika. Takvom stavu 0= čevidno je dao osnovu Du~-

'šan Popović svojim prikazom 'Disove zbirke zato što ga je intimno znao. l

Nije, dakle, čudo što je Ovolika prisnost izazvala čak i Disovu saradnju u soćijalističkoj štampi. Pera im se nisu sukobljavala nego bi se, naprotiv, pakadkad »sojuzila«. Ova saradnja bila je razumljiva u onoj, almosferi tolerancije koja je vladala u

· kulturnom životu posle go· dine 1903. Pazilo se samo da

se ne piše u vladinim radi-

· kalskim listovima; u opozi-

cionjm bilo je dopušteno i nikom se nije činilo čudno što liberal Dis piše u socijalističkoj štampi, osobito kad mu je urednik prijatelj. Samo je humoristički »Đavo« u jednom epigramu ovo podvukao poentom koja

nije bez duha:

Umiljato jagnje dvije majke . sisa, Al' ko bi se nađ'oO tom od JaYen-

. Disa?

Nemojmo, međutim, verovati da su za ovu saradnju

nagrada, dodeljena u posledrje

. list:

«Kulturni radnik« broj 1—2

SLED jačeg razvitka prosvetne i kulturne delat-

nosti, koji je uslovio i osnivanje Prosvjetnog sabora Hrvatske. pojavila se potreba da i »Kulturi vadnik«, organ Saborov, promeni svoju fizionomiju. U skladu sa tim promenama časopis je počeo šire da razmatra razne probleme umetnosti i kulture. Zlatko Muunko piše o Prosvjetnom saboru" Hrvatske, osvetljavajući njegovu, ulogu U kultumo-prosvetnoi aktivnosti. Drago Ivanišević govori O nekim pitanjima &azališnog amate?izma. a Nenad Turkalj objavljuje članak »Moderno. u. muzici i heka nova domaća djela«. LN. Povodom sto godina od smti Sterijine, redakcija je preštampala eseji Jovana Popovića »Sterija. i počeci srpske drame«. Stampane su pesme Vesne Parun i Saliha Alića i proza Nade Marinković. Dati su soneti poliskog pesnika Adama Mickijevića u prevodu Đorđa Saule. Osim toga su objavljeni članci Zlatka Sudovića »Sjećanje i mašta izraženi filmom, Milana Sla-

nog »Kako se vrši raspodjela inozemnih filmova«, Stane ikuša »Grafička ·umjetnost. Kete

Kolvic«. Smrt dvojice kombozitora, Antuna Dobronićča i Josipa Slavenskog, piopratio ie ovećim napisom Krešimir. Kovačević. Ljudevit Jonke podrobno raspravlja o perspektivama razvit ka hrvatsko-srpskog Književnog jezika.

Časopis niie prekiauo sa SsVOJom dosadašnjom praksom aobjavljivanja pricvučnih materijala iz dramske književnosti i muziko, pa je data drama Rađova-– na Volfa »Noćna straža« i štampan je članak Ljuđevita Galića »Tečaj za „kazališne amatere«. Kao ' mu?ički prilog objavljene mi note za pesmu Jure Kaštelana »Podgorski mornari«, đok je kompozicija Alberta Markovića. Objavljen je i niz likovnih bnriloga, a u opširnoi rubrici »Mronika« date su razne vesti iz DroOsvete 1 kulture.

* **

«Republika broj 2 OTPUNO izmenivši svoj

lik u neku vrstu maga-

: vina, »Republikas u ovom broju donosi prozu Ivana Katušića »Rastopljeno u zaboravi« i stihove Nikole Šopa, Dragutina Tadijanovića, Vesne Krmpotić i Ota Šolca. O krizi humanizma u mođernoji drami piše Bruno Po-

'pović, dok. se: I. D. obračunava

sa osamljenicima razne vrste, a poglavito. sa onima. u literaturi. Prevedena je jedna novela' američke Nnjlževnice · Rarson Mak Kuler i date.'su dve pesme francuškog pesnika Žerara de Ner= vala i jedna pesma češkog pesnika Františeka Halasa, sa Većim propratnim: beleškama o piscima. NO e:

Razmatrajući književna zbivanja kod nas i u Svetu, ı OVOMĐ broju . je oblavljena diskusija Mihaila Šolohova na Dvadesetom kongresu KPSS, gde je on podvrgao kritici rađ Saveza književnika, i priloženi su izvođi iz pisma A. Gindina »Literaturnoij gazeti«, u kome se prigovara i Solohovu zbog stvaralačke neaktivnosti. Preštampana je i reportaža »Kod Mihaila Šolohova«.. Q. mladićstvu Viktora. Car Emina piše Ante Rojnić. Povodom. 'stogođišnjice.' smrti . Hajnriha Hajnea, doneseni .sm »Razgovori s, Haineom«. Dat|je književni! portret Džona Štainbeka; a obiavlien je i Štfainbekov članak: Pisac o »kritičarima«.

U nizu drugih članaka rasprav ljaju se problemi iz raznih grana mauke i društvenog života, U jednom širokom obimu govori se o smrtonosnim „neprijateljima čoveka virusima, o robotima. o novom društvenom gentru Zagreba, o ciljevima „andragogije, o. blagu sovjetskih muzeja, o školstvu u SSSR-u, o 'negativnom protonu. radioastronomiji, aluminiju, sportu itd. Dosta prostora zauzimaju arheološka pitanja (»Aktuelne teme iz antikne arheologije. FNRJ« 1 »Zlatne okovice: iz vremena seobe naroda«). Dat le osvrt na nemački »Časopis za filozofska istraživa-– nia«. Iz oblasti filozofije ;je i napis »Pesimizam — stađii zrelosti«. Postavljeno je pitanie: oda kle đisproporcionalnošt kod Vvelikih slikara? L

primani honorari. Bila su to herojska vremena u literaturi kad je pisac mnogo više pazio šta će dati nego šta će: primiti. Po svoj prilici o-

· ne divne: Disove pesme u

»Srpskoj zastavi« o srpskim seliacima ·koii izginuše za slobodu Makedonije, kao i oni stihovi i beleške u socija ·'lističkoi štampi. nisu:nagrafi vani novcem. Uostalom, ako je pesnik i dobio nekim čudom koji groš; sigurno ga je potrošio s urednikom i ostalom družinom. »Za četiri go· dine braka: nismo četiri puta sami — bez gostiju — ni ručali ni večerali« — pisala mi. je. njegova „supruga kad sam 19839 uređivao | Disove pesme a Srpsku književnu zadrugu.

U to vreme, pređ ratove, Disovo društvo bilo se sku· pilo kod jednog druga, železničkog čihovnika Milivoja Živkovića, Tako se živelo u ono doba; skoro zadružno... u malim, prizemnim stanovima, »partajama« u kojima su Beograđani kao Periklovi .Atinjani, samo spavali i obedovali, a inače živeli na avlijskoj travi 1 za mehanskim' stolovima«. Bili su tu braća, Pandurovići, Dušan Popović, Bepo. Segvić,. Vlada „Stanimirović... Najviše se govorilo o“»situaciji«. Popović je, naravno, u takvoj prilici imao. glavnu reč. U neko doba, u buci i šalama ostalih, njegova je, misao ·jenjala, izgubila se kao reka pohnornica, rasplinula se pod upa-

. dicama. U. tom .je ušla mala

sestra domaćinova, tek... pošla 'u osnovnu školu, a Dis

1ZLO.G ČASOPISA

Objavlien je članak Đure Kladarina »Borba za ranjenike«, u kome se tretira proboj na Sutjesci, Josip Kirigin štampao je svoju reportažu iz Abisinije »Bijel sam, a nisam bijelac. Posvećeno je nekoliko stranica Voltu Dizniju, pa je dat i njegov članak »Pritajena kamera“. Uz napis »Šezdeset vjekova kulture« pritožena je i pesma »Legenda o caru Sargonu«. Prateći našu i stranu filmsku delatnost poveđena je diskusija da li je »Hanka« dobar film, a govori se i o filmu »Solaja«. Postoji dosta prikaza Knjiga domaćih i st'anih pisaca, a objavljen je i niz Kkvaćih i dužih beleški iz bodruč ja umetnosti. Broj je veoma bogato ilustrovan.

* *

«Delo« broj 3

A uvodnom mestu Ovoga broja nalazi se radio| drama Vesne Parunm »Cetirl morska vjetra«, simbolistički imtoniPana. Pesme su od Borislava Radovića. Irene Vrkljan i Antuna Soljana. Interesantni su stihovi »Ledene poeme« Bran ka V. Radičevića. Ervin Šinko ima živo ostvaren 1 obilat podacima eseji »Putovi don Quijota«, koji je bio napisan 1938 u vreme širenja fašizma i pod dojmom moskovskih procesa i iste godi- · ne objavljen u francuskom časopisu »Burope«. Literarnu prozu »Veselo srce Kuželju prede«, u kojoj dominiraiu elementi ogleda, dao 'je Pavle Stefanović. Valdemar Žorž se osvrće na ju goslovensku srednjevekovnu Wumetnost u svom članku »Jugoslaviia: crkve, lica, predeli«. Na stavljajući „da objavljuje sVoOJje mapise o Ivi Andriću, Petar Dža džić je ovoga puta pođ naslovom »Pred licem stranca« izneo neka svoja zapažanja o izvesnim viđovima Andrićevog književnog dela. Specijalno je ušao u analizu likova stranaca, suprotstavljenih · bosanskoi sređini i načimu života ı kome »čovek tone bez pomoći«.

UO rubrici »Zapisi« Đorđe TLebović je dao jednu živu sliku bivših logoraša iz Mathauzena. Branko Petrović objavljuje frag mentarno pisane »Afričke 6kice«, Stojan Ćelić sa zalaganjem i Tazumevanjem razmatra slikarske preokupačije Marka Čelebonovića, doiz Pavle Stefanović analitički govori.o Vrsti glumačkog talenta Milivoja Zivanovića. Obe stvari su štampane u mubrici »Savremenlci«. Jurij Gustinčić daje u »Kalenđaru« svoja odmerena . razmišljania o nemačkoj današnjici, naročito u vezi sa stvaranjem nove armije. Sveta Lukić je.u »Suočavanjima« objavio duži članak pod naslovom wPozorišni tremuci«. Tu su »u zraku pokušaja da se malsimalno konkretno mojmi Ppozorištea merene vrednosti nekih pretstava i nabačena su pojedina pitanja u Vezi sa savremenim dram skim mivaranjem. Rubrika »Na tekućoi traci« obuhvata mekoliko prikaza kniipa domaćih aufora. Sveta Lukić svestranije i iscrpnije piše o pesmama Steva– na Raičkovića »Balada o pređvečerju«, dajući mekoliko zanim ljivih zapažanja, Vlađa Bunjac govori o zbirci »Biti ili me« Jure Kaštelaria, dok se Petar Džadžić osvrće na novele Vojislava Kuzmanovića »Petar na pijeskcu«, a Karlo Ostojić na nagrađeni ro man Ćamila Sijarića »Bihorci« Aleksanđar Spasov alfimativno komentariše zbirku, pripovedaka Blaže Moneskog »Lojze«.

5.4

Majske navrade

Savez književnika Jugoslavije dodelio je nagrađe za dela objavljena w prošloj godini, Nagrade ođ 200.00 dinara dobili su: Novak Bimić ma roman „Braća i kumiri“, Blažo Tioneski, ma zbirku pesama „Vezilka“ i Marko RHRisfić za esej „Tri mrtva pesnika“. članovi žirija: „Josip Vidmar, · Mlađen Leskovac, Bošlio Novaković i VWlađimir Popović,

je, koji je voleo decu, počeo s njom da ćaska. Ali je Popović hteo da uhvati nit. pre kinuta · razgovora i zapitao se: .

— Gdđe smo ono stali?

— Da, zaista, gde ste stali? — obratio se Dis u šali devojčici s kojom je pričao o njenim školskim brigama. | — Stali smo kod čaše, bezazleno je odgovorilo dete, misleći na svoj bulkvar.

— E..·pa kad smo stali kod čaše, da je ispijemc, ma t0 će Dis uz opšti smeh, i kucnuvši se sa društvom, dodade: Lepo kaže Cana da smo stali kod čaše, a vi okupili tu da se zasraejavate diskusijama kao,da ste u Na rodnoj skupštini...

Nažalost, ovi vedri trenuci bili su poslednji u drugo“ vanju Disa i Dušana Popovi“ ća. Došao je rat i kao brza reka odvlačio sve sa sobom. Godine 1917, pod gokupacijom, Sima Pandurović se susreo sa Dušanom Pnpovićem koji se spremio da pođe u Stokholm na ~ sovijalističku konferenciju proliv rata i aneksija. Ušli su u kafanu i u razgovoru setili se i Disa. Dugo su i toplo govorili 0 njemu. i :

Taj susret u'mislima'· bio je poslednji susret “Dušana Popovića sa Disom. Ubrzo posle toga oni su se zauvek

rastali. Dis je polonuo na jadranskoj·pučini, Popović

ije sišao u svoj” MNondonski grob, ali su oni ipak ostali prisutni i merazdvojni — U našim dušama ji srcima.

Božidar Kovačević